Razum ili emocije?

A vi?
Šta je kod vas preuzelo vlast?
Da li su na prvom mestu emocije ili je to ipak razum?

Nekad su bile na prvom mestu emocije, sad ne. Menja se covek, povrede ga, pa onda ume da potisne emocije, i da razum bude ispred njih.
Mnogo je sladje prepustiti se emocijama...ehh..., da nije tog 'ehh' ne bi bio sad razum, pa emocije.
Zeznut je osecaj kad se emocije potisnu, i kad iz 'pteljih zhila' se covek bori da ne nadvladaju razum!

Ma emocije 100%. Razum je tu nemocan.

Godinama sam slusala samo razum, emocije nisu ni dosle u razmatranje. Onda mi je momak rekao da se malo opustim, da cu biti sretnija ako poslusam kad-kad srce. Poslusala sam ga i kratko bila sretna. Onda je dosla na red jedna dosta vazna odluka i ja sam se vodila emocijama i izasla jako povrijedjena. Nakon toga sam se vratila razumu, zbog cega se nekad osjecam kao kakav robot

Uvijek su mi na prvom mjestu emocije...i koliko god se trudila da razum stavim na prvo mjesto, one su jace i uvijek dobijaju bitke...

Kod mene definitivno radi razum... Idem preko svojih emocija... Koliko je to dobro ne znam, ali zato mi se ne desava da patim po sto godina za nekim... Svesna sam da su ponekad emocije bitnije, ali ne vredi. Razum pobedjuje...

Voljela bih ponekad da mi je razum na prvom mjestu, da mogu da potisnem emocije...ali ne uspijevam...
Mislila sam da ce to doci sa godinama, ali sto one vise prolaze cini mi se da sam emotivnija....

Kao sto razum moze da vlada emocijama tako i emocije mogu razumom. Vece iskustvo obogacuje nas razum al ne mora da potiskuje i nase emocije. iskustvo nas najcesce uci da lakse odaberemo ono sto nam odgovara i da cenimo pravu ljubav. Svet je veliki i pun svega i svacega pa je nase da odaberemo i eliminisemo.Najbolje je kada razum stimulise emocije a emocije u nekim momentima prevazilaze razum. Neznam kako bi drugacije odgovorio na ovo pitanje jer kod mene to sve zavisi od situacije.

razum. ne znam da li na zalost ili srecu.
cudno je to. od senzibiliteta koji stradava jer ne moze da bude drugo nego to sto jeste, do impulsivca koji obesmisljava svaku emotivnu reakciju i nema je vise, dug je put. ponekad pozelim da se vratim. ovako je dobro. superiorno.
ali nista ne dopire do mene. kao bezdan i u njemu bacen kamen. tek ponekad odjekne, i izgubi se...

Nekad je bio razum. Sad preovladavaju emocije. Nekako su ojačale. Razum je jedan, usamljen, nemoćan da se suprotstavi naboju emocija koje su mnogobrojne. Tuga, sreća, razdraganost, sumnja, patnje ni zbog čega. I razum se nekad usprotivi tome, ali samo jedan telefonski poziv ili rečenica ''He-ej, tu sam za 5 minuta'' uspeju da podstaknu emocije da razum oteraju negde na samo dno. Negde gde nema pravo glasa.

Voljela bih ponekad da mi je razum na prvom mjestu, da mogu da potisnem emocije...ali ne uspijevam...
Mislila sam da ce to doci sa godinama, ali sto one vise prolaze cini mi se da sam emotivnija....

Tako je to kad je covek mlad

A, kasnije:

Nekad su bile na prvom mestu emocije, sad ne. Menja se covek, povrede ga, pa onda ume da potisne emocije, i da razum bude ispred njih.
Mnogo je sladje prepustiti se emocijama...ehh..., da nije tog 'ehh' ne bi bio sad razum, pa emocije.
Zeznut je osecaj kad se emocije potisnu, i kad iz 'pteljih zhila' se covek bori da ne nadvladaju razum!

Treba znati uzivati u svemu. Ako znas da vladas ljubavnicom il ljubavnikom onda mozes da se prepustis i emocijama a ako ne onda je sve to malo komplikovanije. Emocije mogu da dovedu do veoma tragicne situacije al ih treba pobediti razumom kada smo posledica svesni jer postoje mnogi ciljevi koje jos uvek nismo ostvarili i koje bi trebalo da ostvarimo.

Emocije :/ mada na zalost, primjecujem da toga imam sve manje i manje.Postajem nekako uzasno, bolesno ravnodusna,sve sto osjecam je kratkotrajno i promjenljivo, pa su takve i moje odluke.

Nazalost emocije.I voljela bih da to ispravim,ali nekako...U vecini slucajeva se pokajem zbog ovog.Mada,nadam se da cu vremenom pametnije

U mom slucaju i jedno i drugo. Obe stvari su mi vazne. Razum bez emocija me je ne ispunjava. Raditi nesto samo zato sto smatramo da je to dobro, bez emocija, postaje monotono i prazno. Isti slucaj je i u vezi emocija. Voleti nekoga ili nesto samo zato sto nas srce vodi ka tome, a to nesto nije dobro i protivi se razumu na kraju puca. Po mom misljenju uskladjenost razuma i emocija daje najbolje rezultate.

Oduvek sam bila vođena razumom. I ne znam da li je to bilo dobro ili ne.

Tek poslednjih godina tek počinjem da otkrivam lepotu emocija. I sve više da im se prepuštam.

Razum se u međuvremenu razvio i postao previše zahtevan.
Sad su emocije tu da povrate izgubljenu ravnotežu.

A šta je zastupljenije, naravno, određuje sama situacija.

Mislim da sam ja bila jako emotivna osoba, i jos uvijek sam, ali sam vremenom naucila da nametnem razum kao vladara svojim emocijama. Tuzno je sto vas sam razum nikada ne moze uciniti tako bezrazlozno i beskrajno sretnima koliko jedna obicna zaljubljenost moze bez problema. Zato se trudim, kada me ponesu emocije, da ih ne sputavam dok god me ne pocnu voditi na put na kome se pocinjem osjecati vise nesretna i povrijedjena, nego sretna i zaljubljena. U pravu je Joca - razum nam pomaze i da naucimo da cijenimo pravu ljubav, a ne samo mladalacku zaljubljenost u necije lijepe oci!

U prijateljstvu sam vise rukovodjena emocijama nego razumom. Ako zakljucim da me je neko iznevjerio, prijateljstvo puca bez obzira sto bi mozda razum rekao da je pametnije zadrzati tu osobu kraj sebe i samo biti oprezniji i manje povjerljiv prema njoj.

Kod prijateljstva na mene utice samo razum, isto tako i na moje emocije prema prijateljima. Volim da budem tolerantan al ne kada se neko trudi da me poceni il namerno povredi. Svakome se od nas desava da gresi al namera i greska su za mene dve suprotne stvari, pa bilo da se to radi o ljubavi il prijateljstvu. Lepo je kada nekoga mozes da volis i kad si svestan da emocije rastu paralelno, al je zalosno kad tobom vlada ljubavno slepilo pa idealizujes nesto sto je bezvredno.

joca :: Lepo je kada nekoga mozes da volis i kad si svestan da emocije rastu paralelno, al je zalosno kad tobom vlada ljubavno slepilo pa idealizujes nesto sto je bezvredno.

Divno receno. Na zalost, zbog toga sto ljudi dozivaljavaju razocarenja u ljubavi postaju skepticni i okrecu se vise razumu, ili bar ne daju osjecanjima da budu njihov jedini vodic u zivotu.

Ika ::U mom slucaju i jedno i drugo. Obe stvari su mi vazne. Razum bez emocija me je ne ispunjava. Raditi nesto samo zato sto smatramo da je to dobro, bez emocija, postaje monotono i prazno. Po mom misljenju uskladjenost razuma i emocija daje najbolje rezultate.

Slazem se sa tobom Iko. Trudim se da mi te dve stavke budu u saglasnosti.
Nekad srce ubedi razum da je to ispravno i dobro, a nekad je obrnuto... Cesto se desava da se srce i razum ,,svadjaju"...
Bilo kao bilo, vazno da je posle odluke ne kajemo... Vec da stvari posmatramo iz nekog drugog ugla, kako bi se oseali bolje.

Odluke donosim onako kako mi srce tj. emocije nalazu,ne razmisljajuci o posljedicama u buducnosti.Zivim u sadasnjem trenutku i radim ono sto samtram da je sada najbolje.

Medjutim dolaze neki novi momenti kada nailazim na negativne posljedice situacija u kojima sam bila vodjena samo emocijama.Od sad cu da pokusam da predvidim rezultat moje odluke pa onda da djelujem.


Smatram da je kajanje bezvrijedno osjecanje koje oduzima veliku energiju.Nikada ne treba da se kajemo i govorimo 'trebalo je da ovako ili onako da postupim..' jer je to bio moj izbor i jedino je tako moralo da bude.

Razum ili emocije?

Hmmm, biram razumne emocije

hermina ::A šta je zastupljenije, naravno, određuje sama situacija.

Da, baš tako.

U pravoj ljubavi moze da postoji razum, al nikad uvek jer kada razum potpuno prevlada ljubav se gasi, pa hteli mi to ili ne.

Emocije me vode a razum njima upravlja,idealna kombinacija - još kad bi uvek bila istinita bilo bi extra

zanesena ::Uvijek su mi na prvom mjestu emocije...i koliko god se trudila da razum stavim na prvo mjesto, one su jace i uvijek dobijaju bitke...

hm, slazem se sa tim da razum treba coveka da vodi ali da bi covek mogao skroz funkcionisati mora se prepustiti i emocijama,da budem preciznija :glavom treba razmisljati a emocije imati uvek u svim situacijama ali sa tim da emocije budu racionalne sto znaci bez ankcioznosti ili preteranim osecajem krivice i ostalo,okej je biti ljut sa razlogom ali nemora covek biti na to jos i besan jer lakse ce se nositi samo sa osecajem ljutnje nego i sa besom, a sve se to da regulisati da se racionalno ispoljavaju emocije uz adekvatan nacin razmisljanja,a kada covek uspostavi tu adekvatnu i racionalnu kontrolu nad sopstvenim emocijama kojim ce moci uvek da se nosi sa njima a da sa tim ne pretera vec da ostane i pri razumu i pri emocijama...e... onda je covek na konju....... eto to je misljenje devojke koja sama poremecaj emocija i bori se sa time vec godinama da uspostavi tu kontrolu jeste put tezak i trnovit ali isplatiti se boriti ...p.s. auh vecina ljudi,predpostavljam da ce mi reci mala ne se*i ali svako ima neko svoje misljenje....