Čudno je...

. . . što ljudi ceo dan govore ''kako je divno napolju'', a ne izađu nijednom iz svojih kuća.

. .. što sam danas ceo dan radila, a opet nisam stigla sve da završim.

...što sam prijavljena na Zid-u, a sigurna sam da sam se odjavila oko 2, kad sam bila poslednji put. Kakva rasijanost!

...što ne prepoznajem sebe kad sam s njim.
...što mi uopće nije žao.

Kako sam zaboravila sinoć da se odjavim.

...kako nekad imam osećaj da ne poznajem ni najmanje ljude koje znam toliko dugo. Čak mi i u licu izgledju drugačije. Kao da je celo moje viđenje njih bilo pogrešno. Pre neki dan tako sam gledao u zamišljenu majku - to nije bila ona osoba koju ja znam, to je bio neko drugi, iako ni reč nije izgovorila. Već sledećeg puta, video sam je isto kao i ranije. A večeras mi je daleko i nepoznato izgledala osoba s kojom sam u vezi 2 i po godine. Ružan osećaj. U grlu mi je stajalo pitanje: ‚‚Ko si ti?''

..kako se životni putevu ukrste, pa se čovek nađe na raskrsnici i razmišlja gde će.

...sve to sa muškarcima i fudbalom

... Da samo ja radima a svi se ovde zEbavaju.

..što sam popila kafu sada i što ću da 'vatam zjale svu noć

Baš mi se pila kafa, nisam razmišljala da ću da se rasanim

...živeti osećaj savršenstva.

...što imam tremu već sad.

...kako komplikovano može da ima više čari i da bude draže od jednostavnog i lakog.

..kako mala deca kroz crteže kažu šta ih muči.

Danas sam čuvala jednog malog, nacrtao je majku i oca kako se tuku.
Naravno, nije jasan crtež, već sam ga ja pitala šta je to, gde je on rekao da su neki ljudi koji se tuku, a pre crteža dogovorili smo se da nacrta mamu i tatu.
Dok je crtao bio je tužan, kao nikada do sada.

...kako kada kerne jedna loša stvar nadoveže se hiljadu i to me izluđuje, ali dobro to je samo jedan dan u godini. Ili ja tako osećam.

. . . kako nekad tačno znamo da nas život testira i šta treba da uradimo u tom trenutku da bismo se izvukli, ali opet nemamo snage za to.
. . . kako nekad ne uspemo uprkos svom trudu i radu koji smo uložili. Prosto da čovek poveruje u sudbinu ili u neku ''višu silu''.

. . .kako nekad prkosimo sami sebi.

..koliko mi se dopala pesma od Goce Tržan - Strašilo

...kako se osecam umorno,a spavala sam "do podne"
..kroz san sam cula da odlaze na posao i rekla da ponesu kisobrane i da se obuku toplo.
Najcudnije mi je sto sam dobila serpu i to od klinceve devojke.Po glavi mi se svasta mota oko te serpe

...Što više pričamo roditeljima, oni imaju više materijala za režiranje u glavi i manje nam vjeruju!

...što joj uvijek kažem pola istine jer me nešto tjera da joj bar pomenem, a onda ona sazna nešto što može da nasluti iz toga pomenutog, uglavnom glupost za koju znam da će pogrešno protumačit, onda ja slažem, pa me ona natjera da joj kažem istinu, meni dođe...ali joj opet kažem samo malo više od pola istine.I opet u krug.

...što jedino majku lažem na svijet, valjda jer samo njoj i tati polažem račune. Možda kad bih uspjela nekad da prećutim umjesto što se zavlačim u koncentrične krugove glupavih laži.

Ovo je zaista čudno

...Što više pričamo roditeljima, oni imaju više materijala za režiranje u glavi

Zato kažu ne dao Bog šta mi majka misli.

Čudna izreka ali nažalost tačna.

Čudno je kako me Virginijin post podsetio šta sam sve mislila i koliko sam toga iskonstruisala u svojoj glavi oko dece

Čudno je da su mi verovali i da su moje ćutanje umeli da razumeju.

. . .kako neki prijatelji, koliko god vas poznavali, ne znaju da kažu prave reči u pravom trenutku.

Da, to je čudno Če...

Čudno je što je svadba baš na Zadušnice?!