Jeste li pušač?

U nekim opstinama u Velikoj Britaniji se uvodi zabrana pusenja po parkovima, gdje ima djece. Takodje, ubrzo ce biti izglasano pakovanje cigareta u maslinasto zelene kutije bez nekih narocitih ukrasa (sumnjam da ce to smetati pusacima).

Inace, ja opet pokusavam da ostavim pusenje i nadam se da cu ovaj put biti uspjesnija. Za sve one koji bi to voljeli uraditi - pokusajte terapiju zamjene nikotina uz pomoc svog doktora.

Već dva dana razmišljam da se manem tog zla.
Ne znam kako ću, samo znam da moram.Jer me hvata neki strah, Bliski rođak je prestao.Rekao mu lekar da mora da prekine i on čovek istog momenta bacio cigarete.
Gledajući njega, koji je pušio po dve kutije dnevno i kome su cigarete dobro pluća "načela" pa se sad leči, ozbiljno razmišljam da prekinem.
Do sada nisam nikada razmišljala.
Kako neki ljudi i bez upozorenja lekara, čas ostave cigarete?
Ovaj ovde Vilotić, rekao neću više da pušim i prekinuo istog momenta, a ja samo razmišljam i to sa cigaretom u ruci
A i nerviraju me više, kažu da smrdim na duvan

Tak' da jesam još uvek, a razmišljam da nekako prekinem, kako ne znam

Pusac sam, na takmicenju bih sigurno odenla pobedu...strasno!Kamo srece da nikada asinm zapalila cigaru,a sta cak uda volim.Ustvari mi pusacioms jako surovi!!!!

Prvi put sam probala cigaretu u sedmom razredu, i od tada sam pusila samokada se nadjem u drustvu pusaca.
A ovako aktivno, tj. postala sam zavisnik od cetvrtog srednje ....a jos veci zavisnik na fax-u.
Stalno neke pauze, i onda samo cigara za cigarom.
Ne znam sta me privlaci, nekad jednostavno ne znam sta cu sa rukama
Proslo mi je samo jednom kroz glavu da ostavim, od kada sam videla neki video kako izgledaju pusaci posle nekoliko godina, i
kad su poceli da mi pricaju o raznim bolestima ..... ali ne ostavljam jos uvek!
Nek ide zivot

Koliko ja vidim vise je pusaca na forumu, ali anketa pokazuje drukcije?

Inace, bili su mi simpaticni bratovi pokusaji da me navuce na cigarete, znajuci da cu tako ja uvijek imati i da ce moci da se prikaci No, meni je to nekako odbojno, a i na moju mrsavost i tako osjetljivo zdravlje sigurno ne bi bilo dobro...

Hahahah Cesarice.

Zaboravila sam napisati da mi je dnevna kolicina kutija-dve.
Zavisi od toga da li samo sedim ili nesto i radim

Ja imam zanimljive kontradiktornosti u sebi po tom pitanju...
Nisam pušač. To je jasno jer sam ukupno pušila u svom mladom životu skupa aktivno 15 dana. Ali volim da nekad, iz čistog hira zapalim tek tako, ili negde u nekom posebnom trenutku, ili iz bunta, ili nekome ukradem dim, i izvučem mu iz usta cigaretu i zgazim je. Da... Znam da nisam normalna.
Inače, oduvek sam mrzela duvan. Ne samo što mi smeta organski - kašljem, suze mi oči, zapuši mi se nos... Ne volim kad požute zubi i nokti nekome od cigareta, ne volim kad odeća i kosa bazde na duvan. U sobi u kojoj se puši nikada ne bih mogla da zaspim. Ne podnosim prostorije u kojima se puši, i ne volim kad neko puši da ide dim pravo u mene. Moja mama je počela da puši pre par godina i to mi jako smeta. Mada ona to radi napolju i ne ugrožava me, smeta mi zbog nje same jer znam da nije zdravo. E sad ... kako sam počela ja...
Ja sam nekako, ni sama ne znam kako počela da duvanim pre tri godine. Svi moji momci bili su pušači. Na prvog momka sam teškom mukom uspela da utičem da ostavi duvan na samo 6 meseci... Nakon toga postao je fanatik. Na ostale se nisam ni trudila da utičem. I bilo je momenata kad mi je to toliko smetalo da sam mislila u sebi Do vraga sve ja ću ovo da prekinem, ne mogu ja to, međutim uzroci naših razilaženja bili su naravno druge prirode. Ali pre tri godine... Srela sam nekog za kim sam odlepila... I s njim sam postala neko treći. Neosetno me je navukao i na sebe i na duvan. Toliko sam bila zaljubljena u način na koji on puši, kako drži cigaretu, kako virtuozno barata njome, kako ispušta dim, kako mu se pogled menja dok to radi, kako trese pepeo, kako sve to ponavlja ... i poželela sam, uz svo njegovo protivljenje da me nauči. I uspeo je. Dok mi je sa drugima bilo odvratno da se ljubim nakon pljuge, žudela sam za njegovim usnama s ukusom cigarete i kafe, čak toliko da me to opsedalo. Ispisala sam čitave pesme o tome. Ipak, nisam preterivala, palila bi samo povremeno, u specijalnim nekim momentima. A onda je otišao... Iz potrebe za njim otišla bih na kiosk, kupovala njegove cigarete i davila se u dimu sve dok ne počne da me nešto boli. Trajalo je to možda nedelju. Onda sam došla kući. Zaboravivši da bacim paklu donela sam je iz Niša sa par cigareta. Mama je poludela. Nije mogla da veruje da ja pušim. Međutim rešila sam da tu maniju prekinem. I završilo se na tome. A onda je sa tih par cigareta počela njena era... i sad se trudim da odviknem mamu, al' bezuspešno.
Kao što rekoh ponekad zapalim da ispadnem žestoka. Ponekad da se setim ukusa njegovih usana. A ponekad kad mi se sve smuči. Ali to se dešava skupa par puta u godini ili mesecu. Zanimljivo je što mi kad ja pušim dim ne smeta. Inače mi smeta i kao što rekoh mrzim cigarete. Eto. Ko će me objasniti? Ko će uopšte objasniti ljudsku prirodu...?