Vaši prijatelji - zašto baš oni?

Veoma uzan krug ljudi, probranih, iskristalisanih u moru drugih se nalazi oko mene.
Ono sto me definitivno fascinira u odnosu sa mojim prijateljima i verujem razlikuje od ostalih jeste sto se niko od nas ne trudi da bude neko drugi. Svi smo ono sto jesmo i kao takvi se neizmerno postujemo i cenimo.
Znas me-znam te.

Jedna od mojih glavnih prijateljica je veoma zatvorena i nikada se ne ispovjeda o privatnom zivotu i svojim mislima na tu temu. Ne voli da traca druge, a voli muziku i odlaske na koncerte.

Druga je veoma odlucna i borbena. Jako su mi pomogli njeni savjeti i utjeha kada sam imala nekih problema na poslu. Voli da okuplja ljude i veoma je drustvena. Bavi se slikarstvom amaterski.

Drug sa kojim cesto razmjenjujem sale je blag po naravi, uvijek spreman da pomogne, i romantican do besvjesti. Idealista, drustven, veliki znalac rok muzike i dobrog provoda.

Poznajem i neke ljude koji su pomalo snobovi. Sa njima se slabije slazem, jer osjecam da su spremni da se druze sa ljudima zbog markica, a ne neceg unutrasnjeg i ljudskog u meni.

Najbolju prijateljicu sam upoznala na fakultetu, pre nje sam se druzila sa jednom curom od prvog osnovne, tacnije, druzim se i dan danas, i dosta toga o meni zna, dosta sam bliska i sa jednom osobom sa net-a, koju sam upoznala prosle godine..Oboje imaju sjajan smisao za humor i imamo dosta zajednickih tema, i medjusobnog poverenja.

Ali, samo jednom osobi mogu sve reci.
Stalno smo zajedno na fax-u, a i van njega.
Skroz smo razlicite. Priznajem, da me je cak njena pozitiva u pocetku i plasila.Ja sam dosta "mracna", vise cutljiva, i odbojna mozda zbog toga, mada se mogu sa vecinom saliti.Ona je tako vesela !I to ne izvestaceno, vec odistinski. Zraci vedrinom.Cesto sam se pitala, u pocetku- pobogu, kako je tako vesela, zar te nista ne muci, kako uspevas to ?!Divila sam joj se, i najvise kod nje volim tu pozitivnu energiju, koju je, u dobroj meri i na mene prenela.
Kod nje najvise cenim iskrenost, kritikuje me kada smatra da to potrebno je, i uvek je tu za mene, ponosi se mojim uspesima, i dize me nakon padova, ili sedi sa mnom na tom tlu.Imamo slicna iskustva.Mnogo cemu bitnom me je naucila, kao i ja nju.Njoj sam rekla apsolutno sve o sebi, i neizmerno joj verujem.Ne razmisljam 2x kada pozelim nesto da joj kazem, plaseci se, mozda nekih predrasuda, ne-sto na umu to na drumu.
Isto ovo, gore navedeno, ona ima i sa moje strane.
Kako gledaju?Ne znam, a nije da me zanima misljenje ljudi koji mi nisu bliski.Pretpostavljam da ima razlicitih misljenja, a i ne vidim zasto bi se neko bavio time.Ljudi meni bliski, znaju da mii je ona najbliza prijateljica, i verujem da im je drago.

Imam dosta ljudi s kojima se družim, ali samo dvije prave prijateljice.

Prvu sam upoznala preko Interneta, ali smo nakon mjesec-dva krenule zajedno studirati, tako da smo prijateljice malo više od 3 godine. U nekim smo stvarima slične, a u nekima potpuno različite, ali bitno je to da se međusobno nadopunjujemo i razumijemo. Možemo razgovarati do besvjesti, možemo se zajedno smijati, zajedno plakati. Uvijek smo tu jedna za drugu.

Kako ljudi gledaju na naše prijateljstvo?
Na fakultetu već svi znaju da smo najbolje prijateljice, skoro smo stalno zajedno, kada jedna ne dođe na predavanje, uglavnom ne dođe ni druga Nismo neke zlice pa mislim da nitko nema ništa protiv nas...

Drugu sam upoznala kada sam krenula na fakultet, točnije - kada sam se uselila u studentski dom. Dobile smo jedna drugu za cimericu. Još uvijek se vrlo jasno sjećam našeg prvog susreta - ušla sam u sobu nakon predavanja, ona je sjedila za kompjuterom, upoznale smo se i moje je prvo pitanje bilo kakvu muziku sluša. Kada je odgovorila - metal, pao mi je kamen sa srca. (Inače, jako mi je važno što sluša osoba s kojom dijelim sobu/stan jer ne želim da mi po čitav dan svira nešto što ne mogu smisliti.) Nakon toga sam shvatila da je ona osoba s kojom zaista mogu razgovarati o svemu, bez ikakvih predrasuda, bez ogovaranja... Malo je manje stvari u kojima smo iste ili slične, ali to nam nikada nije smetalo. Ja prošle godine nisam dobila dom, ali i dalje smo ostale najbolje prijateljice; viđamo se što češće možemo.

Kako ljudi gledaju na naše prijateljstvo?
Pa recimo da baš nemamo neko zajedničko društvo i općenito ne poznajemo baš previše istih ljudi, tako da, oni koji nas poznaju, uglavnom znaju i kako smo se mi upoznale i znaju da to prijateljstvo još raste...

Pa, imam bas dosta drugarica, ali 2 prave, koje su uvijek tu za mene.Iz srednje (ko bi rekao u pocetku da cemo nas 3 IKAD da se druzimo ).
Totalno smo razlicite,malo strcim tu, mislim da im usi prokrvare kad pocnem da pricam o najnovijim desavanjima u mom zivotu.
Ali uvijek ima tema, nikad nam nije dosadno, i nije mi neprijatno da pricam o glupostima za koje bi ljudi pomislili da smo davno prestali (napisala bih primjer, ali me je bas sramota, tako da necu)
I moram da naglasim da imam jednog druga...Sa kojim imam najburniju istoriju koja moze da bude
Cudan odnos izmedju dvije namrtvo cudne individue

Ma bilo je svega... Sad nema ničega.
Zašto oni - pa zajedno smo rasli.
Tako se zalomilo, nisu oni krivi, pa ni ja što smo nebo i zemlja.
Onda je došla Gimnazija i srela sam nju. Upisale smo i isti fakultet.
To je osoba identična meni i nemam šta više za objasniti.
Ali to je osoba koja je danas neko ko živi hiljadostruko različitije od mene. A da li je još uvek ista - ne znam. Nadam se...
Ali mislim da mi je samoj najbolje...