Šta nikad ne biste oprostili prijatelju?

Zvuči izlizano ali ne bih oprostio neku veliku prevaru, tj. da me "proda" zarad neke druge satisfakcije materijalne ili bilo kakve...

Šta kada vas 'zamijeni'?! Šta kada mu postanete teret jer mu ukazujete na stvar koju griješi? Šta kada mu zasmetate zbog sujete?
Da li bi ste oprostili?
Ja nisam mogla.

Ja bih tesko oprostila kada bi me prijatelj iznevjerio u nekoj za mene vaznoj situaciji. Takodje bi mi vremenom dosadilo ako bih stalno osjecala da me iskoristava na materijalnoj osnovi, pogotovo ako bih znala da to nije zbog neimastine, nego iz cistog sebicluka i skrtosti. Nisam sigurna ni da bih oprostila nekome ako bi mi preoteo partnera (ali srecom to nikada nisam morala da provjeravam u praksi!).

Bez obzira na iskreno kajanje i izvinjavanje, preko kog postupka ne biste mogli preći?

Imam jednu prijateljicu i bez nje ne mogu,a i Ona bez mene.
Mnogo toga sam joj oprostila, a i Ona meni.
To su bila neke ne promišljene reči, kako sa njene strane, tako i sa moje.
Umela je da me povredi, umela sam da joj odgovorim i da ućutimo. Naša ćutnja je trajala najviše nedelju dana, da bi se videle, zagrlile isplakale i oprostile jedena drugoj.
Dvadeset pet godina mi smo nerazdvojne i prirodno je da se nekad sporečkamo i kažemo jedna drugoj svašta,a ustvari ni jedna od nas ne misli tako.
Znam da joj mogu sve oprostiti,a i ona meni.
Zanimljivo da smo nas dve uvek bile sama i niko se treći nije mešao.
Nismo dozvolole, zato i trajemo.


I da ispoštujem citat, znam da ne bih joj nikada oprostila samo jedno, a to je da "dirne" moju jaču polovinu.
Tu bi bio kraj za oboje
(kad bi ovo Ona pročitala, naljutila bi se, jer kako može takva glupost da mi padne na pamet )

da me pokuša ubiti

Da imam pravog prijatelja oprostila bih mu apsolutno sve, uključujući i najpodliju izdaju koju prezirem. Jer mi moja širina ne dozvoljava da reagujem drugačije. Nije to ni pitanje dostojanstva nego ljubavi. Mnogo teško puštam ljude u život ali kad ih zavolim imaju me zauvek. Mene ljudi ne gube. Nikada mi nije bilo jasno zašto.
Imala sam drugaricu, najbolju od svega i svih. Izdala me je mučno, odvratno i teško. Oprostila sam. Vratila se. Onda je opet otišla, na zauvek. I to joj je oprošteno. Samo da je srećna. Ako mi se jednoga dana pojavi pred vratima biće kao da nikada nije odlazila.