Razlikovati se

Biti različit je postao imperativ u današnjem društvu. I u fizičkom i u duhovnom smislu. (Zaboga, obukla je istu haljinu kao i ja propašću u zemlju, htela sam da budem jedinstvena, ovo je moja nova haljina... ). Zašto je potrebno svima dokazivati da si drugačiji? Ako zaista jesi drugačiji, ljudi će to primetiti. I šta znači biti drugačiji? Mi možemo biti slični, ali ne postoje na planeti dve iste osobe. Troja je lepo rekla da je svaka osoba jedinstvena, svi smo mi unikatne tvorevine i nema potrebe da se to ističe, razlike između nas lako dođu do izražaja.
Svako ko po svaku cenu želi da istakne kako je različit je, po mom mišljenju, plitkouman. Ta osoba ne želi da se razlikuje od drugih, već da privuče pažnju drugih. A upravo takvih ljudi je posvuda, što ih baš i ne čini drugačijima.
Jednom mi je jedan poznanik rekao: ‚‚Ja sam poseban."
‚‚Zašto?", upitao sam ga.
‚‚Pa, vidiš - ja sam umetnik, niko se ne oblači kao ja. Imam potpuno drugačije poglede na svet od svih koje sam upoznao, uvek sam primećen jer sam ekstravagantan, radim i ono što drugi ne smeju, govorim svima sve u lice, a svi ostali su licemeri."
‚‚Je l' znaš ko je još poseban?", rekao sam mu tad.
‚‚Ko?"
‚‚Moja baba. Ona se oblači modernije i drugačije od svih baba koje sam do sada video, uvek je primećena jer i pod stare dane voli da igra i ima snage da se veseli, dok ostale baba sede i zveraju. Ona je jedina nazvala komšiju lopovom kad niko nije smeo."
‚‚Pa ona je samo jedna baba s čudnim navikama. Šta je tu posebno?"
‚‚I ti i ja smo samo pubertetlije s čudnim navikama. Šta je tu posebno?"
Insistiranje na zaprepašćenju drugih i divljenje našim različitostima umeju da budu jako iritantni. Meni takve osobe nisu zanimljive i izbegavam ih. Svaki čovek je poseban i svaki je dragulj brušen na drugačiji način.