Napadi panike

Ja sam imala napad panike kada me je napao pas koji se vrlo cudno ponasao. Gurala sam ga i odbacivala od sebe, a on je stalno kidisao i skakao prema meni, i na kraju nekako uspjela da ga uputim u pravcu neke grupe ljudi u blizini. Grizla me je savjest zbog toga, ali sam zakljucila da ce se oni lakse izboriti sa njim nego ja sama. Do ovog dana ne znam sta nije bilo u redu sa tim psom i da nije bio bijesan.

Mislim da je svako od nas imao neki panicni napad...Ja imam paniku od zemljotresa, i stalno mi se ljulja uglavi, i pitam da l je zmeljotresa...verovatno sam i zbog te panike dva dana ocoravela gledajucu tv...i citajuci vesti na netu.No to nisu tako opasni napadi panike, koliko su opasni oni koji su posledica neke bolesti, kao sto je Astma..gde ljudi imaju uzasnu paniku (koja je opisana u temu) da ce se ugusiti, umreti itd...
Onda poremecaj rada Stitne zlezde dovode do panicnih napada, koji su isto opisani u temi. Ako se adekvatno ne leci, ta panika lako predje u tezi oblik psihosomastih bolesti.
I, da ne nabrajam vise....jedno je strah, a panicni napadi nesto savim drugo...nazalost znam tu razliku...ali Boze moj, ja sam odgovorna oduvek, i naravno nisam dozvolila da panicni napad predje u nesto drugo.

Mislim da je svako od nas imao neki panicni napad...

Ja mislim da NIJE svako od nas imao panični napad.
Jedno je intenzivan strah (koji se u jeziku naziva i panikom), a drugo je panični NAPAD.
U toku paničnog napada ne možemo se braniti od psa. U tom stanju preovladavaju fiziološke reakcije, misli su nam zaokupljene isključivo tumačenjem tih fizioloških reakcija i to su uglavnom: "umirem" ili "počinjem da ludim".

Panični napad je posledica unošenja prevelike količine kiseonika u organizam, usled nekog (nerealnog) straha. Organizam se unošenjem kiseonika priprema za borbu ili beg. Ali, pošto je strah nerealan, kiseonik ostaje neistrošen, šta izaziva fiziološke reakcije karakteristične za panični napad, koje ljudi onda tumače pogrešno (poludeću ili umirem). To dalje izaziva još veći strah, šta uslovljava još brže disanje i unošenje kiseonika, te se simptomi pogoršavaju sve dok ne pređu u pravi napad.

Nisam nikada doživela panični napad.

Panicni napadi su usko povezani sa nekom dijagnozom.Gledala sam asmaticara imao je siptome koji su navedeni u temi, jer pumpica nije bila kod njega. Mislio je da umire.Nije umro naravno..panika je nestala kad je imao pumpicu u rukama.
Znam da asmaticari imaju razgovore i sa psihologom, upravo zbog te panike koja moze da se javi.
Tacno je da panika i strah nije ni slicno.Tu ljudi grese. Panika ima siptome koje su u temi.Ja se plasim zemljotresa, ali nemam paniku.Ne gubim vazduh itd...
Ne mislim da panicni napadi su nerealoni strahovi, ljudi zaista kad su u panicnom napadu tako se osecaju, a uzrok panicnog napada je uvek neka dijagnoza.

Pravi panicni napad mislim da nisam imala, ali neki strah jesam, koji je posledica moje obolele Stitne zlezde.Regulisanjem rada stitaste zlezde (uz hormonsku terapiju) strah je nestao. I nisu to neki strahovi gde sam ja mislila da cu poludeti...Vec je bio strah da ne ostanu deca sirocici, nije se znalo sta mi je, samo su me setali od lekara do lekara, ja naglo gubila na tezini itd...ljudi me nisu prepoznavali na ulici.
Kod mene je vise bila depresija, nego opisani panicni napad.Dobro je da je proslo.

Da.. javlja se jedino u slučajevima neostvarenih planova ili u neizvesnim situacijama koje su mi veoma važne. Ne javlja se često. Izborim se tako što se pomirim sa činjenicama da će biti onako kako mora. Na primer u slučaju izlaska na ispit - uspaničim se i razmišljam o tome kako će sve proći, ali ishod zavisi od mene i time se smirujem. Sada sam već naučio da nema potrebe za panikom dok je u početku bilo.

Ja sam se bojala i ispita, i dobila jednom prilikom napad gusenja od astme, a nisam imala pri ruci lijekove koji bi mi pomogli i cinilo se da cu se zaista ugusiti. Dok su obje situacije bile vrlo neprijatne i svakako stvarale neku vrstu straha, tek je napad psa izazvao potpuno haoticnu paniku, gdje ja doslovno nisam znala sta da radim i kako da se branim, ali sam instinktivno odbacivala psa od sebe dok ga se nisam rijesila. Nije me odbranilo od njega logicka samoodbrana, nego neizrecivi uzas u borbi sa mogucnoscu jezive smrti. Hermina - ako te (ne daj Boze!) nekada napadne pas i ponasa se agresivno kao sto se ponasao onaj koji je napao mene, shvatices da je to najgori strah koji covjek moze dozivjeti.

Ovih dana sam na netu našla poučan text na ovu temu.Pravilnik ne dozvoljava da se ostavi link.
Toliko toplote se oseća u tim slovima, da sam ja bez ramišljanja ostavila otvoreno da se pročita...
Posle stresne punkcije nekog limfnog čvora i isčekivanja rezultata može doći do paničnog napada, koji je realan za onoga ko ga doživljava.
Visok pritisak, gušenje, lupanje srca, bledilo i neopisiv strah od smrti.
Dobro je da koliko toliko znam na ovu temu i da umem da se postavim i pomognem onome kome je tada
potrebna pomoć.

Znam da ono sto se desavalo meni i nije pravi napad panike, ali kad se tebi desi cini ti se mnogo gore nego sto u stvari jeste. Znam samo da su me odveli u hitnu i dali mi koktel (injekciju) da me smire.

U snu koji sam tu noc sanjao, cinilo mi se sa se sve ekspnencijalno umnozava. To je vjerivatni bilo izazvano visokom temperaturom.

To je vjerivatni bilo izazvano visokom temperaturom.

Naravno da je temperatura izazvala to stanje koje si Ti imao.

No, opet ja na ovoj temi.Mnogo sam čitala o paničnim napadima u poslednje vreme, samo zato što sam imala ispred sebe devojku koja je imala panični napad.
Prepoznala sam to, ne znam kako...menjanje boje lica, strah od smrti, lupanje srca, visok prtisak i napad gušenja.
Pod stresom je bila i mnogo toga su krili od mene, da nisu ne bi došlo do tog napada panike.Tri dana su mi bili sumnjivi, jer sam videla da se nešto dešava, nikako nisam mogla da saznam šta je, mislila sam da su ljubavni problemi.
Posle napada panike, ostao je strah od smrti.Da nije čitano po netu zašto izbijaju limfni čvorovi, ne bi došlo do paničnog napada i ne bi posle imala taj strah.Jer na netu je sve kancer.
Dva meseca sam maximalno bila uz nju i bez i jedne tablete za smirenje je to prošlo. Nema više straha od smrti.I dobro je, počela je da radi.

Hoću da Vam ostavim poruku, da nikada odgovore o nekim zdrastvenim tegobama ne tražite na netu.Lekari su u ordinacijama, a ne na netu.
(malo sam skrenula sa teme, morala sam )

Samo da kazem da se slazem sa Enigmom o informacijama sa neta. Znam djevojku koja je mislila da je oboljela od skleroze multipleks i lezala par mjeseci u krevetu jer je pronasla simptome koji su slicni, a i sama sam jednom bila ubijedjena da mi je puklo ili upaljeno slijepo crijevo, a bila je u pitanju infekcija urinarnog trakta. Ako ste ozbiljno bolesni - sto prije kod ljekara, i bez toga da sami sebi postavljate dijagnoze! Strah i panika mogu samo pogorsati vase stanje.

Moram, da dodam da u Srbiji za napad panike, koji je odvratan po onoga ko ga dozivljava, bez pardona se propisuju lekovi.
Nema razgovora sa psihologom, vec odmah lekovi. Sokirana sam!!!
No, do psihologa i do psihoterapije se moze doci kod privatnika.
I odlicna je psihoterapija, konkretno mislim na KBT kojom se bave i neuropsihijatri, naravno ne svi, vec samo oni koji su edukavani za to.
Nema lekova, vec samo psihoterapija tj edukacija coveka da se izbori sa tim nerealnim strahom bez i jedne tablete.

Skoro sam gledala film, dokumentarac,kako nas psihijatri "ubijaju" sa tim lekovima i sve je to farmaceutska mafija.