Verujete li u čuda?

Mnoge stvari su mi se desile neocekivano, nezasluzeno, pa sam ih nazvala "cudom", iako mozda nije pravi naziv.Nije bas normalno da sjedis skrstenih ruku i cekas neko cudo kako bi dobio sve sto hoces.Ali ako se potrudis a dobijes vise nego sto si ocekivao, to je onda stvarno zadovoljstvo...

Verujem... Isto tako verujem da ljudi ocekuju sve da im padne s neba bez trunke znoja... Mislim da su takva cuda nemoguca.
Ali, kada se trudimo, kada se borimo, onda je samo malo potrebno da pomislimo da je to cudo...

Vjeruje u cuda...nekoliko dogadjaja u mom zivotu se odigralo tako da bas nikako nisam mogla uticati na njihov tok i od tada cvrsto vjerujem da se cuda oko nas desavaju...
Mada, ne vjerujem da je dovoljno da nesto pozelim i da ce se cudom to i desiti...za sve je potreban rad i trud...
Ali, ima onih stvari koje se prosto dogode...e, za mene su to cuda...

Smatram da čuda postoje, dakle verujem u njih. To su sve one sitne stvari na koje gotovo i ne obraćamo pažnju, ali su tu, i bez njih ne bi mogli funkcionisati.
Najveća čuda koja su nam podarena jesu čulo dodira, mirisa, ukusa, sluha, vida...

Naravno da verujem evo jednog koje se desilo prošle godine.


Kecmaneeeee.Kecmaneeee Kecmaneeeeeeee

U zadnje vrijeme i ne toliko, no nadam se da cu ponovo opet. Nista ljepse i stvarnije od nade u cuda

Ne bas, iako mi se mnogo toga izdesavalo, i delovalo cudnovato, nisam povezivala to ni sa kakvim 'cudom' vec sa slucajnostima.Kucakajuci ovo razmisljam, mozda nisam smela da verujem u cuda, jer uvek su me odvracali od tog verovanja.
Ko zna zasto su me odvracala od verovanja u cuda, verovatno sam i ja bila cudno dete

od enigma_
Ne bas, iako mi se mnogo toga izdesavalo, i delovalo cudnovato, nisam povezivala to ni sa kakvim 'cudom' vec sa slucajnostima.Kucakajuci ovo razmisljam, mozda nisam smela da verujem u cuda, jer uvek su me odvracali od tog verovanja.

Slažem se sa ovim. Ne znam da li bih mogao da kažem da verujem u čuda, ali nada postoji! Sve dok ima nade, nadaću se.

Da .. .. pogovo oktobarska

U cuda cu da povjerujem ako u decembru uspijem da prestanem da pusim, a u medjuvremenu mi zaraste ranica na jeziku. To bi bilo najljepse cudo na svijetu za mene.

Ako uopšte ima čuda na ovom svijetu, onda je to mladost. Ali i njoj slijedi starost, pa je prema tome u najboljem slučaju i to čudo polovicčno.

Verujem u čuda više nego u sopstveno postojanje. I to je za mene i jedini način da postojim - da verujem u nemoguće. Dešavala su se. Velika i mala, šarena i tamna, svakakva. Da li me bira energija, neki mag, neki Bog, neka vatra ili neko zvezdano jezgro - ne znam, i ne želim znati. Želim tako da živim. Želim da živim najčudesnije na svetu. Ako se i prestanu dešavati - stvoriću ih sama!