Jedinstveno

Prelijepa umjetnicka djela koja me uspiju dirnuti u dusu i natjerati me da se sva pretvorim u emociju i misao. Nevjerovatno lijep pejzaz kombinovan sa prelijepom muzikom. Savrseno sretan trenutak u ljubavi.

Ukratko - osjecaj da na trenutak mogu spoznati perfekciju.

Jedinstven je onaj prozor u mojoj staroj domskoj sobi. Na njemu još stojim ja.

Bio mi je inspirativan. Magle, zvezde, usamljeni mesec, drvo ispod njega i godišnja doba koja ga grle. Kucanje vetra u staklo. Dugo sam stajao na njemu. Prvi put sam tu zagrlio nekog koga tad nisam znao. Ležao na krevetu, u zagrljaju i gledao zvezde. Kakvo oduševljenje kad sam shvatio da nije romantično samo na travi gledati zvezde, kao što se u filmovima predstavlja! Nego pravo sa kreveta, pa kroz prozor do zvezdanog neba! Imao je nešto taj prozor... Nalakćen na njemu tražio sam ko zna šta. Uvek je znao da me navede da tražim. I uvek sam nalazio baš to ‚‚ko zna šta''.

Jedinstven je bio zid u mojoj sobi dok ga nisu prekrečili.

Jedinstveni su bili i pejzaži koje sam posmatrala ležeći na travi, sa slušalicama u ušima i oblacima koji plove tamo gore. Smenjivala su se tako godišnja doba...

Jedinstveni su svi oni trenuci sreće, smeha, ljubavi... Svaki je unikatan sam po sebi, svaki je neprocenjiv.

Jedinstven je osećaj kad ostanem gluv i slep za sve, kad osećam, vidim i čujem samo dodir. Samo usne. Kad postanem nesvestan da stojim, da sam za sebe postojim bez tog spoja. Kad se sve što potvrđuje moje postojanje slije samo u taj jedan dodir drugih usana. Kad je jedino želja da ne ispustim tuđi uzdah ono što me drži na nogama i diže na prste, iako noge ne osećam.

Jedinstven je osećaj koji budi ovaj video

Jedinstveno je osećanje najlepšeg iščekivanja dok čekaš da ugledaš kako izlazi iz autobusa i na delić sekunde se potpuno nerazumno zabrineš da možda i nije u njemu.

Prvi osmeh mog sina,njegova prva rec,prvo "mama" i prvo "volim te".
Ma,svaki trenutak njegovog odrastanja je jedinstven,sve drugo sto mi je nekad bilo jedinstveno izbledelo je kad sam postala majka.

Jedinstvena su ona dva oka koja provire ispod pokrivača očekujući me da legnem pored. Jedinstven je osmeh koji usledi nakon leganja. Jedinstveno je saznanje da krevet inače namenjen za jednu osobu dobija svoju potpunost i udobnost tek kad se ‚‚guramo'' spavajući zajedno u njemu.

Jedinstveno je ovo čudno osećanje koje nosim u sebi otkad znam za sebe. Ono je neobjašnjivo, nepojmljivo. U isto vreme ga ponekad željno iščekujem, a i prezirem iz dna duše.

Jedinstveno je videti to naivno ushićeno lice koje čovek ne može da ne voli.

Jedinstven je božanski glas Tarje Turunen.

Jedinstven je svaki naš trenutak, svaki tvoj osmeh.
Jedinstveno je svako sećanje na nas i svako osećanje koje sećanje budi.