Kako se ponašate kada ste zaljubljeni?

Ja sam dosta stidljiva po prirodi, i kada se zaljubim uglavnom gledam objekat svojih osjecanja sa daljine i proucavam sve sto kaze i uradi. Sklona sam tome da cutim u prisustvu te osobe, i to me nacisto ubija! Svima drugima mogu da se obratim bez problema, ali kada je ta osoba u pitanju meni se jezik zaveze u cvor i sve mi se cini da nista sto ja imam da kazem nije prigodno. Imam obicaj da gledam tu osobu u oci, ali ako mi se to uzvrati upornim dugim pogledom, obaram pogled. Takodje se smijem vise nego obicno. Nisam toliko hrabra da pitam svog izabranika da se zabavlja sa mnom, ali sam se, eto, ipak udala. Tako da ima nade i za sve vas ostale stidljivce, iako mozda jos niste susreli pravu osobu!

Moje simpatije su uticale na moj muzicki ukus jer sam se uvijek trudila da odslusam muziku koju vole i saznam da li ce se i meni dopasti.

Ja jesam stidljiva na neki nacin.Ali definitivno se ne trudim da budem neprimijecena.
Ponasam se kao neko drugi o.O Definitivno ne kao ono sto jesam inace.
I to primjecujem tek sad.Sve se pomjera i pada u drugi plan,ne svidja mi se to ali,eto, sta mogu... Stvari koje mi inace idu na zivce postanu mi simpaticne.Cak i pozeljne. Ranije mi je bilo kakvo javno pokazivanje emocija bilo patetika i nista drugo, a sad nije.Mrzim to

Nemas cega da se stidis, Nymphadora. To je normalan dio odrastanja. I ja sam prosla kroz nesto slicno.

Znam ja da je to normalno, gledam citavog zivota ljude oko mene kako se tako ponasaju, samo sam ja...ne bas emotivna, pa nisam ocekivala da cu ja da prolazim kroz to na isti nacin kao i oni Imala sam obicaj da zaljubljene ljude posmatram kao clanove neke uzasne sekte

Ja vjerujem da su zaljubljeni ljudi najbolji ljudi na svijetu. Jer, kada si zaljubljen, ti se sretan, a ko je sretan zeli da siri srecu svuda okolo i ucini i druge ljude sretnima. Problem su oni drugi - koji su nesretni, a ako su pri tom i zlobni, smetace im tudja sreca. Ne jednom sam imala priliku kako takvi pokusavaju da pokvare srecu ljudi koji su bili sretno zaljubljeni i "spuste ih" na svoj nivo.

Naravno, ne mislim da si ti ikada bila takva, niti da su svi nesretni ljudi takvi.

Ja kad se zaljubim, ali baaaš zaljubim, za mene ostatak sveta nestaje, ostaje samo ta osoba. Takav sam i svima to smeta ali ne mogu protiv toga. Nikome se ne javljam, ni sa kim se ne viđam, nestanem. A osećanja, kad se pojave, trudim se da ih pokažem u što većoj meri, ne vidim razlog zbog kog bih se osećao neprijatno.

Mislim da nikada nisam bila zaljubljena.
Ispravka: mislim da nikada nisam sebi dozvolila da se zaljubim. Poprilično sam nesigurna i plašljiva kada su muško - ženski odnosi u pitanju, i ako su postojale ikada neke simpatije prema kom momku, ja sam ih suzbijala dok nisu skroz delete.
Prilično sam komunikativna, tako da svaki razgovor usmerim u pravcu neke šale, zezanja, nisam dopustila ikada da neko primeti bilo šta što bi me odalo. Ni danas nije mnogo drugačije, samo što se zaljubljujem u ličnosti iz romana ili pisce istih, dakle, štitim se ali na drugačiji način.

Kad se zaljubim ja poletim. I u prvom periodu sam prilicno slijepa za realnost, tada zivim u nekom svom zamisljenom svijetu.
Nisam stidljiva, nemam problem oko iskazivanja emocija. Nisam nikada nikoga pitala da se zabavlja sa mnom, nije ni mene to niko pitao, zabavljanje je dolazilo nekako spontano.