Zid
Dobro došli na forum Zid!

Ovu poruku vidite jer pregledate naš forum kao gost.

Ukoliko se registrujete dobićete mogućnost da odgovarate na teme, otvarate nove, upoznate nove ljude, učestvujete u forumskim takmičenjima i iskoristite sve pogodnosti jednog člana. Registracija traje samo minut, jednostavna je i potpuno besplatna.

Da biste se registrovali kliknite ovde.

Važna napomena: Mejl za registraciju može dospeti u spam ili trash u vašem mejlu, pa prilikom aktivacije naloga, ukoliko ne dobijete mejl u inbox, proverite da li je možda završio tamo.

Ivo Andrić

Strana 1 od 4 1, 2, 3, 4  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Ivo Andrić

Počalji od Still_dreaming taj Čet Jan 28, 2010 3:53 am



Naš Ivo, konzul i mirotvorac. Naš bolešljivi i umorni, namučeni i požrtvovani Jugosloven. Naš dobitnik Nobelove nagrade. Prevođen na preko trideset jezika. Naš Andrić!

Ivo Andrić - dobitnik Nobelove nagrade za književnost kao državljanin SFR Jugoslavije, 1961. godine, za roman Na Drini ćuprija (1945.), kao i za celokupni dotadašnji rad na „istoriji jednog naroda“. Posle raspada Jugoslavije, Andrić se u Srbiji vodi isključivo kao srpski književnik, dok se u Hrvatskoj vodi isključivo kao hrvatski. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti.


U sumrak...

Rođen je 9. oktobra 1892. godine u Docu pored Travnika u tadašnjoj Austrougarskoj. Otac mu je bio Antun Andrić, školski poslužitelj, a mati Katarina Andrić (rođena Pejić) i kršten je po rimokatoličkom obredu (Andrić se najveći deo svog života izjašnjavao kao Srbin). Andrić bez oca je ostao kao dvogodišnji dečak - umro je od tuberkoloze. Suočavajući se sa besparicom, Katarina Andrić svoga jedinca daje na čuvanje muževljevoj sestri Ani i njenome mužu Ivanu Matkovšik u Višegrad. Gledajući svakodnevno vitke stubove na Drini ćuprije, Andrić završava osnovnu školu, a potom se vraća majci u Sarajevo, gde 1903. godine upisuje Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Za gimnazijskih dana, Andrić počinje da piše poeziju i 1911. godine u ,,Bosanskoj vili'' objavljuje svoju prvu pesmu „U sumrak“.

U sumrak

U sumrak pevaju devojke. Njini su glasovi meki i dahnu svežinom cveća i ljubavi. Njina je pesma blaga, kao kad behar opada. Ona ima nešto od mojih ljubavi: davno, toplo i lepo. Ona podseća na sarajske sumrake, kad jablanovi sjaju u crvenu zlatu, kao vitke ponosne žene.

Kao rumene latice zasipaju me glasovi. Pevaju devojke. Pevaju lepo. To liči na pozdrav od starih prijatelja, na spomen onoga što proživih u ljubavi i zanosu. One pevaju, u suton, kao sreća moja da mi rupcem maše.

Ali srce je moje tamno jezero, koga ništa ne diže i u kom se niko ne ogleda.



Dobivši stipendiju hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Napredak“, Andrić oktobra meseca 1912. godine započinje studije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. Naredne godine odlazi u Beč gde sluša predavanja iz istorije, filosofije i književnosti, a već sledeće godine prelazi na Filosofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu i intenzivno uči poljski jezik. Sve vreme piše refleksivne pesme u prozi, a u junu mesecu 1914. godine Društvo hrvatskih književnika u Zagrebu objavljuje mu šest pesama u prozi u panorami ,,Hrvatska mlada lirika''.

28. juna 1914. godine, na vest o sarajevskom atentatu i pogibiji Franaca Ferdinanda, Andrić napušta Krakov. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija hapsi ga i odvodi prvo u šibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj će, kao politički zatvorenik, ostati do marta 1915. godine. Tu, u tamnici, intenzivno piše pesme u prozi. Po izlasku sa robije, ondašnje vlasti određuju Andriću kućni pritvor u Ovčarevu i Zenici u kojem ostaje sve do leta 1917. godine i dovršava knjigu stihova u prozi koja će pod nazivom ,,Ex Ponto'' biti objavljena u Zagrebu 1918. godine. U Zagrebu ga i zatiče slom Austrougarske monarhije, a potom i ujedinjenje i stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U danima koji neposredno prethode formalnom ujedinjenju, Andrić u tekstu „Nezvani neka šute“ objavljenom u zagrebačkim Novostima, oštro odgovara na prve simptome nesloge u državi koja još nije ni stvorena i poziva na jedinstvo i razum.

Nezadovoljan atmosferom u Zagrebu, Andrić već početkom oktobra 1919. godine počinje da radi kao činovnik u Ministarstvu vera u Beogradu. Intenzivno učestvuje u književnom životu prestonice, družeći se sa Crnjanskim, Vinaverom, Pandurovićem, Sibetom Miličićem i drugim piscima. Imao je veoma uspešnu diplomatsku karijeru - godine 1920. postavljen je za činovnika u poslanstvu u Vatikanu. 1921. godine Andrić je postavljen za činovnika u Generalni konzulat Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Bukureštu i u to vreme objavio je zbirku pesama u prozi „Nemiri“, i pripovetku „Ćorkan i Švabica“ u ,,Srpskom književnom glasniku''. 1922. premešten je na rad u Konzulat u Trstu. Tokom te godine štampa još dve pripovetke - „Za logorovanja“ i „Žena od slonove kosti“- i ciklus pesama „Šta sanjam i šta mi se događa“ i nekoliko književnih prikaza. Početkom 1923. godine on je vicekonzul u Gracu i u jesen 1923. godine upisuje se na Filosofski fakultet u tom gradu. Tokom ove godine Andrić je objavio nekoliko pripovedaka: „Mustafa Madžar“, „Ljubav u kasabi“, „U musafirhani“ i „Dan u Rimu“. U junu mesecu 1924. godine u Gracu je odbranio doktorsku tezu ,,Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine.'' Iste godine pojavljuje se Andrićeva prva zbirka priča u izdanju Srpske književne zadruge u koju, pored nekih već objavljenih u časopisima, ulaze i nove – „U zindanu“ i „Rzavski bregovi“.

1926. godine, Ivo Andrić biva primljen za člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a iste godine u Srpskom književnom glasniku objavljuje  pripovetke „Mara milosnica“ i „Čudo u Olovu“. Tokom 1927. godine radio je u konzulatima u Marseju i Parizu, a naredne godine u poslanstvu u Madridu. Iste godine objavljena je njegova pripovetka „Most na Žepi“, kao i priče ,,Olujaci'' i ,,Ispoved''. Sredinom sledeće godine prelazi u Brisel, na mesto sekretara poslanstva, a u Srpskom književnom glasniku pojavljuje se njegov esej „Razgovor s Gojom“.
Spojler:
U ovome tekstu Andrić govori o opravdanosti i prirodi umetničkog stvaranja. U dijaloškoj formi ovoga eseja izlaže se gledište Gojinog druga iz mladosti Paola koji umetnika izjednačava sa Mesijom i zastupa gledište o božanskom i satanskom poreklu i demonskom karakteru umetnosti. Goja se suprotstavlja takvom mišljenju i kaže da se u samoj stvarnosti manifestuju pojave nestvranog i natprirodnog. On smatra da sve što u životu postoji od iskoni ima svoje opravdanje, već i time što postoji.


1930. godine objavljuje esej o Simonu Bolivaru, priču „Kod kazana“ i tekst „Učitelj Ljubomir“. U Beogradu sledeće godine izlazi i druga knjiga pripovedaka kod Srpske književne zadruge u kojoj se, pored priča ranije objavljenih u časopisima, prvi put u celini štampaju „Anikina vremena“, a u kalendaru-almanahu sarajevske Prosvjete pojavljuje se putopis „Portugal, zelena zemlja“. Godine 1932. Andrić objavljuje pripovetke „Smrt u Sinanovoj tekiji“, „Na lađi“ i zapis „Leteći nad morem“. 1933. godine objavljuje samo pripovetku „Napast“ i nekoliko zapisa. Postaje urednik Srpskog književnog glasnika i u njemu objavljuje pripovetke „Olujaci“, „Žeđ“ i prvi deo triptiha „Jelena, žena koje nema“. Štampa pripovetke „Bajron u Sintri“, „Deca“, esej „Razgovor s Gojom“ i jedan od svojih značajnijih književnoistorijskih tekstova - „Njegoš kao tragični junak kosovske misli“. Tokom sledeće godine Srpska književna zadruga štampa drugu knjigu Andrićevih pripovedaka koja, među onima koje su objavljivane u časopisima, sadrži još i priče „Mila i Prelac“ i „Svadba“. Andrićeva diplomatska karijera ide uzlaznom linijom i on u novembru mesecu 1937. godine biva imenovan za pomoćnika ministra inostranih poslova.


...do ćuprije na Drini.


1939. Andrić je postavljen za opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Andrić stiže u Berlin 12. aprila, a 19. aprila predaje akreditive kancelaru Rajha - Adolfu Hitleru. U jesen, pošto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naučnike i pisce odveli u logore, Andrić interveniše kod nemačkih vlasti da se zarobljeništva spasu mnogi od njih. Političari u Beogradu, međutim, ne računaju baš uvek na svoga poslanika, i mnoge kontakte sa nemačkim vlastima održavaju mimo Andrića. Pisac i u takvim okolnostima objavljuje - pripovetka „Čaša“ i zapisi „Staze“ i „Vino“ izlaze u Srpskom književnom glasniku tokom 1940. godine. U rano proleće 1941. godine Andrić nadležnima u Beogradu nudi ostavku: „...Danas mi u prvom redu službeni a zatim i lični mnogobrojni i imperativni razlozi nalažu da zamolim da budem ove dužnosti oslobođen i što pre povučen sa sadašnjeg položaja...“ Njegov predlog nije prihvaćen i 25. marta u Beču, kao zvanični predstavnik Jugoslavije prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila, Andrić sa osobljem Poslanstva napušta Berlin. Potom odbija ponudu nemačkih vlasti da ide u bezbedniju Švajcarsku i bira povratak u okupirani Beograd. Novembra meseca biva penzionisan, ali odbija da prima penziju. Živi povučeno u Prizrenskoj ulici, kao podstanar kod advokata Brane Milenkovića. Odbija da potpiše Apel srpskom narodu kojim se osuđuje otpor okupatoru. Odbija, takođe, da Srpska književna zadruga za vreme dok „narod pati i strada“ objavi njegove pripovetke. U tišini svoje iznajmljene sobe, piše prvo ,,Travničku hroniku'', a krajem 1944. godine okončava i roman ,,Na Drini ćupriju''. Oba romana objaviće u Beogradu nekoliko meseci po završetku rata, a koncem 1945. godine u Sarajevu izlazi i roman ,,Gospođica''.

Tokom 1946. godine živi u Beogradu i Sarajevu, postaje redovan član SANU. Te godine, između ostalog, objavljuje pripovetke  „Zlostavljanje“ i „Pismo iz 1920. godine“. Sledeće godine postaje član Prezidijuma Narodne skupštine NR Bosne i Hercegovine i objavljuje „Priču o vezirovom slonu“, nekoliko tekstova o Vuku Karadžiću i Njegošu, a tokom 1948. godine prvi put će biti štampana „Priča o kmetu Simanu“. Narednih nekoliko godina objavljuje uglavnom kraće tekstove, odlomke pripovedaka, priče „Bife Titanik“ (1950.), „Znakovi“ (1951.), „Na sunčanoj strani“, „Na obali“, „Pod Grabićem“, „Zeko“ (1952.), „Aska i vuk“, „Nemirna godina“, „Lica“ (1953). 1954. postaje član Komunističke partije Jugoslavije. Prvi potpisuje Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Te godine štampa u Matici srpskoj ,,Prokletu avliju'', a  pripovetka „Igra“ pojavljuje se 1956. godine.

Godine 1958. u šezdeset šestoj godini, Ivo Andrić se venčava sa svojom dugogodišnjom ljubavlju - Milicom Babić. Te godine objavljuje pripovetke „Panorama“, „U zavadi sa svetom“ i jedini predgovor koji je ikada za neku knjigu napisao: uvodni tekst za knjigu Zuke Džumhura „Nekrolog jednoj čaršiji“. 1961. godine dobija Nobelovu nagradu. Besedom „O priči i pričanju“, 10. decembra 1961. godine, zahvalio je na priznanju:

U izvršavanju svojih visokih zadataka, Nobelov komitet Švedske akademije rešio je ovog puta da pisca jedne, kao što se kaže, male zemlje odlikuje Nobelovom nagradom koja, merena međunarodnim razmerama, znači visoko priznanje. Neka mi je dopušteno da, primajući to priznanje, kažem nekoliko reči o toj zemlji i dodam nekoliko opštih razmatranja u vezi sa pripovedačkim delom koje ste izvoleli nagraditi.

Moja domovina je zaista „mala zemlja među svetovima“, kako je rekao jedan naš pisac, i to je zemlja koja u brzim etapama, po cenu velikih žrtava i izuzetnih napora, nastoji da na svim područjima, pa i na kulturnom, nadoknaditi ono što joj je neobično burna i teška prošlost uskratila. Svojim priznanjem vi ste bacili snop svetlosti na književnost te zemlje i tako privukli pažnju sveta na njene kulturne napore, i to upravo u vreme kad je naša književnost nizom novih imena i originalnih dela počela da prodire u svet, u opravdanoj težnji da svetskoj književnosti i ona da svoj odgovarajući prilog....
(više na Zadužbini Ive Andrića)




Celokupni iznos Nobelove nagrade poklonio je iz dva dela bibliotečkom fondu Bosne i Hercegovine. Uz to, veoma često učestvuje u akcijama pomoći bibliotekama i daje novac u humanitarne svrhe. Godine 1963. kod Udruženih izdavača (Prosveta, Mladost, Svjetlost i Državna založba Slovenije) izlaze prva Sabrana dela Ive Andrića u deset tomova.

U martu mesecu 1968. godine Andrićeva žena Milica umire i sledećih nekoliko godina Andrić nastoji da svoje društvene aktivnosti svede na najmanju moguću meru, mnogo čita i malo piše. Zdravlje ga polako izdaje i 13. marta 1975. umire.

Dobrica Ćosić u svojoj knjizi ,,Piščevi zapisi 1969—1980.'' prepričava svoj ,,poslednji značajniji razgovor" sa Andrićem i citira ga: ,,U Bosni vam je sada, Dobrice, ono što je pokojni Kalaj snevao, a nije kao diplomata smeo da izgovori. U Bosni pobeđuje Bošnjaštvo. Staro, a mlado. I neka da Bog da moja noga više nikad ne kroči preko Drine..." Inače, upravo je Ivo Andrić predložio Ćosića za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti 1970. godine.

Izvor: Zadužbina Ive Andrića


avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21526
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivo Andrić

Počalji od Still_dreaming taj Čet Jan 28, 2010 1:49 pm

''A kada Šemsibeg dođe idućeg petka u čaršiju, čeka ga opet neka promena na ljudima ili zgradama, koje prošlog petka nije bilo. Da ne bi morao da je gleda on obara oči zemlji, ali tu, u sasušenom uličnom blatu vidi tragove konjskih kopita i primećuje kako se pored turskih okruglih i punih konjskih ploča sve češće javljaju savijene švapske potkovice sa oštrim šiljcima na krajevima. Tako mu i tu, u blatu na zemlji, pogled čita istu nemilosrdnu osudu koju vidi svuda na licima i stvarima oko sebe, osudu vremena koje se ne da zaustaviti.''

Ivo Andrić - Na Drini ćuprija
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21526
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivo Andrić

Počalji od Still_dreaming taj Čet Jan 28, 2010 1:50 pm

''To su one velike smelosti koje činimo samo u snovima. Kada se devojka opet izgubila na drugoj obali, mladić je zadrhtao od straha. Bilo je neverovatno da se turska devojka usudi da pogleda švapskog vojnika. Takva nečuvena i nezapamćena stvar može da se desi samo u snovima, u snovima ili u proleće na kapiji. Zatim, on je dobro znao da ništa u ovoj zemlji i u njegovom položaju nije tako zazorno i toliko opasno kao dirnuti muslimansku ženu. O tome su im govorili i u vojsci i sada u štrajfkoru. Kazne su za takve smelosti bile teške. A bilo ih je koji su uglavnom platili od samih uvređenih i razbesnelih Turaka. Sve je on to znao i najiskrenije hteo da se drži reda i naredaba, pa ipak radio je protivno. Nesreća nesrećnih ljudi i jeste u tome što za njih stvari koje su inače nemoguće i zabranjene postanu, za trenutak, dostižne i lake, ili bar tako izgledaju, a kad se jednom trajno usele u njihove želje, one se pokažu opet kao ono što jesu: nedostupne i zabranjene, sa svima posledicama koje to ima po one koji za njima ipak posegnu.''

Ivo Andrić - Na Drini ćuprija
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21526
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivo Andrić

Počalji od Still_dreaming taj Čet Jan 28, 2010 1:56 pm

''Prešli su polovinu čaršije i pijac, deo onog puta bez izlaza koji je Fata u mislima toliko puta prešla. Bilo je tvrdo, stvarno i obično, gotovo lakše nego u mislima. Ni zvezda ni prostranstva, ni očevog muklog kašlja, ni vreme da ide brže ili sporije. Kada su naišli na most, devojka oseti još jednom, kao za letnjih noći pored prozora, svaki deo svoga tela, snažno i odvojeno, a naročito grudi u lakom grču kao u panciru. Stigli su do kapije. Kao što je radila mnogo puta u mislima za prošlih noći, devojka se nagnu i šapatom zamoli najmlađeg brata, koji je jahao pored nje, da joj prikrati malo uzengije, jer sad dolazi onaj strmi prelaz sa mosta na kameni put koji vodi u Nezuke. Zastali su, najpre njih dvoje pa onda, malo podalje ostali svatovi na konjima. Ničeg nije bilo neobičnog u tome. To nije bilo ni prvi ni poslednji put da svatovi zastaju na kapiji. Dok je brat sjahao, zaobišao konja i prebacio uzdu preko ruke, devojka je priterala svoga na sam kraj mosta, stupila desnom nogom na kamenu ogradu, vinula se, kao okrilatila, sa sedla, preko zida, i poletela sa visine u hučnu reku pod mostom. Brat koji se ustremio za njom i celim telom polegao po ogradi još je dotaknio rukom uzvitlanu feredžu, ali zadržati je nije mogao.

Tako se desila ta neobična i nezapamćena stvar na kapiji. Velji Lug nije sišao u Nezuke i Avdagina Fata se nije udala u Hamziće.''

Ivo Andrić - Na Drini ćuprija
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21526
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivo Andrić

Počalji od Maja taj Pet Mar 26, 2010 8:29 am

"Naposletku, sve cim se ovaj nas zivot kazuje - misli, napori,pogledi, osmesi, reci, uzdasi - sve to tezi ka drugoj obali, kojoj se upravlja kao cilju, i na svakoj tek dobiva svoj pravi smisao. Sve to ima nesto da savlada i premosti: nered, smrt ili nesmisao. Jer, sve je prelaz, most ciji se krajevi gube u beskonacnosti, a prema kom su svi zemni mostovi samo decje igracke, bledi simboli.
A SVA JE NASA NADA S ONE STRANE."


Ivo Andric - "Mostovi"


Maja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 6121
Ženski Datum upisa : 19.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivo Andrić

Počalji od Still_dreaming taj Čet Jun 24, 2010 11:00 am

Bio sam prisiljen da hodam i govorim s mnogo ljudi. O, tih ''mnogo ljudi'' što uvijek, nikad umorno, ruje lakomim prstima u tkanju mog života!
O, koliko se puta tako vraćah kući, rastresen, razdražen razgovorima i pogledima, uvređen, ojađen, orobljena srca i rasplakane duše, sa sumnjom u ljubav, u prijateljstvo, u sva osjećanja koja ljudi između sebe izmjenjuju!
O, tih ''mnogo ljudi'' s kojima me zapravo ništa ne veže.
Kako me kao stranca prima moja tiha soba sa svojom prekornom tišinom u kojoj se kao kucanje zla sata čuje savjest i ne da usnuti. Kako je dug i težak put koji vodi iz društva kući, posut podmuklim mislima i busijama kajanja i žalosti.
I uz cijeli put, u tihoj sobi i još prije sna uvijek ista misao : da je moglo biti bez toga.

Ex ponto


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21526
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivo Andrić

Počalji od Still_dreaming taj Sub Jun 26, 2010 4:10 am

Dok se izmakneš društvu, dok potražiš pero, hartiju i samoću, dok ponovo prepoznaš dušu iznakaženu dnevom, dok se s mukom prisjetiš vala koji je dušu taknuo i ponio te u samoću, u to je i osjećanje rad kog si došao, nesrećni pjesniče, davno iščezlo.
I ostane sjeta. Tiha zamišljenost nečeg što je minulo zauvijek a da nikad nije ni bilo ili bar nikad duže nego što vjetar pomiluje čelo kad hiti poljima.

Ex ponto



Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21526
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivo Andrić

Počalji od Still_dreaming taj Ned Jul 04, 2010 3:36 am

Ima časova kada pred duhom, jasnošću munje, sine sva strahovita nepravda društva i njegova poretka.

Ima istina koje su stare, svagdanje i otcrtane dugim ponavljanjem, ali kada te istine sinu čovjeku pred očima nekazivane i nenaglašavane, nego ocrtane na slutnji jednog strahovitog časa, odigrane među živim ljudima, tada te stare oveštale istine dobivaju nov i strahovit lik i žive u duši našoj kao vječna bolna misao.

Ex ponto



Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21526
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivo Andrić

Počalji od Still_dreaming taj Sub Jul 24, 2010 5:37 am

I ,,Travnička hronika'' je već počela da me uvlači u sebe...

,, - Razviće se barjak! - šaputali su ljudi a oči su im sevale prkosno kao da će to biti njihov barjak. U stvari, niko nije pravo znao kakav bi to barjak trebalo da bude ni šta bi moglo da se desi kad se on pojavi, ali sama pomisao da se osim zelenog turskog barjaka mogu razviti i druge boje i slobodno lepršati pored njega izazivala je kod sveta neki radosan blesak u očima i podizala nade koje samo raja može da ima i poznaje. Od te cigle tri reči - Razviće se barjak! - mnogome je siromahu bar za sekundu postalo svetlije u kući, prijatnije u praznom stomaku i toplije u tankom odelu; od te tri proste i neodređene reči mnogome je rajetinu poigralo srce, zableštao vid od nekih jarkih boja i zlatnih krstova, i pobednički zašumile u ušima, kao vihor, sve zastave svih hrišćanskih careva i kraljeva. Jer, čovek može i od jedne reči da živi, samo ako u njemu ima još rešenosti da se bori i borbom održava u životu.''

Travnička hronika


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21526
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivo Andrić

Počalji od Still_dreaming taj Uto Sep 07, 2010 11:51 am

,,Takav je život da čovek često mora da se stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to sakriva od sveta, pa i od onih koji su mu najbliži.

S godinama počinju i u najburnijem čovečjem životu da se ustaljuju i primećuju izvesne pojave koje se simetrično i ravnomerno ponavljaju. I duh koji živi veoma malo svesno i voljno ne može da ih ne primeti. Tako čovek gleda svoj život unapred. Zna se šta nosi oktobar: sluti se mart i predosećaju letnji meseci. I tu ne pomaže nikakva higijena duha ni profilaksa (i na to se s godinama dolazi!), niti ima bežanja niti može biti zaborava. Najveći napori volje uzaludni su ili pomažu vrlo malo. Najoprečnija duhovna stanja: strah ili opasna radost ili plodan mir, smenjuju se u čoveku gotovo kalendarskom stalnošću i javljaju se neminovno, uporedo sa promenama na zemlji.

Dok je čovek plen svojih strasti, rob čula i igračka mašte, dotle su i svaka
tajna muka i gorčina razumljive i lakše, jer su zaslužene, kao prirodno naličje nedostojna života. Ali kad se i docnije, kao gospodar svoje sebičnosti, sav predan radu, živeći za druge, uvidi da je ta ista gorčina na kraju svakog puta, onda zaista čovek ne zna šta da misli i nema čemu da se nada. Ostaje, ponekad, svetla nada, ne trajnija od bleska munje, da sve ovo nije prava stvarnost. Misao — da ćemo se probuditi, jecajući.

Sačuvaj nas, Bože, od ostvarenja snova. Udalji od nas ono što je predmet naših želja, jer telo naše želi svoju sopstvenu smrt.''


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21526
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivo Andrić

Počalji od Still_dreaming taj Uto Sep 14, 2010 11:52 am

,,Ljudi koji popisuju zaostavštinu iza pokojnika koji je još pre dva dana bio tu, živ kao što su i oni sada, imaju neki naročit izgled. Oni su predstavnici pobedničkog života koji ide svojim putem, za svojim potrebama. Nisu to lepi pobednici. Sva im je zasliga u tom što su nadživeli pokojnika. I kad ih čovek ovako sa strane posmatra, izgledaju mu pomalo kao otimači, ali otimači kojima je osigurana nekažnjivost i koji znaju da se sopstvenik ne može vratiti ni iznenaditi ih na poslu. Nisu sasvim to, ali po nečem na to podsećaju.''

Prokleta avlija, sami početak...


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21526
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivo Andrić

Počalji od Still_dreaming taj Sub Sep 18, 2010 12:54 pm

Danas, na putu do kuće, dovrših ,,Prokletu avliju'', pa bih da izdvojim neke delove...

,,Te noći fra Petar je dugo mislio o neobičnom Trurčinu. Kao i jeste Turčin, i nije, ali nesrećan čovek je sigurno. Na mahove, kad bi se zaneo u polusan, činilo mu se da je tu pored njega, budan ali miran, sa svojom knjigom i svojim neobičnim, finim stvarima. U isto vreme osećao je jasno da je otišao, da ga nema. I bilo mu je žao što je tako. A kad je uspeo da zaspi pravim snom, koji je kod njega, dok je trajao, uvek bio dubok i tvrd, bez snova, bez svesti o sebi i svetu oko sebe, potonuli su u tom snu i sused zdesna i misao na njega. Ali čim bi se u toku noći probudio, javljalo se u njemu neko nejasno i davnašnje, ali živo osećanje duboke žalosti iz mladalačkih godina, kad je morao da se rastaje sa dobrim drugovima i da ostane sa ravnodušnim tuđim svetom sa kojim se po dužnosti živi i radi. A kad je svanulo, to noćno talasanje snova i privida prestalo je, i na belom danu ostala je prosta istina: suseda zaista nije bilo. Prazno mesto desno od sebe osećao je kao nelagodnost i naročitu muku u ovom životu punom sitnih i krupnih muka i nelagodnosti. Levo od njega bila su dva trgovca, ćutljivi i uvek na polazak spremni ljudi.''
O Ćamilu...


,,Fra Petar se nije pravo ni sećao kada je u stvari počela ta priča bez reda i kraja. Isto tako nije odmah ni pravo primetio trenutak, teški i odlučni trenutak, u kome je Ćamil jasno i prvi put sa posrednog pričanja tuđe sudbine prešao na ton lične ispovesti i stao da govori u prvom licu.
(Ja! - teška reč, koja u očima onih pred kojima je kazana određuje naše mesto, kobno i nepromenljivo, često daleko ispred ili iza onog što mi o sebi znamo, izvan naše volje i iznad naših snaga. Strašna reč koja nas, jednom izgovorena, zauvek vezuje i poistovećuje sa svim onim što smo zamislili i rekli i sa čim nikad nismo ni pomišljali da se poistovetimo, a u stvari smo, u sebi, već odavno jedno.)''




Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21526
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivo Andrić

Počalji od lunja taj Uto Sep 21, 2010 8:56 am

"Jelena, žena koje nema"

"U tišini i nepomičnom vazduhu letnjeg dana javi se odnekud neočekivan i nevidljiv pokret, kao zalutao i usamljen talas. I moj napola otvoren prozor kucnu nekoliko puta o zid. Tak-tak-tak! Ne dižući oči sa posla, samo se nasmeših kao čovek koji zna dobro sve oko sebe i živi mirno u sreći koja je iznad iznenađenja. Bez reči i bez glasa, samo jednim pokretom glave dadoh znak da je šala uspela, da može ući, da je čekam sa radošću. Tako ona dolazi uvek, sa ljupkom šalom, sa muzikom ili mirisom. (Muzikom slučajnog, usamljenog zvuka koji izgleda neobičan i značajan, mirisom celog jednog predela ili severca koji nagoveštava prvi sneg.) Ponekad čujem posve nejasan razgovor, kao da pita nekoga pred kapijom za moj stan. Ponekad vidim samo kako pored moga prozora mine njena senka, vitka, nečujna, i opet ne okrećem glave niti dižem pogleda, toliko sam siguran da je to ona i da će sada ući. Samo neopisivo i neizrecivo uživam u tom deliću sekunde.

Naravno da posle nikad ne uđe niti je ugledaju moje oči, koje je nikad nisu videle. Ali ja sam već navikao da je i ne očekujem i da sav utonem u slast koju daje beskrajni trenutak njenog javljanja. A to što se ne pojavljuje, što ne postoji, to sam prežalio i preboleo kao bolest koja se boluje samo jednom u životu.

Opažajući i pamteći danima i godinama njeno javljanje u najrazličitijim oblicima, uvek čudno i neočekivano, uspeo sam da nađem u tome izvesnu pravilnost, kao neki red. Pre svega, priviđenje je u vezi sa suncem i njegovim putem. (Ja to zovem priviđenjem zbog vas kojima ovo pričam, za mene lično bilo bi smešno i uvredljivo da svoju najveću stvarnost nazivam tim imenom, koje u stvari ne znači ništa.) Da, ona se javlja gotovo isključivo u vremenu od kraja aprila pa do početka novembra. Preko zime vrlo retko, a i tada opet u vezi sa suncem i svetlošću. I to, kako sunce raste, tako njena javljanja bivaju češća i življa. U maju retka i neredovita. U julu, avgustu gotovo svakodnevno. A u oktobru, kad je popodnevno sunce žitko i kad ga čovek pije bez kraja i zamora kao da pije samu žeđ, ona se gotovo ne odmiče od mene dok sedim na terasi, pokriven pletivom sunca i senki od lišća. Osećam je u sobi po jedva čujnom šuštanju listova u knjizi ili po neprimetnom pucketanju parketa. Ali najčešće stoji, nevidljiva i nečujna, negde iza moje senke. A ja satima živim u svesti o njenom prisustvu, što je mnogo više od svega što mogu da daju oči i uši i sva sirota čula.

Ali kad počne da se skraćuje sunčeva staza i lišće da biva ređe, a na jasnoj kori drveta ukaže se munjevita veverica koja već menja dlaku, priviđenje počinje da se gubi i bledi. Sve su ređi oni sitni šumovi koje sam navikao da čujem iza sebe u sobi, potpuno nestanu šale za koje znaju samo bezbrižnost mladosti i večiti svet snova. Nevidljiva žena počinje da se utkiva u moju senku. Nestaje i umire kao što nestaju aveti i priseni, bez znaka i oproštaja. Nikad nije postojala. Sad je nema.

Poučen svojim dugim iskustvom, ja znam da ona spava u mojoj senci kao u čudesnom logu iz kojeg ustaje i javlja mi se neredovito i neočekivano, po zakonima kojima je teško uhvatiti kraj. Ćudljivo i nepredvidljivo, kako se samo može očekivati od stvorenja koja je i žena i avet. I potpuno isto kao sa ženom od krvi i mesa, i sa njom dolaze na mahove u moj život sumnja i nemir i tuga, bez leka i objašnjenja. "
avatar
lunja
Početnik
Početnik

Broj poruka : 54
Datum upisa : 20.09.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivo Andrić

Počalji od Still_dreaming taj Sub Okt 02, 2010 9:54 am

Još uvek se ježim... Samo što sam našao. Jeste da je sve mutno, ali...



Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21526
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivo Andrić

Počalji od Still_dreaming taj Pon Nov 01, 2010 9:44 pm

,,Tako se njegova mašta svake noći igra njegovrim čulima i njegovom ambicijom pa ga onda naputa i predaje smrtonosnoj bosanskoj tišini; i sad ga dah te tišine muči i nagriza. Danju može da je zavara i zagluši u poslu, u šetnjama i razgovorima, ali noću to ne uspeva bez borbe i napora, i to postaje sve teže jer tišina savljađuje i briše, gasi i ućutkava i onaj tihi i providni život varoši, pokriva, obuhvata i prožima sve živo i mrtvo.

....

Uistinu, mladić je sa strahom osećao sve jasnije kako i njega samoga nagriza i zaražava ta tišina, prodire mu u pore i neosetno koči duh i ledi krv.
Naročito su teške noći.
Javi se doduše poneki zvuk, oštar i neočekivan; pucanj negde na kraju grada, pseto koje zalaje na neobičnog prolaznika ili na svoj sopstveni san. Javi se samo za trenutak da bi učinio tišinu još većom, jer se odmah nad njim sklopi muk, kao duboka voda bez kraja. Od te tišine ne može da se spava, isto kao od orgije zvukova, nego čovek mora da sedi i oseća kako ona preti da ga rastoči, smrvi i izbriše iz reda svesnih i živih bića. Svake noći, dok ovako sedi pored sveća koje brzo nestaju, činilo mu se da čuje kako mu tišina svojim nemuštim jezikom govori:
- Nećeš zadugo tako ići vitak, gledati pravo, treperiti osmejkom, vladati slobodnom misli i glasnom, otvorenom reči. Takav kakav si ne možeš ovde ostati. Saviću ti kičmu, saterati krv oko srca, oboriti pogled; načiniću od tebe gorku biljku, na vetrovitu mestu u kamenitu tlu. I nikad te više neće poznati ne tvoje francusko ogledalo, nego ni oči tvoje rođene majke.
I to mu ne govori naglo, izazivački, nego tiho, a neumoljivo; i dok to govori već ga savija i podešava, kao što maćeha oblači pastorče. Njemu je bilo jasno da je ova tišina ustvari smrt u drugom obliku, smrt koja ostavlja čoveku život, kao ljušturu a oduzima mu mogućnost da živi.''


Andrić o travničkoj tišini, ,,Travnička hronika''


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21526
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivo Andrić

Počalji od Still_dreaming taj Sub Dec 25, 2010 2:41 pm

Moglo bi se reći da sam uvijek živio od osjećanja na jedno priviđenje, a sada živim od uspomena na ta svoja sjećanja.

Ono od čega bih htio da pobjegnem ide sa mnom.

Prolazimo kroz vlažnu tamu i pust, neosvijetljen predio.
Jelena se neće više javiti. Mrak, vlaga. To nije njen elemenat.
Preda mnom je noć bez sna, nedogledna, jarosna, uobličena pustinja.
Čini mi se da je živo biće neće vidjeti i preživjeti ni vidjeti joj kraja.
A meni valja živjeti, i čekati.
Živjeti sa nadom, u čekanju. Pa i bez nade.
Između nas je uvijek bilo tako: kad je nema, onda je nema kao da se zaista više neće pojaviti, a kad je tu, onda je prisutna tako kao da je najprirodnija stvar na svijetu i kao da će dovijeka ostati i bez promjene ostati tu.
Ali sad mi se čini da je to bila obmana samoobmanutog čovjeka.
U stvari, ona i ne zna za mene, a ja samo za nju.
Moglo bi se reći da sam uvijek živio od osjećanja na jedno priviđenje, a sada živim od uspomena na ta svoja sjećanja.

Ali, proljeće je. Opet proljeće. Bogat sam, miran, i mogu da čekam.

Znam da se svuda i svagda može javiti Jelena, žena koje nema.

Samo da ne prestanem da je iščekujem!

“Jelena, žena koje nema”


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21526
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivo Andrić

Počalji od Maja taj Sre Jan 05, 2011 10:37 am

Pola veka od Andrićevog Nobela

U Višegradu, gradu detinjstva Ive Andrića, počela je proslava jubuleja - pola veka od kada je Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost.



U slavu dela ovog velikana, ministri Srbije, Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, pozvali su institucije kultlure, stvaraoce i građane da se vrate Andrićevom stvaralašvu i doprinesu novom čitanju i razumevanju njegoog stvaralaštva.
Ako su veliki vezir Mehmed paša Sokolović i carski arhitekta Mimar Sinan mostu dali život i trajanje, Ivo Andrić ga je učinio slavnim i zauvek uselio u svetske literarne antologije.
A baš kao i mostovi kojima je bio fasciniran, i Andrićevo stvaralaštvo predstavlja ne samo majstorstvo pripovedačke umetnosti, već i kulturno nasleđe koje vezuje narode i države.
Sredoje Nović, ministar civilnih poslova Bosne i Hercegovine, najavljujući proslavu jubileja, rekao je da 2011. godina treba da bude godina ponosa svih naroda na ovim prostorima, i da se dostojansveno uradi bar delić onoga što je Ivo Andrić zaslužio,u znak poštovanja prema njemu i njegovom delu.
,,Andrić nas je povezao sa svetom", naglasio je Nebojša Bradić, ministar kulture Srbije, dodajući da je „ on jedan od najvećih umova ovih prostora, a siguran sam da će upravo 50-godišnjica Nobelove nagrade biti kreativno obeležena u svim institucijama i programima koje će stvaraoci dati".
Jubilej će se obeležavati u svim gradovima regiona, ali i u Nemačkoj, Austriji, i biće to uvod u proslavu 120-godišnjice Andrićevog rođenja. Tom Ivinom stazom, kreće se upravo iz Višegrada, koji je na neki način i rodno mesto njegove književnosti.
I sam pisac je jednom prilikom rekao da je , ispod svih drumova zemlje, samo za njega vidljiva i osetna, tekla oštra višegradska staza, po kojoj je odmeravao svoj korak i podešavao hod.O tome danas govori ova varoš, koja je na tragu velikog pisca postala delo zadužbine sveta.

Ministri Srbije, RS i BiH pozvali su institucije i umetnike da se pridruže obeležavanju ovog jubileja u Višegradu, Banjaluci, Sarajevu, Beogradu, Lajpcigu, Berlinu… Tek predstoji naredni jubilej, a to je 120 godina od rođenja velikog pisca, 2012. godine.
Na konferenciji u Višegradu učestvovali su zvaničnici, ali i reditelj Emir Kusturica, koji je najavio izgradnju Kamengrada, koji će poslužiti kao scenografija za njegov film ,,Na Drini ćuprija". ,,Gradnja "Kamengrada" trebalo bi da počne na leto, za tri do četiri godine imaćemo 40-ak kuća, koje treba da se dobro uklope u okolinu" kazao je Kusturica.
Na pitanje o scenaristi, Kusturica je rekao da takva priča traži pisca na nivou Gordana Mihića, kako je rekao, ,,surovog profesionalca, sa odličnom kondicijom, koji može da prenese sve detalje iz 300 godina duge istorije".

Književni jubilej - 50 godina od dodele Nobelove nagrade za književnost Ivi Andriću (1892-1975) - biće obeležen nizom manifestacija tokom 2011. godine, a Višegrad u kome je Ivo Andrić proveo detinjstvo i u kome se nalazi čuveni most Mehmed-paše Sokolovića, biće centralno mesto proslave jubileja.

Izvori:Mondo, RTS

Maja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 6121
Ženski Datum upisa : 19.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivo Andrić

Počalji od Nelly taj Pet Jan 07, 2011 9:44 am

Sva iskušenja, sva ispaštanja i sve patnje u životu mogu se meriti snagom i dužinom nesanica koje ih prate.
Jer dan nije njihovo pravo područje.
Dan je samo bela hartija na kojoj se sve beleži i ispisuje, a račun se plaća noću, na velikim, mračnim i vrelim poljima nesnice. Ali tu se i sve rešava i briše, konačno i nepovratno.
Svaka preboljena patnja nestaje tu kao reka ponornica, ili sagori bez traga i spomena.

Ali, proleće je. Opet proleće. Bogat sam, miran, i mogu da čekam. Da, ničeg nije bilo i ničeg nema, jasnog i sigurnog, ali ništa nije ni izgubljeno ili isključeno, nepovratno i potpuno. Znam da u svetu ima mnogo napola otvorenih prozora u koje kuca prolećni vetrić, sunčevih odblesaka na metalu i u vodu, praznih sedišta u kupeima, ustalasanih povorki i obasjanih lica u prolazu. Slutim i hiljade drugih nepoznatih mogucnosti i prilika. Znam da se svuda i svagda može javiti Jelena, žena koje nema. Samo da ne prestanem da je isčekujem!


A kad nas je sunce, na jednoj okuci, zaobišlo i javilo se na Jeleninoj strani, ona zaklopi za trenutak oči. Tada sam ugledao njene teške i čudne očne kapke, ispod kojih su živeli i sopstvenim plamenom sijali svetovi od kojih su trepavke, ne uspevajući da zadrže sav sjaj, bleštale tankim odsevima žeženog, zagasitog zlata u čudesnim prelivima. Dok je tako držala sklopljene oči, ja sam posmatrao njeno čelo, obraze i vrat. Oko njih je, kao letnja jara oko voćnih plodova, treptao neoivičen oreol moćnog ali jedva vidljivog sjaja, i gubio se na krajevima u pokrenutom i žitkom predelu koji brzina vožnje nosi, kida i rasipa u očima putnika.

Izmedju nas je uvek bilo tako: kad je nema, onda je nema kao da se zaista više neće pojaviti, a kad je tu, onda je prisutna tako kao da je najprirodnija stvar na svetu i kao da će doveka ostati i bez promene ostati tu.

Ali sad mi se čini da je to bila obmana, samoobmanutog čoveka. U stvari, ona i ne zna za mene, a ja samo za nju......
Moglo bi se reći da sam uvek živeo od osećanja na jedno priviđenje, a sada živim od uspomena na ta svoja sećanja.
Ali, proleće je. Opet proleće. Bogat sam, miran, i mogu da čekam."


Jelena, žena koje nema
avatar
Nelly
Profi
Profi

Broj poruka : 362
Ženski Datum upisa : 06.01.2011

Nazad na vrh Ići dole

Ivo Andrić - Potonulo

Počalji od Still_dreaming taj Sre Jan 26, 2011 12:18 pm

Malo poezije... :)

Potonulo

Neki glas, miris neki i jedna lepa zvezda ne mogu,
noćas, da dignu iz moje dubine sve što je bilo.
Ovo mora da su mi popucali svi konci, lepi
konci, tanani, što vezahu mene za moje Juče.
Ne drže konci. U dubini svojoj osećam tegobu
mrtvog Lane i žalost zaborava.
Od svih ružnih noći, ovo mi dođe noć, kad
zaboravih značenje svega.
Pa ipak mutno slutim, da sve to ima drage i tužne
veze sa onim, što je potonulo.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21526
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivo Andrić

Počalji od Modesty taj Sre Jan 26, 2011 1:04 pm

"Razloge necijeg odlaska iz nasih zivota ne treba traziti , jer koliko god pokusavali necemo naci onaj pravi..
Ja ovaj njegov ne zelim da trazim ni medju tasovima mog horoskopskog znaka, ni medju ljudima i dogadjajima oko nas, ni medju razlikama u naravi, misljenjima ni mentalitetu..
Oni su jednostavno postajli i bili, cinilo mi se samo na prvi pogled, jaci od onog sto nas je spajalo...Nazalost, nismo uspeli da ih prebrodimo.
Na kraju, mislim da je posle svega nesto ostalo..I to toliko lepo i snazno, da cu se ja, a nadam se i on, tog vremena i te ljubavi , secati kao necega sto se coveku ne dogadja bas svakog dana... "

Ivo Andric - Pisma gospodjici M.

Modesty
Novajlija
Novajlija

Broj poruka : 36
Ženski Datum upisa : 24.01.2011

Nazad na vrh Ići dole

Ivo Andrić - Šetnja

Počalji od Still_dreaming taj Sub Feb 05, 2011 1:37 pm

Šetnja

A jutros su me izveli na sunce.

Jarboli nekog broda iza zida,
puni i dobri sunčani minuti,
i ništa više ne vidješe oči.
Al' samo misô da tim istim suncem
blješte i tvoji obasjani puti -
i ko topljeno zlato očnjeg vida
suza za suzom stade da se toči.
Zaklopih oči.

Mračna i vlažna, kad se vratih, bješe
ćelija moja, a stražar sa mačem
i licem onih koji nekog tješe -
mišljaše, jadan, da od sunca plačem.


[Split (stari zatvor) 8. 8. 1914.]


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21526
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivo Andrić

Počalji od Still_dreaming taj Uto Feb 22, 2011 12:15 pm

Samo aktivni ljudi i njihova borbenost i bezobzirnost pokreću život napred, ali ga samo pasivni ljudi i njihova strpljivost i dobrota održavaju i čine mogućnim i podnošljivim.

***

Ljudi koji ne paze šta govore i ne vode računa kad šta govore ni pred kim govore, a mnogo više misle o tome kako izgledaju i kakav utisak ostavljaju dok govore, nisu ni prijatni ni korisni, i sa priličnom verovatnošću može se kazati da će celog života biti i sebi i drugima nezgodni i teški. Ali, s druge strane, ljudi koji samo na to paze i samo o tome vode računa, a ni o čemu drugom – nisu ništa bolji. Naprotiv. U ovom slučaju pravi put je zaista – u sredini.

***

Kad god sam i gde god sam naišao na ljude koji su pokazivali suviše razvijenu brigu za nacionalni ponos i opšti interes ili pretjeranu osjetljivost za ličnu čast i dostojanstvo, uvijek sam, gotovo po pravilu, nailazio i na ograničen um, nerazvijene sposobnosti, tvrdo srce i grubu, kratkovidu sebičnost.

***

Znatan broj nesporazuma, sukoba i nezgoda u duhovnom životu jednog naroda dolazi otud što mnogi nepozvani i nesposobni ljudi osjećaju potrebu da brinu narodnu brigu, da ‘strijepe’ za budućnost naroda, da ga brane od opasnosi koje samo oni vide. To su ljudi koji veliku i nezajažljivu sujetu svoje sitne i uske ličnosti prenose na opšti plan, u jalovoj nadi da bi je tu mogli zadovoljiti, a s njom prenose i svoje kratke mjere i bijedne račune. Od takvih, duhom malih ljudi, postaju često veliki gonioci novih istina i mučitelji ljudi.

Pravda! Koliko je puta izgovorena i napisana ta zvučna riječ koja uistinu i nema svog sopstvenog smisla i značenja. jer postoji samo u odnosu prema riječi ‘nepravda’, kao njen opozit i korektiv. Postoje onolike pravde koliko su puta tu riječ izgovorili ili napisali oni koji su trpjeli (ili mislili da trpe) nepravdu. Pravda – to nema sadržine, to označava želju i potrebu onih koji nemaju snage i ne vide načina da se sami brane i zaštićuju, u svemu, vazda, i na svakom mestu.

***

Drevna je istina koju svi znamo, a o kojoj nikad ne vodimo dovoljno računa, da narodi posle pobede često teže stradaju nego posle poraza. To nije samo stoga što je posle uspona lakši pad a posle pada verovatniji uspon, nego i stoga što ljudi i narodi obično ne ispituju stvarne uzroke svojih pobeda, lako zaboravljaju prilike i uslove pod kojima su pobedili, i tako padaju u sudbonosnu grešku da svoje osećanje pobede protežu i na nove događaje i nove opasnosti, koje zahtevaju nove napore. Tako se može kazati da je jedan narod najteže ugrožen u trenutku kad je ceo prožet svešću o svojoj pobedi. Oslabljen naprezanjima koja je od njega tražila stečena pobeda, narod je tada najmanje sposoban za nove žrtve i napore, a njegovo pobedničko osećanje koje ga još drži, zavodi ga na shvatanja i postupke koji traže i jedno i drugo.

Samo jedno mudro vođstvo i zdrava kolektivna svest mogu obezbediti narodu plodove pobede i sačuvati ga od opasnoti koje vrebaju na svakog pobednika.

***

Ko u ovom svijetu ne umije da organizuje sam svoj život, nije vrijedan da živi, a ko ga sa uspjehom organizuje, izgubi pri tome toliko snage i svježine da mu i ne vrijedi mnogo što živi.


Znakovi pored puta


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21526
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivo Andrić

Počalji od Still_dreaming taj Čet Feb 24, 2011 1:37 pm


Ko nosi u sebi veliku, istinsku strast, taj je nesrećan i mučen više nego stotina drugih ljudi zajedno, ali je pošteđen od mnogih sitnih briga i nedaća koje muče većinu ostalih ljudi celog veka i svakog dana pomalo.

***

U izuzetnim i sudbonosnim događajima kao što su ova bombardovanja iz vazduha, kao i u vremenima teških političkih progona, držanje većine ljudi je slično. Plašljivima i samoživima se čini da je sve što se dešava – svaka pojedinost – upereno protiv njih lično. Plitkoumni ljudi, kao i oni koji su po prirodi lakomisleni i bezbrižni, ne misle o tim događajima uopšte, sve dok ih ne osete na svojoj koži. Jedino razborit čovek trudi se da sve promene u društvu i javnom životu posmatra hladnokrvno i tumači pravilno, i da prvo uoči i oceni njihovo opšte značenje, a tek posle toga ispituje u kojoj meri ti događaji mogu i njega lično da pogode, i onda nastoji da se ukloni i zaštiti – ukoliko mu je to mogućno i moralno dopušteno.

***

Duga i duboka samoća nije tako mrtva i jednolična kao što može da izgleda onima koji je ne poznaju. Kao i aktivni život, ona poznaje promene i suprotnosti. Čas je gorka kao lek, od kojeg ne biva bolje, čas bljutava i otužna kao svagdašnjica, od koje je čovek pobegao, čas slatka i opojna kao nagoveštaj neke druge, još veće i zanosnije slasti koju samo slutimo.

***

Dobro je i prirodno sećati se prošlosti i misliti na budućnost, ali živeti ma i delimično u budućnosti ili prošlosti - nezdravo je, čak i opasno. To znači kočiti i potkradati svoj sadašnji život, ne spasavajući ništa od prošlosti i ne čineći ništa za budućnost. Glavnim delom svoga bića, najboljim snagama srca i razuma čovek treba da je uvek i ceo u sadašnjem trenutku, koji je jedini pravi i jedini mogući život koji živimo.

***

Prokletstvo i pokor ovog svijeta su ljudi kratke pameti i tvrda srca. Ljudi u kojima se sretnu oba ta nedostatka, to su pustinje u ljudskom društvu i od njih dolazi najveća nesreća. Istina je da nesreće, često i mnogo veće, mogu ponekad da dođu i od ljudi jakog razuma i dobra srca, ali to su izdvojene tragedije koje se dešavaju povremeno i rijetko, dok glupi i neosjećajni ljudi neprekidno šire oko sebe smrtonosan pustinjski dah. Oni uporno i dosljedno svlače sve na niži plan. To obaranje stepena vrijednosti svega oko sebe, to je njihova svagdašnja hrana. I opšta muka i nesreća.

***

Mi bismo bili potpuno srećni, ili bar blizu sreće, kad bismo zaista imali sve ono što zavidljivci koji nas okružuju misle da imamo, i kad bismo sve to imali onako i pod onakvim uslovima kako to njima izgleda.

***

Mislim da ste i vi uvideli kako je teško sagledati i najočigledniju istinu, kako čovjek, uopšte, sporo uči i kako skupo plaća to malo što u svom kratkom vijeku nauči.

***

Mudar je onaj koji pojave svijeta oko sebe ne gleda nikad izdvojene i usamljene, nego povezane što je više i šire mogućno sa svim ostalim što se u svijetu javlja i dešava. To, naravno, nije cijela mudrost života, ali je svakako jedan od uslova za njeno postizanje.

***

Malo koja bolest unakazi tako čovjeka iznutra i pomeri njegove odnose prema okolini kao hipohondrija; ona učini čovjeka samoživim, sebičnim i sujetnim, i do te mjere sumnjičavim i nepoverljivim da postane nepodnošljiv okolini, a nesposoban da primi ičiju pomoć, utjehu ili saučešće. Takav čovek ne oseća život, ne vidi svijet, ne voli ljude, i sav je usredsređen na svoje jadno tijelo i vezan za njega tucetom bolesti kojima ga sam zaražava, sam ga liječi od njih, i sam opet zaražava.

***

Video sam da mnogi rodoljubi koji slepo obožavaju svoju zemlju ne daju nikom da riječ jednu nepovoljnu ili samo kritičnu kažu o njoj. Čudno je samo kako ti isti rodoljupci, kad god se povede govor o ma kom od njihovih sunarodnika, sude strogo, često i nepravedno, i kako nemilosrdno i bezobzirno izražavaju taj svoj sud.

***
Čuvajte se ugroženih ljudi i ljudi koji misle da su ugroženi. Oni osećaju potrebu da se štite i brane, i zbog toga često i neočekivano i podmuklo napadaju.


Znakovi pored puta


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21526
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivo Andrić

Počalji od Maja taj Sub Mar 05, 2011 8:12 am

ANDRIĆEV SAVJET

Kad bih bio siguran da me neće čuti i odmah poslušati ona gomila prosječnih i nedarovitih ljudi koji su i inače uvijek spremni da sebe i sve svoje uzdižu i precjenjuju, ja bih mladim i darovitim našim ljudima dao jedan savjet.
Radite, rekao bih im, svoj posao ne gledajući ni lijevo ni desno, ni iza sebe ni preda se, ali svoj cilj postavljajte visoko, i tražite malo od svijeta oko sebe (što manje to bolje!), ali mnogo od sebe i svoga djela. Uvjeren sam da je većina od nas od početka udarila sebi suviše malen i suviše blizu cilj, i da je više i bolje mogla od onoga što je željela da uradi i postigne. Želite mnogo, težite smjelo i daleko i visoko, jer visoki ciljevi otkrivaju i umnogostručavaju snage u nama. Težite smjelo ka savršenstvu velikih djela, a radite predano i strpljivo na ograničenim i mučnim pojedinostima bez sjajnog vidika, jeftinog samozadovoljstva i tašte veličine. Ciljevima svojim živite, a trošite se neštedimice na sivim i nevidljivim poslovima svakog dana i sata. Često pomišljajte da je život jači i svijet bogatiji nego što mi to u svakom pojedinom trenutku možemo da sagledamo, i ne gubite iz vida da u svakom od nas ima nepoznatih mogućnosti, da u hodu stičemo snage. Htjeti daleko i željeti mnogo, kad je riječ o postavljanju nesebičnih ciljeva, nije grijeh, nije opasno. Pogrešno je i opasno udariti sebi suviše blisku metu, jer to znači iznevjeriti i sebe i druge, ostati dužan životu. Budite nepovjerljivi i stvarni, strogi prema sebi pri izvođenju svake pojedinosti, skromni pri njihovoj ocjeni, ali kod postavljanja ciljeva budite hrabri i velikodušni, mislite smjelo i gledajte daleko.

Maja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 6121
Ženski Datum upisa : 19.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivo Andrić

Počalji od Maja taj Sre Mar 16, 2011 6:13 am

‚‚Jubilarne" zbirke Ive Andrića

Deset zbirki pripovedaka biće objavljeno u znak obeležavanja smrti slavnog književnika.



Pisac je pred smrt u svojoj beležnici ostavio zapis ‚‚Pomisao na smrt izaziva, već sama po sebi, kod čoveka strah".
Nobelovac i jedan od najznačajnijih pisaca u srpskoj književnosti, Ivo Andrić preminuo je 14. marta 1975. godine. Istovremeno, ove godine se obeležava i 50 godina od kada mu je dodeljena Nobelova nagrada.

Zadužbina Ive Andrića je tim povodom pripremila deset tematskih zbirki pripovedaka i iz te kolekcije već su štampane četiri knjige, a do kraja 2011.godine, u knjižarama će se pojaviti sve zbirke.
Zbirke koje su štampane su ‚‚Fratarske priče" i ‚‚Priče o gradovima", ‚‚Beogradske priče", ‚‚Priče o osobenjacima i malim ljudima" i ‚‚Sarajevske priče" i ‚‚Priče o moru", a u pripremi su i ‚‚Turske priče" i ‚‚Priče o selu".

Engleski prevod ‚‚Travničke hronike" ("Days of the Consuls") doživeo je treće izdanje.
Ove godine se pojavila i prva ‚‚zvučna knjiga" Andrićevih izabranih tekstova u izdanju ‚‚Službenog glasnika“.

Roman ‚‚Na Drini ćuprija" štampali su između dve godišnjice Andrićeve smrti izdavači u Sarajevu, Španiji na kastiljanskom i baskijskom, Austriji, Italiji, u Nemačkoj je izveden na sceni u Diseldorfu u dramatizaciji i režiji Nikite Milivojevića i u Turskoj je doživeo 13. izdanje.

U Španiji su drugo izdanje imali ‚‚Travnička hronika" i ‚‚Gospođica", u Norveškoj je štampan ‚‚Omer-paša Latas", u Italiji ‚‚Žena na kamenu i druge priče", a u Rumuniji ‚‚Znakovi pored puta".

Izvor: Mondo


Maja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 6121
Ženski Datum upisa : 19.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivo Andrić

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 4 1, 2, 3, 4  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu