Mark Tven

od **Still_dreaming** Pon Dec 26, 2011 12:34 am

Samjuel Langhorn Klemens (engl. Samuel Langhorne Clemens) - Reding, SAD, 21. april 1910), poznatiji pod pseudonimom Mark Tven (Mark Twain), bio je američki književnik. Rođen je 30. novembra 1835. godine u Floridi u Misuriju. Kada mu je bilo četiri godine, s roditeljima se preselio u mesto Hanibal, gde je pohađao osnovnu školu. Školovanje Marka Tvena se okončava u njegovoj 12 - toj godini, kada mu je umro otac. On, tako, nije zavšio osnovnu školu, iako je 1907. godine primio počasni doktorat na univerzitetu u Oksfordu. Nakon smrti oca 1847. godine krenuo na štamparski zanat. Kasnije je radio kao štampar u Keokuku (Ajova), Njujorku, Filadelfiji, Pensilvaniji i drugde po SAD-u. Potom je bio kormilar na parobrodu na reci Misisipi sve do početka Američkog građanskog rata 1861, kada je na kratko kao dobrovoljac pristupio konjici Konfederacije. Godine 1862. postaje izvestitelj novina ‚‚Territorial Enterprise'' u mestu Virdžinija Siti u Nevadi, a 1863. je počeo pisati članke za iste novine pod pseudonimom Mark Tven. „Mark Twain" je bio izraz mornara sa reke Misisipi, koji je označavo da je voda dovoljno duboka da brod može da prođe.

Godine 1865. obradio je bajku koju je čuo na kalifornijskim zlatnim poljima i objavio je pod naslovom ‚‚The Celebrated Jumping Frog of Calaveras County''. Za nekoliko meseci delo je postalo veoma popularno. Godine 1867. je održao predavanje u Njujorku, a iste godine je posetio Evropu i Palestinu. Ta putovanja opisao je u knjizi ‚‚The Innocents Abroad'' (1869), koja preuveličava aspekte evropske kulture, a koja je impresionirala američke turiste. Uskoro se (1870) oženio Olivijom Langdon. Nakon kratkog boravka u gradiću Bufalo (država Njujork), mladi bračni par seli se u mesto Hartford u Konektikatu.

Godine 1876. objavljuje „Doživljaji Toma Sojera", a 1884. i nastavak ovog romana „Doživljaji Haklberi Fina", koji se smatra remek-delom američke literature. U ovom potonjem se bavi temom robovlasništva i okrutnošću ljudi. U njemu on prikazuje panoramu uz reku Misisipi pre Američkog građanskog rata (1861 - 1865) i veoma vešto hvata i održava ritam života koji je tada vođen, čime se izdvaja od dotadašnjih američkih pisaca.

Tven osniva izdavačku kuću 1884. godine, kako bi objavljivao svoja, ali i dela drugih pisaca. Međutim, usled ishitrene investicije u automatsku mašinu za slaganje, firma bankrotira 1894. godine, a Mark Tven zapada u velike dugove, koje otplaćuje držanjem predavanja širom sveta. Uspešna predavanja širom sveta i knjiga koja je nastala na osnovu tih putovanja ‚‚Following the Equator'' (1897) otplatili su Tvenove dugove.

Tvenova dela od 1890. do smrti obeležena su pesimizmom i zajedljivom satirom, što je uzrokovano smrću njegove supruge i dve ćerke. Pisao je uglavnom kratke priče, ali i političke i filozofske eseje. Njegova ogorčenost životom i ljudima bila je nadaleko poznata: „Nemam ni rasne, ni klasne, ni verske predrasude. Bitno mi je samo da je čovek; ne može biti gore od toga." Ili: „Činjenica da čovek zna šta je pravo, a šta nije dokazuje njegovu intelektualnu superiornost nad svim ostalim bićima; to što čovek ipak čini zlo, dokazuje njegovu moralnu inferiornost spram svih drugih bića." Značajna dela iz tog razdoblja su ‚‚Pudd'nhead Wilson'' (1894) - roman čija radnja je smeštena na Jug SAD pre građanskog rata i u kojoj se kritikuje rasizam. ‚‚Personal Recollections of Joan of Arc'' (1896) - sentimentalna biografija Jovanke Orleanke. Kasnija dela uključuju dve kratke priče ‚‚The Man That Corrupted Hadleyburg'' (1899) i ‚‚The War Prayer'' (1905). Reč je o filozofskim, socijalnim i političkim esejima. Rukopis dela ‚‚Tajanstveni stranac'' je ostao nekompletan, a delo je objavljeno posthumno 1916. godine.

Mark Tven je okončao dominaciju britanske i evropske literature u Americi svojom odanošću američkim temama, autentičnom okruženju i jednostavnom jeziku, koji je bio svakodnevni, ali nije gubio na svojoj poetičnosti. Ernest Hemingvej i Vilijam Fokner nalazili su se među mnogobrojnim američkim piscima koji su priznavali da su ih direktno inspirisala Tvenova dela. U poslednjim godinama svog života Tven je pisao manje, ali je često javno govorio o mnogim temama. Preminuo je 21. aprila 1910. godine u mestu Reding u Konektikatu.

Za sobom je ostavio nedovršenu autobiografiju koju je 1924. godine objavila njegova sekretarica Alberta Bigelou Pejn. U prvoj polovini 1990. pronađen je izvorni rukopis ‚‚Haklberija Fina'' u Holivudu. Nakon dužeg povlačenja po sudu oko borbe za pravo vlasništva, taj rukopis, kao i drugi do tada neobjavljeni materijali, dodeljeni su javnoj knjižari Bafala i okruga Iri 1992. godine. Četiri godine kasnije (1996) objavljeno je revidirano izdanje ‚‚Doživljaji Haklberi Fina'', koje je obuhvatalo i neobjavljene materijale.

Tven nije posebno cenio ni uspeh, videvši ko ga sve i kako postiže: „Da biste uspeli u životu potrebne su vam dve stvari: neznanje i samopouzdanje", rekao je. Smatrao je da nije problem što na svetu ima mnogo budala, nego što one nisu ispravno raspoređene, te da stoga: „Razum zna da mu je mesto na kraju povorke".