Skromnost - vrlina ili mana

Do pre par godina je bila vrlina.Danima je pricano na tu temu, i onda sam shvatala da sam sav zivot bila u zabludi, i da sam zbog te moje vrline mnogo toga izgubila.
Ne mislim na materijalno, vec generalno.
Recimo...imala sam sve uslove za skolovanje..bila dobar djak u Osnovnoj, da bi srednju jedva zavrsila, cak sam bila zadovoljna sto sam je zavrsila.Sad me sramota.Sramota me je samo zato, sto sam gledala neku losu decu, i sto sam u odnosu na njih bila super dete, a nisam se ugledala na neku Milienu, koja je bila najbolje dete..i, koja je imala svoju sobu, i bolje uslove , nego neka deca kod roditelja, jer je isla na fakultet, koji je i zavrsila.Nema reci da opravdam sebe, niti hocu!
Posao kad sam izgubila, pokusala sam da se kao borim, ali nisam istrajala...i, ostala kuci, da cuvam klince, kao da druge zene ne cuvaju decu i rade.
Bila sam zadovolja sto imam zdravu porodicu. To imaju mnoge zene i rade. Nisam nista specijano trazila nov posao.Tako sam i ostala bez nekog drustva, dalje...bez one kafice na poslu...cesto bez zelje da se doteram...jer sam kuci...
Eto sta je moja 'vrlina' uradila meni, tacnije sta sam sama sebi uradila.
Jedino sto je lepo..a, to je da me cini srecnom i mala paznja, kao i da bezuslovno dajem sebe emotivno...(naravno ne svima..)

Mislim da je skromnost vise vrlina nego mana, i smatram sebe skromnom osobom. Nemam obicaj da uvelicavam stvari, nekada cak i smanjujem da ne bih nekoga kome ne ide u zivotu navela da se lose osjeca. To se nekada razbije o glavu, jer vas nekada neka zadnja vaska pocne tretirati sa visine, ako nije neki fin karakter. Onda morate tu osobu spustiti na zemlju na neki grub nacin, jer sa takvima finoca ne pali. Inace, mnogi uvelicavaju svoje sposobnosti kada se prijavljuju za posao, ili tek pocnu da rade, i to im poveca sansu da uopste dobiju posao, pa u ovom slucaju skromnost moze da bude i mana. Cudno mi je kako neki ljudi koji imaju mnogo vise od mene, kao na primjer moj direktor, bezocno lazu da bi vise impresionirali ljude. Tako je on jednom prilikom pricao kako je letio helikopterom sa americkim podpredsjednikom, i kao dokaz mi pokazao fotografiju helikoptera na kome su svi natpisi bili na ruskom! Da se meni to desilo, umrla bih od blamaze, ali nismo svi isti.

Mislim da su mene roditelji usmjerili da budem skromna vaspitanjem, a mozda sam malo i po prirodi takva. Mislim da nekada u zivotu razmetljivost pomaze, u svakom slucaju ljudi izgleda cesto padaju na taj fol! Imala sam kao i enigma period kada nisam radila i bila sam zadovoljna i sa malim. Tuzno je sto sam u tom periodu bila pogubila i prijatelje, ali sta da se radi. Sve je to zivot.

Vaspitana sam tradicionalno i u verovanju da je skromnost vrlina,medjutim kako je vreme prolazilo shvatila sam da skromnost nije vrlina nego mana.Nikada nisam umela da se laktam i prolazim kroz život na mišiće,na nešto kvarno i preterivanje tako da i nisam dogurala daleko a neke osobe koje realno manje znaju i vrede od mene a nisu bile skromne postigle su mnogo više u životu.
U danasnje vreme sve manje se ceni skromnost.
Ako nisi sebičan i ne umeš da na sebi svojstven način, sebe istakneš i dokažeš ništa od skromnosti nemaš.Ta skromnost je ostala samo kao mit a sve manje ljudi zaista veruje(iako to ne bi nikada priznali) da je ona vrlina, pre će biti da se skromnost smatra manom i nesposobnošću da se dokažeš u bilo kojoj sferi života.
Nažalost surovo ali istinito,skromnost je bila vrlina u nekom drugom vremenu, sada više nije.
Mudra izreka:
Skromnost bi morala biti vrlina onih- koji drugih vrlina nemaju.
Georg Christoph Lichtenberg, nemački naučnik i satiričar (1742-1799)

Skromnost je jedna od najljepsih i najpodcjenjenijih ljudskih osobina.

Da li mislite da je skromnost vrlina ili mana? Vrlina!
Da li ste skromna osoba ili volite da se hvalite? Smatram da jesam skromna osoba.
Koji faktor najviše utiče, po vašem mišljenju, da neka osoba bude više ili manje skromna? Porodica i vaspitanje.
Da li skromnost može biti faktor koji će vam otežati da ostvarite neke ciljeve u životu? Ne. Ambicija postizanja se ne može porediti sa skromnošću.

Slazem se sa Ikom, ali bih rekla da on mozda brka postizanje ciljeva sa borbom za prava koja bi pojedinac trebao da ostvari na osnovu onoga sto je postigao. Jer, sigurna sam da sam ja vrlo dobra u postizanju ciljeva (zavrsiti uspjesno skolu, uraditi svoj posao vrlo dobro), ali kada je u pitanju borba za povecanje plate na osnovu toga ja sam se bar uvijek ustezala da pokrenem to pitanje i samo cekala da poslodavci primijete moj dobar i uporan rad. Tek kada sam se uvjerila da drugi to rade bez ustezanja i bazirano na mnogo manjim postignutim rezultatima, osjetila sam se ponukana da zahtijevam da se i moj rad prizna i adekvatno nagradi.

Neki poslodavci su dobri u primjecivanju i nagradi teskog rada, a drugi cute i gledaju svoje interese i ne zele nista da poduzmu sto ce ih lupiti po dzepu ukoliko se covjek doslovno ne bori za svoja prava i ne zahtijeva ih vrlo glasno i uporno.

Na zalost u kapitalizmu se moramo boriti za povecanje plate. Samo ne treba pretjerati.

Skromnost je hendikep.

Nisam od onih koji su ne znam kolike hvališe, ali znam svoje vrednosti i znam šta zaslužujem s obzirom na njih. Nikad nisam preuveličavao svoje zasluge. Trudim se da sve pokažem na delu, a ako se radi o kratkovidosti ili dalekovidosti, pa se moj trud zanemari zbog nečije neobjektivnosti, sigurno neću ćutati, ali nikad neću preuveličavati.

Skromnost svakako oteževa ostvarivanje nekih ciljeva u životu. Kad mi za nekog kažu da je skroman, odmah mi se javi sinonim ‚‚mutav'', a onaj ko je mutav ne može se izboriti za ono što zaslužuje.