Prećutati ili reći?

od **Still_dreaming** Pet Dec 24, 2010 5:38 am

Ljubav nađe i najmanju stvar da joj smeta. Prepirke oko gluposti, oko naizgled nebitnih stvari. Nekad ih prećutimo i gomilamo u sebi, a nekad sve izbacimo iz sebe u istom trenutku.

Da li obično prećutite ili u većini slučajeva odmah kažete sve što imate?
Ili birate kad i šta reći?

od **Dora_Mar** Pet Dec 24, 2010 6:31 am

Moram da priznam da ne biram.U tom trenutku kazem ono sto mislim,i mnogo puta sam zbog toga zazalila jer sam te stvari rekla osobama do kojih mi je stalo i koje mi znace,i povrijedila ih.Ali desi mi se da u tom trenutku,iz nekih razloga i ne mogu da odgovorim,pa tu nervozu prenesem na neku totalno drugu osobu,tj. istresem se na osobi koja nema veze sa tim.svjesna sam toga,i pokusavam to da ispravim.

od **zanesena** Pet Dec 24, 2010 12:08 pm

U trenucima kad mi nesto smeta ili kad sam ljuta samo zacutim, ne govorim nista.
I mnogo gore je to cutanje od izgovaranja svega sto mislimo.
Cutanjem stvaram muke i sebi i svima oko sebe. Ali ne mogu i ne znam tada da govorim. Ljutnju uvijek izrazavam tisinom.

od **enigma_** Sre Dec 29, 2010 10:35 am

Ja ucutim...i, tako cutim danima...i, svojim cutanjem mnogo toga kazem..(jer nema osmeha...vec je muk..)
Kad resim da progovorim, biram reci..jer ne smem da izazovem cutanje..Naravno, ovo se sve odnosi na osobe koje izuzetno cenim i do kojih mi je stalo, a to su ljudi koji su oko mene.

od **Troja** Sre Jan 19, 2011 10:18 pm

Ja obicno ne razmisljam da li precutati ili reci ako mi nesto smeta, nego postupim po tome kako se osjecam u datom trenutku. Pokusavam da ne kazem stvari koje bi bilo uvredljive drugima, ali i da ne gomilam neiskazano nezadovoljstvo u sebi dok ne pobjesnim. Rijetko se veoma naljutim, ali kada se to desi nekada reagujem cutanjem, a nekada gundjam. Mislim da cak i neke veoma krupne stvari koje nekada precutim mjesecima na kraju kazem - kada sam smirena sa zeljom da rascistim nesporazum ili povecam razumijevanje sa partnerom.

od **Dora_Mar** Pet Feb 17, 2012 11:57 am

Moj post gore je relativno star. Smatram da moram da ga promijenim i da zaslužujem da ga promijenim jer se i ja mijenjam.
Sada nije tako. Prvo stanem, razmislim, pa onda reagujem. Naučila sam da razmislim prije nego reagujem. Međutim, nemojte me pogrešno shvatiti, nije uvjek tako jednostavno. Nekad planem pa odmah kažem sve, ali pokušavam, trudim se da ne bude tako i sve više uspijevam da to korigujem .
Još uvjek je prisutan ovaj dio gore napisan gdje kada se sve skupi ja reagujem na osobe koje nemaju veze s tim, iz razloga što sam nervozna i ... :jj:

od **Miloš_88** Pet Feb 17, 2012 2:59 pm

Ja ulavnom dosta ćutim. Imam dug fitilj što bi se reklo i potrebno je jao puno da fitilj izgori i da ja kažem sve što mislim.
Mislim da mi to nije dobro, ali takav sam. Upravo se juče decila jedna takva eksplozija kad sam rekao sve što sam imao nekom, a dugo sam ćutao i kulirao.

od **ThePoet** Sub Avg 25, 2012 10:47 pm

Skoro sam imao sličnu situaciju u kojoj sam mogao da biram da li da kažem šta mi smeta ili da prećutim. To, doduše, jesu bile sitnice, ali u tom trenutku mi nisu izgledale tako sitno.
Odabrao sam da kažem i smatram da sam doneo pravu odluku. Jer je sve ono što mi smeta ispravljeno, ili je u procesu ispravljanja. Sve to što u početku smeta malo, gomila se vremenom i, na kraju, dođemo do toga da od sitnice dobijemo ozbiljan problem.
Probleme treba rešavati kako nailaze.
Ipak, ne treba ni stalno zvocati. Ako vidite da se partner trudi da ispravi ono što vama smeta, onda ga pustite da u početku i pogreši. Ako mu je stalo do vas, primetiće svoju grešku i svakog sledećeg puta će razmisliti pre nego što nešto uradi ili kaže.

od **Liza_N.** Pet Jan 30, 2015 8:20 am

Ja sam, u početku, bila ćutolog. Očekivala sam da mi se čitaju misli, i bila sam nesrećna kada to ljudima nije polazilo za rukom. Onda sam postepeno došla do toga da bez bojazni kažem šta mi smeta, naročito u vezi. Ne znam da li su to krupne ili sitne stvari, ali sam rekla.
A onda, došlo je do onog najmučnijeg - ja kažem, ali on ne razume. Ja sam i dalje nesrećna, a on nastavlja po starom, jer ne shvata šta je problem.
I tako se vratih na početak...

od **Ivana_** Pet Jan 30, 2015 11:55 pm

REĆI. Sve i uvek. Ja da budem neslobodna jer su ljudi izmislili muTave socijalne rulove PA NIKAD.
Da robujem.
Ma nikad.
Fuck off.

od **Dafne** Čet Sep 24, 2015 6:44 am

Ja sam kao otvorena knjiga, sve mi se vidi na licu, i oseti se kada sam loše raspoložena, ne umem i ne želim da krijem.Sve što mi smeta, kažem, ponekad i ne obazirujući se na osećanja drugih.Ne volim nedorečene stvari.

od **Troja** Čet Sep 24, 2015 8:20 pm

I ja sam slicna tebi Dafne. Moje raspolozenje partner vrlo lako cita bilo iz izraza mog lica ili po tonu glasa. Nije mi se jednom desilo da suprug nazove i cim se javim on odmah kaze: "Sta se desilo?"

od Sponsored content

Prećutati ili reći?

Prećutati ili reći?

Re: Prećutati ili reći?

Re: Prećutati ili reći?

Re: Prećutati ili reći?

Re: Prećutati ili reći?

Re: Prećutati ili reći?

Re: Prećutati ili reći?

Re: Prećutati ili reći?

Re: Prećutati ili reći?

Re: Prećutati ili reći?

Re: Prećutati ili reći?

Re: Prećutati ili reći?

Re: Prećutati ili reći?