Osvetoljubivost

Ja sam prilicno osvetoljubiva, ali mi je stvarno potrebno mnogo loseg da se desi da me potakne da se tako osjecam. Moja osvetoljubivost se ispoljava na razlicite nacine. Na primjer, ako me biciklista zamalo obori i ne izvine se nazvacu ga imbecilom. Ako me, pak, neko od kolega povrijedi na neki nacin moguce je da cu mu/joj pozeljeti da joj se desi isto sto i meni, ili da izgubi nesto sto toj osobi puno znaci. Na primjer, sefu/ici bih vjerovatno pozeljela da izgubi novac i moc ako bi mi stao/la na zulj.

U proslosti sam imala prilike da budem lose tretirana od strane nekih koleginica. Osvetila sam im se tako sto sam lose dogadjaje prepricala ljudima koji donose odluke u firmi. Sigurna sam da je ono sto sam rekla doprinijelo da bas dvije osobe koje sam kritikovala zbog lijenosti i nefer odnosa prema ostalom osoblju budu prve koje su izgubile posao kada je pocela kriza.

Naravno, ne volim da izmisljam i da podmecem nogu drugima. Svaka zalba mora da bude prava i iskrena, a cak i onda najcesce odlucim da zadrzim za sebe zalbu dok god je to moguce. Na primjer, jedna od ovih koleginica se zalila na mene, a ne ja na nju, ali kada sam ja ispricala svoju - tj istinitu - verziju dogadjaja u kojima je ona odbijala da uradi zadatke koji su joj davani i bila fizicki agresivna ona je dobila otkaz, a ja podrsku sefova.

Ne!

Ne ide to uz mene. Naucio me zivot da je bolje da se sklonim, i da se nikada ne svetim. Ni kao dete nisam se nikome osvetila...vec sam sa svojim bolom bila negde...a, to je neki 'cosak' i cekala da me sve to prodje...i, uvek je proslo....
Mnogo treba da mi se nanese zlo, pa da odgovorim, ali ne osvetim se.

Nikad.
Ništa dobro mi to ne bi donelo.. Samo bi me ta osoba još više mrzela a verovatno i ja nju, što svakako nije dobro..
Jednostavno iskuliram i zaboravim na tu nepravdu i na postojanje te iste osobe koja je načinila..

Ne mogu da kazem da sam osvetoljubiva, jer meni nije cilj da povrijedim drugu osobu.
Nekako sam vise okrenuta sebi, i ako me neko povrijedi, zapostavlja, ili se ja na bilo koji nacin osjetim uskraceno ja uradim nesto za sebe.To bi mozda povrijedilo tu osobu da sazna, mozda i ne bi, ali meni je lakse i nista me drugo ne zanima.

Stvarnoo sam se trudila da osjetim zelju da mu se osvetim,podsticala sam sebe na to,ali sam odustala.Dovoljno sam ambiciozna da dodjem do necega sto zelim,dovoljno je bilo da osjetim zelju da ga ugrozim na neki nacin i uspjela bih sigurno.Ali nisam mogla,vjerovatno bih trebala prvo da ga zamrzim pa onda da da mi taj osjecaj osvetoljubivosti bude poznat..a za to vec nisam sposobna.

Vise ne zelim sebe da opterecujem zeljom da se nekome svetim,postoje mnogo ljepse stvari koje zelim u zivotu.A kad uspijem da budem ravnodusna...e to ce mu biti najveca kazna!

Opasna je osvetoljubivost.
Sve se to vrati, zato je najbolje skloniti se i nikada ikome ne pomisliti zlo.
Ljudi koji su osvetoljubivi, nezadovoljni su sobom, stalno im nešto fali i za svaku sitnicu su spremni da se osvete.
Od takvih se treba skloniti.
Nikada se nikome nisam svetila, niti se meni neko svetio,možda je neko nešto pomislio mi loše, ali to nije došlo do mene.
Odgovorila jesam, ali ne sa nekom željom da se tom nekom desi neko zlo.
Opet mi prolazi kroz glavu moj bivši šef, mnogi su mi savetovali da ne znam šta sve uradim i da ostane i on bez posla.Meni je to bilo van pameti. A moje društvo sa posla je baš patilo za mnom, jer ja sam im bila kao klovn