Jezičke osobenosti mog kraja

Ja sam iz Bele Crkve, a ona je austrougarski grad bila, tako da smo puni reči preuzetih iz nemačkog jezika. Iskrivljenih, naravno. Takođe, Bela Crkva je i grad u kojem žive oko 15 različitih nacionalnosti, pa sad zamislite kakav je to bućkuriš!
Naravno, svi se razumemo, jer niko nema razloga da bude protiv toga (ne razumemo se samo kad nećemo, je l' da?).

Ipak, neke specijalitete bih mogla da izdvojim, ali tiču se akcenta, a teško mi je da to ovde verno predstavim. Vrlo često se čuje: praci (umesto prasci), točak (umesto bicikl), ćedu (će), seču (seku)...

Inače, interesantna mi je bila 1. godina studija i zbog toga što je moja cimerka bila iz Priboja. Za neke stvari smo se jedva sporazumele! Oni kažu spuča, mi zihernadla, oni toz, mi soc, oni ben, mi madež... ,,Pobedila" sam kad sam iščačkala reč ajnfor, koja označava ulazni, dvorišni deo kuće.

Jedan od mojih profesora istorije u Sarajevu je govorio "more" umjesto moze, "stio" umjestio htio, "jednaci" umesto jednaki. Cini mi se da "bosanski" jezik sada te pravopisne gluposti ozakonjava!

Inace, znam da se u Crnoj Gori koristi izraz cukar umjesto secer, varenika umjesto slatko mlijeko, gibanica umjesto sirnica.

U mom kraju se za džezvu kaže ‚‚đezba'', za zavesu često ‚‚viranga'', za okomak se govori ‚‚čokov'' i ‚‚čukunar'', za među se koriste i reči ‚‚mrđin'' i ‚‚sklad''. Za malopre se kaže ‚‚otoič'', a za neki drugi trenutak u prošlosti ‚‚onomad''. Često se na priloge za mesto dodaju -na i -kar: ‚‚ovdena'', ‚‚tudena''; ‚‚ovdekar'', ‚‚tudekar'', ‚‚tamokar'', ‚‚nodekar'' (ovo zadnje bi značilo da se ono na šta se pokazuje nalazi u vidokrugu, ne blizu, ali ne ni daleko). Ali to samo stariji ljudi dodaju na priloge. I kod mene se kao kod Troje često čuje ‚‚more'' umesto može, a kao kod Lize, za biciklo se kaže ‚‚točak'', mada uvek u šaljivom konteksu, i obavezno ‚‚seču'' umesto seku. Ako se neko sa nekim šali malo duže, onda on ‚‚seiri sa njim'' (moja baka je često pričala ‚‚nemoj seiriti sa mnom, to ti sa svojim društvom tako''). Ponekad se umesto put čuje ‚‚džada''.

Ono što je meni najčudnije bilo i što sam teško shvatio je kad za nešto kažu da je starije. Npr., kad smo nameštali dve daske jednu do druge, tata je jednom rekao da je jedna ‚‚starija''. Čuo sam to i ranije od njega, ali sam ga tek tad pitao - to znači da je duža od druge, a u nekim slučajevima može da znači i da je nešto duže nego što treba da bude. Ali se nikad ne kaže da je nešto ‚‚mlađe'' ako je kraće.

Zaboravih da pomenem da sam iz okoline Šapca, tj. na pola puta između Šapca i Loznice.

Ja sam iz Leskovca. Sama ta činjenica dovoljno govori o osobenosti govora
Jedna od glavnih osobenosti je u kontrukciji rečenica: Ću te prebijem umesto Prebiću te.
Takodje je smanjena upotreba padeža u govoru, pa se skoro sve iskazuje u nominativu i dativu (dativ zamenjije skoro sve padeže)
A o turcizmima i ostalim oblicima raznih reči da i ne govorim... duvar (zid), obor, avlija (dvorište), basamci (stepenice)...
Sve u svemu - treba prevod nekome ko je iz vojvodine

Ja sam iz banatskog okruga. Vojvodina (definitivno mi treba prevod za neke reči kada je Leskovac u pitanju. @ Miloš )

Što se samog govora tiče, mogu reći da se prilično izmenio u odnosu na starije generacije kod kojih se mogu čuti izrazi koji su meni nejasni.

Mlađe generacije nemaju naglasak koji je upečatljiv za banatski okrug, osim onih koji dosta vremena provode sa starijim ljudima tako da se to može uočiti već pri prvoj izgovorenoj rečenici.

Što se padeža tiče oni su manje više korektni za razliku od leskovačkog, samo što se u banatskom koriste ti prastari izrazi kombinovan sa novosadskim, zrenjaninskim akcentom kod kojih se bukvalno čuje ispevavanje samoglasnika u rečenici. To mi je simpatično.

Naravno, svaki deo Srbije ima različite jezičke osobenosti. U Banatu isto tako postoje reči za koje nekima iz drugih okruga treba prevod.

budžak - ugao, ćošak
adet - običaj
ajnfor - velika kapija sa krovom
aljina - kratki kaput sa kožom iznutra i platnom spolja

Mnogo izraza potiče još iz vladavine Austrougarske, pa su prisvojene reči iz nekoliko stranih jezika... Mađarska, Nemačka, Rumunija...