Šta biste uradili kada se ne biste bojali?

Ja bih sigurno nešto od extrema, i hoću, kada mi se bude ukazala priilika... Pa vidite sad koliko je Pahuljče nežna i krhka...

Poljubio bih pauka!



Kad bolje razmislim...

Pronasla bih neki sasvim drugi posao, nesto gdje bih pomagala ljudima svojim savjetima. To bi moglo biti neko savjetovaliste, bilo tipa ohrabrivanja ljudi da prestanu pusiti, bilo tipa pomoci zenama koje su imale problema sa nasiljem u porodici, kojima bih voljela pomoci da se odvoje od nasilnika koji su im zagorcavali zivot i osamostale. Uvijek sam voljela psihologiju, i bila narocito dirnuta raznim problemima sa kojima se ljudi susrecu u licnom zivotu. Vjerujem da bi me ovakav rad ispunio osjecajem ispunjenosti i zadovoljstva.

Spakovala bih se SAD, i krenula negdje daleko.Eto tako, samo da mi se nesto desi, da vidim, i da budem srecna iako nemam nista osim prizora
To je jedina stvar koju zelim a za koju me koci strah.Sve ostalo je ili pitanje mogucnosti ili vremena

"Zamrzla" godinu, odradila pripravnički staž šest meseci i otišla u Norvešku.. Nije baš nemoguće.. Ali se bojim svega. Nemam podršku najbližih.
Ako mi život ne podeli neke druge karte za par godina, možda i posetim Norvešku..

Podelite sa nama, šta je to što bi uradili, samo da se ne bojite?

Živela bih.

Bunji jamping.. Mislim da se tako pise.. To bih probala, da me nije stvarno strah...

Šta ste uradili uprkos strahovima?

Uprkos strahu od visine, koji sam na taj način i pobedila, visila sam sa litice visoke preko 70m, šetala po ivici krova, skakala sa visokih stena u vodu...
Isprobala sve ekstremne sportove koje sam imala priliku isprobati.

Podelite sa nama, šta je to što bi uradili, samo da se ne bojite?

Ušla u prostoriju punu pauka i dozvolila da me tu zatvore.

Ja bih skakao padobranom i mozda bi promijenio posao i poceo se baviti dizajnom namjestaja i unutrasnjim uredjenjem.

Šta ste uradili uprkos strahovima?
Podelite sa nama, šta je to što bi uradili, samo da se ne bojite?
Probudite ono dete koje ‚‚čuči" u vama, razdrmajte maštu, sanjajte...
To mogu biti sitne i krupne stvari, mozda vas baš neko odavde ohrabri, i uspete da ostvarite svoje velike i male snove...

Vozila bih se ringišpilom, letela u oblake balonom
Pomazila Crnu pumu.
Slobodno prošla pored zmije, a ne godinama ne prolazim tamo gde je neko video zmiju
Promenila neke svoje navike ne bih imala neke bespotrebne brige.
I potražila svog biološkog oca.

No, ja ne smem.

Citam ove postove i moram reci da ja mnoge nabrojane stvari ne bih uradila ni kada bih bila najhrabrija zena na svijetu. Da me zatvore u sobu punu paukova, da prodjem pored zmije? Ni slucajno! Mada moram priznati da je lijepo vidjeti da su ostali clanovi foruma stvarno mastoviti i streme mnogo vecem stepenu hrabrosti od onoga koji sam ja prizeljkivala i u najmastovitijem snu.

Prekinula bih besmislenu vezu, dala otkaz, otputovala bez pozdrava, naučila da vozim glupavi bicikl, osamila se kao Selindžer, probala tatulu i pejotl, otišla u striptiz bar, skakala iz aviona, ronila, naučila da pucam, zapalila nešto, opljačkala nekog, tetovirala se, naučila da igram tango, objavila zbirku priča, pokajala se i zamonašila.

Spakovala bih se i otišla odavde. U italiju recimo.
Ali opet, manje je strah u pitanju nego što je neki osjećaj da ovdje imam nešto i da me to drži. Mada polako i to počinje da se smanjuje. Taj osjećaj.
Ali da, to bih uradila.

... Možda bih se ubila.
... Skočila bih bandži.
... Otišla daleko, daleko.
... Krala bi nakit, umetničke rekvizite i slike. Knjige takođe.
... Mnogo toga.

Dala bih otkaz...