Izgubljeno u prevodu

od **Still_dreaming** Sre Maj 11, 2011 9:26 am

Ponekad zavidim Špancima što su Lorku mogli da čitaju onako kako je pisao. Ljubomoran sam na Indijce što su Tagorea čitali u svoj savršenosti sopstvenog jezika. Besan sam na Nemce i Čehe što umeju da razumeju Hesea i Kafku baš onako kako su oni hteli da ih razumeju. Da ne nabrajam dalje... Imamo i mi toliko pisaca za koje se možemo pohvaliti da ih samo mi možemo čitati.

Sve to kad se prevede ne bude baš onakvo kakvo jeste. Čak i minimalna promena u redu reči može dovesti do promene značenja koje se želelo postići. Još ako prevod nije baš najstručniji...

Koliko puta ste pomislili ‚‚kako li ovo izgleda u originalu''?
Kome vi zavidite na tome što može da čita nekog pisca u originalu?
Da li ste nekada poželeli da naučite neki strani jezik samo da biste mogli da se približite nekom piscu?
Da li ste nekoga čitali i na našem jeziku i u originalu, pa onda uporedili? Kakvi su utisci?

od **hermina** Pet Maj 13, 2011 3:50 am

Koliko sam samo puta poželela da naučim sve jezike, pa da čitam kao čovek!

Mrzim prevode. A naročito loše prevode! Najgore je kad nađem dva prevoda istog dela, bude potpuno drugačije. I onda se nerviram danima :blabla:

Ponešto mogu i pročitati u originalu - sreća je da su skoro svi moji omiljeni pisci pisali na jezicima koje pomalo znam! Ali za sve ostale toliko žalim što ne mogu da čitam...

(Sad razmišljam o časovima portugalskog! Ne mogu više da podnesem da ne prevode Pesou! Ili, još gore, da ga loše prevode!

)

od **amaranth** Pet Maj 13, 2011 9:08 am

Toliko se nerviram kada su loši prevodi u pitanju da to nije normalno! Kao i hermina, i ja sam mnogo puta poželela da znam sve jezike, ali...
Čitala sam jednu knjigu u originalu, a zatim i dva prevoda od kojih ni jedan nije bio dobar. Naprosto sam poludela!

Pitam se zašto se uopšte prihvate posla prevodioca kada ne umeju to da rade?

od **StephenKING** Sre Jun 22, 2011 3:09 am

Da, zavidim, na primer, Špancima na Cervantesu, Lorki, Markezu...
Ali, zato i učim taj jezik baš zbog tih ljudi... Da jednog dana mogu na miru da sedim
i čitam delo koje je bez onog čuvenog "Copyright translation za srpski jezik..."

od **Troja** Sre Jun 22, 2011 3:39 am

Ja sam citala sve na srpskohrvatskom dok nisam pocela studirati engleski. Tada sam pocela citati knjige u originalu, i jos uvijek to cinim. Ne mogu se pozaliti da sam cesto bila nezadovoljna ponudjenim prevodima, ali mislim da je prevod poezije obicno taj koji najvise gubi u prevodu. Prevoditi nije lako, to znam jer sam dio generacije koja se tome obucavala. Mogu se pohvaliti da sam obicno dolazila sa boljim prevodima od vecine kolega, mozda i zato sto sam u zivotu zaista puno citala, ali vise volim da citam originale jer tako i dalje ucim jezik, i osjecam da sam ipak malo blize piscima nego kada citam samo prevode.

Nekada sam osjecala da su neki prevodi poezije losi, mada Sekspira ni dan danas ne bih voljela citati u originalu. Neka se neko drugi muci oko tako slozenog prevoda, tu volim da sebi dopustim da budem lijena i iskoristim neciji mukotrpan rad da sebi povecam uzivanje.

od **Liza_N.** Sub Jun 08, 2013 10:26 pm

A koliko li je tek tekstova i pisaca koji nisu prevedeni!
Jednom sam čitala knjigu vijetnamske spisateljice koja je pisala na francuskom, pa je roman preveden na engleski, a sa njega na srpski... Generalno, dopala mi se knjiga, ali sam se pitala koliko je izgubljeno u prevodu. Mogu da razumem da nešto, jednostavno, ne može da se prevede a da se ne poremeti smisao, ali me najviše izlude prevodioci koji ni duh svog jezika ne poznaju, pa na primer, crying boy prevedu kao plačući dečak (što jeste bukvalan prevod, ali u srpskom je ta konstrukcija bezvezna i trebalo bi prevesti rečenicom sa odnosno-upitnom zamenicom) ili tako šta slično.

od **ThePoet** Sub Jun 08, 2013 10:36 pm

Moram da se nadovežem ovde samo, pošto je to moja struka. Današnji prevodioci, koju su za to poluškolovani, sve više nam prodaju engleske konstrukcije i često dok čitam neku knjigu koja je skorije prevedena pronalazim engleske konstrukcije u srpskom koje ne liče ni na šta.

U prevodu romana Džozefa Konrada Srce tame u izdanju Politike, nalazi se sledeći prevod: engleski izraz in a nutshell, koji znači ukratko, jednom rečju, prevodilac je preveo bukvalno, pa smo dobili izraz u ljusci oraha. Šta u ljusci oraha? Sličnih primera je mnogo.

A da se u prevodu gubi tačno je i to se gubi dosta ako prevodilac nije stručan. Dobar prevodilac mora sve vreme u toku prevođenja da obraća pažnju na stil pisca, što se često ne radi, nego prevodilac utka svoj stil u prevod romana. Skoro sam čitao Sunce se ponovo rađa i silom prilika sam kod sebe imao i original, pa sam upoređivao. Na engleskom čitav roman izgleda nekako drugačije, u srpskom nije očuvan pravi Hemingvejev stil. Takođe, neki izrazi nisu ni prevođeni, nego je ubačeno nešto što je prevodilac smatrao da je adekvatna zamena.

Problem je što izdavačke kuće, radi što jeftinijeg prevođenja, angažuju prevodioce koji nisu stručni, jer oni traže manje novca i onda dobijamo razne nakaradne prevode.

od Sponsored content

Izgubljeno u prevodu

Izgubljeno u prevodu

Re: Izgubljeno u prevodu

Re: Izgubljeno u prevodu

Re: Izgubljeno u prevodu

Re: Izgubljeno u prevodu

Re: Izgubljeno u prevodu

Re: Izgubljeno u prevodu

Re: Izgubljeno u prevodu