Marko Šelić - Marčelo

od **Maja** Ned Apr 24, 2011 12:15 am

Marko Šelić, poznatiji kao Marčelo (rođen 22. januara 1983. godine u Paraćinu) je srpski rep muzičar, pisac i kolumnista.

Rad u hip-hopu započinje 1997. godine u Paraćinu, kada je napisao i svoju prvu rep strofu, a prve ozbiljnije korake postiže 1999. godine sa demo grupom „Rhyme Animal“, sa kojom je uspešno nastupao po gradovima u Srbiji. Zbog želje da započne solo karijeru, 2001. napušta grupu. Te godine snima i svoju prvu samostalnu pesmu – kojom započinje i njegova saradnja sa Oneya-om, tadašnjim vodećim srpskim hip-hop producentom. Oneya je prepoznao njegov potencijal, i Marčelo potpisuje ugovor za „Bassivity Music“. Mixtape Bassivity izvođača („Oneya: Bassivity Mixtape – prvi put“), u kojoj je Marčelo učestvovao sa dve pesme. To je bila prva prava prilika da šira publika čuje za njega i njegove pesme.

U novembru 2003. godine izašao je njegov debi album „De Facto“ (Bassivity Music), koji je postao najprodavanija ploča te godine. To je bio i prvi posleratni album koji je uključivao saradnju među novim generacijama muzičkih izvođača sa ex-Yu prostora (Edo Maajka, Elemental, Škabo, Shorty, Disciplinska komisija, Big Boss, X3M…). Album je bio pun kritika upućenih drustvu, kao i, na drugoj strani, ličnih tema, ispričanih na veoma iskren i uverljiv način. Naišao je na prihvatanje i od strane publike, i od strane kritičara („Marčelo srpsku sliku čini lepom dok govori koliko je ružna“ – Slobodan Vujanović, „Vreme“), donevši mu i laskavu prestižnu titulu: glasnogovornik generacije.
Najviše prašine podiglo se oko noseće numere sa albuma – „Kuća na promaji“, koja ukratko i definiše Marčelov stil: veoma lična obojenost kritike političke situacije u zemlji. U njoj priča o atentatu na bivšeg premijera, Zorana Đinđića, brutalnosti policije kao i o otuđenju među mladim ljudima u Srbiji.
Zbog stalnih nesporazuma sa izdavačem, Marčelo napušta Bassivity sredinom 2004. godine i potpisuje ugovor sa kućom „Multimedia Records“ (tada pod licencom „Universal Music“ za Srbiju i Crnu Goru) početkom 2005. godine.

Marko Šelić - Marčelo Marcelopuzzleshockcover

U decembru 2005. godine izlazi rezultat njegovog dvogodišnjeg truda, „Puzzle Shock!“ (Multimedia Records), sa singlovima „Šarada“, “Otkucaji“, „Pozerište“, „Novi Vavilon“ i „Senke“. Ovog puta Marčelo je sarađivao sa Dragoljubom Markovićem, alijas Dr Dra (nekadašnji član rock sastava „Ništa Ali Logopedi“, „Block Out“, „X-centar“), koji je potpisan kao producent, ali je i svirao i učestvovao u vokalnim deonicama svih pesama. Od gostiju se na albumu pojavljuju Sky Wikluh i Timjah (Bad Copy), Škabo, X-centar, Marko Milivojević (ex-EKV), Ministar Lingvista, DJ Raid i Flip Flop, kao i nezaobilazna diva hrvatske hip-hop scene – Remi (Elemental). Marčelo je takođe uradio neke producentske i aranžerske poslove. Rezultat je bio hip-hop album sa jakim rock, jazz i funk uticajima, koji je odbio nekolicinu fanova striktno orijentisanih na hip-hop, ali ujedno zadobivši poštovanje mnogih ljudi koji nisu upoznati sa tim žanrom.
Formirana je ekipa zvana «Filter Crew» (Ministar Lingvista, Wikluh Sky, DJ Raid i Nensi), kao i prateći bend „Shock! Orchestra“. Usledili su i mnogobrojni promotivni koncerti, širom Balkana.
Marčelo je 2006. dobio nagradu „Davorin“ za najbolji rok/pop/hip-hop album iz Srbije, kao i nagradu TV Metropolis za najbolju pesmu godine, što je jedinstveno priznanje za njegovo muzičko stvaralaštvo.

Marko Šelić - Marčelo Trecastranamedelja

Treći studijski album, „Treća strana medalje“ (Multimedia Records), izašao je sredinom decembra 2008. Za taj album je u junu 2009. dobio regionalnu nagradu Indexi u kategoriji najbolji hip-hop album godine. U oktobru 2009. objavio je zbirku tekstova „O ljudima, psima i mišima“ (Vegamedia).

U novembru 2010. godine pojavio se njegov četvrti album, pod nazivom „Deca & Sunce“ (Multimedia), prvi put potpisan kao „Marčelo & Filteri“. Prvih hiljadu primeraka albuma su, uz kupljenu kartu, dobili posetioci rasprodatog Marčelovog beogradskog koncerta u SKC-u, na kome je proslavio prvih deset godina rada.

Pored muzike, Marčelo se bavi i pisanjem proze, završio je Filološki fakultet u Beogradu (Srpski jezik i književnost). U poslednje vreme je više okrenut svom glavnom zanimanju – pisanju. Redovni je kolumnista dnevne „Politike“, a bio je novinar časopisa „Huper“ i povremeni bloger na B92 sajtu. Početkom februara 2008., svetlost dana ugledao je njegov prvi roman: „Zajedno sami“ (VEGA media). Roman je dobio Popboksovu nagrada za najbolje beletrističko delo 2008. godine, po mišljenju publike. U novembru 2009. godine novosadska „Vega Medija“ objavila je njegovu novu knjigu, „O ljudima, psima i mišima“. Ovoga puta nije u pitanju roman, već zbirka odabranih raznorodnih tekstova nastalih u prethodnih 7 godina – sadrži tekstove pesama sa dosadašnjih albuma, kolumne, eseje, poneku kratku priču.
Iste godine uradio je adaptaciju prevoda i uvodni tekst za novi broj „Superbuka“ - Dylan Dog ‚‚Lavirinti straha".

od **Maja** Ned Apr 24, 2011 6:39 am

Kuća na promaji

Ne gledam vremensku prognozu - unapred znam da biće ružna
rast'o sam u koprivama pa nisam postao ruža
svarnost tužna i danas emituje uživo užas
metež i gužva, zivot k'o nužda što ništa ne pruža.

Sipi jos koju da se zgužvam. Ogledala se gnušam.
Dvaes' godina tu sam i skroz sam kao usran
Ma znam ja ustav, zato ću sad svoje da kažem glasno.
Na to beše još imam prava? E baš krasno.

Eno ga onaj reper što sere - kažu u glas
To je ta omladina na drogama, pa takvi smo zbog vas
Štekam se za has, živim ko pas, a vlast može da cedi mast
I boli ih kurac za nas!

Promenili ste krupne zverke al su ostale sitne gnjide,
pride lopovi svetske lige što ne brinu naše brige - ljige
standardno ne jebu dno društvene piramide. Ne ide. Znam da ne vide.

Taman smo se šatro smirili, a ono nova afera
roknuše premijera, narod u čudu zvera, alal vera.
U glavnom gradu, po lepom danu, čoveka na štakama,
A gde su bili momci u plavim jaknama?

E vidiš oni su tad imali pametnijeg posla,
da startuju mene, jer nosim kapuljaču preko kape,
a nikad ni jednog pravog krimosa da cape, cave
a sad kao akcija, k'o fol hapsi se Legija...

Udavite se bre svi u govna, jeb'o vas Legija!
Šta je do sad čekala Srbija? Epidemija, orgija nas ubija.
I sve je kvazi, šatro, nadri, niko nikoga ne bodri, dani modri
retko dobri, svi sa glavom u torbi - odbij!

Nisam ni ja više onaj od nekada,
plašim se ljudi, raskida, prekida, prekih pogleda,
sreću ponekad vidim preko dvogleda. Srce od leda.
Od prijava do poraza, nema izlaza.

I sada znam da nema nas, mene je sram.
Srbija, kuća na promaji!
I znam, java je san, ostaješ sam.
Srbija, kuća na promaji!
I sada znam da nema nas, mene je sram.
Srbija, kuća na promaji!
I znam, java je san, ostaješ sam.
Srbija, kuća na promaji!

Majko Srbijo, obriši suze i oprosti kosti i ljudske pakosti
sviraće tebi opet oda radosti -dajem ti reč!
Nećeš mi više gledati gadosti kada ljudi shvate.
Kad se vrsnjaci iz inostranstva vrate.

Nazad na onaj život vedar sa svih strana
Vraticu Vanji kintu što sam zajmio, pre dva metra dana
Kupiću novo srce, jer je ovo prepuno rana iz starih dana
Dosta rata i krvavih megdana!

Za kevu od mene barem dve žene da je u poslu odmene,
da mi ne vene kao do sad radeći sama u obe smene
Za matorog ček, pa nek mu krene,
nek mu svaka misao zauvek s dugova skrene.

A one pičke iz SAD-a nek opet gađaju raketom.
to neće da sruši moj mali svet u glavi pod kacketom
I kunem se pred svetom, neće nas više smatrati metom,
rupom, getom, prosli sito i rešeto... DOSTA JE!

I sada znam da nema nas, mene je sram.
Srbija, kuća na promaji!
I znam, java je san, ostaješ sam.
Srbija, kuća na promaji!
I sada znam da nema nas, mene je sram.
Srbija, kuća na promaji!
I znam, java je san, ostaješ sam.
Srbija, kuća na promaji!

Open your eyes
and think first
open your eyes

I sada znam
da nema nas
mene je sram
open your eyes
i znam, java je san
ostaješ sam
open your eyes

Srbija,kuća na promaji

od **Maja** Ned Apr 24, 2011 6:55 am

Pismo bratu

Dragi Miloše, znam da nećeš
ni čitati ove redove
al' me često muči pitanje
kad završim skitanje
budan dok čekam svitanje

Gde si ti, gde su te
odneli vetrovi
ovi stihovi, tebi pisani
ne silaze mi s pameti

Pa, Slave ti, kako si mi
evo, reko' da ti bacim koje slovo
pod našim nebeskim
krovom baš ništa novo

Kao što znaš
tražili smo promene
dobili zamene
pa sad bauljamo
kotrljamo se i prljamo u blatu

Baš kao i juče, stvarnost te tuče
pa samo gledaš bulju da izvučeš
ja zapalio na fax
Paracin mi postao previše skučen

A BG k'o BG, nekad suza
nekad me osmeh ozari
rokam svoje
pa ponekog vikenda
palim dole do starih

Dobro su matori, šta znam
isto, svaki dan, isti san
kažu, život je sljaka
al nek sve od sebe dam

Ćaletov pogled se gubi
pali cigaru, gladi bradu
kuća nam još nema fasadu
al' kaže, ne gubi nadu

Pita kako je meni tamo
u velikom gradu, e, tata, tata
živim sa cimerkom u stanu
od 26 kvadrata

I rokam solo kroz život od blata
stvarnošću ne baratam
ne shvatam, al' se ipak
smešim iz inata

A onda se setim da tamo
negde imam brata
preko granice ispisuje
nove životne stranice

A na ruci više
nema brojanice
otuđio se od porodice
a kako ne bi i od rodbine

Nisam ga video
ni čuo ima 3-4 godine
reci, Miloše
granice nisu ništa drugo
do linija u atlasu
al' jesu stvarne onda kad idu
od srca ka srcu

Ti sada pružaš ruke
nekom novom nebu
nekom novom Suncu
tvoj mali brat je postao MC
radi album, ide ka vrhuncu

I često sanja te, nazad u dane
pre i naše stare ulice
ti i ja, blejanje i smejanje
kad leti dođes iz Nemačke

Doneseš mi igračke i čokolade
pa sa Tomasketom pališ do grada
ja se hvalim ispred zgrade
don'o mi brat

I sat kuca i vreme leti
al' i dalje boli kad se setim
i dalje boli kad skontam
da vise nikada nećeš hteti

Da zajedno pikamo "Robokapa"
na glupavom comodore-u 64ci
da mi puštaš Paca po celu noć
dok ne popizde matorci

Ej, sećaš se kako sam se
kao mali bojao oluje
kad čujem one stare topole
da huje, strahujem
ti kažeš, burazer tu je, ne brini
a meni se čini, na nas srušiće se

Nisam kontao da sudbina zna
i drugačije da nam sruši sve
da sruši sne, jer ljudi odlaze
često bez pozdrava
često bez obraza
stide se svog odraza u ogledalu

Al' ja sam tvoj i ti si moj
i dalje nemam šta da dodam
čoveče, krv nije voda
budi joj odan

Bar nekad seti se
bar nekad seti se
onih dana od pre
vreme protiče
i vreme protiče
al' sećanje ostaje

Dragi Miloše, loše je
znam da za tebe odavno prošlo je
a prošlost je ta što grize me
iza zavese, kad sklonim oblake

Burazer od tetke, a voleo sam
te k'o da smo rodjeni
jedva čekao leto da dođes mi
da i ja imam starijeg brata

Dobro se sećam tog dana
kad sam te zadnji put sreo
leto 99, nebo prepuno ptica
prepuna glavna ulica
i ti koji guraš kolica
u kolicima mezimca

Mala Mina, lepa je kao anđeo
jebote, moj se burazer
sa ženom spandjao
decu izrađao

Mic po mic, kontam
post'o sam stric
pogledi nam se sreću
niko ni reči, stojimo i ćutimo

Toliko bih ti mnogo kazao
al' samo gledam
tako bih ti se bacio u zagrljaj
al' mi neka beda u srcu ne da

A taj tvoj hladan pogled me
i dan danas seče
čoveče, par reci reče pa ode
ja se to veče spucao
k'o stoka, solo, kuci

Pitao se po sto puta
kako to ljudi
odjednom postaju tudji
i vrteo kroz glavu sve svoje
snove od malena

Kako sam sanjao
da jednog dana mozda
zajedno odemo
na koncert Cypressa

Sanjao da jednoga dana
možda zauvek budeš tu
gde sam sanjao
a onda se probudio
i skontao da sam blesav

Kraj je priče i svako
sledi svoju smernicu
P.S. poljubi ćerkicu

od **chegirl** Ned Apr 24, 2011 7:07 am

Po mom misljenju,njegova najmracnija pesma.Uvek se najezim kad je slusam.

Sveti Bes

Prolog:
Njen duh je slobodan.
Sa drugom decom, rucicama od blata,
zeli da dohvati Sunce, i zagrli, k`o brata.
Ono joj sapuce tajne o zemlji iza ogledala...
"Ako u bajku verujes, nije se uzalud ispredela!"
Duga je tvoja pruga! S druge strane ceka vise od cupa!
Tvoje oci su krila. Vode te svuda!
Dodirni dlanom grudi. Nije to srce sto kuca, ne ne...
To snovi stidljivo kuckaju spolja, da ih pustis unutra!
Tvoji prsti su kistovi! Oboji ljude sto se boje
da kroz temperament od crne tempere uzdahnu polen i ponovo
se rode
-tad ce imati pogled voden...oprosti mi. Nacrtat ces sebi osmeh
opet.
Hiljade svitaca u ovoj veceri su tvoji fenjeri!
Tako je lako leteti kad dete si! Nek lebde sni,
preko zaspalih ulica! Kisna muzika nocas bira da budes ta
sa notama rosnim u kosi...navuci kostim od tila, i vec si plava vila.
Pogledom ozivljavas lutka, sledeceg sekunda tvoj Meda ti kaze
"Cekao sam te!Vodim te gde neznaju jecaje!"
Skok visoko iznad krova - eto vas na repu zvezde,
on sapicom cepa nebo..."Kuda me vodis, Medo?
ne vidim te, ludice...oblaka pune trepavice...
Stani! Vidim zeravice...il` to ljudima svetli lice?
Stotine, stotine ljudi... lete ka nama...
na celu povarke - ono su tata i mama!"
...poput vetra laka, koktel smeha i placa,
koraca ka njima, blistavo kakva nikad nije bila,
i sad im prosta sto su otisli... ovde je toliko lepse!
Sve je od srca i pesme! Al` odjednom, sve se trese...!
Iza planina, pomalja se ruzna glava Dzina...
Svi ljudi oko nje postaju ljudi od dima i nestaju!
Ostaju sama ...i tad u ulicu zlog Dzina
prepoznaju lice svog strica... i na komade puca slika...!

1.strofa:
Staklici razbijene maste zarivaju joj se u oci,
peku je, i najzad vidi isto sto i svake noci:
ogromno telo nad njom, dahtanje s mirisom rakije,
hrapavi jezik od kojeg se jezi i svuda je!
Lepljivi znoj... i bol... i ta stvar!
Mac sto sjece sve cedno u njoj!
... prljavi prsti u njenim ustima...
...drhtaj u butinama...
Ona vristi u sebi, rucicu pruza ka Medi, al` hoce li je cuti sada?
Od suza ga nevidi jasno, a tako strasno boli je!
"Uzmi me, Medo, Medice moj, vodi me, molim te...!"
Al` nemi lutak ravnodusno gleda staklenim ocima...
Srce se izgubilo ispod plisa, utonulo u nista!
O zidovi dobuju samo stricevi uzdasi i kisa...
I noc je gluva... i sve od spolja guta tisina...

Refren:
Sveti bes. Moje sve. Moja bol. Moj celi svet.
Sveti bes... i sta je greh? Posle il` pre,
po svoje vraca se.

2.strofa:
Pedeset mu je godina. Dok napolju oluja besni, sedi u fotelji,
lista knjigu, sad je na pesmi - "Gavran".
u pesmi pominje se samac, zamah krila i noc.
Zloslutna ptica sto je samcu jedini gost.
Noc kao ova. Samac kao on.
Ali, gavran...gavran samo je u pesmi toj,
samo ludost, to stvarno ne moze biti... ma, ne...
Prijatno pucketa kamin, on nastavlja vino piti.
U taj cas, zakuca neko. Covek se strese.
Magla mu je nekog dovela, k`o gavrana iz pesme.
Premda za drustvom ne cezne, ipak otvara vrata
i pred njima ugleda mladica satkanog od mraka,
Crni mantil, duga kosa, tamne oci i bes,
te oci koje mu se zabadaju ravno u svest...
On htede nesto da kaze, al` mu zafalise reci tad.
...sevnu munja, kad i mladiceva pesnica.
Jos jedna. Pa jos jedna. Covek se nadje na podu.
Dok skupa sa mladicem jeza i tama usetase u sobu.
Covek na sebi oseti nogu i pogled s visine,
i tada bespomocno kriknu... Ti, prokleti kurvin sine...!"
I to bese varnica, strela u mladicevo srce...
Ko zna zasto, on vrisnu i navali coveka da tuce
krvnicki, demonski, bez milosti, cime i gde stigne!
...covek pljuje krv, urlici se gube ispod cizme...
Onog trena kada mu nasloni pistolj na slepocnicu,
covek shvati da mladic nema kocnicu... i da je kraj...
Dok kaslje sopstvene zube, pokusava da pita "zasto?"...
...al` mladic sam progovori, i bese jasno...
Kako ti se svidja da budes s ove strane straha?
Tebi, koji si sejao strag? Kako ti je sada?
Da li ti se vrti film? Sve sekvence kad je mucis,
i kadar kad ti je dosadila pa je vise ne zelis u kuci?
Slika nje same na ulici, dok je slomljeno nebo lilo?
Ti... ti, bednice... ne znas sta je posle bilo!
Nisam ja kurvin sin! Ja sam sin stotine bednika,
takvih poput tebe, sto su joj bili nada jedina
da nekako izdrzava sebe, a potom i sina...
Za sitan novac - zenska toplina uz casu jeftinog vina...
Na kraju je dokusurila sida. Al` ima i veci bol:
da se rodis sa sidom! Ajde zamisli to!
Rodio sam se sa hiv-om, al` cu umreti s osmehom.
Ovo je tvoj kraj. Ti zavrsavas mojom osvetom.

Tupo "klik", tajac, pa jedan urlik u prazno
. kao sto je i pistolj bio prazan, smesi se mladic u tamnom.
"Sad si samo senka, jadnice. Nisavan pred strahom.
Dzelat tebi necu biti ja - vec zivot. Zvaces ga kaznom."
... i tad na svetlu blesnu igla sa sprica,
sto ga lagano izvuce iz dzepa mladic mracnog lica,
zari ga sebi u venu i bez zurbe istoci sok mrznje,
kapi svetog besa sto njime oduvek struje,
sablasno se osmehnu, napolju sevnu, on mu zabi spric u vrat,
ubrizga svoju krv. I to bese sah-mat.
Mladic otseta u mrak i ostase samo uzdasi strica.

...al` noc je gluva. I sve od spolja guta tisina.

od **Maja** Ned Apr 24, 2011 7:13 am

Jedan

Živim u senci senke, tvoje senke
i znam da znaš
još uvek šminkam stvarnost tvojom bojom
jer drukčije ne umem, ne razumem

Ne želim pred lažnim svetom celim
da se lažno veselim
to nije osmeh, to je grč
ljudi su slepi

Lepi dani, nasmejani
za tebe, za mene skice
druge duge ulice, srce skitnice
zgaženo nehotice znam da znaš

Jer u svim snovima ti vrtim
sve te prazne reči praznim danima
nestaješ i priča odavno nije fer
lepotica i zver, suviše razno sve je prazno

Prazno je zarazno, neprolazno
vraćam se njima, zar misliš
da se stvarno ponosim time
u mojoj glavi posle svega

Sve one nemaju čak ni ime
samo te oči posečene vetrom
koje sjaje baš kao i moje
znam da znaš

Al' ne vidiš i ne cuješ
i ne znaš koje
male stvari se broje
i dok porazi se roje

Plašim se da priznam
da postojiš, rane gnoje
i da mi falis
fale mi dodiri, fale mi reči

Fali mi osmeh, fali mi lice
fale mi laži, fale sitnice, dosta krivice
ptice selice nestaju ja ostajem
i svi ti pogledi me plaše

Prokleti srećni zagrljeni ljudi
sve te uloge su bile naše
samo moje i tvoje a gde smo sad
gledaj u mene, nema mene

Samo sene uspomene, samo tragovi
koliko dobiješ, toliko daš, ti nisi smela
znam da znaš, znam da znaš, znam da znaš

Jedan život, gde prestajem ja
gde počinjes ti
jedna ljubav, gde stali smo mi
gde sad su drugi

I reci sta je to ponos, sta je to sram
ne želim da znam
i kad se svet srusi
na starom mestu biću sam

Sve suze sveta sprala je kiša
na kraju nisi ni siguran
da si uopšte plakao
niti da si dno dotakao

A nagao kakav jesam
slagao sam sebe da si laž
i vratio se svojim starim stazama
ali ni svi peroni sveta

Nimalo me nisu promenili
i dalje isti blejer iz bloka
uvek maštarskog oka
nikad izvan svog toka

Mikrofon i dalje rokam
na putu do doka luke sreće
i dan je taj što me vara
plavetnilo neba misli skreće

A onda padne noć, prokleto dugi sati
sakatim srcem shvatim
sitnice, ponos, inati neće mi dati
da pratim trag, a znam

Sve je ništa, slomiću kazaljke
vreme će stati, kosmos će čekati
da samo umem da te vratim
tražim te, sanjam te pijanim očima

U noćima, u tuđim licima
u stanovnicima nekih drugih svetova
gde je nas
mičem usnama bez glasa

Dok pada zaborava plašt
ćutim jer znam da znaš
uvek si znala i uvek znaš
ti, jedina moja koja odavno nisi jedina

Svaka sekunda kao godina
al' barem znam na čemu sam
i barem znam da nema nas
i spreman sam da budem nasmejan

Pred svima iako te kad sam solo
i dalje oblikujem od oblaka dima
i kroz paučinu vraćam dane
kad smo ti i ja još bili tim

Oprosti što nemam snage da te slažem
da ti želim sreću sa njim
a i šta će ti to od mene
sve uspomene sa kaputa stresi

Samo budi to što jesi, tu gde si
šta god da se desi ti budi ok
i nikad ne saznaj kako to boli
kad nekoga voliš, a mrziš

Kad mrziš, a voliš i lomiš se da izdržiš
ostaje nada da će nekad negde neko
hteti da shvati mene
moja lutanja, mastanja i sanjanja

I znati da ih prati i ko zna
možda jednom nađes me
tamo gde prestajem ja
gde počinjes ti, gde stali smo mi

Gde sada su drugi
ali srešćes samo stranca
slučajnog prolaznika i pogled leden
iako te je taj neznanac
nekada voleo vise od sebe.

od **Maja** Ned Apr 24, 2011 7:20 am

che, isto sam pomislila kad sam preslušavala danas albume. Postavila sam prve dve i htedoh i tu, ali reko' da pre toga postavim neku drugu koja će malko preseče taj niz, kako sam krenula od ‚‚Kuće na promaji"...

od **chegirl** Uto Apr 26, 2011 6:42 am

Nisam jos uspela da zavolim ovaj njegov novi album sa Filterima,za sada samo ova pesma mi je privukla paznju.
Takav da mirno spava

Kada um prati tempo srca u grudima
delujem naivno, al' ipak verujem ljudima
jer verujem da znam samo odane ljude, i onda samar.
Trip ko da me bude hladnim tusem
jer poverenje je trpeza za kojom se jadni sluze i kad nisu gladni druze
pa kad shvatim koliko je sati, skidam cuku kad mi pruze ruku.
Ja serviram realnost, a ako sazvaces to sranje, saznaces da ima gorak ukus
jer tu su ortaci koji zele da ti naplate uspeh,
ortaci kolji zele da te spuste
i kako onda da znas ko su ti pravi drugovi
kad je zavist uzrok mrznje a korist uzrok ljubavi
Kako da pricas sa ortakom ako znas
sve sto ti u lice kaze laz
Okrenem ledja i pustim ga da radi svoje
jer nekim ljudima nema pomoci
Tu nema dalje prica, prica puca bez pardona
cim u tvojim ocima vidim sebe na lomaci
Refren: I dok mislis da ti drzi palceve ustvari sprema pesnicu
vreba greskicu, da likuje na sprovodu
vaska sto krisom sljaka, sakal sa licem brata,
gadan a prepun slajma, al takav da mirno spava
i sta da mazem coveku kad nema teret srama,
kad te reci moje sprze grlo dok ih sklapam
vaska sto krisom sljaka, sakal sa licem brata
gadan i prepun slajma al' takav da mirno spava
Vreo drzaj, kad krene to ide,
vaske dodju po svoje kad ne prepoznas gnjide
jer iskrenost je vrsta lopate, hobisticki grobar sa kojim delis pivo
vec vidim tvoj odar i nemocan da odbije onog iz klackalice
Boga sto mu je kao decaku sapnuo slogan
kako stici do gore odmah
tako sto onaj s kim se klackas ode dole
i sto je veci to ga jace uzme pod svoje
i sta da kazes posle dok pred tobom stoje
Hvale ustima, al' mrze okom u kome si tako golem
da zele da te smozde
al' is tuzne nuzde se druze
jer picka ne sme direkt pa bi da te zguzva bez guzve
uze vec tu je plus celjust za ujed
i sve to vredja uz osmeh kuje i jezik guje
sto mi glumis ortaka, sto mislis da ne znam sta seres
cim se nadjes s druge strane vrata
a sve i da se klacnem dole, hej,
cemu se ti nadas, badava,
sto bi rekao cava, jadan ostaje jadan
Al' ne pece hejt, koliko licemerni kez
i nije predan hejt koliko je predan blef

od **chegirl** Pet Jun 10, 2011 10:27 am

Pismo vanzemaljcu

Recices da smo te mi zvali
da nije fer da ti sada kazem vrati se
ovo nije svet koji hrli da grli turiste
i vrbi od vrlih, ne

Zar da te lazem, zar tebe, to je greh
prastaj za poziv, al' nismo ga mi slali svesno
niti sa zeljom da zbog nas letis tako daleko
da napustis zbog nas svoj mir, mrak i vecnost
ti, dar i svetlost

Ovde ti nije mesto
jer zivot pored nas bio bi k'o zivot nas
al' nije vredno ni da fotkas
takav jedan pejzaz

Cim dodjes videce ti boju
reci sta znaci, sta si zbog nje
a onda ce dodati zacin, dodelice ti naciju
i kazati da je svetinja

Da si i ti junak zbog junastva svojih dedova
da si i ti los zbog drugih i svojih redova
da si i ti dobar jer je neko bio pre toga

Ovo je tvoja zastava, ovo je tvoj dres
kada vidis drugacije, ti nasrni kao zver
jer i oni su tako na tvoje
ili na njih, il' vec nesto
al' kakve veze sad ti imas s'tim

Ljudi to zovu sudbinom, licemerni blef
to nije ruka vise sile, no ruka ljudi od preja
kad se gleda iz tvog beskraja
to sve nema znacaja
sve je covek vajao prstima svoga ocaja

Ref. 2x
I eto to je svet, eto to su ljudi,
prazni i ludi, mali i glupi, tudji
ne mogu da ti dozvolim da dodjes, oprosti
ne mogu da ti dozvolim da dodjes, razumi
jer eto to je svet, eto to su ljudi

Dodelice ti veru i bices te vere
i ginuces ako treba za tu veru bezveze
objasnice ti da to bog hoce od tebe
oni sto ga gledaju kroz prizmu svoje cudi bedne

Ulizuju se njemu isto k'o u firmi sefu
mole ga, cmizdre i stenju, traze od njega nesto
eto ti kako oni shvataju vrhovno dobro
kao sujetno bice koje zeli ulagivanje vesto

Simbol ljubavi shvataju k'o bolesni ego
kome treba da ga mravi hvale, da mu bude lepo
kada tako pojme svetlost, kako tek pojme tamu

Djavo u redu na birou rada prosi za hranu
jer suvisan je svetu gde je rat uvek u toku
da ljudi dokazu ciji to bog ima veceg? djoku
jer ako ima boga, on je samo jedan

I ne treba ti mac i crkva da mu budes odan
on od tebe jednostavno zeli da budes dobar
a ne da placas popa i da se slihtas do groba
ako sve to ikad kazes, izdajnik si roda
jer ovde si to, vera, nacija i boja

Ljudi umiru zbog toga, zbog slucajne lutrije
a da su izvuceni drugde, sve bi bilo drukcije
voleli bi ono sto sad mrze jednakim zarom
ili opet bi im bilo vredno da to plate glavom

Ref. 2x

Na kraju ostaje onaj najtezi zalogaj
da sprecimo tvoj dolazak i molimo oprostaj
oboje smo slomljeni, al' nemamo petlje za pokusaj
oprosti nam

Dobar dan, dosli smo zbog abortusa

od **marija_cvetic** Ned Jul 03, 2011 10:37 pm

Marčelo feat. Remi - Rekvijem

[1.strofa(Marchelo)]:
Stara gitara bez zica, bezivotna, pokraj zida..
tiha jed.. vreme je surovi ubica, pritajen...
k'o prijatelj sto izda te, kad citav vek iza je
nistavne ove koze zguzvane sto skori kraj ne priznaje..
Mrzim ovo telo! ..bore, staracke pege i sede..
stare stvari u nasoj sobi sto u mom oku blede
u borbi da ostanu lepe..nekako tuzno su lepe.
Kao da vape, razapete na kazaljke slepe
sto jedino svoj put vide - ne razumeju bedne,
trosne komade namestaja i ljudskih osmeha - k'o cerge
dok lutaju. Stvari nisu svesne. Nisu ni glave.
Sve ce na kraju stati u te sekunde male..
I ko smo tad? Otkucaji kosmosa... cujem ih nocas,
stoperica okrutna.. boje se tope... hladna postelja..
njena kosa prosuta po jastuku, i dalje mirisna...
spavacica tirkizna... ruka.. i prsten izlizan...
Deca su srecna, ali deca su daleko..
Imaju svoje zivote, ceka ih nekad negde neko.
Jos uvek ne strepe pred senkom, ne boje se mraka,
po koji nedeljni rucak koji jos dele sa nama.
...a mi? Dva starca, sanjali smo ovo:
da mastamo i lutamo skupa, sve do poslednjeg "zbogom",
citava srecna vecnost smestena u oko - moje i njeno,
leto po leto...a sada drhtim pred zorom...
Sta ako ona ode prva? Sta cu sa sobom?
I ovom sobom satkanom od tisine koja jeci bolno...
Ne smem da joj taknem ruku! Ne smem ni pogledom!
Razara me sama pomisao da ce biti hladna olovna..
Mrzim ova tela! ..zasto ne leprsaju ponovo?
Samo jos jednom! Jednom samo! Nek zazmuri Bog!
Zeljo moja.. Mesece moj...budi opet moje Sunce!
Samo jednom jos! Usne na usne...srce uz srce..
Ne smem da te dotaknem! ...a sav hrlim ka tebi!
Grlim te i jecim, ne dam te.. do oltara vodi tepih..
Ponovo! Jos jednom u belom.. nek svemir drhti pred srecom!
...nek vecnost traje vecno.. samo jos jednom...!

[2.strofa(Remi)]:
Cijeli zivot zajedno, vise i ne primjecujemo
kol'ko se ispunjavamo, dok misli premecemo...
Stopljeni u jedno, dusa uz dusu, bok uz bok.
Oci pune sjecanja bulje u prazan strop.
Cijeli zivot trazim samocu, da budem sama sa mislima,
a kad je imam, bjezim ko djavo od tamjana.
Stisni mi ruku, u tebi ne vidim starca...
U mojim ocima josh si poput djecarca.
Sjeti se, ljepota je u ocima onog sto gleda:
takve nas i Bog vidi sa druge strane neba.
A mi.. dva starca. Sanjali smo ovo:
da mastamo i sanjamo skupa - do posljednjeg "zbogom".
Tko bi rek'o, vrijeme leti, mozda nas uzme sa sobom..
Kako god bilo, zelim otici s tobom.
Svladava me nemoc, ne daj da zaspem u snu!
Strah me nagriza k'o rak, sto ako sutra ne budem tu?
Barem sam voljela, ma. barem sam probala,
zivim bez zaljenja, umirem slobodna.
Vidi nas... dva starca. Sanjali smo ovo:
da mastamo i sanjamo skupa - sve do posljednjeg "zbogom".
...dva starca... sanjali smo ovo...
...da sanjamo skupa...zbogom.

Mada ga ja stvarno obozavam, ali evo za pocetak ova pesma, a stavljacu jos givenheart

od **chegirl** Čet Jul 21, 2011 7:58 am

Marchelo - Dole

Draga kevo - dzaba bes tvoj, ovde vazda' lepo!
casna rec, to sto mislis da mi tesko - skroz je pogresno!
Caka je vrlo slicna onome sto kazu za zatvor:
zavisi na koju kartu igras u startu.
I zato sam jos prvog dana liku odgrizao pola nosa:
bio je velik, slinav, zaboden u moja posla.
Beli mantil rece 'no-no!' i poceska me elektro-sokom,
tad sam resio da mu zabodem penkalo u oko...
sto sam i pokusao u menzi, al' je neka zena pocela vristi...
Reko', zajebi - nesto jos gore ima da smislim.
A onda su dani, ne znam, poceli da teku,
poceo sam da tupim, da se vise ne opirem leku.
Drugi su poceli da zaziru od mene, sto je super:
niko iz grupe mi nije prisao posle slucaja ruke...
To je bilo kad je jedna prazna zena, mirna i tiha,
rekla da imam blage oci, rukom mom obrazu prisla...
Imala je cudan pogled - kao majka, kao zena,
kao slomljena sreca koja zeli da deli bezdan.
Zgrabio sam joj ruku, vrisnuo da me ne zna,
da me vise nikad ne takne, da se tera u kuraca dvesta,
da nije svesna kol'ko mrzim ljude, dodire i opsta mesta,
da mi nije stalo nimalo ako me mrze svi oni odreda.
Sto je i bilo... ha, da li mrznja, da li strah,
da li iscaseno saosecanje za mrak.
Sta ti ja znam. A kao, supice - kao, pilav, musaka - kao,
lepo nas hrane - kao, brizni u vrazju mater, shvataju nas jadne...
sarade li gadne. Maske ne umeju da shvate.
Vidim zivotinjske osmehe kad im se naredi da mlate.
Znam da i Viklera drze, tu... u nekoj sobi.
Ne daju mi da ga vidim, jer smatraju da ce da skodi.
A ovo pismo, usput da znas, uopste i ne postoji.
Ruke su mi vezane, sedim solo u beloj sobi.

REFREN
Dole - gde su suznji, raspadi i drolje...
Vise ne istem bolje, ovde nasao sam svoje.
Ovde dole - gde su maske sprzene, obrazi goli,
odraz ne boli otkad sve stoji, tu je moj mir.
Dole - gde su bedni zaborava zedni, skroz.
Lako sanjam bezbrizno, sav opijen prezirom.
Tu dole, dole gde napokon pripadam...
uz prazna lica, lekove, bele mantile i par tikova.

Ucinio sam da draga teta - doktorka popizdi,
da me sve cesce posecuje da mi objasni da sizim,
da je manicni depresivac postao sado - agresivac,
da bi bilo puno bolje kada bih najzad poceo da pricam,
da je tu da pomogne, da treba da mi bude bliska.
Pitala je sta da ucini - meni se dopala ta igra.
Blizio se tada 22. januar... E, reko', imam cudnu zelju
al' bez toga necu da pricam.
Hocu rodjendansku tortu, veliku i lepu,
i u nju pobodenu onu grobarsku svecu,
onu najvecu, i sta sad?
Jeste, psiho sam, prs'o sam, zato sam i tu,
koj' kurac gledas k'o da sam duh,
ti prva mislis da sam lud!
Malo je srala, al' nije imala kud,
bila je radoznala da mi procacka um - ola la...
Tako te volim, nego sta - i, eto, dodje taj dan.
Kosulja je zuljala, al' ono, jbg, sta sad...
Rece mi da je to nuzno, premda je jako ruzno.
Boli me 'rac, nisam ni osecao ruke, vezane su vec dugo.
Trazio sam da ona i ja budemo sami tad,
majmuni su cekali ispred, za slucaj picvajza.
Rekoh da mi zapali svecu, da necu da cujem 'necu',
sve kul, da lepo dunem i pre toga zamislim zelju.
Video sam da je zgadjena. Vreme je za stos:
"Radoznalost ubija macku", pocinje sou.
Ona zapali svecu. Sekunde su se smrzle.
Sekunde su mi dovoljne, skocih da ih uzmem.
Zgrabih zubima svecu, brze od vriska, brze od pogleda,
poljubih joj plamenom kosu i ona planu pre mog osmeha.
Ovi utrcavaju, mene o patos, al' kurac, vec se desila zurka,
glavna zvezda je garava cura!
Batine, sokovi, pretnja famoznom sobom broj tri,
a ja se nikad nisam tako smejao, nikad, tebe mi!
I nikad ne bi shvatili, nikad, uzrok te farse...
da joj sprzim masku, da vidi zivot bez maske.

REFREN
Dole - gde me vasa povrsnost ne proganja,
daleko od vas, trulog sveta koji propada!
Duh iz flase, Crni covek s Macem i sve njuske
obicne sad su tamo gde pogled ne dopire.
Jer, ja sam Dole! A u isto vreme, previsoko za njih.
Covek sa mojim imenom odavno nije ziv, ali je srecan i cist,
svestan gde pakao je: kad rese da me ubiju, pustice me napolje.
Medju njih.

od **polly88** Sre Okt 30, 2013 6:46 am

Suze (feat. Edo Maajka)

Marchelo:
I noćas gledam u zvezde. Pitam se, šta je sudbina?
Drhtaj u grudima. Zemlja večito žedna za suzama
i bol što obuzima. I noćas čekamo Godoa na stepeništu metroa
- sanjam sivo. A sanjao bih život...
O Bože, čije to grehove skupo plaćamo?
Čije dugove vraćamo?
Svi uzaludni ratovi... kišni dani bez duge...
mladi životi na koje su čekale neke nove pruge...
Više ne gledaj svoj dom anđele! Umrećeš od tuge!
Zbog lažnog rodoljublja, vršnjaci su ginuli
a nisu ni krivi...
O Bože, ja priznajem, ja sam pička - ja volim da živim!
...a slike mašu sa zidova, iako kažu da vreme leti...
Molim se suncu da nas se ponovo seti.
I kunem se Bogom, vala, nema tog ideala vrednog mog jedinog života!
Svi veliki filozofi-utopisti - hvala,
al' mene ne teši ta spika o patriotizmu, dogme i lažne nauke.
Ja znam da mrtvi plaču, jer srcem čujem jauke!
Jecaju i kunu... pitaju "Zašto?"... "Jel bilo vredno?"
Jel bilo vredno? Reci to majci što je izgubila jedino čedo!
...a mi i dalje zivimo bedno i u očaju...
Suze za raju u starom kraju. Celom svetu! Nek znaju!
Nek znaju da se ovde pucalo i plakalo iz istog očaja!
Nek znaju da ni dan danas ne znamo ni razloga ni značaja!
Rokao sam mikrofon u Tuzlu, primili su me kao brata...
Pa svima je dosta rata! Mržnja nije naša, već nam je data!
O tata, reci zar danas treba da mrzim Hrvata ili Muslimana?
Pa sve nas muči ista rana iz starih dana!
Ljudi su ljudi, bez obzira sa ovog ili onog meridijana.
Iste nas stvari plaše...
Oprosti nam grehove naše.

Marchelo:
Oče naš!
Ja nisam taj što zna, al' nadam se da bar ti znaš
otkud toliki bol, suze i strah?
Pepeo pepelu i prah opet postaće prah,
al' niko neće znati što je na brata pucao brat...
Oče nas!
Ja nisam taj što zna, al' nadam se da bar ti znaš
otkud toliki bol, suze i strah?
Pepeo pepelu i prah opet postaće prah,
al' niko neće znati što je na brata pucao brat...

Edo Maajka:
E, Marchelo...
Jadno je naše i povodljivo stanovništvo.
Čovek kad ništa nema, najlakše mu prodat zajedništvo.
Opet je uplakan cijeli Balkan...
Imamo velke nacije sa malo mozga.
Tvrde očeve i vođe - oni su nam k'o droga:
cijelo vreme biramo loše sisteme...
Dragi moji ljudi, pa vrijeme je da se krene!
Neću više metke da ispucavam za sumnjive pretke!
Neću cijeli život da živim početke!
Mamu vam jebem: đe god da krenem - u Evropu,
lijevo, desno, napred, iza - treba mi viza!
...i naša je glupost strah i neodlučnost.
Većinska želja da smo u mentalitetu sela.
Taman dobro krenemo - pa u mržnju skrenemo,
nemamo strpljenja za nove, pa onda venemo....
Zaboravili smo kako se smijat. Ti mišići na licu
nam se jednostavno ne miču...
Hej, evo ga! Kad estradu vidim,
i opet nestane... kad se sjetim đe živim.

Marchelo:
Oče naš!
Ja nisam taj što zna, al' nadam se da bar ti znaš
otkud toliki bol, suze i strah?
Pepeo pepelu i prah opet postaće prah,
al' niko neće znati što je na brata pucao brat...
Oče naš!
Ja nisam taj što zna, al' nadam se da bar ti znaš
otkud toliki bol, suze i strah?
Pepeo pepelu i prah opet postaće prah,
al' niko neće znati što je na brata pucao brat...