Vruća stolica

1. Na šta si u svom životu najviše ponosna?
2. Kada bi mogla samo jednu svoju stvar da spasiš od uništenja, šta bi odabrala i zašto?
3. Kada bi ti ponudili život ispočetka - gde bi odabrala da se rodiš i kako bi taj novi život izgledao (u kratkim crtama)?
4. Koji su ti stihovi koje si sama napisala omiljeni? Napiši nekoliko ako možeš.
5. Čiji bi život volela da proživiš na jedan dan i zašto?

I ja volim poeziju...


1. Šta slušaš od muzike?

2. Kod tebe je veselo za doček..

3. Filmovi/serije?

4. Kiša? Voliš li je?

5. Konzervativna/liberalna?

Poet :)Sjajna pitanja ako smem da primetim.

1. Ponosna sam na svoju majku. To je žena kojoj treba dodeliti orden za izdržljivost, trpljenje i strpljenje. I ponosna sam što nikada, ni pod kojim uslovima, koliko god stravični bili u meni ne umire dete i ta čistosrca naivnost s kojom gledam na svet.
2. Šah, koji mi je 1995. kupila mama i koji sam danonoćno igrala sa tatom. Naučio me je da igram šah toliko dobro da sam mogla profesionalno da se bavim time. Bio je jedina osoba koju nisam mogla da pobedim. Iako sam bila dete, nikad, pa ni kasnije - nije me puštao da pobedim. Pobedila sam ga jednom ili dvaput za toliko godina. Kada je poginuo, shvatila sam čemu me je svo vreme učio - da gubim dostojanstveno. Da je život šah. Od kako ga nema, nikoga nisam udostojila partije šaha. Čak sam počela i da zaboravljam kako se igra. Jedno vreme dok sam živela sama - igrala sam ga sama sa sobom. Ponekad postavim i zamišljam da igram sa njim. To je igra života i smrti, svetlog i tamnog, dobra i zla.
3.Često puta kažem mami ''Rodila si me na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.'' Volela bih da sam rođena u većoj sredini, u nekom perspektivnijem gradu, u gradu sa više mogućnosti za samoobrazovanje. Svirala bih klavir, dosta sam muzikalna, bavila bih se plesom, išla bih na časove tanga posebno. Ovde toga nije bilo kad sam ja bila mala i kad je trebalo sve afinitete razvijati u najvećoj mogućoj meri. Takođe, verovatno bih studirala režiju, sve bih učinila da do toga dođe. Verujem da mi je tata živ da bih je studirala, pa makar i na privatnoj akademiji. Možda bih srela ljude moga kova i imala veliki krug pravih prijatelja. Išla bih na zimovanja, letovanja, naučila bih da jašem. Možda bih u svemu tome i srela nekog ko bi se zaljubio u jesenje lišće u mojim očima. Možda bih bila ispunjenija. Ko zna...
4. Moji omiljeni stihovi su tačnije cela jedna moja pesmičica
 
Priviđenje

Dodir svežih sanja na usne mi kanu
i osetih silnu vatru što je ljubim,
za taj Privid jedan sve što imam gubim,
sve svetlosti dajem za mračnu obmanu.

Izvan stvari sviju i dodira sene
prhne krilo ptice setne, iznurene;
A taj pad, to večito breme
krpi šilom zemlju nebom razorenu
dok zaiskri java nadu probodenu,
i porodi samrt van vremena Vreme
što ga čekam - i što čeka mene.

5. Volela bih da živim život Merilin Monro. Ostala bih večita ikona seksipila i mladosti, diva koja se smeje sa postera i slika, žena čije lice nije stiglo da bude izborano starošću i brazdama života. E sad, da li se ubila ili je ubijena, to je večito nagađanje. Ali znam da me njen osmeh greje sa svake slike na kojoj je. Imala je nešto neverovatno u sebi. Ili život nekog muškarca, verovatno kriminalca :DVolela bi da budem muško koje ima petlju za sve i svašta :Di pored toga i pesnik, razume se.

Kondor sa Anda

1. Slušam sve, apsolutno. Ono što mi godi uhu ima prođu. Ne zavisi mi od izvođača već od pesme, kako je percipiram i da li mi mrda neki nerv Šta ću konkretno pustiti to je samo stvar raspoloženja. :)Ali volim klavir. Neizmerno.
2. Kako kad. Poslednjih godina je mučno, počela sam da ne volim svoj rođendan. Osetim se jako prazno kada se prvog probudim a ne mogu da zagrlim tatu. Mene to ubija. Moram ga jednom pustiti za svagda. I naučiti da se radujem svim danima koje smo skupa provodili jer bi on to voleo.
3. Obožavam filmove, serije gledam manje i ređe. Verovali ili ne - gledam i Turke.      Da. I baš me boli uvo. Nemam potrebe da se u ma čemu ograničavam. Mislim da to rade skeptici i plitki ljudi. Ja ipak živim u Srbiji i ne mogu pobeći od njene svakodnevice. Mnogo sam volela seriju Zvono kao spas, Korak napred, Tri Hil i Metlu bez drške. Bila je i neka Fešn haus. Volim Srećne ljude jako, pola epizoda napamet znam. :DNajdraži film mi je Blistav um. I Girl, interrupted - to je film u kome sam se pronašla do najsitnijih detalja. U liku Lise Rowe.
4. Volim, obožavam da šetam po kiši, ali leti ponajviše. Onda izađem da me okupa do kože. Često sam to radila. Osećaj mi je božanski.
5. Slobodnih sam shvatanja, imam neke svoje principe, ali sve razumem i retko šta osuđujem. Imam širinu uma nespecifičnu za grad u kome živim, pa i za Srbiju. Ali šta da radim...

1. Definiši slobodu. Da li si slobodna?
2. Definiši sreću, zadovoljstvo. Odgovori da li si srećna, zadovoljna?
3. Čime se baviš?
4. Omiljena boja?
5. Astrologija?

12. Ko su ti omiljeni likovi iz serije "Srecni ljudi", a koje likove ne mozes smisliti i zasto?
13. Top 5 stvari kojih se najvise plasis?
14. Sta je tvoj najveci osobni uspjeh?
15. Kako bi fizicki, a kako psihicki trebao da izgleda tvoj idealni partner?

Kondor sa Anda

1. Sloboda je sposobnost pojedinca da se izdvoji iz mase umno, čulno i duhovno. Nesputavanje u izvan društvenom kontekstu. E sad - svi smo prividno slobodni. Svako nečemu robuje, ljudi ponajviše robuju sebi. Slobodna sam onoliko koliko mogu da budem, tačnije koliko ja sebi dopustim, a dozvoljavam sebi i previše. Nije to dobro. Mnogo skupo plaćam svoje postupke.
2. Sreća je snežna pahulja, reče neko. Složila bih se sasvim sa tim iskazom. Nisam srećna, neispunjena sam i neshvaćena. Nisam ni zadovoljna. Mislim da sam od ljudi koji nikada nisu sasvim zadovoljni. I to me razara iznutra. Što ne znači da ne umem da se radujem svemu.
3. Studiram književnost.
4. Plava i crna.
5. Ne razumem se baš mnogo, znam da sam jarac Šta sam u podznaku pojma nemam. Mislim da imam samo jedu osobinu jarca odista - svojeglavost - po cenu života.


Ces

1. Obožavam Risku Arenđela, Ostojića, ali lik koji je pobedio je Šćepan Šćekić i u paketu s njim Veselin Veličković Vesko A i komšija Ika Ma ima ih dosta Ne podnosim Laru Simonović i gospođu glavnu sestru Antoniju A najviše me nervira Neca - mnogo je bre njanjavo dete.
2. 1. Gubitak drage osobe.
2. Zubar.
3. Smrt.
4. Smak sveta.
5. Da ne završim u ludnici i ostatak života provedem tamo.
3. Moj najveći lični uspeh su moja literarna ostvarenja. Bila ona objavljena ili ne. Godi mi kada se u očima drugih potvrdim na tom planu, kada neko prepozna da umem pisati. Ostalo mi je manje važno.
4. Fizički volim plavokose i plavooke momke, pravilnih crta lica, mada ni od crnih ne zazirem. Da su visoki, ali ne previše, do 180 Volim da vidim prćast nos na dečku, i bejbi fejs Ispostavilo se da su mi dva od 3 momka crni Ne mora ništa da znači, ono što me najviše privlači je um. Obožavam pametne momke, volim da je sposoban, da može da me zaštiti i pruži mi izvesnu sigurnost. Duhovitost nije na odmet, da iz njega nešto izbija, da ima šarm kome ne mogu da se oduprem i neku vatru u zenicama.

A Popara legenda?

1. Jesi li ikada poželjela snimiti film o svom životu i ako jesi, kako si ga zamišljala? Kojim glumcima bi podijelila glavne uloge?
2. Otkud ljubav prema režiji i radiš li još uvijek na tome da se san o tebi kao redateljici ostvari (npr. da radiš kratke amaterske filmove ili sl.)?
3. Koji su ti najdraži redatelji/režiseri, zašto baš oni i koje njihove filmove bi izdvojila kao najbolje?
4. Kakvo je tvoje mišljenje o srpskoj kinematografiji?
5. Odlaziš li često u bioskop ili više voliš pogledati film u kućnoj atmosferi?
6. Rekla si da ti je omiljeni pjesnik Branko Miljković. Koje bi 3 njegove pjesme preporučila osobi koja ga nikad nije čitala?
7. Koliko vremena dnevno provedeš čitajući knjige?
8. Voliš li kuhati? Koje si jelo do sada najviše puta pripremila, a koje ti je omiljeno?

Polly, divna pitanja.

1. Da, jesam. Nažalost, nije baš normalan i divan, i jeste patetičan i filmski, što ja doduše uopšte ne volim, ali tako je. Opet, možda ja nesevsno izazivam filmske trenutke, a da toga ni svesna nisam. Kevin Kostner bi glumio mog tatu, sebe sam zamišljala kao glavnu glumicu, o ostalima i nisam razmišljala previše. To bi bio film o najvećoj mogućoj i jedinoj istinskoj ljubavi - između roditelja i dece, između oca i kćerke.
2. Spontano, sa učenjem koraka i reči, dešavalo se nešto filmsko u meni. Od kako znam za sebe sklona sam dugim besanim noćima u kojima vrtim po glavi čitave scene najrazličitijih žanrova. Posebno me zanimaju snovi. To je moje omiljeno delatno polje. Kako sam rasla, ljubav se povećavala. Sa obrazovanjem još više. I najviše sa tragedijom koja nam se desila. Onda poželiš da je stvarno film. Da nije život.
3. Dejvid Linč i Andrej Tarkovski. Moja dva najdraža filma - Nostalgija i Lost highway. Lucidnost me osvaja. Nostalgija je nakon ljubavi, moje najdraže osećanje i stanje.
4. Slabije poznajem našu filmsku oazu, ali mislim da ne zaostajemo previše za Evropom, nekako smo uvek svoji. Dopada mi se to u našoj kulturi, što se uvek po nečemu pozna da je nešto iz Srbije. Koliko je mana, toliko je to i začin, po meni aromatičan, ako smem da dodam.
5. Slabija sam finansijski pa uglavnom gledam kod kuće, mada veliko platno ne može ništa da zameni. Sam doživljaj gledanja filma u bisokopu je već ekstaza.
6. Uzalud je budim, Pohvala svetu, Propovedanje vatre, Ljubav poezije, celu Vatra i Ništa, Sonet o neporočnoj ljubavi, Crni jamb sna... uh, ma sve. Čitajte ljudi njegove pesme, svaka njegova reč je iskra kojom gori reč na usni pre nego se izgovoru da i pre nego se od misli na papiru stvori kao usnula. Ja sam neizlečivo zaljubljena u Branka.
7. Dosta vremena, zavisi od knjige, ali veći deo dana... budući da se time bavim. Jedino mi je krivo što sve manje vremena imam za one po želji, a sve je više onih nametnutih. Možda nikada nije trebalo ovim da se bavim...
8. Volim, tačnije obožavam da kuvam. Još kad bi neko za mnom počistio Ja najbolje pravim musaku sa krompirom, i ponekad sa tikvicama. Tako da nju biram. A moje omiljeno jesu suva punjena paprika sa puno začina i luka u mesu, onako kako je spremaju baš na jugu i volim ajvar Mada ne zazirem ni od pice

1. Evropska kinematografija?
2. Filmovi po knjigama?

1. Volim francuske i italijanske filmove. Skorije sam počela da češljam i turske filmove. Dopada mi se njihova ekspresija. Zaista gluma im je na nivou. Vidim da smo dosta u mentalitetu i temperamentu primili od njih. Ima žara u njima, nisu mlaki kao zapad. Oduvek sam više volela istok. Jako volim film Les ames fortes (mislim da je i on po knjizi).
2. Onjegin, definitivno. Idiot i Orkanski visovi. I moj najdraži film - Girl, interrupted. Pronalazim se u njemu. Do najsitnijih detalja. Kao i u Ameliji Pulen. Ali film koji me oborio je Hunger, zašto mi se toliko sviđa to čudo pojma nemam. Stiv Mekvin je režirao, ubija.

16. Ko su ti omiljeni latino izvodjaci?
17. Jesi li gledala ili gledas telenovele? Koje su ti omiljene?
18. Govoris li spanski?
19. Ima li neka pjesma iz telenovela koja ti je dobra? Ako ih ima vise, nabroj ih
20. Kako izgleda jedan tvoj dan od trenutka kad ustanes, pa dok legnes?

16. Enrique Iglesias Obožavam ga, i kao fizičku i kao muzičku pojavu. I volim Mark Antony-ja
17. Kao klinka mnogo sam ih gledala, sada ređe, ali pogledam. Mnogo sam volela Zgrli me čvrsto (Abrazame mye fuerte) i onu sa Žade Zabranjenu ljubav (O clone) brazilska ona sa kloniranim onim likom
18. Da, govorim. Čak mogu i pesmu da sastavim, ali ne umem da pišem. Mada sam skupila i rečnike i neke gramatike da pokušam kao samouka da savladam i to nekad kad budem imala vremena.
19. Mnogo mi se dopada pesma iz Kasandre, stvarno mnogo, violina i taj pesak u glasu pevača, ludilo. I pesma iz Zagrli me čvrsto, i mnogo njih. Volim Hoy - Gloria Estefan, mislim da se tako piše Volim pesmu Luna - Alessandro Safina, a zaboravila sam onu seriju sa tri brata i tri sestre na ranču nekom. Ne mogu da se setim kako se zove al' baš sam je volela, znam da glume Paola Rej, Dana Garsija i Nataša Klaus. Mnogo volim kao ličnost Gabrijelu Španić
20. Ustajem u 7, ako idem do fakulteta putujem busom skoro 2 sata, tamo toliko tek imam vremena da odem na ispit ili konsultacije, i šta mi već treba pošto sam apsolvent, ili ako pišem rad pa po stručnu litetraturu, oko 6 popodne hvatam bus ka ovde, oko 20h sam kući, tuširam se, malo ćaskam s mamom i ležem oko 00:00 To je u poslednje vreme tako i drago mi je što je tako. Kada međutim ne idem nigde, onda sam kući, učim ili čitam, gledam filmove, idem na kafe, odmaram se, kuvam, nalazim različite vrste ubijanja vremena. Postoje dani koje volim da provedem potpuno sama. Tada šetam na keju ili van grada vozim bicikl. Samo mp3 je sa mnom i sveska i olovka. Ima dana kad me napadne stvaralačko ja i tada ne izlazim danima iz svoje sobe. U stanju sam da ne odradim ni obaveze koje imam, sasvim neodgovorno, slobodno i zanesenjački se ponašam i tada je teško prići mi, čak i mami. Ali ljudi koji me vole i znaju me - prihvatili su to kao najnormalniju pojavu. Inače, kad mi nisu rokovi mnogo skitam i dolazim kasno noću, tačnije u zoru ranu kad pošten svet kreće na posao. Ali nisam jedina, ovde niko nema od mladih posla i svi smo na istom. Ni volontiranje nam vise nije kul, jbg smoriš se kad rintaš bez dinara, onda shvatiš da ne znaš šta ćeš sa sobom

6. Koji događaj (ili događaje) iz srednje škole ćeš pamtiti zauvek?
7. Koji tvoj nestašluk (ili nestašluci) iz detinjstva se i dalje prepričava u svakoj mogućoj prilici?
8. Koja pesma te najbolje opisuje?
9. Koju pesmu ne možeš da podneseš i zbog čega?
10. Koje pisce ne voliš i zbog čega?
11. Koja osoba od tebi bliskih osoba najbolje razume tvoju suštinu?
12. Opiši svoj najčudniji san.
13. Sećaš li se zašto si nestala nakon nekoliko prvih postova na forumu?

Odlična pitanja, s tim što imam jako obimne odgovore.
 
6. Nije bilo prošlo ni dve nedelje od kako mi je tata poginuo, I otišla sam u školu. Bila sam treći razred gimnazije. Pošto je bio čas informatike, profesor me je prozvao, I naravno pitao. On je uvek imao skalu zadataka po težini I dao mi je da radim algoritme za ocenu 2, što sam ja za manje od svega 5 minuta odradila. I uopšte nemajući nameru da me dalje pita uzme I upiše mi dvojku, on je na osnovu toga procenio da ja znam za 2 I nije hteo da me pita za veću ocenu. Ja odem do svog mesta I bez reči, natrpavam knjige u svoju torbu, zabacujem je za rame I krećem ka vratima. Istog trenutka je planuo!
- Gde ti misliš da ćeš?
- Napolje.
- Demonstrativno napustiti moj čas ravno je samoubistvu! To se nije dogodilo u istoriji ove škole ! Šta ti mala zamišljaš?
- Jeste li završili da izađem napolje? (Hvatam se za bravu gledajući ga u vrh očiju dok on istog trena podiže svoju desnu ruku da me udari)
- Ti pojma nemaš ko sam ja! Polagaćeš inforamtiku! Svi ćete polagati informatiku I zahvalite se njoj! (upire prstom u mene, i onda ruku spušta na moju na bravi jer se umeđuvremenu setio da mi u kabinetu za informatiku imamo kamere.
I dok je vikao kao lud na čitavo odljenje, ja sam gurnula nogom jako vrata i izašla napolje. Čula sam ga kako mi za leđima viče :
- Da samo imaš sreće da odeš sad do pedagoško-psihološke službe tek ćeš da vidiš ko sam ja i bla bla, polagaćete !(dernja se)
I ja ništa, krenem uz stepenište ka kabinetu pedagogice Zlate, ali odustanem. Da sam otišla – Tasa bi izgubio posao jer je kamera sve snimila Između ostalog I tu podignutu ruku, al nisam htela. Odvukla sam se do wc-a I sela na prozor. Nabila sam mp3 u uši. Svi su me molili da mu se izvinim. Što ja nisam želela da uradim nikako. Na kraju sam imala peticu.
Sledeći događaj ili bolje – momenat – je izvesna Marijana. Elem, pred kraj druge godine srednje škole došla je u naš razred jedna devojka po imenu Marijana koja je dotad živela u Argentini, i slabo je znala srpski. Otac joj je tamo bio ambasador i u Pirot su se vratili sillom nekih prilika. Pošto je ona španski jezik učila kao maternji, a ja sam bila jedna od boljih u školi što se srpskog tiče, išla na takmičenja i tako to, naša profesorka srpskog je dovede i metne je da sedi pored mene da je podučavam. Imala je kosu kao gnezdo i bila je prilično visoka, nekako smetena i sva u čudu, po svemu se nije uklapala. Odeljenje je vremenom počelo da zbija šalje na njen račun, bilo je tu svega, a ona je – samo na osnovu toga što na časovima srpskog delimo klupu – umislila da sam ja njoj sada najbolja drugarica što je počelo da poprima razmere manije gonjenja. Pratila me je u stopu, kao verni pas, gde god ja – tu ona. Odeljenje nas je prozvalo Nikolica s prikolicom, a pošto je tada bila aktuelna reklama za Fantu – zvali su nas i Džimihumuhumunukuapua i Mali batica. Mali batica sam naravno ja… i ko zna šta sve još. Ludela sam i nikako nisam uspevala da je se otresem. Niko je nije voleo, bila im  je dosadna i čudna i vremenom su svi počeli da izbegavaju i mene zbog nje. Dok ja jednog dana na četvrtoj godini nisam sasvim pukla, okrenula se ka njoj na sred hodnika i sasula joj :
- Slušaj ! Nisam ja NIŠTA tvoje ! Nemoj da me uhodiš ! Ne želim da se družim s tobom, bla bla, ne znam ni šta sam joj sve rekla da se sirota baš uplakala i onako… Od tada je počela da se udaljava. Iskreno – ja sam danas shvatila koliko sam đubre ispala u vezi nje i kako je to dobro biće puno patilo. Ona je bila jedina vredna osoba u tom razredu, neiskvarena i povučena, tiha i skromna, osoba je za primer. Osoba o koju sam se ja ogrešila. Ne znam gde je danas i kako je, šta radi, ali se nadam da je negde srećna i da me se, ako me se uopšte i seća, ne seća s gnevom i mržnjom. Izvinila bih joj se najiskrenije kada bi je videla. Nemojte nikada pogrešiti kao ja. Da sam joj pružila tada ruku – danas bi imala prijatelja kakvog niko na svetu nema – ubeđena sam u to. Ima još dosta toga, ali eto ta dva nikada neću zaboraviti. Inače sam pola treće i četvrtu godinu gotovo konstantno bežala iz škole, svađala sam se s razrednom koja je držala engleski i nije me volela. Bila sam dete tragedije – i u svačijem pogledu primetila bih sažaljenje, zato sam iz prkosa ili inata dizala do ekstrema svoj bunt. Čak sam dve nedelje pred kraj škole išla da tražim ispisnicu. Često bi ustala na času i rekla :
- Profesore nisam učila, dajte mi jedan !  (I to znajući gradivo možda do perfekcije) Njih sablažnjavalo takvo moje ponašanje, face su im se krivile, mada su uvek bili korektni i mesto kečeva mi zapravo lepili tačke jer sam ja do treće godine (dok nisam izgubila tatu) bila brilijantan đak. To da nemam brdo kečeva saznala sam jednom kada mi je profesor na času fizičkog dao da odnesem dnevnik u salu za sastanke. I tu sam videla koliko zapravo svi oni mene vole i šta mi sve tolerišu. Hvala im što sam uprkos mom užasnom ponašanju bila odličan đak. Škola me je zapamtila po mom istorijskom napuštanju časa bez pitanja, i dan danas se moja buntovnička priroda provlači kroz usta giimnazijalaca. J
 
7.  Ja sam nenormalna – da se razmemo. Još kao jako maloj merili su mi nešto u glavi i našli da sam hiperaktivna, plaha i ne kao ostala deca, prebrzo sam se razvijala. Prohodala sam sa osam mesci. Niko me nije čuvao, moji su radili dok sam bila još jako mala (2,3 godine) te sam bila slobodna da po kući istražujem svet oko sebe u svoj svojoj slobodi. Lom sam pravila, iskreno. Ali dobijala sam takve batine kakve niko nije. Kao još skoro beba okrenula sam crevo za vodu ka sebi I istuširala se, I naravno prehladila se ubrzo. Šišali su me na ćelu jer mi je kosa bila plava pa da potamni. Zvali su me Ćeloglavonja deca iz ulice. Volela sam da se pentram i verem po drveću i visim naopačke (to I dan danas radim) i tako bi iscepala tek kupljenu odeću. Jednom sam otkrila kantu sa mašću. Primetila sam da je to nešto belo I kremasto. Kako sam videla mamu I tatu da se mažu pomadom, pomislila sam da je to to, I počela sam da se mažem; toliko sam se mazala I mazala da sam na kraju sela u kantu I uneredila se. Mama me je prebila onako malenu I umašnjenu.
 Jednom sam izvukla Velikog štrumfa u Kinder jajetu, I pokušala sam da sebi našrafim njegov nos. Kakos am ga prinela nosu udahnula sam ga, I mama je odmah primetila inače bih se ugušila. Odveli su me u hitnu I izvadili mi tu plastičnu mrvu nekakvim ogromnim pincetama.
  Jednom sam na tv-u gledala mađioničara. I došla na ideju da eksperimetišem. Namuvala sam bila u ustima toliko tkanine, krpica I maramica pa još I kliker. Mama mi je prišla vrativši se s posla I pitala me zašto ja ćutim kad inače konstantno nešto meljem. Žena se zaprepastila koju sam ja količinu krpica I svačega namuvala u usta, mogla sam da se zadavim…
  Jednom sam posmatrala tatu kako iz rezervoara automobile crevom povuče ustima gorivo I tako ga pretače, valjda da sačuva kao rezervu. Jas am to zapamtila, I kad je on brže bolje negde otišao bez auta, dovukla sam se do kola, uzela crevo, I istočila na isti način gorivo u staklenu teglu. Unela sam ga u sobu I počela da palim  šibice, pravila sam nekakve veštičje rituale, šta li, negde sam čula da benzinom može da se ocrta slika iz novena. Utapala sam papir u novine I lepila u svesku. Kad su došli kuća je mirisala na benzin I paljevinu, mogla sam da zapalim sve. Opet me je mama prebila.
  Kao malo odraslija jednom sam potpalila decu iz ulice da kradu za mene kukuruz iz njive iza moje kuće rekavši im da je to moja njiva, a ja ću ih zauzvrat naučiti kako se prave lutke od klipa kukuruza I kukuruzne svile. I tako su I uradili. Deca su bila nemilosrdna, opustošili smo čoveku njivu. I sve je toliko postal ozbiljno da je jadan čovek pozvao policiju I mi smo svi morali da kažemo ime I prezime roditelja I gde stanujemo. Naši su platili štetu.
   A jednom je mene moj drug nasamario. U blizini naših kuća bio je posed jedne crvenokose žene Tanje koja je imala prelepu trešnju. Mi smo obožavali da krademo trešnje…Ukradeno je najslađe. Pošto sam uglavnom bila vođa, ja sam se popela u sam vrh trešnje, nadgledavala šta dugi rade i gledala da svi na vreme napustimo trešnju pre nego neko naiđe. I pošto je bio sumrak jedan dečak iz društva je, sišavši iz trešnje počeo da trči i naglas da viče – LOPOVI, LOPOVI ! Ja sam se prepala i u žurbi, da što pre siđem, htela sam da preskočim žicu i direktno se dočekam nogama na putu, ali mi se noge nažalost upeltu u bodljikavu žicu, i ja padnem na glavu. Sutradan sam otekla kao da sam bila u ringu prethodne noći. Glava mi se uvećala za 3 broja, jedno oko mi se zatvorilo, a na faci su mi se smenjivale vremenom sve moguće boje. U tom periodu prozvali su me u ulici ‘’Jednooki Džek’’. Tata me je vodio i kod lekara koji je rekao da sam za dlaku izbegla potres mozga ! …Kog li mozga, pitam se ja. J
  E i ovo je mnogo jako. Tu nisam bila ni tako mala – negde treći ili četvrti razred. Dan kad sam prvi put pobegla od kuće, a slušajte razlog. Pošto sam čitala tako sve I svašta naletim negde po časopisima I literature na to das u mladeži obeležja majčinih gena I da se oni isključivo nasleđuju po majci. Pošto imam dosta mladeža, ali napred jedan baš krupan, I jedan na leđima takođe veliki, rešim ja da to preispitam. Ulazim u kupatilo I spavaću sobu I zagledam pažljivo mamu I tatu. Gledam, gledam – nemaju oni te mladeže što ja imam! I tako ti ja dođem do zaključka da ja nisam njihovo dete das u me usvojili! I počnem jedan dan da se derem na njih – Ja nisam vaša! Nisam vaša! Recite čija sam!! Recite mi!!! – I skupim neke sitnice I odbegnem od kuće u susednu kuću koja još nije bila useljiva. Da bi me ubedili da sam njihova I da to što sam čitala nije tačno oni pozovu dedu, kojeg neizmerno volim, I čovek uzme nacrta sebi takav mladež te me nekako urazume I vrate kući. J Eto šta sve pseudo-naučna liteartura može da iznedri.
…I mnogo još događaja ima, stvarno, ali ovi su dovoljni. J
8. Pesma koja me najbolje opisuje je Everything burns – Anastacia feat. Ben Moody I Aerials – System of a down. I postoji jedna jako dobra pesma koju volim I koja me opisuje – to je Posoljeni zrak I razlivena tinta – Gibonni. Inače ih ima na hiljade. J ali neka budu te tri.
9. Ne podnosim onu pesmu Paralizuj me od Marine Visković. Šta mi je s tom pesmom ne znam, nisam je ni odslušala celu čak, ali se odmah ježim od samog njenog refrena. Nervira me Era Ojdanić i Sandra Afrika. I užasno me nervira ona neka nova pesma Ramdagadam. PFUJ. Ne znam zašto. Prosto mi ne gode uhu.
10. Ne volim Ruse, iskreno. Zato što su obimni a ja sam pristalice onog načela da se sa malo kaže mnogo. Ne volim preobimna dela. Zato je poezija moj najdraži žanr i kad sama stvaram.
11.  Niko. Nikada nisam ni srela nekoga ko me sasvim razume. U okolini pak apsolutno niko. Možda moja mama, ali samo nazire i pokušava zato što mi je roditelj, a da li odista razume težinu moje ličnosti – ne bih pouzdano znala.
12. Uh, ima ih mnogo ali odabraću jedan skorašnji i jedan iz prošlosti. Ovaj skorašnji je bio izuzetno čudan i izuzetno težak. Kroz njega su prošli svi ljudi koje sam ja ikada srela ili su mi bili u životu i svima su lica bila razmrljana. Kao oni su, a nisu oni. Kada se izbistre ja shvatim da lice koje nose nije njihovo već pripada nekome od prisutnih ali kao da su se zamenili. Ne znam – kao oni su a nisu oni. A bio je to neki svečani događaj, neko okupljanje poput bala. Jedina osoba čije je lice bilo jasno u snu je moja mama.
  Drugi san sam sanjala tačno četrdeset dana nakon tatine smrti uoči izlaska na groblje. Sedele smo za stolom u dnenoj sobi, ja i mama, na stolu je bila zdela s jabukama. Moj tata je mnogo voleo jabuke i uvek je nosio sa sobom jednu ili dve u unutrašnjem džepu jakne. Nismo govorile, samos mo sedele i ćutale. Najdenom su se vrata dnevne sobe otvorila i on je ušao, sav u belom, sa dugačkim rukavima, mlad, možda je u snu imao jedva dvadesetak godina, bujne kovrdžave kose, podsetio me je na Isusa. Za njim se širila nenormalno jaka svetlost. Došao je do stola, seo i ćutao sa nama. Onda je najednom uzeo jabuku iz zdele, ustao I krenuo. Mama se nije micala, a ja sam pojurila za njim vičući ‘’Tata! Tata !’’ I taman da ga uhvatim za jedan od rukava belog ruha u kome je bio, ili plašt ne znam već šta je to bilo, on je samo trgao ruku i vrata su se zatvorila uz reči ‘’Nisi ti za ovde !’’ I svetlost je istog trena nestala. Pogledala sam u mamu, koja je bila mirna i možda blago nasmejana. I tu se budim. Msm – ja ne verujem u čovekoliko božansko biće i ne znam šta je to bilo. Ali eto, taj san nikada neću zaboraviti.
13. Da, sećam se. Ja sam se na Zid registrovala svega pra dana pre datuma kog je nastradao moj tata. Bilo mi je teško i zato sam odlučila da dođem. Uoči godišnjice od njegove smrti desilo se nešto jako neprijatno I strašno, ja sam dobila napad I završila sam tačno 18.12. u bolnici. Kada sam izašla iz bolnice nakon dve nedelje otišla sam kod dečka u Crnu Goru. Bila sam zaokupljena drugim stvarima I potpuno sam zaboravila na Zid. Sada kada sam konačno shvatila da u objektivnoj stvarnosti nemam izgleda za sreću, došla sam da se tražim na zidu koji mi je utočište I uteha. Moj beg, moje parče svemira.

Hoće li neko da sedne ovde?

Ako neće niko, ja bih da se smestim. Baš mi se nešto odgovara na pitanja, ako nekog nekako inspirišem.

Sjedaj da pucam

Evo, smestio sam se.

1. Kako si?
2. Jesi li trenutno u vezi?
3. Koja je zadnja lijepa stvar koju si za nekoga uradio?
4. Kako izgleda tvoj idealan dan na poslu?
5. Zasto te nema na onom drugom forumu?
6. Kad ces skoknuti do Praga?
7. Sta bi volio da napravis naredne godine, sto u ovoj vjerovatno neces?
8. Kad i zasto si zadnji put rekao "Izvini", a da nije bilo ono usput kad slucajno udaris u prolzu nekog i slicno?
9. Koji ti je omiljeni citat iz "Otvorenih vrata" i zasto bas taj?
10. Koji dogadjaj iz osnovne skole ces zauvijek pamtiti?

ces@ric@ ::1. Kako si?

Hvala na pitanju. Prazno. Na poslovnom planu. Na emotivnom poluipsunjeno, što znači prazno.

ces@ric@ ::2. Jesi li trenutno u vezi?

Nisam.

ces@ric@ ::3. Koja je zadnja lijepa stvar koju si za nekoga uradio?

Juče sam kupio cimeru čokoladicu koju voli i dao mu kad je rekao da mu se jede nešto slatko. (znam mu tajming padanja šećera otpilike)

ces@ric@ ::4. Kako izgleda tvoj idealan dan na poslu?

Na ovom poslu: Radim sve ono što sam predložio, od toga bar dve udarne stvari, sprdam se i smejem sa koleginicom koja sedi do mene, javim se svojoj simpatiji i dobijem osmeh. Ali me sam posao ne ispunjava, pa nema idealnog dana.

Na poslu iz snova: Ustanem kad hoću, pogledam dokad mi je rok i koliko materijala imam, pa raspoređujem svoj posao. Radim od kuće.

ces@ric@ ::5. Zasto te nema na onom drugom forumu?

Vidiš da jedva stižem i na ovaj. Dve nedelje samo se oglašavam u takmičenjima, pa onda dva dana kao nešto pišem. Ne stižem, društveniji sam nego ikada, jer mi je neophodno da mi nešto bar na kraju dana popravi onih protraćenih osam sati.

ces@ric@ ::6. Kad ces skoknuti do Praga?

Čim budem imao bolje plaćeni posao. To mi je putovanje na prvom mestu.

ces@ric@ ::7. Sta bi volio da napravis naredne godine, sto u ovoj vjerovatno neces?

Da dam otkaz i da nađem nešto smislenije da radim. Nešto čemu ću želeti da se posvetim i van radnog vremena. Nešto posle čega mi neće trebati oraspoložavanje.

ces@ric@ ::8. Kad i zasto si zadnji put rekao "Izvini", a da nije bilo ono usput kad slucajno udaris u prolzu nekog i slicno?

Cimeru nakon što sam se izvikao na njega samo zato što sam bio gladan. Lepo bih mu rekao da sam bio sit, što sam, uz izvinjenje, i uradio.

ces@ric@ ::9. Koji ti je omiljeni citat iz "Otvorenih vrata" i zasto bas taj?

Uh, ima ih mnogo. Ali ‚‚Ko je ovaj čovek, zašto je ovako lep i ko je to njemu omogućio!", ‚‚Niti umem sa ljudima, niti me to zanima" i ‚‚Elem, poenta priče je - da je mali Lorenco druklčije, da kažem, šutnuo loptu, istorija umetnosti bi možda bila drukčija, a mene to boli...". Prvi mi je jednostavno fantastičan, naročito zato što ga besno izgovra Vojkan, koji nikad nije imao samopuzdanja. Drugi je Cakanim i oličenje je stereotipnog umetnika izdvojenog iz društva. A treći je, kolikogod bio smešan, zato što ga ona tako izgovara, tačan u mnogim slučajevima. Ko zna koliko je umetnosti bačeno samo zato što je "lopta šutnuta tako kako je šutnuta".

ces@ric@ ::10. Koji dogadjaj iz osnovne skole ces zauvijek pamtiti?

Momente kada su drugovi i drugarice iz odeljenja prvi put čitali moje serije (španske serije), pa mi onda oduševljeno komentarisali i tražili da pišem još, kupovali sveske da me podstaknu, pitali me šta će dalje da se desi i sve vezano za to. To je od jedne osobe stiglo do svih iz odeljenja i svi su čitali na časovima, kad im je dosadno, a onda se proširilo i na drugo odeljenje, koje je isto tako sa oduševljenjem prihvatilo to.

11. O cemu je ukratko bila ta tvoja telenovela?
12. Bi li je objavljivao na forumu?
13. Da nisi dao ime "Zid" forumu, kako bi ga nazvao?

ces@ric@ ::11. O cemu je ukratko bila ta tvoja telenovela?

O dvoje (ili četvoro - zavisi kako se gleda) Beograđana koji su se sreli u bolnici i kojima glavna sestra mrsi konce (verovatno sam podsvesno bio pod uticajem Antonije), a kasnije se uvlači i u kuću glavnog muškog lika i postaje mu maćeha. Mašta bez grama poznavanja Beograda koji mi je tada delovao gromno.

ces@ric@ ::12. Bi li je objavljivao na forumu?

Ne, jer je veoma naivna, pisao sam je sa 13-14 godina. A i mrzelo bi me da sve to prekucavam. Bar da ima nekog smisla

ces@ric@ ::13. Da nisi dao ime "Zid" forumu, kako bi ga nazvao?

Utopija ili Alef.

14. Jesi li pisao telenovele/serije kasnije?
15. Kog kucnog ljubimca bi radije imao, macku ili psa i zasto?
16. Sto kasnis sa takmicenjima, odnosno sto nisi aktivan na forumu?
17. Koju bi mi knjigu preporucio za citanje?
18. U kom liku iz neke serije si se najvise pronasao i zasto?
19. Koja su tvoja tri najveca straha?
20. Cega bi volio da ima vie na Zidu (osim clanova)?

ces@ric@ ::14. Jesi li pisao telenovele/serije kasnije?

Nisam. Pisao sam uglavnom pesme posle toga.

ces@ric@ ::15. Kog kucnog ljubimca bi radije imao, macku ili psa i zasto?

Psa, zato što se njihova ljubav vidi, zato što su uvek raspoloženi za maženje, zato što su vedriji i puni života.

ces@ric@ ::16. Sto kasnis sa takmicenjima, odnosno sto nisi aktivan na forumu?

Posao me ispija, pa sam tražio načine da bar ostatak dana kvalitetno proživim. Tako sam se zatrpao ljudima i stalno se viđam sa nekim posle posla ili nedugo nakon posla. Slobodnim danima i sa po tri ekipe ili osobe. Postao sam društven (nisam bio toliko ranije) želeći da se opustim, a samo sam ostao bez vremena. Ubuduće okupljam ekipe, pa i nespojive, ne mogu više ovako, premoren sam.

ces@ric@ ::17. Koju bi mi knjigu preporucio za citanje?

‚‚Narcis i Zlatousti". Čini mi se da ti voliš avanture koje se predstavljaju unutrašnjim proživljavanjem likova, a ne samo onim što oko vidi.

ces@ric@ ::18. U kom liku iz neke serije si se najvise pronasao i zasto?

U Vilu iz Vil i Grejs. Uvek sam u društvu bio osoba koja najbolje zna šta treba drugima, a ne zna šta treba njemu. Ili je smotana i nesposobna kad to zna i želi da to dobije.

ces@ric@ ::19. Koja su tvoja tri najveca straha?

Da ostanem sam u starosti, da mi život prođe u poslovima koje smatram beznačajnim i neispunjujućim i da mi laptop sa svim podacima crkne (sprdam se, nemam ideju šta bi bilo treće - možda strah od smrti)

ces@ric@ ::20. Cega bi volio da ima vise na Zidu (osim clanova)?

Osim članova, kojih, po mom mišljenju fali bar desetak da bi bilo življe, fali mi sistem koji bi članove svaki dan golicao da dolaze na forum zbog nečega. To je sad tako petkom i ponedeljkom zbog takmičenja, jer se tad očekuje određeni novi sadržaj, ali bih voleo da svaki dan ima svoju ‚‚golicljivu" tačku koja bi ljude držala tu gde jesu. Nedostaje mi više tema oko kojih bi se stavovi članova razlikovali, gde bi došlo do dobre diskusije bez vređanja. Nedostaje mi više ljudi kao što si ti, koji sve dovode pod znak pitanja i to jasno govore (bez obzira na to što se ne slažem sa tvrdnjom da se ovde ljudi prave da gotive jedni druge - ja gotivim trenutno sve aktivne i manje aktivne, ali nije uvek tako bilo i to je uvek bilo očigledno, i meni je uvek (bar mislim da je tako) bilo očigledno kad neko ne gotivi nekog), i koje su, iznad svega, verne ovom mestu. Fali mi više osoba kao što je Troja, koje žele da prokomentarišu sve, čak i ono o čemu nemaju mnogo toga da kažu, jer te osobe pokreću razgovor. Fali mi više osoba kao što je Polly, koje su odgovorne i koje čvrsto stoje na zemlji dok im je glava u oblacima. Fali mi više osoba kao što je Male, koje su uvek za šalu, ali umeju i da se upuste u dobru raspravu. Fali mi više osoba kao što je Poet, koje su oštre i u isto vreme mekane, senzitivne i pristupačne. Fali mi više osoba kao što je Dora, koje daju ovde delove sebe koje ne bi podelile nigde drugde i koje imaju smisla za dobru fotografiju. Fali mi više osoba kao što je Ivana, koje sve svoje, i najcrnje i najlepše, bez uzdržavanja, odaju ovim stranicama i koje dišu taj neki golicljivi vazduh. Fali mi čak i više osoba kao što je msk, bar da bi se našao neko ko će stalno imati vremena da joj odgovara na replike, ili nekoga ko će biti na tako specifičan način duhovit. Fali mi više osoba kao što je Če, izgubljenih i blesavih, a punih korisnih informacija. Više osoba kao što je Ika, dobrodušnih i ushićenih. Treba mi više osoba kao što je Nelly, kratkih, jasnih i duhovnih. Više osoba kao što je Virginija, odsečnih, a nežnih. Više osoba koje su kao amaranth, sigurnih u svoju vrednost, a stalno nesigurnih u svet oko sebe. Više onih koji kao Liza daju najbolje od sebe drugima, koje imaju mnogo toga čarobnog da uruče, a koje umeju to da doziraju. Ili mi fali veća doza toga od svih vas, a još drugačijih kvalitetnih bića.

Navodio sam samo ono što u mojim očima dominira kod nekog, što ne znači da drugi nemaju to, ili da taj neko nema i odlike onih drugih, samo u manje izraženom obliku.

1. Da li si konkurisao i za neke druge poslove otkako radis?
2. Vidjas li se s Majom? Ako da, kako je ona?
3. Znas li ista o Enigmi?
4. Da li je brak nesto sto bi volio da ostvaris u svojoj buducnosti ili ti to nije bitno?
5. Znas li kada se Poet vraca? Jeste li u kontaktu?
6. Kao veliki talent za jezike, da li si u skoli mrzio ili volio matematiku i slicne predmete?
7. Da li te nervira kada nekome kazes da nesto uradi, a on/a ili uradi lose ili zaboravi? Kako reagujes u tim situacijama?
8. Koga si od trenutno aktivnih clanova Zida najprije upoznao preko interneta? Da li ste se ikada sreli?
9. Da li ikada razmisljas o prestanku pusenja ili te to nimalo ne brine?
10. Gdje i kako mislis proslaviti Novu godinu?