Uživaj u sreći, ne kucaj u drvo
2 posters
Zid :: Društvo :: Svakodnevni razgovori
Strana 1 od 1
Uživaj u sreći, ne kucaj u drvo
od Maja Pet Jan 07, 2011 6:49 am
Kako je važnije da ne bude neka velika nesreća nego da osoba bude srećna, ljudi su naučili da sami kvare svoju sreću. Bolje da to oni sami urade nego da im to nekontrolisano uradi neka viša sila.
U našem jeziku se reč sreća odnosi i na doživljaj i na događaj. Sreća je osećanje veoma snažnog zadovoljstva, ali i kada se dogodi nešto što je za osobu veoma povoljno. Ono što povezuje ova dva različita značenja reči sreća je želja. Kada neko ostvari neku svoju želju, tada oseti zadovoljstvo, a ako je želja veoma važna, tada oseti sreću.
Reč sreća dolazi od glagola sretati. To ukazuje da je sreća onda kada su se sreli želja i povoljna prilika. I zato je osoba srećna ili sretna. To se veoma dobro vidi u mitu o grčkom bogu sreće Kairosu. Njega su predstavljali kao mladića koji dobro namazan maslinovim uljem potpuno nag veoma brzo trči okolo. Osim jednog perčina koji mu je visio preko čela, Kairos je imao obrijanu glavu. Sreću, odnosno Kairosa je bilo moguće uhvatiti samo onda ako bi ga neko dok blizu prolazi munjevito zgrabio za perčin. Ako bi taj trenutak bio propušten, i osoba zgrabila Kairosa za ruku ili nogu, on bi se zahvaljujući ulju lako izmigoljio i pobegao. Na taj način su stari Grci učili svoju decu da ih sreća ne čeka, da je potrebno uočiti i iskoristiti trenutak u kome se pojavila prilika.
Postoji razlika između srećnog trenutka i srećnog života. Dok je za srećan trenutak potrebno da se sretnu želja i prilika, srećan život podrazumeva stalnost. Iako su se predstave o večnoj sreći koje nude bajke i filmovi sa srećnim krajem ugradile u naše kolektivno nesvesno, ipak mnogi ljudi smatraju da je srećan život nerealan cilj. Umesto toga govore o zadovoljnom životu. A osoba će biti zadovoljna svojim životom ako živi u skladu sa svojim vrednostima i vodi računa o svojoj budućnosti.
Kada je sreća u pitanju, na Balkanu nisu stvari jednostavne. Mnogi od nas jednim delom sebe veruju da je sreća opasna. To se najbolje vidi kod ljudi koji kada su srećni, kada kažu nešto pozitivno o stvari koja im je važna, moraju da kucnu u drvo. Razlog? Da ne čuje zlo.
Dakle, ako je neko srećan i to pokazuje, tim svojim ponašanjem može izazvati neku višu silu koja će takvo ponašanje smatrati arogantnim i koja će poslati neku nesreću kako bi pokvarila sreću te individue.
Sigurno ste čuli da je neko nekada rekao da se baš onda kada je bio veoma srećan desilo nešto što mu je pokvarilo sreću. I zbog toga ljudi veruju da sreća nekako zaziva nesreću. A kako je važnije da ne bude neka velika nesreća nego da osoba bude srećna, ljudi su naučili da sami kvare svoju sreću. Bolje da to oni sami urade nego da im to nekontrolisano uradi neka viša sila. Zbog toga u nekim našim krajevima postoji izreka da kada je čovek najsrećniji treba da stavi kamenčić u cipelu da ga žulja.
Ovakav stav prema sreći prema kojem je ona magijski opasna jer priziva nesreću nije slučajno deo našeg folklora. Život na Balkanu nikada nije bio lak, oduvek se teško živelo. A to je značilo da je tokom jedne godine broj srećnih dana bio mali. Verovatnoća da će se nakon nekog takvog dana desiti nešto negativno je bila velika.
Ali kada neko uspe da izgradi takav život da ne živi više u zoni preživljavanja, već u zoni kvalitetnog života, tada ovaj strah od sreće postane faktor koji bitno kvari svaki srećni trenutak, naročito kada deluje na nivou nesvesnog. I zato je važno da svako ko želi da živi zadovoljno i srećno odbaci ovaj magijski način razmišljanja i da dozvoli sebi da doživi sreću. Jer u zoni kvalitetnog života statistika sreće se menja: srećni dani su pravilo, a nesrećni dani su izuzetak.
S obzirom na tradiciju preživljavanja, na Balkanu je pomalo i nepristojno biti srećan i to pokazivati ljudima sa kojima osoba nije bliska. Neformalni kulturni obrazac nalaže da prilikom pozdravljanja i ona osoba kojoj sve ide jako dobro to krije od drugih tako što se pretvara da je neraspoložena i što se žali da joj ne ide dobro. Cilj ovog socijalnog manevra je da se smanji tuđa zavist. Jer kada je neko srećan zbog nekog svog uspeha ili dobitka, drugi ljudi se sa njim upoređuju. I upravo to upoređivanje dovede do toga da tuđi uspeh i sreća počnu da ih bole.
Kako upoređivanje čini da ljudi u tuđoj sreći vide svoju nesreću?
Tako što ne vide koliko je drugi srećan, već koliko je srećniji od njih, a to znači da su oni isto toliko nesrećniji od drugog. I tako ispadne da je tuđi uspeh razlog da se podsetimo na sopstveni neuspeh. I tako jedni druge teramo da se mrštimo i da negiramo sreću. Vreme je da se tu nešto promeni.
Povremeno se neko zapita zašto novine ne objavljuju više vesti o pozitivnim, srećnim događajima. Jedan od razloga je to što je tuđa sreća ljudima često nevažna ili je razlog za neprijatna osećanja poput dosade ili zavisti. Razlog je u tome što su ljudske želje individualizovane, tako da ono što je za jednu osobu sreća, to drugu ostavlja potpuno ravnodušnom. Sasvim je drukčije sa nesrećom. U njoj ljudi vide nešto što može da se svakome dogodi, njima ili nekome koga vole. I zato iz vesti o negativnom događaju pokušavaju nešto da nauče kako bi se zaštitili ili kako bi znali da reaguju ako se njima to dogodi.
Sigurno je da smo kolektivno pomalo zaboravili na sreću i druga prijatna osećanja. I u nama i u svetu oko nas ima toliko pozitivnih aspekata da ih treba samo primetiti. A kada ih osoba primeti, tada može da oseti neko od prijatnih osećanja.
Niko ne zna tačno šta donosi budućnost i zato je jedini ispravni stav prema njoj onaj koji je dvojak: s' jedne strane zabrinutost koja osobi pomaže da spreči ili da se pripremi za negativne scenarije, a s' druge strane nada i uverenje da će se stvari pozitivno odvijati. Ovo poslednje nas ispunjava životnom energijom koja je sastavni deo doživljaja da je život kvalitetan.
Dopuštate li vi sreći da vam priđe dovoljno blizu?
U našem jeziku se reč sreća odnosi i na doživljaj i na događaj. Sreća je osećanje veoma snažnog zadovoljstva, ali i kada se dogodi nešto što je za osobu veoma povoljno. Ono što povezuje ova dva različita značenja reči sreća je želja. Kada neko ostvari neku svoju želju, tada oseti zadovoljstvo, a ako je želja veoma važna, tada oseti sreću.
Reč sreća dolazi od glagola sretati. To ukazuje da je sreća onda kada su se sreli želja i povoljna prilika. I zato je osoba srećna ili sretna. To se veoma dobro vidi u mitu o grčkom bogu sreće Kairosu. Njega su predstavljali kao mladića koji dobro namazan maslinovim uljem potpuno nag veoma brzo trči okolo. Osim jednog perčina koji mu je visio preko čela, Kairos je imao obrijanu glavu. Sreću, odnosno Kairosa je bilo moguće uhvatiti samo onda ako bi ga neko dok blizu prolazi munjevito zgrabio za perčin. Ako bi taj trenutak bio propušten, i osoba zgrabila Kairosa za ruku ili nogu, on bi se zahvaljujući ulju lako izmigoljio i pobegao. Na taj način su stari Grci učili svoju decu da ih sreća ne čeka, da je potrebno uočiti i iskoristiti trenutak u kome se pojavila prilika.
Postoji razlika između srećnog trenutka i srećnog života. Dok je za srećan trenutak potrebno da se sretnu želja i prilika, srećan život podrazumeva stalnost. Iako su se predstave o večnoj sreći koje nude bajke i filmovi sa srećnim krajem ugradile u naše kolektivno nesvesno, ipak mnogi ljudi smatraju da je srećan život nerealan cilj. Umesto toga govore o zadovoljnom životu. A osoba će biti zadovoljna svojim životom ako živi u skladu sa svojim vrednostima i vodi računa o svojoj budućnosti.
Kada je sreća u pitanju, na Balkanu nisu stvari jednostavne. Mnogi od nas jednim delom sebe veruju da je sreća opasna. To se najbolje vidi kod ljudi koji kada su srećni, kada kažu nešto pozitivno o stvari koja im je važna, moraju da kucnu u drvo. Razlog? Da ne čuje zlo.
Dakle, ako je neko srećan i to pokazuje, tim svojim ponašanjem može izazvati neku višu silu koja će takvo ponašanje smatrati arogantnim i koja će poslati neku nesreću kako bi pokvarila sreću te individue.
Sigurno ste čuli da je neko nekada rekao da se baš onda kada je bio veoma srećan desilo nešto što mu je pokvarilo sreću. I zbog toga ljudi veruju da sreća nekako zaziva nesreću. A kako je važnije da ne bude neka velika nesreća nego da osoba bude srećna, ljudi su naučili da sami kvare svoju sreću. Bolje da to oni sami urade nego da im to nekontrolisano uradi neka viša sila. Zbog toga u nekim našim krajevima postoji izreka da kada je čovek najsrećniji treba da stavi kamenčić u cipelu da ga žulja.
Ovakav stav prema sreći prema kojem je ona magijski opasna jer priziva nesreću nije slučajno deo našeg folklora. Život na Balkanu nikada nije bio lak, oduvek se teško živelo. A to je značilo da je tokom jedne godine broj srećnih dana bio mali. Verovatnoća da će se nakon nekog takvog dana desiti nešto negativno je bila velika.
Ali kada neko uspe da izgradi takav život da ne živi više u zoni preživljavanja, već u zoni kvalitetnog života, tada ovaj strah od sreće postane faktor koji bitno kvari svaki srećni trenutak, naročito kada deluje na nivou nesvesnog. I zato je važno da svako ko želi da živi zadovoljno i srećno odbaci ovaj magijski način razmišljanja i da dozvoli sebi da doživi sreću. Jer u zoni kvalitetnog života statistika sreće se menja: srećni dani su pravilo, a nesrećni dani su izuzetak.
S obzirom na tradiciju preživljavanja, na Balkanu je pomalo i nepristojno biti srećan i to pokazivati ljudima sa kojima osoba nije bliska. Neformalni kulturni obrazac nalaže da prilikom pozdravljanja i ona osoba kojoj sve ide jako dobro to krije od drugih tako što se pretvara da je neraspoložena i što se žali da joj ne ide dobro. Cilj ovog socijalnog manevra je da se smanji tuđa zavist. Jer kada je neko srećan zbog nekog svog uspeha ili dobitka, drugi ljudi se sa njim upoređuju. I upravo to upoređivanje dovede do toga da tuđi uspeh i sreća počnu da ih bole.
Kako upoređivanje čini da ljudi u tuđoj sreći vide svoju nesreću?
Tako što ne vide koliko je drugi srećan, već koliko je srećniji od njih, a to znači da su oni isto toliko nesrećniji od drugog. I tako ispadne da je tuđi uspeh razlog da se podsetimo na sopstveni neuspeh. I tako jedni druge teramo da se mrštimo i da negiramo sreću. Vreme je da se tu nešto promeni.
Povremeno se neko zapita zašto novine ne objavljuju više vesti o pozitivnim, srećnim događajima. Jedan od razloga je to što je tuđa sreća ljudima često nevažna ili je razlog za neprijatna osećanja poput dosade ili zavisti. Razlog je u tome što su ljudske želje individualizovane, tako da ono što je za jednu osobu sreća, to drugu ostavlja potpuno ravnodušnom. Sasvim je drukčije sa nesrećom. U njoj ljudi vide nešto što može da se svakome dogodi, njima ili nekome koga vole. I zato iz vesti o negativnom događaju pokušavaju nešto da nauče kako bi se zaštitili ili kako bi znali da reaguju ako se njima to dogodi.
Sigurno je da smo kolektivno pomalo zaboravili na sreću i druga prijatna osećanja. I u nama i u svetu oko nas ima toliko pozitivnih aspekata da ih treba samo primetiti. A kada ih osoba primeti, tada može da oseti neko od prijatnih osećanja.
Niko ne zna tačno šta donosi budućnost i zato je jedini ispravni stav prema njoj onaj koji je dvojak: s' jedne strane zabrinutost koja osobi pomaže da spreči ili da se pripremi za negativne scenarije, a s' druge strane nada i uverenje da će se stvari pozitivno odvijati. Ovo poslednje nas ispunjava životnom energijom koja je sastavni deo doživljaja da je život kvalitetan.
Izvor:Mondo
Dopuštate li vi sreći da vam priđe dovoljno blizu?
Maja- Legendarni član
- Broj poruka : 6121
Datum upisa : 19.02.2010
Re: Uživaj u sreći, ne kucaj u drvo
od Troja Ned Mar 20, 2011 10:53 pm
Znam da sam nekada u zivotu, iz nekog straha da se stvari nece odvijati onim tokom kojim bih ja zeljela da se odvijaju, u trenutku kada bih dobila sansu da ostvarim neku svoju zelju i tako postanem sretna, ustuknula i bila oprezna, i tako propustila tu divnu priliku. Zato bih se kasnije danima, a nekada i mjesecima, kajala i bila nesretna. 
Ja sam obicno sretna kada cujem dobre vijesti drugih ljudi, ako se to direktno ne kosi sa mojim interesima. Vrlo jednostavan primjer - bilo bi mi drago da i moja koleginica uspije da dobije bolji posao, osim ako bi to znacilo da bi time dovela u opasnost moj posao i egzistenciju. Takodje, ako mi se neko nekada dopadao, pa poceo da izlazi sa nekom drugom djevojkom, to bi me cinilo nesretnom, jer bih u tome vidjela samo to da ga ja nisam dobila i da ne voli mene, a ne to da je on sam pronasao srecu.
Medjutim, u vecini drugih slucajeva volim da cujem tudje sretne vijesti, jer smatram da ako ima sanse da jedan covjek bude sretan, automatski su vece sanse i za ostale ljude.
Istina je da ljudi nekada moraju da prikrivaju srecu, da ne bi izazvali zavist drugih ljudi. Posteno receno, cesce sam bila u poziciji da su mi zavidjeli, a nekada, mada ne cesto, sam znala i ja da pomalo zavidim drugima. Kada sam dobila svoj prvi posao, racunovodja iz skole u kojoj sam radila mi je rekao kao sam razmazena i pozelio da zapadnem u neimastinu (Doslovno je rekao: "Da Bog da imala, pa nemala.") Mene je to sokiralo, jer nisam mogla da shvatim zasto mi se tako obraca covjek prema kome sam uvijek bila ljubazna i fina. Kasnije sam shvatila da mi je zavidio sto sam svakog ljeta putovala u inostranstvo i sto sam se lijepo oblacila. Kada se zaratilo i ja zaista sve izgubila, cesto sam ga se sjetila i proklela i ja njega. Ne znaci da moj zivot ne bi tekao isto i bez njegove kletve, ali je to bilo tako ruzno da mu i dan danas ne mogu oprostiti.
Ja sam obicno sretna kada cujem dobre vijesti drugih ljudi, ako se to direktno ne kosi sa mojim interesima. Vrlo jednostavan primjer - bilo bi mi drago da i moja koleginica uspije da dobije bolji posao, osim ako bi to znacilo da bi time dovela u opasnost moj posao i egzistenciju. Takodje, ako mi se neko nekada dopadao, pa poceo da izlazi sa nekom drugom djevojkom, to bi me cinilo nesretnom, jer bih u tome vidjela samo to da ga ja nisam dobila i da ne voli mene, a ne to da je on sam pronasao srecu.
Medjutim, u vecini drugih slucajeva volim da cujem tudje sretne vijesti, jer smatram da ako ima sanse da jedan covjek bude sretan, automatski su vece sanse i za ostale ljude.
Istina je da ljudi nekada moraju da prikrivaju srecu, da ne bi izazvali zavist drugih ljudi. Posteno receno, cesce sam bila u poziciji da su mi zavidjeli, a nekada, mada ne cesto, sam znala i ja da pomalo zavidim drugima. Kada sam dobila svoj prvi posao, racunovodja iz skole u kojoj sam radila mi je rekao kao sam razmazena i pozelio da zapadnem u neimastinu (Doslovno je rekao: "Da Bog da imala, pa nemala.") Mene je to sokiralo, jer nisam mogla da shvatim zasto mi se tako obraca covjek prema kome sam uvijek bila ljubazna i fina. Kasnije sam shvatila da mi je zavidio sto sam svakog ljeta putovala u inostranstvo i sto sam se lijepo oblacila. Kada se zaratilo i ja zaista sve izgubila, cesto sam ga se sjetila i proklela i ja njega. Ne znaci da moj zivot ne bi tekao isto i bez njegove kletve, ali je to bilo tako ruzno da mu i dan danas ne mogu oprostiti.
Troja- Legendarni član
- Broj poruka : 17011
Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010
Zid :: Društvo :: Svakodnevni razgovori
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu