Svetlana Velmar-Janković

od **Liza_N.** Čet Jan 27, 2011 2:11 am

Svetlana Velmar-Janković, književnica i akademik, rođena je 1. februara 1933. godine u Beogradu. Posle rata pohađala je Četvrtu žensku gimnaziju. Uporedo je studirala francusku književnost i radila kao novinar u ,,Dečijoj štampi". Kasnije, kao sekretar i urednik časopisa ,,Književnost", bila je i u uredništvu koje je vodio Eli Finci i u uredništvu koje je vodio Zoran Mišić. Dugo je godina uređivala, u Izdavačkom preduzeću ,,Prosveta", edicije proze i esejistike domaćih pisaca. Osnovala je biblioteku ,,Baština". Od 1989. godine radi kao slobodan pisac.

Svetlana Velmar-Janković je objavila romane Ožiljak (1956, drugo, prerađeno izdanje 1999), Lagum (1990), Bezdno (1995), Nigdina, Vostanije; zbirke kraćih i dužih proznih dela Dorćol (1981), Vračar (1994) i Glasovi (1997); knjige eseja Savremenici (1968), Ukletnici (1993) i Izabranici; drame Žezlo i Knez Mihailo (1994); priče za decu pod naslovom Knjiga za Marka (1998); prvi deo autobiografske proze Prozraci i molitve Svetilnik (1998).

Nagrađivana je brojnim nagradama i priznanjima: ,,Isidora Sekulić", ,,Ivo Andrić", ,,Meša Selimović", ,,Đorđe Jovanović", ,,Borislav Stanković", ,,Pera Todorović", Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu 1992. godine, NIN-ova nagrada za roman godine Bezdno (1995), Nagrada ,,Politikinog zabavnika", Nagrada ,,Neven", a tu su i nagrade Mišićev Dukat, Ramonda Serbica i nagrada ,,Stefan Mitrov Ljubiša", nagrada ,,6. april" za životno delo o Beogradu...

,,Pariski časopis Lire stavio je 1997. godine roman Lagum, Svetlane Velmar–Janković (koji je pariski izdavač Phébus izdao pod naslovom Dans le noir) na deseto mesto među 20 najboljih knjiga domaćih i stranih pisaca objavljenih u toj godini u Francuskoj. A ovaj roman je bio u i najužoj konkurenciji za nagradu 'Femina' i proglašen 'malim remek -delom'".

Rad Svetlane Velmar-Janković prevođen je na engleski, francuski, nemački, španski, italijanski, bugarski i mađarski jezik.

Svetlana Velmar-Janković je od 5. novembra 2009. godine redovan član SANU (Srpska akademija nauke i umetnosti), a za dopisnog člana izabrana je 2. novembra 2006. godine.

Lagum

Svetlana Velmar-Janković Lagum

Roman za koji je u francuskoj kritici napisano da nastaje jednom u pola veka. Dobitnik je nagrade ,,6. april".
Roman o propasti građanskog sveta na kraju Drugog svetskog rata, o nadolasku tame koja uništava svaku uređenost, pa i jezičko osećanje, potresna priča o Beogradu u jednom istorijskom času.

Odlomak iz predgovora:

"Lagum je turska reč i označava mračan podzemni hodnik, tunel bez svetlosti. Nekadašnje prvobitno značenje, koje je lagum određivalo i kao minirani potkop ispod utvrđenja i kao samu minu, sve manje se pamti.

Beogradska tvrđava Kalemegdan bila je čuvena po lagumima koji su, kaže legenda, vodili i ispod reke Save i spasli život mnogom beguncu mada je i mnogi zatvorenik ostavio svoj život u kalemegdanskim lagumima. Zna se da su lagumi u dubinama ispod Kalemegdana i danas potpuno neistraženi.

Lagum je mesto tame." - Svetlana Velmar-Janković

Izabranici

Tumačeći poeziju Disa, Rastka Petrovića, Rista Ratkovića, Dedinca, Pope i Ivana V. Lalića, Svetlana Velmar-Janković svedoči i o vremenu u kojem je njihova poezija nastajala.

Autorka ovih eseja ne samo što staje u odbranu poetskog i poezije, ona ovim svojim delom pokazuje da nema ničega uzvišenijeg, lepšeg ni težeg, kao ni dubljeg poniranja u jezik, od onog koji čini poezija. U trenutku kada se malo čita, malo misli i malo promišlja, knjiga Svetlane Velmar-Janković kao da ima jedna zadatak - da nas približi suštini. Koja mora biti da je i svetlost.

Nigdina

Roman o savremenosti. Vrhunsko književno delo o događajima iz našeg života. Napisan iz ugla beogradske profesorke i njenog brata psihijatra u Americi, roman govori o bombardovanju Jugoslavije 1999. godine, agoniji devedesetih i poluvekovnom periodu koji prethodi tom trenutku tame.

Svetlana Velmar-Janković Nigdina

Knjiga za Marka

Knjigu za Marka čini sedam priča o srpskim srednjovekovnim vladarima kada su bili deca. Pripovedajući o detinjstvu srpskih vladara, Svetlana Velmar-Janković potom govori o tome sta su ova deca postala kada su odrasla.

U ovoj knjizi možete pročitati priče o dečacima: Nemanji (Stefanu Nemanji), Rastku (Svetom Savi), Urošu (Stefanu Dečanskom), Dušanu (Caru Dušanu Silnom), Lazaru (knezu Lazaru), Stefanu Lazareviću (Despotu Stefanu) i Marku (Kraljeviću Marku).

Svetlana Velmar-Janković Knjigayamarka

Odlomak iz predgovora:
"Ovu knjigu sam zamislila i napisala kao poklon mom unuku Marku Đ. Protiću. Ali ona je zamišljena i pisana kao poklon i svim drugim devojčicama i dečacima - ako vole da čitaju. Ako baš i ne vole - možda će se predomisliti dok budu čitali ovu knjigu, pošto neće svisnuti od dosade.

Još nešto, u poverenju: sva deca o kojoj se ovde priča, stvarno su postojala. Živela su u onim vremenima u kojima se nije znalo ni za aumomobile, ni za avione, čak ni za električno osvetljenje. Pa, razume se, ni za telefone, liftove, crtane filmove. Živela su ta deca davno i drukčije a ipak se, videćete, nisu mnogo razlikovala od vas danas.
Kako je to moguće? Ne znam. Ali, pročitajte i sami zaključite u čemu je tajna, ako je ima."

Svetlana Velmar-Janković

Knjiga za Marka je osvojila nagrade ,,Neven" i nagradu ,,Politikinog zabavnika" za najbolju knjigu za decu.

Svetlana Velmar-Janković Svetlanavelmarjankovicv

Svetlana Velmar-Janković Svetlanavelmarjankovicv

Intervju (,,Vreme", 2000)