Andre Žid

od **Still_dreaming** Sub Dec 10, 2011 11:23 am

Andre Pol Gijom Žid (fr. André Paul Guillaume Gide) je bio francuski književnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1947. Rođen je u Parizu 22. novembra 1869. godine. Njegov otac, univerzitetski profesor prava, umro je 1880. Andre je odrastao u Normandiji, uglavnom kao usamljenik. Posle smrti majke 1895, oženio se rođakom Madlen Rondo, ali ovaj brak je bio samo formalan.

Godine 1891. Žid je objavio svoj prvi roman, „Sveske Andre Valtera“ (u originalu: Les Cahiers d'André Walter). Od 1893. do 1894. putovao je u severnu Afriku. U Alžiru je postao prijatelj Oskara Vajlda i priznao je svoju homoseksualnu orijentaciju.

Učestvovao je u formiranju književnog časopisa „Nova francuska revija“ 1908. (Nouvelle Revue française). Roman „Podrumi Vatikana“ (Les caves du Vatican) objavio je 1914. To je satira o lažima i prevarama života buržoazije.

Dvadesetih godina 20. veka, Žid je postao inspiracija za pisce poput Kamija i Sartra. Objavio je knjigu o Fjodoru Dostojevskom 1923. Kad je u svojim delima branio svoju seksualnu opredeljenost, kao u zbirci eseja „Koridon“ (1924), to je izavalo jake kritike javnosti. Žid je ovo svoje delo smatrao svojim najznačajnijim ostvarenjem.

Imao je kći Katarinu, rođenu 1923, iz vanbračne veze. Svoju autobiografiju, Žid je objavio 1926. pod imenom „Ako zrno ne umre“ (Si le grain ne meurt). Kasnije je putovao po centralnoj Africi, Kongou i Čadu. Kritikovao je francuske kolonijalne metode eksploatacije. Tokom tridesetih godina, kratko je bio zanesen idejom komunizma, ali se u nju razočarao posle posete Sovjetskom Savezu.

Žid je ponovo otišao u Afriku 1942. i tamo živeo za vreme Drugog svetskog rata. Umro je 19. februara 1951. godine u Parizu.