Maskenbal...

Nosim masku, imam ih više. Ali najviše nosim masku koja me predstavlja kao jaku osobu spremnu na sve i sposobnu da sve izdrži stoički. Ta osoba je spremna da ponese ceo svet na svojim leđima, da podnese celu njegovu težinu na sebi i krene da ga menja, okreće i obrće u svoju korist. Ta osoba je spremna da gleda u oči onome ko je povredio i da ne pusti ni suzu. Da ima miran ton onda kad bi vrištala na glas. Sposobna je da sve prećuti i pravi se da nije čula sve dok ne ostane sama. Tada se maska spušta i isplivava na površinu lice u ranama, suznih očiju, lece koje je odraz srušenih iluzija. Ali ne dopuštam sebi da dugo budem bez te maske, čak ni sam. Hoću da srastem sa njom, da ta maske ne bude više maska... Hoću da to budem ja!

Ipak, uvek se nađe neko ko mi skine masku. Tj. uvek se nađe neko koga moja maska, tj. ono što uspeva da prođe kroz nju od onog pravog mene, počne da plaši. Tad, da ne bih pretrpeo gubitak, nenormalnom brzinom skidam svoju masku i pokazujem se! Vidi, nije tako kako izgleda! Ovo sam ustvari ja! Ovaj tužni uplakani dečak kojem tvoja ruka znači sve...

Nemam masku,na žalost. Nikada je nisam imala. Ogoljujem se pred ljudima potpuno i puštam ih da rade šta žele sa onim šta im pružam. Pružam ruku,reči,srce...sve.
Zato me sve boli,i treba da me boli.

ja imam perfektnu masku, a to sam - JA LICNO.
kad bih i isao na neki maskenbal, u sebe bih bio prerusen

P.S. Sparrow, nemoj mnogo da se ogoljujes pred ljudima, nekog da ne strefi srcka ili slog :-PPP

Ne otkrivam sebe u potpunosti iz vise razloga.
Prvo, ne znam ni sta to imam posebno da otkrivam. Ono sto imam da kazem to i uradim.
Drugo, nisam od onih koji se ponasaju srdacno pa ti posle zabodu noz u ledja. Sa dozom nepoverenja prilazim ljudima da bih ih upoznala, da bih znala kako da se odnosim prema njima kao licnostima.
Mislim da svako od nas ima poneku masku, samo sto je ta maska kod nekih dobro skrivena, a drugi se i ne trude da je sakriju, dok je treci uopste i nemaju (ako postoje) pa im je posle kriva kifla kad budu povredjeni.

Moja maska je samo ono kako se trenutno osecam i takvom se u tom trenutku prikazujem. Onaj ko me dovoljno dugo i dovoljno dobro zna, ne primecuje te promene, ostali verovatno da. Al' ja sam ja, kod mene se ne spremaju maske za bal.

Nema masku, i mislim da mi nije potrebna.Ne kazem da je nisam imala dok sam bila mladja, ali sada ne. Verovatno su ove godinice ucinile svoje, da nemam potrebu da se maskiram.
Jasno dajem do znanja ko sam, i od kada sam takva, ja se mnogo bolje osecam. Jer sam svesna da oni koji me prihvate prihvacena sam za sav zivot.
Inace razumem mlade koji imaju masku, cuvaju sebe...ili se prilagodjavaju vecini.,,i zele da budu prihvaceni.

Najcesce nemam masku, ali kada procijenim da je nepozeljno da pokazujem svoje misli ili osjecanja da ne bih izazvala nepozeljnu reakciju ili nekoga povrijedila, mogu da ih prikrivam. Nisam sigurna koliko sam dobra u tome, nekada da, nekada ne, ali mislim da ljudi najcesce mogu da osjete moje promjene raspolozenja, mada nekada ne mogu da pogode razlog za to. Sigurna sam da ima tamo neko ko me zna u dusu i svjestan je svake i najmanje promjene u meni, a mozda se i poigrava sa mnom i izaziva te moje reakcije da bi se zabavio.

Imam masku, nekad i vise njih. Situacije su me dovele do toga. Nekako sam tako sigurnija.
I skinula sam maske pred jednom osobom i ne kajem se zbog toga.

Dešava se da nosim tu masku pred ljudima koje ne poznajem dovoljno. To je maska povučenije, ćutljive osobe, rezervisane po svakom pitanju. Kada nekoga upoznam dovoljno ta maska se sama od sebe skine jer ne umem da glumim nešto što nisam. Nemam potrebe da se pretvaram, da tim zatvaram i zavaravam sebe i one koje volim.

Nemam potrebe da se pretvaram, da tim zatvaram i zavaravam sebe i one koje volim.

Naravno,oni koji nas vole,vole nas a ne nase maske.Sve u svemu, sa njima nam maske i ne trebaju.

Nemam masku i to ne volim kod sebe. Mislim da sam cak i previse otvorena ka ljudima. U nekim momentima treba biti povucen, bar dok ne upoznas ljude sa kojima razgovaras. Polazim od sebe i ne pomisljam da ce tu moju otvorenost neko iskoristiti i onda se razocaram. Polako pocinjem da ucim na svojim greskama i da budem opreznija

Uglavnom imam masku kojom sam uvek pozitivan i vedrog duha dok prave emocije, tugu, strah... skrivam u sebi. Jednostavno sam akav, što bi se reklo - takav mi horoskop haha

Priviliegija je upoznati mene ispod te maske