Pokazati / izreći emocije

Pa, svakako mi je vaznije da me neko tretira onako kako bih voljela biti tretirana. To, naravno, ne iskljucuje moju ljubav ka tome da i cujem da neko mari za mene, ali ako mi neko govori kako mu je stalo do mene, a stalno mi ide uz dlaku to sto govori nece biti dovoljno da stvori zadovoljstvo i sklad izmedju nas. Kao sto Still rece, najbolje je kada dobijamo i jedno i drugo. Moja mati je, na primjer, uvijek veoma brizna kada imam problema sa zdravljem, i po tome znam da me voli, ali je jedna od tragicnijih slucajeva kada je u pitanju pokazivanje te ljubavi i na neke druge nacine, a da i ne spominjem verbalno.

Ja emocije pokazujem uglavnom rijecima i pokusavam da to potvrdim i djelima. Jedino gdje mi to do sada nije poslo za rukom je prestanak pusenja, za koji znam da bi beskrajno razveselilo mog partnera. Vjerovatno me zato toliko i grize savjest, i vjerovatno sam vec svima dosadila zaljenjem zbog toga, ali mi je nekako tesko da shvatim da racionalni dio mene nije dovoljno jak da me natjera da uradim ono sto znam da bi beskrajno usrecilo bice koje jako volim.

Ja svoje emocije izražavam i verbalno i postupcima, mada, meni je bitnije da se pokaže.
Reči su danas precenjena kategorija, zato se ne uzdam mnogo u njih.

Želim da osetim i vidim.
Pokaži mi sve što osećaš, uzvratiću ti najbolje što znam.

Podrazumeva se da je najbolja kombinacija toga, ali šta je vama bitnije?

Verbalno pokazivanje emocija mogu biti laž.Tako da nikada nisam obraćala na to verbalno pokazivanje.
Bitniji su mi postupci.
Inače mislim da je pametnije što manje pokazivati emocije.Ne mislim da ih ne treba pokazati, već ne preterivati.
Jedino tako može čovek sebe da sačuva od povređivanja.

Kako vi pokazujete emocije? Verbalno ili postupcima? I verbalno i postupcima, ali više postupcima. Smatram da su oba načina jednako bitna.

I šta vam je bitnije - da neko ume da vam postupcima pokaže svoje emocije ili da ume da ih verbalizuje? Meni su jednako bitna. Nekako mi ne idu jedno bez drugog. Dešavalo se da jedno zafali i to mi se nikako ne dopada.

Podrazumeva se da je najbolja kombinacija toga, ali šta je vama bitnije? Ako već mora da se izabere onda postupci. Reči se danas zloupotrebljavaju.

Kad je pokazivanje emocija u pitanju vise sam za postupke. Lijepo je cuti , al' meni vecu vrijednost ima ono sto se pokaze i dokaze.

Same rijeci znaju biti prazne i brzo se istrose.

Ja emocije pokazujem i rečima i postupcima, mada možda malo više postupcima. Reči prosto više nisu dovoljne. Zapravo ponekad se bojim reakcije, a gest može biti dvosmislen, i skroman.
Žao mi je što ljudi danas sve manje poklanjaju pažnju, sete se dragih ljudi samo za praznike. A kada smo povreeni, itekako reagujemo i verbalno i neverbalno.

Bitno je i jedno i drugo, da ne bude svakodnevno, a opet ni previše retko.

Ma neću da biram.

Ja emocije ne pokazujem. Osim ako se smejem, ali se ovde ne misli na to.
Ponekad pokažem fingirane emocije. Namerno se napravim kao da sam pobesneo ili da nešto žalim.