Društvene igre

Ranije je bio Remi, ali ovdje skoro niko ne zna da ga igra, a brat prelijen i za to. No to ostaje moja omiljena igra. Slicno je i sa Unom, tu jos uvijek ne nalazim nikog za igru
Tako da sam presla na poker. Uglavnom je ista ekipica, koja se u neka doba dobro napije ili napusi, pa ih ne bi bilo tesko pobijediti, da nema jos jedan trijezan
Vrlo rado igram i sah i pikado, mada sam u oboje vise nego kriticna. Do proslog Prvog maja, kad sam se dobro osramotila, igrala sam vrlo cesto i rado pantomime.
Volim drustvene igrice, ali plasim se da ih je vrijeme kompjutera i igrica prilicno unistilo.

Ranije sam veoma često igrao Mau-mau ili sedmicu. Satima. Posle toga jamb. Dnevno bar dve partije.

Dok sam bio mlađi, igrao sam Monopol i Riziko. Sećam se da sam jednom igrao Riziko kad je nestalo struje sa mamom i bratom. Ostala mi je u sećanju ta igra uz sveću. Ne sećam se više ko je pobedio, ali znam da nas je nestanak struje naterao da nađemo zanimaciju i zaboravimo na TV i slične gluposti koje samo razdvajaju ljude.

Sada se baš retko družim na ovaj način. Ne znam da li smo ‚‚prerasli'' te igre ili je manje vremena za njih. Pre će biti da je ovo drugo.

Dugo sam igrala remija sa bratom i rodicama. Poslije sam presla na jamb i pantomimu. Drustvene igre volim, a i igre uopste, ali zadnjih godina sam vise igrala sama igre na kompjuterima sa kartama ili sudoku. Zid mi je dao priliku da igram neke drustvene igre, sto mi se izgleda i previse dopalo. Zao mi je ako sam time malo otezala zivot moderatora.

Obožavam društvene igre, ali nekako se čini da ni ja, ni meni dragi ljudi, baš nemamo vremena za to... kao da nas ova silna tehnologija koči Kada sam bila mala, s mamom, tatom i bratom često sam igrala Čovječe, ne ljuti se ili smo kartali. Pogotovo kada bi preko zime nestalo struje...to bi nam bila jedina zanimacija. Sada... tu i tamo odigram Monopoly s bratom, a s prijateljicom sam prošle godine dosta često kartala (jedna drugu zvale smo "baba" jer smo, dok su drugi ljudi iz doma izlazili, nas bismo se dvije zaključale u sobu i kartale do sitnih sati uz kavu i kekse). Ne znam, ne bih izdvajala nikakvu omiljenu igru, volim ih baš zato što su društvene. Nije mi bitna pobjeda, bitno mi je zabavit se i usput malo pročavrljat.

da nas ova silna tehnologija koči

Tačno @Polly.

Dok nije kupljen računar igrao se Jamb, Remi, Tablić itd...sad ne.
Juče sam igrala šah nije mi trebao potivnik.Igrica je na računaru, kafica pored mene, cigarete...ma bzv bre, nema praćenja grimase protivnika.

Podhitno moram da okupim staru ekipu i da se nešto odigra

Ja ih još uvek igram, kad god mi se za to ukaže prilika i društvo se okupi. Remi, Makijaveli, Jamb.

Najdrazi mi je Remi.
Igram ga bar jednom nedeljno sa svojima

Voleo sam kao mali dosta da igram društvene igre. Nije da ih sad ne volim, ali nemam vremena za to pa ih ignorišem na neki način. Prvo je to io Čoveče ne ljuti se, a kasnije kad sam malo porastao Riziko i malo manje Monopol.

Zanimljivo da ja npr ne umem da igram Yamb a i sa kartama nišam baš vešt (valjda zato što mi ne deluje zanimljivo..)

To za Yamb me ne cudi, vecina mojih prijatelja ne zna da igra Yamb, ja sam naucila jer su mi roditelji bili opsjednuti tom igrom
Joj, ovih dana mi se bas neceg igra, ali nigdje nikog Igra li neko nesto online?

Nikada ne trazih igrice na net-u..Nisam ljubitelj.
Ali, ako nadjes remi-javi, igracemo se..

Bila je jedna vrsta remija na FB-u. A dok sam tamo bila aktivnija igrala sam Una i pokera. S tim da u pokeru nikad nisam pricala
A bila je i ona jedna slovenacka stranica za covjece ne ljuti se. Jedno vrijeme smo organizovali takmicenja forumasa, tj. igrali smo u nesto... E da, ja uglavnom volim da igram u nesto, zanimljivije mi bude...

Ranije u studentskim danima sam mnogo vise igrala drustvene igre. Tada smo jednom sedmicno imali nasa drustvena okupljanja i najcesce smo igrali remi.
Sa tadasnjom cimerkom sam igrala jamb. A na izletima i rostiljima smo cesto igrali panotomimu.

Sada sve rjedje igram bilo koju od tih igara, najcesce kad se negdje sretnem sa drustvom iz tih dana.

Volim društvene igre i dalje, bilo kog tipa.

Kad sam bio manji često sam igrao ‚‚Ne ljuti se, čoveče". Čudo jedno kako jednoj tako jednostavnoj igri treba puno dok čoveku dosadi.

Mnogo volim da igram karte, sve sa kartama, mada ako igram često zasitim se. Ali, s vremena na vreme, volim s nekim da odigram partiju tablića i svih ostalih igara.

Takođe, ranije sam dosta igrao ‚‚Monopol", a vrlo često uopšte nisam imao figuricu nego sam bio banka. E, sad, banka u toj igri treba da služi samo kao posrednik i neko ko prodaje kuće i hotele. Međutim, ja sam izmenio pravila, pa sam ljudima koji izgube novac davao kredite. Recimo, neko uzme kredit na 100 000, i za najviše 10 krugova mora da vrati, a posle svakog kruga vraća 5 000 više. Ako ne može da mi vrati, uzimam imovinu u iznosu kredita. Na kraju sam uzeo svašta i bio najbogatiji i svi su dugovali meni.

Cluedo sam voleo isto tako. Riziko da, ali ne toliko koliko ove dve.

Volim i Yamb da igram. Igrao sam i kao mali (moji su me naučili), a preko leta sam se dosta naigrao, posebno od aprila do juna.

S društvom često igram i nešto što se zovu vanglice. Slično je kao asocijacije, samo je mnogo zanimljivije.