Violina

od **Still_dreaming** Čet Jan 13, 2011 5:37 am

Violina je žičani gudački instrument koji ima četiri žice, koje se štimuju u intervalu čiste kvinte. Violina je najmanji instrument u porodici gudačkih instrumenata, u koje, pored violine, spadaju i viola, violončelo i kontrabas.

Violina se drži ispod brade, a iznad levog ramena. Desna ruka najšešće prevlači gudalo preko jedne ili više žica. Nekad se (znatno ređe), umesto toga, žice okidaju desnom rukom. Prsti leve ruke padaju na hvatnik, i tako skraćuju dužinu žice koja treperi, na taj način proizvodeći različite visine zvuka. Ukoliko leva ruka ne pritiska žicu, kažemo da se tada svira „prazna“ žica.

Postoje i dan danas violine koje datiraju iz ranog XVI veka, a koje su prava remek dela i to takva da ih i dan danas koriste violinisti renomiranog glasa. Interesantno je, recimo, da je još uvek među nama violina čuvenog Nikoloa Paganinija, koju je ovaj umetnik zaveštao muzeju pod uslovom da se na njoj više nikada ne svira. Zapravo pre violine postojale su tri grupe sličnih instrumenata: viola da gamba (svirala se oslonjena na kolena ili između njih), lira da bračo (svirala se pretečom današnjeg gudala) i viola da bračo koja je bila preteča violine, a svirala se oslonjena na levo rame. Svoj konacni oblik, violina dobija u periodu između 1520. i 1550. godine u severnoj Italiji. Ali tu nije kraj. Iako je dobila svoj konačni oblik, violinari neumorno nastavljaju da joj stalno prave manje izmene u dimenzijama ne bi li ostvarili što skladniji odnos u konstrukciji i postigli time kvalitetniji, životniji i jači ton. Imena najstarijih violinara ipak nisu poznata ali se predpostavlja da su to bili graditelji lauta.

Prvi poznati stvaraoci bili su Đovani Đakomo Dala Korna (Giovan Giacomo Dalla Corna 1484 - 1580) i potom Zaneto di Mišela da Montekjaro (Zanetto de Michelis da Montechiaro 1488 - 1562 ) i Andrea Amati ( po jednima rođen između 1500. i 1505 - 1570. dok postoje tvrdnje i da je rođen oko 1520. i živeo do 1611). Nekoliko Amatijevih violina postoje i danas , npr. dva gudačka instrumenta u Oksfordskom muzeju - Ashmolean. Poznato je da je Karl IX, kralj Francuske 1560. godine tražio od Amatija da mu napravi 38 gudačkih instrumenata, i to 24 violine, 6 viola i 8 violončela. Utemeljivači čuvene Kremonske škole bili su Antonio Amati (1555-1640?), Đirolamo Amati (Girolamo Amati 1556-1630) i Đirolamov sin, Nikola Amati (Nicola Amati 1596-1684). Učenici Nikola Amatija su bili Đirolamo Amati II (Girolamo Amati II 1649-1740), Andrea Guarneri (1626-1698), G.B. Rođeri (G.B. Rogeri 1666-1696), Frančesko Ruđeri (Francesco Ruggieri 1645-1700), Paolo Grancino (1655-1692) a smatra se da je i Antonio Stradivari (1644-1737) bio jedan od njih.

Nadaleko čuvene po stvaranju dobrih violina su i porodice Antonija Stradivarija i Đakoma Guarnerija, takođe poreklom iz severne Italije, iz Kremone.

Stradivarijusa ima na stotine u svetu, ali smatra se da samo 50-tak poseduju koncertni kvalitet i to najčešće zbog nebrige. Za vreme svog života Stradivari je napravio preko 1000 instrumenata. Prepoznata su tri perioda Stradivarijusovog stvaralačkog života:
- pod uticajem Amatija,
- srednji i
- zlatni.
Najcenjeniji su instrumenti koje je Stradivari napravio tokom svog 'zlatnog perioda', od 1700. do 1720. godine. Violina Bets se nalazi u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu a na njoj se svira samo povodom americkih državnih praznika.

Još jedno ime važno u istoriji stvaranja remek dela je Karlo Bergonci (1686-1747), Stradivarijusov najbolji učenik koji je nastavio da proslavlja Kremonsku školu praveći izvanredne instrumente.

Đuzepe Gvarneri del Đezu nije bio toliko produktivan kao Stradivari, verovatno najviše zbog toga što je živeo gotovo upola kraće nego Stradivari (napravio je svega negde oko 200 violina dok je Stradivari napravio oko 1000), ali i dan danas se sa pravom moze reći da njihove najbolje violine vode mrtvu trku po kvalitetu. Sama konstrukcija violine im je različita ali postoji mišljenje da je Gvarneri ipak postigao više od Stradivarija.

Jakob Štajner (Jacob Stainer 1621-1683, Absam, okolina Insbruka u Austriji) smatra se prvim značajnim graditeljem violina severno od Alpa, koji nažalost nije dalje preneo svoje znanje. Njegove violine se smatraju pravim malim remek delima koje su koristili mnogi violinisti tog i kasnijeg vremena (H.I. Biber, Jean-Sebastien Bach, F. Veracini, Locatelli, Leopold Mozart ).

Današnji graditelji nastavljaju tradiciju pravljenja ovih rukotvorina i svaka violina koju naprave jeste uistinu jedno umetničko delo. Postoje naravno i fabričke violine i za njih bi se pre moglo reći da su katastrofične iz svakog ugla posmatrano i da predstavljaju korak unazad u evoluciji violine nego bilo šta drugo. Violina je neverovatno kompleksan instrument kako za sviranje a moglo bi se reći da je gotovo podjednako ili čak i teži za pravljenje. Za izradu jedne violine potrebno je vreme, izuzetno strpljenje, talenat, rad, razmišljanje, intuicija ali pre svega strast. Za izradu jedne violne treba oko 150 sati strpljivog rada.

Bukvalno je nemoguće nabrojati sve violiniste, ali ću izdvojiti neke: Henrik Vijenjavski, Jaša Hajfec, Jozef Joakim, Leonid Kogan, Fric Krajzler, Gidon Kremer, Jehudi Menjuhin, David Ojstrah, Nikolo Paganini, Jicak Perlman, Pablo de Sarasate, Žak Tibo, Viktor Tretjakov, Pinkas Cukerman, Isak Štern, Džon Holovej, Stefan Grapeli, Gustavo Dudamel, Franjo Krežma, Jan Kubelik, Pjetro Lokateli, Đuzepe Toreli, Henrik Šering itd.

Srpski violinisti: Ksenija Janković, Jovan Kolundžija, Vladimir Koh, Ilinka Marić, Stefan Milenković, Dejan Mlađenović, Hana Jovčić itd.

Najznačajniji među kompozitorima violinske literature su: Arkanđelo Koreli, Antonio Vivaldi, Nikolo Paganini, Đuzepe Tartini, Johan Sebastijan Bah, Feliks Mendelson, Volfgang Amadeus Mocart, Henrik Vijenjavski, Pablo de Sarasate.

Volite violinu?

od **Still_dreaming** Čet Jan 13, 2011 11:39 am

Mnogo volim zvuk violine (a gle čuda, otvorio sam temu!) Za početak malo Paganinija...

od **ces@ric@** Čet Jan 13, 2011 12:33 pm

Obozavam zvuk violine. Sva je tako puna strasti, emocija... ma divno nesto! Kad cujem violinu na Eurosongu ta pjesma ima odmah veliki plus od mene. Moj neostvareni san je da znam svirati violinu. Kako je to nemoguce, sad se nadam da cu naci nekog ko ce je svirati samo za mene...

od **Still_dreaming** Uto Apr 26, 2011 10:20 am

Iz filma Crvena violina.
Divno...

od **Still_dreaming** Sre Maj 11, 2011 10:38 am

Obavezno pogledati video. love

od **polly88** Sre Jun 22, 2011 2:30 am

I ja jako volim zvuk violine, stvarno je poseban. Evo jedna izvedba mađarskog čardaša:

od **ejoyblog** Sub Jul 16, 2011 5:56 am

Still_dreaming ::

Prvi poznati stvaraoci bili su Đovani Đakomo Dala Korna (Giovan Giacomo Dalla Corna 1484 - 1580) i potom Zaneto di Mišela da Montekjaro (Zanetto de Michelis da Montechiaro 1488 - 1562 ) i Andrea Amati ( po jednima rođen između 1500. i 1505 - 1570. dok postoje tvrdnje i da je rođen oko 1520. i živeo do 1611). Nekoliko Amatijevih violina postoje i danas , npr. dva gudačka instrumenta u Oksfordskom muzeju - Ashmolean. Poznato je da je Karl IX, kralj Francuske 1560. godine tražio od Amatija da mu napravi 38 gudačkih instrumenata, i to 24 violine, 6 viola i 8 violončela. Utemeljivači čuvene Kremonske škole bili su Antonio Amati (1555-1640?), Đirolamo Amati (Girolamo Amati 1556-1630) i Đirolamov sin, Nikola Amati (Nicola Amati 1596-1684). Učenici Nikola Amatija su bili Đirolamo Amati II (Girolamo Amati II 1649-1740), Andrea Guarneri (1626-1698), G.B. Rođeri (G.B. Rogeri 1666-1696), Frančesko Ruđeri (Francesco Ruggieri 1645-1700), Paolo Grancino (1655-1692) a smatra se da je i Antonio Stradivari (1644-1737) bio jedan od njih.

Nadaleko čuvene po stvaranju dobrih violina su i porodice Antonija Stradivarija i Đakoma Guarnerija, takođe poreklom iz severne Italije, iz Kremone.

Stradivarijusa ima na stotine u svetu, ali smatra se da samo 50-tak poseduju koncertni kvalitet i to najčešće zbog nebrige. Za vreme svog života Stradivari je napravio preko 1000 instrumenata. Prepoznata su tri perioda Stradivarijusovog stvaralačkog života:
- pod uticajem Amatija,
- srednji i
- zlatni.
Najcenjeniji su instrumenti koje je Stradivari napravio tokom svog 'zlatnog perioda', od 1700. do 1720. godine. Violina Bets se nalazi u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu a na njoj se svira samo povodom americkih državnih praznika.

Još jedno ime važno u istoriji stvaranja remek dela je Karlo Bergonci (1686-1747), Stradivarijusov najbolji učenik koji je nastavio da proslavlja Kremonsku školu praveći izvanredne instrumente.

Đuzepe Gvarneri del Đezu nije bio toliko produktivan kao Stradivari, verovatno najviše zbog toga što je živeo gotovo upola kraće nego Stradivari (napravio je svega negde oko 200 violina dok je Stradivari napravio oko 1000), ali i dan danas se sa pravom moze reći da njihove najbolje violine vode mrtvu trku po kvalitetu. Sama konstrukcija violine im je različita ali postoji mišljenje da je Gvarneri ipak postigao više od Stradivarija.

Jakob Štajner (Jacob Stainer 1621-1683, Absam, okolina Insbruka u Austriji) smatra se prvim značajnim graditeljem violina severno od Alpa, koji nažalost nije dalje preneo svoje znanje. Njegove violine se smatraju pravim malim remek delima koje su koristili mnogi violinisti tog i kasnijeg vremena (H.I. Biber, Jean-Sebastien Bach, F. Veracini, Locatelli, Leopold Mozart ).

Današnji graditelji nastavljaju tradiciju pravljenja ovih rukotvorina i svaka violina koju naprave jeste uistinu jedno umetničko delo. Postoje naravno i fabričke violine i za njih bi se pre moglo reći da su katastrofične iz svakog ugla posmatrano i da predstavljaju korak unazad u evoluciji violine nego bilo šta drugo. Violina je neverovatno kompleksan instrument kako za sviranje a moglo bi se reći da je gotovo podjednako ili čak i teži za pravljenje. Za izradu jedne violine potrebno je vreme, izuzetno strpljenje, talenat, rad, razmišljanje, intuicija ali pre svega strast. Za izradu jedne violne treba oko 150 sati strpljivog rada.

Bukvalno je nemoguće nabrojati sve violiniste, ali ću izdvojiti neke: Henrik Vijenjavski, Jaša Hajfec, Jozef Joakim, Leonid Kogan, Fric Krajzler, Gidon Kremer, Jehudi Menjuhin, David Ojstrah, Nikolo Paganini, Jicak Perlman, Pablo de Sarasate, Žak Tibo, Viktor Tretjakov, Pinkas Cukerman, Isak Štern, Džon Holovej, Stefan Grapeli, Gustavo Dudamel, Franjo Krežma, Jan Kubelik, Pjetro Lokateli, Đuzepe Toreli, Henrik Šering itd.

Srpski violinisti: Ksenija Janković, Jovan Kolundžija, Vladimir Koh, Ilinka Marić, Stefan Milenković, Dejan Mlađenović, Hana Jovčić itd.

Najznačajniji među kompozitorima violinske literature su: Arkanđelo Koreli, Antonio Vivaldi, Nikolo Paganini, Đuzepe Tartini, Johan Sebastijan Bah, Feliks Mendelson, Volfgang Amadeus Mocart, Henrik Vijenjavski, Pablo de Sarasate.

Volite violinu?[/color]

Gde li ste samo procitali sve ovo?
To su tako povrsinski i pogresni podaci da je prosto neverovatno! Bar ubodite imena starih majstora kako treba za pocetak... a onda kad smo vec kod imena srpskih violinista i tu gresite. Dakle, Ksenija Jankovic svira violoncelo! Dejan Mladjenovic violu!
Dakle ako ste se vec odvazili da iznesete neke podatke i podelite Vase znanje sa sirim auditorijumom, ili bar stvorite iluziju istog, potrudite se da za sledeci put bar iskopirate tekst sa nekih boljih mesta, ili promenite literaturu...jednostavno nije tacna..

od **Still_dreaming** Sub Jul 16, 2011 7:09 am

Sa svih sajtova koje sam našao pomalo. Nemam nijedan tačan izvor. Jednostavno sam čitao o violini i uz to učio (ili mislio da učim), pa odlučio da otvorim i temu. Ako ste raspoloženi, voleo bih da mi pomognete da ispravim greške i dopunite temu svojim znanjem. Želeo sam da dam što više od onoga što sam pročitao, a nikako nisam mogao da znam da to nisu tačno podaci. Pa ako hoćete da ispravimo ovu krivu Drinu, slobodno mi se javite na pp.