Beskraj

od **Still_dreaming** Čet Dec 02, 2010 7:15 am

Svemir nam je predstavljen kao beskraj, prostor bez ograničenja. Da li ste nekada razmišljali o širini tog prostora? Naučnici nam savetuju da ne razmišljamo mnogo o tome jer nam ta misao, teška za shvatanje, može oštetiti psihičko zdravlje. I treba im verovati. Ali, hajde da ovde odvojimo par minuta i razmislimo o tom beskraju.

Koliko teško vam pada misao o beskraju?
Zar nešto zaista može nemati kraj?

od **black_morena** Čet Dec 02, 2010 8:09 am

XD ej, a odakle znanstvenici znaju dal svemir ima kraj ili ne? imaju li oni vopće kakvog pojma u kakvom prostoru se svemir nalazi i koliko je trenutno velik? mi odavdje imamo ograničen pogled u daljinu, i postepeno otkrivamo one najudaljenije galaksije... Tko zna koliko ih ima... A činjenicom da trenutno gledamo milijunima godina u prošlost, tko faking zna na šta svemir trenutno liči... Koliko mi znamo mogla se dogodit kakva katastrofa i da dvije-trećine zvijezda nestanu... možd se svemir proširio do maksimale ili se počeo skupljati... možda mu postoji granica, samo ju ne možemo vidjeti jer je predaleko... Ma pojma nemam... S ovim se zbilja ne valja opterećivati jer je to nešto na šta nećemo znati odgovor, koliko god znanstvenici bubnu teorija na ovo, blage oni veze nemaju o ičemu... to je samo neko naše mizerno shvaćanje nečeka što je toliko kompleksno da ni sami ne možemo pojmiti... Ja sam se ovdje raspričala, a pojma nemam o čemu ahahahahah ugl... bilo bi fino jednog dana saznati sve... koliko je svemir... kako je nastao... šta je... da li je jedan ili ih ima više... ma... al i da saznam tko zna dal bi to moj mozgić uspio procesirati... možd bi poludila Surprised

od **Still_dreaming** Čet Dec 02, 2010 8:24 am

Ali ako mu postoji granica i ako on ima svoj kraj u čemu se onda nalazi on sam? Surprised

Prosto je nepojmljivo to da svemir nema granicu, ali je isto tako nepojmljivo da to što ima granicu nije smešteno u nešto drugo pa mi nekako dođe realnije da je bezgraničan. Što je opet strašna pomisao. A mi samo jedna beznačajna tačka... Rolling Eyes

Već mi nije baš najbolje u glavi od same pomisli.

od **black_morena** Čet Dec 02, 2010 8:31 am

Upravo... ako ima granicu, šta se nalazi izvan granice? neki drugi svemir? i kako mogu reći da se svemir širi, ako je beskonečen? u kakvom je on to prostoru da se može širiti? ma... kao što rekoh... ne možemo mi to pojmit...

od **Dora_Mar** Pet Jan 21, 2011 7:06 am

Still_dreaming ::Ali ako mu postoji granica i ako on ima svoj kraj u čemu se onda nalazi on sam? Prosto je nepojmljivo to da svemir nema granicu, ali je isto tako nepojmljivo da to što ima granicu nije smešteno u nešto drugo pa mi nekako dođe realnije da je bezgraničan. Što je opet strašna pomisao. A mi samo jedna beznačajna tačka... Već mi nije baš najbolje u glavi od same pomisli.

slazem se..posebno s ovim :`Već mi nije baš najbolje u glavi od same pomisli`

od **Nymphadora** Pet Jan 21, 2011 9:05 am

Jesam razmisljala, vise puta.I naucnici su potpuno u pravu, ja im vjerujem

Cudno koliko razmisljanje o tome moze da me uznemiri.Ne mogu to da zamislim."Beskraj".Ni kraja ni pocetka...Mozda je ljudski mozak ogranicen pa jednostavno ne moze da shvati, ili je u pitanju nesto drugo.
A posto mi to neko vrijeme nije dalo mira, odlucila sam da sebi prekratim muke, evo ovako- jednostavno nema smisla da razmisljam o tome, jer necu moci nikako da shvatim, pa sam svemu tome nasla neki "svoj" pocetak i kraj.Da se pretvaram da beskonacnost nije vazna, i da mjerilo pocetka i kraja vremena, bude neka pojava koja traje duze od od ostalih koje u tom trenu postoje i tako ih vremenski povezuje sa mnogim drugim...Kako lose objasnjavam o.O
Uglavnom, ovo se vise odnosi na vrijeme, nego na prostor...

od **amaranth** Pet Jan 21, 2011 10:41 am

Pre par dana sam gledala neki animirani film, ceo svet je predstavljen kao trunak prasine na nekom cvetiću u nekom sasvim drugom svetu.
Prestravila me pomisao da je možda stvarno tako, jer, kako bi mi to mogli znati.
Ponekad mi se pomisao da je svemir beskonačan čini zanimljivom, pa onda razmišljam, maštarim o tome šta se sve u njemu nalazi, gde se ustvari mi to nalazimo.
Ponekad me prestravi misao o beskonačnosti jer se osetim uznemirujuće sićušnom.
Pa opet... I mogu i ne mogu da shvatim tu beskonačnost.
Uh... :jj:

Izgubih se totalno. :mtj:

od **hermina** Čet Apr 07, 2011 3:41 am

Pa po analogiji sa dosadašnjim pojavama u prirodi....

Da počnem od sebe kao predstavnuika živih bića. Sastavljena od ćelija. A ćelije od molekula. Molekuli od atoma. Atomi od: protona, neutrona i elektrona. A oni od još sitnijih čestica. I ko zna koliko još sitnijih.
A ono šta je iznad mene je planeta Zemlja. Iznad planeta: galaksije.

Ko kaže da nema još toliko nivoa iznad nas? Da li to što ih ne možemo videti, znači da je ostalo beskraj?
Da, verujem da je to beskrajno mnogo za nas, ali svi sistemi u prirodi i svemiru su donekle ograničeni. Pa otkud toliko ograničenih sistema u neograničenom svemiru?

Ne plaši me ni ideja o neograničenosti, ali prosto više volim da mislim da sam deo nekog uređenog sistema (kome je manja šansa da se raspadne). :jj:

od Ika Ned Maj 08, 2011 1:18 am

Brojevi su beskonacni. Masta je beskonacna. Ljudska glupost je beskonacna. Zasto ne bi i svemir bio ?

od **Troja** Sub Jun 04, 2011 8:25 am

Still_dreaming :: Prosto je nepojmljivo to da svemir nema granicu, ali je isto tako nepojmljivo da to što ima granicu nije smešteno u nešto drugo pa mi nekako dođe realnije da je bezgraničan. Što je opet strašna pomisao. A mi samo jedna beznačajna tačka... Već mi nije baš najbolje u glavi od same pomisli.

Mislim da si ti ovdje, Still, ukazao na ono sto je za ljudski um uznemiravajuce i porazavajuce kada razmisljaju o ovom problemu. To nije beskonacnost svemira, nego sicusnost, beznacajnost i prolaznost ljudskih bica, koja jos vise postaje ocigledna kada se uporedi sa vjecnoscu i beskrajem svemira.

Kao djevojcica voljela sam naucnu fantastiku tipa "Zvjezdanih staza" i voljela da zamisljam da ce dok ja porastem putovanje sa planete na planetu biti stvarnost. Svemir sam zamisljala, i jos uvijek ga zamisljam, kao beskraj. To me nije nikada uznemiravalo, ali me cini pomalo tuznom pomisao da mi nikada necemo moci putovati i istrazivati njegove udaljene kutke.

od **ThePoet** Pet Nov 23, 2012 1:23 pm

U jednoj naučno-zabavnoj emisiji jedan naučnik iz CERN-a je, na pitanje gde je centar svemira, odgovorio da on nema centar. Da je, prema teoriji Velikog Praska, svemir krenuo da se širi i da se širi i dalje u svim pravcima.

Dosta sam i razmišljao o ovome, ali sam i dosta čitao. Postoje mnoge teorije. Jedna od njih, govori o preslikavanju svemira. Tj. svemir nije beskonačan ali se u raznim dimenzijama preslikava, te nam deluje da nema kraj. Međutim, teorija koju podržava većina naučnika jeste da je svemir beskrajan.

Ljudima je to strano najviše zbog toga što nam je teško da pojmimo da je naša planeta samo jedan nebitan deo nečega čemu se ne može uhvatiti ni početak ni kraj. Mi volimo da mislimo da smo odabrani, a i ne uklapa se u verska shvatanja gde je Zemlja (pa samim tim i čovek) centar svemira.

Za sad to pitanje deluje nedokučivo. Jer, ako je sve nastalo iz Velikog Praska, pre toga je moralo da postoji Ništa. A i to Ništa ako postoji bez ičeg drugog postaje Nešto. Šta je bilo to nešto? I kako Ništa može da postoji? I šta je iniciralo Veliki Prasak? O tome se sada i izvode eksperimenti u naučnom institutu CERN. Oni su skoro objavili otkriće Božje čestice - čestice iz koje je sve nastalo. Nije mi to baš najjasnije, tako da neću pokušavati ni da objasnim.

Ako je svemir nastao ni iz čega, šta ga sprečava da opet postane Ništa? Ništa ga ne sprečava. A to je strašna misao.

Ako se svemir širi beskonačno mnogo, on mora u nečemu da se širi. Šta je to nešto? Kuda se širi? Sve je to previše apstraktno. Ne verujem da će naučnici skoro otkriti sve tajne svemira, ako ih ikad i otkriju.

Meni samom je lakše ako o tome ne razmišljam i ako samo prihvatim svoje postojanje. Opet, ne želim ni da mislim da sam samo posledica nekih tamo čestica koje su se sudarile. Mada, ko zna?

Ipak, često počnem o tome da razmišljam nenadano i nikada ne znam do kakvog zaključka sam došao. Obično ni do kakvog.

Mislim da nismo ni dovoljno informisani o ovoj temi. Smatram da naučnici znaju mnogo više nego što zna običan čovek. A običan čovek nema vremena da se bavi takvim stvarima. Radije bira da živi nego da uči o životu.

od **Liza_N.** Sub Sep 07, 2013 10:29 am

Mislim da ljudi teško dožive smrt neke bliske osobe baš zato što nikako da naviknemo na kraj, iako nam je iskustveno poznat. A ako ne možemo da prihvatimo i razumemo nešto što nam je tako dobro poznato, kako da razumemo beskrajnost - nešto što nikada nismo doživeli? Ja, bar, ne mogu.

od **Ivana_** Pet Apr 11, 2014 4:24 am

Beskraj je izuzetan pojam. Ne znam zašto bi nekoga plašio.
Za mene to znači SLOBODA.
Mada opet - ljudi.

Ta divna stvorenja. :jeeeej:

Ljudi ograniče sve. Ne umeju da postoje izvan ma kakvih granica. Jer su tako izgubljeni i rasuti. Jedna vrsta ljudi pak (''od onih sa znakom'' kako bi ih nazvao Hesse) večito obitava u tim poljima. I pati. Duboko, istinski, konstantno pati budući da zamišlja i sebi predstavlja više no što ljudski um može da ponese.
Mene lično plaši kraj. Iskreno ga prezirem.

od **Dafne** Sub Jul 05, 2014 1:03 pm

Za mene beskraj predstavlja nepregledno more univerzuma.Hiljade nebeskih tela, zvezda, sunaca, kometa koje počivaju u tom nepreglednom prostoru.
I verujem da nema kraja, ograničenja.Da postoji jedna snažna sila koja nadgleda svoju kreaciju.Verujem i da sam ja delić tog univerzuma, koja je odlučila da postane svesna sama sebe.

od **male** Ned Jul 06, 2014 5:39 am

Lepo je rekao Ajnštajn:
"Ljudska glupost i svemir su beskonačni, ali za ovo drugo nisam siguran." Mad

od Sponsored content

Beskraj

Beskraj

Re: Beskraj

Re: Beskraj

Re: Beskraj

Re: Beskraj

Re: Beskraj

Re: Beskraj

Re: Beskraj

Re: Beskraj

Re: Beskraj

Re: Beskraj

Re: Beskraj

Re: Beskraj

Re: Beskraj

Re: Beskraj

Re: Beskraj