Vaš dan

Kada radim ustajem u sest i petnaest, odvjezbam gimnastiku i odmah polazim na posao. Stizem u kancelariju oko sedam i dvadeset minuta. Svi ostali pocinju da rade oko devet sati, tako da sam sama do tad. Posto trenutno nemam puno posla obicno se bavim Zidom u to vrijeme. Zatim radim do cetiri poslije podne, uz kratku pauzu za uzinu i setnju od pola sata. Kada se vratim kuci sa posla rucam, gledam televiziju sat-dva, pa onda opet odlazim u setnju od sat vremena.

Kada ne radim ne planiram dan, nego ustanem oko devet sati, pa onda radim sta mi padne na pamet. Vikendom gledam televiziju ili citam novine i odlazim u setnju centralnim Londonom, a utorkom i srijedom koji su za mene momentalno takodje neradni dani kupujem hranu, raspremam stan i kupam se, bavim se Zidom, Facebookom, Blogom. Najcesce lijezem do deset i trideset navece, da bi mi bilo lako ustati u ranim jutarnjim satima kada idem na posao.

Ostala je navika da ustajem rano, i volim tu svoju naviku...jedino je ona ostala od mog posla.
Cim ustanem..kafu sa stola, prenesem ovde...(muz vec izlazi na vrata, ide na posao) i citam najpre vesti na netu. Zatim obavezno svratim ovde, prelistam sta se pise, vidim Vas ..nekad se ulogujem, nekada ne, zavisno iskljucivo od mog raspolozenja.U, poslednje vreme cesto pisem na forumu. Raspolozena sam
Dok sam na netu, stavljam rucak, i budim klince...jedno ode na posao, drugo ima neke obaveze...i, ja ostanem sama...
Polse malo skitam...to je izlazak napolje...i, vracam se da sacekam muza kuci. Popdne provodim sa njim (ako ne radi privatno)..a, predvece opet malo prosetam po kraju.
Uvece skupe se klinci...moji, i njihovi druagari, ili ljubavi njihove...i, ja sam tu da im nesto spremim, i naravno da se sklonim ...gde..nego ovde...

Naravno, nije svaki dan ovakava, ima dana i kad sam po sav dan napolju,ili kad imam neke obaveze, koje iskljucivo zavise od mene.

Trenutno ne znam kako dan izgleda. Bar ne u poslednje vreme.
Dan pun obaveza pocinje ranim ustajanjem, kafom pa onda posao, fax i sve ostalo... to su bili dani...
Ne pravim planove ako nemam obaveza. Ako imam onda sve lepo isplaniram, pa kako bude... Obicno planovi za dan unapred budu ostvareni.

Kad radim prvu smjenu ustajem oko sest, jedem, pijem kafu, spremim se i idem na posao. Inace su mi jutra kad sam prva bas uzurbana i uvijek mi fali jos malo vremena za neke stvarcice koje volim ujutru da bavim. I obavezno kad radim dan ranije isplaniram sve za sutra i pripremim se za nastavu jer mi je tako mnogo lakse i jednostavnije raditi.
Poslije podne se uglavnom malo bavim kucnim poslovima, pripremama za casove, odmaram, citam, setam. Rijetko planiram kako cu provesti slobodno vrijeme. I pred vece pijem kafu sa jednim drugom, rijetko se desava da to preskocimo.
A vikende i dane bez obaveza nikad ne planiram.

Pre neka tri meseca bi to izgledalo ovako: kafa uz Zid, učenje, pauza-Zid-muzika, učenje, pauza-Zid-muzika, učenje, čitanje, Zid i muzika do 3-4h.

Poslednja tri meseca je drugačije. Otkrio sam fenomenalan sajt sa svim mogućim serijama koje sam ikad voleo i za koje sam čuo da su dobre, pa sad redovno ujutru uz jutarnju kafu odgledam jednu epizodu Vil i Grejs, taman dok dođem sebi. I dan mi počinje kafom i smehom negde oko 10-11 sati. Naravno, uglavnom prvo pogledam šta ima na Zidu, ali se desi i da prvo pogledam epizodu pa tek onda. Nigde ne gori. Odradim seriju vežbi (sklekovi, čučnjevi, trbušnjaci) i onda doručkujem. A da - počeo sam pre kafe da praktikujem da pojedem neku voćku, čisto da bih spremio želudac za jaku kafu. Nakon doručka počinjem sa učenjem - naravno, uz još jednu kafu. Povremeno napravim kratku pauzu na netu, pa se vratim obavezama. Pred večeru opet uradim seriju vežbi, pa posle večere opet malo učim do Slagalice koju gledam sa ukućanima i takmičim se sa njima. I to, naravno, uz kafu. Učim do nekih 9-10, a po potrebi i želji i više i onda odmaram na netu. Odgledam još jednu epizodu Vil i Grejs, dok se druga serija učitava (nju gledam samo uveče, jer je malo duža). Nekad se opet vratim učenju nakon toga, a nekad jednostavno ostanem do kasno slušajući muziku. Retko kad odvojim vremena za čitanje, jer moram da spremam ispite, i to mi jako nedostaje.

Od kad sam kod kuće, svaki dan mi je isti. Nemam baš mnogo opcija da ga promenim i učinim specijalno lepim, ali mi nikad nije dosadno i to je najvažnije.

Moj dan?
Pa nešto nemam svoj dan, više je to "njihov dan"
Ovih dana ustajem i to umorna, ne može da se spava od vrućine.
Ispratim ovde (ne)radnike, jednog u 6 drugog u 6,30.
Uključujem ovo štro duva i polako me ubija pijem kafu i to prohlađenu i ne radujem joj se ( za sve je kriva vrućina)
Oko 9 izlazim u prodavnicu, do prodavnice razmišljam šta bih mogla da im spremim za ručak i to na ovu vrućinu
U 10 budim g-đicu da se spremi za posao i ona je kao radnik.Vrti mi se do podne po kući, nervira me, jer ne zna šta će da obuče.Znala bi da ima dve stvari,a ne ovako
Kad izađe, svane mi
Posle kuvam taj ručak i često čuvam malog Luku , koji mi ulepša pre podne
Od 15,30 jedan po jedan dolaze kući, umorni, gladni, dosadni, smaraju me kako ne radim ništa i kako uživam ispod klime
Naporni su nekih dva sata, valjda dok se ohlade i unormale Posle su dobri
E da nije ovaj pakao od vrućine, bilo bi moje popdne.Ovako nije.
Madaaaa umem sebi da baš ugodim dan i kući, recimo u poslednje vreme gledam filmove i to sve one koje nisam htela ranije da gledam.
To je moj letnji dan,a svako jutro planiram da odem na bazen i nikako da se organizujem

Sada kada sam kući i kada nemam nekih obveza, ustajem oko 9 (ako se probudim prije, čitam knjigu u krevetu ). Jutarnja higijena, doručak, pranje suđa, spremanje... Zatim mali odmor uz epizodu neke serije ili film, a onda spremanje ručka. Ručamo uvijek svi zajedno - mama, tata, brat i ja. To nam je postala navika i lijepo je Kad su ovakve vrućine, obično poslijepodne provedem u besposličarenju - internet, čitanje, filmovi... Oko 7 se opet bacam na posao - malo manje u kući, a malo više u baštici. Eto, uglavnom jednolično i dosadno. Tu i tamo odem do bake, ili mi dođu bratići ili navrati mali susjed pa se igramo...

Kada sam na fakultetu, priča je skroz drukčija, skoro ništa ne stižem. Ustajem kako-kad, zavisi od toga kada mi počinju predavanja. Između predavanja odem na kavu ili ručak, nakon predavanja u kupovinu, na poštu, u šetnju, opet na kavu... sve zavisi od toga kako sam raspoložena i koliko imam slobodnog vremena. Uvijek su mi obveze vezane uz fakultet ispred druženja, tako da prvo naučim ili napišem što imam, a onda dogovaram sve ostalo. Više volim kada mi se sve nekako spontano događa. Planiram samo koliko ću, koji dan i što učiti... i uglavnom se toga ne pridržavam nego sve radim u zadnji čas To me užasno živcira, ali već godinama tako funkcioniram i nikad se ne držim tih velikih planova o učenju... Ono "spontano" obično se odnosi na dogovore s prijateljima. Tj. dogovora nema. Dobijem poruku - hoćeš na kavu? i već se sljedeće sekunde spremam i izlazim iz stana

Zato mi sada preko ljeta nedostaje takav način života; navikla sam na njega, navikla sam da mi je dan pretrpan i da se navečer doslovno bacim u krevet od umora, ali zadovoljna! A trenutno imam osjećaj da sam domaćica i da zapravo nitko ne vidi što sam radila čitav dan...

Moj dan se promenio i to opet nije moj dan
Svako jutro me budi kučence.Vilotić je već skuvao kafu i nema vremena da me budi, jer već kučence grebe na vratima.
Probudi me Mrvica, koja je vesela od sabajle i istera me iz kreveta.
Tu se natežem sa njom da ide na terasu, jer ne mogu da gledam komšikuk tako rano i da me pitaju uvek isto.
Sa Vilotićem par reči razmenim i to je uvek oko nekih obaveza. Za njim ustaje mlađi Vilotić,koji doručkuje kući (znači u 6:30 doručkuje u sedam izlazi na posao,
Često se samo sretnemo na ulazu, jer ja se vraćam iz šetnje sa Mrvicom.
Stavljam ručak, dresiram psa, čekam deset sati da joj gazdarica ustane za posao (ona skoro uvek radi popodne) kad nju ispratim, onda sređujem stan i svo vreme pazim na to kučence, koje me ne sluša.
Luleta više ne čuvam, slabo ga i viđam, tako da u to vreme , kad sam čuvala malog Luku, ja sam opet napolju i tada sam dugo napolju, nekih dva sata.
Više ima kučića napolju nego dece, tuga.Parkići su zauzeli kučići Malo vremena provodim u parkiću, jer ne podnosim jednog čiku, koji je zauzeo ceo park i dresira kuče u parku
Jednom sam se zakačila sa njim, no on nije normalan, tako da se sklanjam i ne samo ja, već mnogi se sklanjaju.
Oko tri sata sam kući, sredim Mrvicu i ona odlazi da spava. A ja čekam Vilotića, koji samo svrati da ruča, pa ide opet da nešto radi.
Možda tako beži od kuće, možda ima švalerku, nemam pojma, samo znam da više nije kući, nego što jeste.Doduše ne primećujem ništa po paricama, jer su parice kod mene.
Dok mlađi Vilotić dođe s'posla, ja perem, peglem, spremim nešto slatko i sačekam i njega.Posao mu je dinamičan i odgovoran, tako da on nema vremena na poslu ni za pauzu.Zato meni ponekad bude čudno, kako ljudi dok su na poslu imaju vremena za net (što naravno ne osuđujem)
Popričam sa klincem o svemu i onda se spremam za napolje, Jer je Mrvica ustala i hoće napolje.
Tada sam sa njom nekih sat vremena napolju i tada mi je lepo, jer tada je i Leo napolju, pa se igraju.
Dolazim kući nešto malo pre Vilotićke, koja je na poslu i koja me s'posla kontroliše oko Mrvice ( da l joj nije neko dao da jede recimo slaninu ili ne znam šta, jer to ne sme,naravno da nikada ne kažem da nas je prevarila i mi joj dali malo naše hrane ništa joj ne fali)
Kad dođe ta mala Vilotićka i sa njom popričam ili se malo posvađam, jer me do skoro nervirala, sad kao ne, no pitanje je dana kad će neka glupost da joj padne na pamet, pa da me kao pita da l može, a zna da ne može i tako se raspravljamo.
E kad završim sa njom, ona uzima to kučence i izvede ga naoplje nekih 10 minuta vrati je kući i ide sa društvom na čaj ili kafu u lokalnom kafiću.Tada izlazi i mlađi Vilotić i tamo je njihovo društvo, ostanu do deset sati uveče i dolaze kući.
A ja dok oni kafenišu, zezaju se, rasklanjam ono što su oni rasturili kad su došli s posla,
Vilotić dolazi, večera (naravno ja postavljam) pita kao pta ima novo danas, ja mu kažem iako znam da ne čuje, jer gleda tv ili se glupira sa kučetom.
Poslednjih par vikenda nije kući, sređuje nešto oko kuće u Miloševcu, pa mi samo o tome priča.Ja treba da odem i sredim tu kuću, cele zime nije brisana prašina prozori, zavese...

U ovo vreme, a to je oko 23 i 30 svi su u krevetu, e tada sam ja sama sa sobom, analiziram ponekad "moj dan" koji nije moj, već je i dalje Njihov (a oni su moji ) i Mrvicin.

Naravno, ima dana kad je puna kuća i to je dosta često, jer ovde je uvek sve moglo što je normalno, tako da klinci često imaju društvo u svojim sobama, obično je to petkom ako ne rade u subotu, a vikendom je ovde uvek puna kuća omladine.

p.s. ja i ne znam kako bi trebao da izgleda moj dan, da maštam neću. Znam samo da mi je svaki dan ispunjen od jutra do mraka i da se mnogo toga izdešava u jednom danu, koji nije samo moj

Radni dan mi pocinje u 6:30 kad ustajem, odnosno kad mi zvoni alarm. Nekad lezim i do 7   U 7:30 izlazim iz kuce, hvatam autobus do stanice odakle me kupi vozac. Oko 8 sam na poslu. Najprije kad dodjem provjerim mailove (dva privatna i dva poslovna). Odgovorim na privatne, provjerim forume i bacim se na posao. Kad je brat tu, obicno napravim caj i odem sa njim da on zapali i da se malo ispricamo. Zavisno od posla, obicno zavrsavam oko 17. Rijetko idem direktno kuci, obicno se s nekim nadjem, odemo jesti, ili je zubar, cas ruskog, depilacija, i slicno. Kad dodjem kuci ako ima vesa, ukljucim masinu, malo popricam sa cimerkom ako je tu, skuham nesto, cujem se s momkom, otusiram se i pogledam uglavnom epizodu neceg. Sve zavisi od toga kad sam dosla kuci, ali ovako uglavnom izgleda moj radni dan.

Subotom (ako ne radim), obicno se poslije dorucka uhvatim cisecenja najprije sobe, pa onda i ostatka stana. U slucaju da u petak navece putjujem kod momka (zivi 3 sata od Praga), onda to ciscenje ostavim za nedjelju.
Vikendi su mi uglavnom isplanirani u toliko da znam s kim sam i gdje sam, a obicno i sta cemo raditi :)U nedjelju od 17 pa nadalje volim da sam sama, da skuham rucak za ponedjeljak i utorak i da me niko ne maltretira. U svakom slucaju, ako samo kuci ili na poslu, ako mi je ukljucen racunar, onda uz sve sto radim dopisujem se i na Skypeu, slusam muziku i provjeravam (pisem po njima) forume

Samo dve godine kasnije sasvim drugačiji tempo.

Ustajem obično u 8:30, jer radim od 10 (osim jedan dan nedeljno, kad ustajem u 7:30, jer radim od 9). Popijem na brzinu malu kafu, a dok voda provri, istuširam se (što mi je ranije bilo nezamislivo). Popušim jednu uz kafu, spremim sebi nešto da ponesem da doručkujem na poslu i u 9:20 (8:20) krećem.

Na poslu prevodim silne gluposti od 10 do 18 i jedino što je dobro su pauze sa koleginicama s kojima se dobro razumem. U poslednje vreme često pričamo o filmovima, pa sam shvatio koliko sam filmski neuk. Da nema tih pauza, bio bih u debeloj depresiji. Ovako sam samo nemotivisan za bilo šta.

Kad se vratim kući, obično sam mrtav gladan, pa odmah jedem i dok jedem kafa se kuva. Uz kafu sednem na net, vidim šta ima na Zidu i odem na Tumblr (jedino sam za fotografije i za gledanje neke serije sposoban sa ispranim mozgom). Ubrzo shvatim da je već 11 i stužim se što je još jedan dan potrošen uludo. U to vreme najčešće mi dođe moje blago i imamo dva sata da budemo zajedno dok se oboje ne onesvestimo u krevet. Najdraži deo dana mi je kad zaspimo jedno uz drugo.

Malo čitam, samo na putu do posla i u povratku sa posla. Dvadesetak stranica dnevno. Mada, u povratku često ne znam šta čitam, pa se dešava da ujutru ponovo pročitam ono od sinoć. Pored toga, ne mogu da se hvatam u koštac sa obimnijim knjigama i da ih čitam na kašičicu, jer to nije to. Sve kažem da ću za vikend, a onda mi vikend prođe u nekim drugim stvarima.

Jako mi je žao što malo pišem na Zidu, iako redovno čiitam i pratim šta se dešava. Bar kad bih tri posta dnevno ostavio...

Vikend obično provedem viđajući se sa dragim ljudima, i to tek odnedavno, inače sam vikend uvek provodio sa Blagom ili sam, odmarajući od ljudi. Pravi ljudi, u stvari, deluju terapeutski, pa sam zaključio da ne treba da bežim od njih, nego samo od ostalih.