Koju knjigu trenutno čitate?

Gospođa Bovari Gistava Flobera.

Tek sam pročitao tri glave, ali me stil pisanja vuče da čitam dalje. Oduvek sam želeo da je pročitam, baš me zanima kako će mi se svideti.

ThePoet ::Gospođa Bovari Gistava Flobera.

Tek sam pročitao tri glave, ali me stil pisanja vuče da čitam dalje. Oduvek sam želeo da je pročitam, baš me zanima kako će mi se svideti.

Odlicna knjiga. Ne sjecam se mnogo toga, citala sam je u srednjoj, sto je bilo odavno, ali znam da me je odusevila.

Jos uvijek citam "Idiota", blizim se kraju. I dalje me odusevljava, ali pisacu kad zavrsim sa citanjem, kad vec imamo posebnu temu za ovu knjigu.

Uzela sam da citam "Demijan" - Herman Hese i dopada mi se, mada je verzija (font, format) koju sam skinula sa interneta uzasna. No, nesto me konstantno vuce da dalje citam.

Čitam Uralske bajke u prevodu Milice Slavković. To je jedna knjiga iz kolekcije bajki sveta. Dopada mi se način pripovedanja. Njihov život vrti se oko rude i kamenja koje nosi vanvekovnu simboliku.

Čitam Iluzije - avanture kolebljivog mesije - Ričard Bah.
Mogu reći da sam prilično razočarana u knjigu, mnogo sam od nje očekivala.
Liči na nekakav trećerazredni priručnik.
Ne dopada mi se stil, i osim citata koji kao poučavaju ništa ne nalazim u njoj.
Kritičari su istakli da je magična.
Ja bih naglasila da je daleko od magije.

Čitam Narcis i Zlatousti od Hesea. Dopada mi se kao i sve što sam do sad pročitala od njega. Videću još do kraja knjige ali miriše na dobru stvar. Vuku me njegove sjajne rečenice kojom para koprenu i izvlači iz ljudske psihe najdublje tajne. Obožavam ga.

Čitam knjigu Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici španskog psica Rodriga Munjos Avie. Knjigu sam kupila na sopstvenu odgovornost i moram reći da se nisam pokajala. Na humoristično-ozbiljan način prikazan je odnos ovih triju socijalnih grupa - način na koji se prepliće ludilo pojedinca sa ludilom mase - odista - dobra knjiga. Na pola sam - ali mi se dopada, i baš sam se prijatno smejala mnogim pasusima ... Mnogo istine. I puno gorkog smeha.

Čitam knjigu Duge noći i crne zastave, Dejana Stankovića. Moram da priznam da sam imala predrasude prema ovom piscu dok nisam počela da čitam ... Oduševljena sam! I to je malo reći. Ovo je epska fantastika koja je fascinantna, barem meni. Knjiga je o Ivanu Kosančiću, Obiliću i Milanu Toplici. Njihovi karakteri su tako snažni, stil je treperav, baš kako ga volim ... Nemam reči. Ostavio me bez daha, iako nikad nisam verovala da išta moderno može da mi se ovoliko dopadne. Potcenila sam ga, stidim se. Sramota me što sam mogla uopšte da mislim u tom pravcu, tako neširoko. Ko voli ovaj žanr iskrena preporuka, nećete ostati ravnodušni!

Joooj ... Počela sam još ranije čitati gomilu toga i ništa da završim.

Sada čitam trenutno knjigu Najveći zlotvori u istoriji - žene - Šeli Klajn.
Knjiga je pregled i popis najvećih zločinaca i monstruma ikada, ali isključivo žena. Ima jezivih ali i do blagih slučajeva. Zanimljiva mi je, ima puno istorijski isprepletanog sa savremenim. Nije loša. A i daje ideje.

"Gvozdeno srce", A. Kolito. Triler priča iz srednjeg veka, inkvizicija proganja templare i dešava se misteriozno ubistvo, pa još jedno. Zanimljivo, ali ne mogu da popamtim imena, šugavi žabari....

"Sarajevska princeza" - Edo Jaganjac - roman o ratnom Sarajevu, jednom doktoru i ranjenoj petogodisnjoj djevojcici. Jako dirljiva, realna prica. Napisao ju je jedan doktor, koji zivi i radi u Pragu i kog sam i licno upoznala. Napisao ju je po svojim sjecanjima. Svidja mi se stil kojim je knjiga pisana, a da dalje citam vuce me najvise to sto mi je sve to dosta poznato, posto sam bila u to ratu i znam uglavnom svu tu terminologiju, mjesta koja opisuje, pa cak i neke ljude.

"Posle smrti" - Ivan Turgenjev - zbirka kratkih prica. Svaka prica je dosad bila interesantna na svoj nacin, sa dobrom dozom misterioznosti. Omogucava nam da "udjemo" u likove, da s njim dijelimo pitanje sta se dogadja i da opet na kraju nema odgovora. To mi se nekako i najvise svidja ovdje, sto je sve nekako nedoreceno, sto poslije danima razmisljas o tome sta se ustari desilo.

Za dva dana sam uspeo da upijem "Ispod tavanice koja se ljuspa" Gorana Petrovića. Nisam se ranije sreo sa ovim piscem, ali mi se dopala njegova jednostavnost kojom kreira priču i to što priča nije linearna, nego ima neku svoju unutrašnju logiku koja je u skladu sa logikom mesta sedenja 30 ljudi koji su sedeli u bisokopskoj sali u trenutku kad je projekcija filma prekinuta zbog Titove smrti.

On ih je skicirano opisao do trenutka kada saznaju za smrt, a onda je dovršio njihove priče do kraja knjige. Sve je nekao jednostavno dočarano, na ivici žargona, poigravao se raznim efektima i ima nekoliko ilustracija (nazovimo ih tako) u sklopu knjige, koje veoma realistično dočaravaju ono što je hteo da kaže.

Jedan izraz sam dobro zapamtio - ‚‚sredstva za nivelisanje stvarnosti" - koji je upotrebio da nazove alkohol koji je lokalni pijanac sakrivao po gradu da mu se nađe kad počne da primećuje previše od stvarnosti. I definitivno je izraz koji ću početi da koristim.

Osim toga, veoma me je opekao sledećim rečenicama.

Do poslednjeg trenutka je ostao previše strog, onakav za kakvog su ga i smatrali. Pre svega prema samom sebi. Na kraju krajeva, sopstveni život je ocenio rečju: "Živeo?", pa se malo zamislio i dodao: "Nedovoljan (1)".

Peter Heg- Osjećaj gospođice Smile za snijeg

Jako mi odgovara način pisanja. Početak knjige koji te uvlači u priču. Misterioznost koja je prisutna u svim segmentima te vuče da nastaviš. Nekako sam se povezala sa glavnom junakinjom. A i svi ostali likovi su jako dobro izgrađeni.
Nekako nema viška ova knjiga.