Optimista ili pesimista?

Optimista, definitivno.
Znam da vidim kad je nesto stvarno,stvarno lose, ali se trudim da nadjem pozitivnu stranu svega, i da se osjecam sto bolje mogu.
Vodim se onom "ko zna zasto je to dobro".

Ja sam po prirodi optimista. Za mene je casa uvijek polupuna, a ne poluprazna. U svakoj losoj situaciji postoji bar nesto dobro, i nista ne traje vjecno, pa ni problemi.

U meni se vjecito bore optimista i pesimista. Kada se dogodi nesto sto me cini nesretnom sklona sam pesimizmu, a kada se izvucem onda znam biti i previse optimisticna.

Pa blize sam optimisti, ali nisam bas potpuno i uvijek optimisticna.
Naidju dani kad nije sve tako sjajno, kad se nadje poneka casa koja je poluprazna i kad na svijet oko sebe ne gledam kroz ruzicaste naocare.
Sreca pa takvih dana nema mnogo i nisu cesti pa sebe ipak ubrajam optimiste.

Dajem maksimalno od sebe da posmatram ocima optimiste. No, ima dana kad jednostavno ne mogu. Hocu ja, ali ne mogu.Takvi dani kad naidju, ja sam cutljiva, i nisam za drustvo.Tada mi prija samoca.
Zavrsavam obaveze u kuci, i malo pricam, moji znaju da me nesto tisti, ne pitaju mnogo, jer znaju da ce me proci.
Na svu srecu takvi dani su redji nego ovi gde stavim roze naocare.

Pesimista uz parolu -dum spiro spero
Pesimista sam sto se tice buducnosti,bliskih odnosa,itd,umem da budem i optimista,ali to uglavnom kada nisam u pitanju ja licno,vec neko drugi.

Optimista. Po pitanju svega.

Vječno optimistična Tu i tamo me pukne pesimizam kada se dogodi nešto jako jako loše, ali to traje dosta kratko... odmah se ja prebacim na drugu ploču i opet razmišljam pozitivno. Lakše je i ljepše je!

U glavnom apaticna, sve mi je svejedno, brze i lakse uocim onu drugu, tamnu stranu medalje. Inace, zivim u nekom svom svijetu, i jedino kad citam (ili pisem) mi je sve dobro. Dakle, podijeljena sam licnost: Natasa tj., ono kako me drugi ljudi "upoznaju" ili misle da sam to ja je pesimista; a Mala sestra tj. ono sto stvarno jesam je optimista ali, kao sto sam vec rekla, ona opstaje samo u svom svijetu dobro sakrivena od obicnosti i sivila svakodnevnice.

Zavisi.. Često sam optimista ali mi dođu dani kada sam najveći pesimista na svetu..
Obično na sve gledam realno, ali optimistično realno.. Jooj Razumeće me valjda neko, igra sa rečima..
Ne umem da opišem taj osećaj ali nije to čista realnost, ima tu i malo optimističnosti..

Optimista, naravno. Pozitivno razmišljam i uvek se nadam boljem. Imam vere, nadam se i volim... Mislim da su vera, ljubav i nada tri najvažnija elementa naše psihe.

Optimista.
uverena sam da tako stvari idu na bolje..

Optimista, uvek na život gledam sa vedrije strane. Na taj način je mnogo toga jednostavnije i lakše.

Skoro uvek optimista! Po nekad gubim strpljenje čekajući to "bolje" ali sam ipak optimista

Kratkoročni pesimista, dugoročni optimista. Ako se radi o aktuelnim situacijama, skoro po pravilu imam pesimističku pretpostavku da će nešto krenuti po zlu i da se to mora sprečiti. A budućnost vidim optimistično. Ako bi moglo tako da se kaže, ja sam optimista sa nemogućim pesimistom u sebi koji je toliko puta učinio da sve ispadne kako treba, baš zbog svog straha da će krenuti po zlu, pa sve iskalkulisao i sredio, i na taj način uspeo da održi optimistu u meni.