Momčilo Nastasijević

od **Still_dreaming** Sre Dec 28, 2011 10:06 am

Momčilo Nastasijević je srpski pesnik koji je pripadao modernim tendencijama u srpskom pesništvu između dva rata. Rođen je u Gornjem Milanovcu 23. septembra 1894. godine, u neimarskoj porodici poreklom sa Ohrida. Osnovnu školu je učio u Gornjem Milanovcu, zatim u Čačku, da bi je završio u Beogradu, gde kasnije studira francuski jezik i književnost. Za vreme Prvog svetskog rata ponovo živi u Milanovcu. Posle rata, cela porodica se seli u Beograd, a Momčilo nastavlja studije i živi u krugu pesnika i prijatelja zainteresovanih za umetnost. Godine 1923. provodi leto u Parizu, pomoću ferijalne stipendije. Po završenim studijama radi u Beogradu kao gimnazijski profesor i na tom poslu ostaje do svoje smrti. Sa objavljivanjem svojih dela počinje kasnije nego njegovi generacijski drugovi Rastko Petrović, Miloš Crnjanski, Desanka Maksimović i drugi. Piše sporo, razvija se, eksperimentiše. Odsustvuje iz javnog života i sa godinama se sve više usamljuje. Godine 1932. objavljuje svoju prvu pesničku zbirku „Pet lirskih krugova“, koja odjekuje u užim čitalačkim krugovima, a u antologijama poezije toga vremena zastupljen je obično sa po samo jednom pesmom. Krhke građe, Nastasijević oboleva od tuberkuloze i umire 13. februara 1938. godine u četrdeset četvrtoj godini života.

Godinu dana posle njegove smrti, njegovi prijatelji izdaju celokupna dela: ‚‚Pesme'', ‚‚Rane pesme i varijante'', ‚‚Hronika moje varoši'', ‚‚Iz tamnog vilajeta'', ‚‚Rane priče'' i ‚‚Drame''. Ni ovo izdanje nije afirmisalo Momčila Nastasijevića u široj javnosti. Kasnije se o Nastasijeviću ponovo govori, ali se ni danas ne može reći da je omiljen i opštepoznat pesnik, kao ni da je potpuno otkrivena njegova veličina i značaj.

U svojim shvatanjima poezije Nastasijević je dužnik simbolistima. Osnovni pojam njegove poetike, „rodna“ ili „maternja“ melodija, proizlazi iz simbolističkog shvatanja muzike kao bića poezije. U traganju za tom melodijom pesnik proniče s onu stranu pojava i dolazi u neposredan dodir s onim što je neizrecivo, tajanstveno, mistično. Maternja je melodija, pre svega, zvuk izvornog, arhaičnog jezika, u našem slučaju to je, s jedne strane, melodija jezika narodne pesme, a s druge, srednjovekovnih tekstova. Na ovoj tački Nastasijevićeva neosimbolistička zaokupljenost muzikom i neizrecivim ukršta se s ekspresionističkom težnjom k neposrednom i praiskonskom. Nastasijević je vrednim radom stigao do svojih lirskih krugova, i, dok je bio zadovoljan njima, isprobavao je sva moguća sazvučja među rečima srpskog jezika, sve prelive smisla i različite odnose verbalnih znakova. Njegova konciznost, kao osobenost njegovog pesničkog idioma, nije proizvod nekakve ćudljivosti ili proizvoljnog opredeljenja, već je izraz borbe protiv mana u koje upadaju oni koji poeziju pišu olako.

Nastasijevićev pesnički opus obuhvata sedam lirskih krugova jedne zbirke stihova: ‚‚Jutarnje'', ‚‚Večernje'', ‚‚Bdenja'', ‚‚Gluhote'', ‚‚Reči u kamenu'', ‚‚Magnovenja'' i ‚‚Odjeci''.

‚‚Jutarnje'', prvi ciklus, izražava način na koji se pesnik vezuje za spoljni svet, ono što u njemu voli: mirise, podneblje, glasove sela i život prirode. To je veoma aromatična poezija, prelivena rodnim zvucima i bojama, setna na jedan tradicionalan, arhaičan način; nežna.

‚‚Večernje'' su nastavak jutarnjih prizora, koji u večernjem ruhu postaju setniji, manje opipljivi. Realnost nije sasvim jasno omeđena i nagoveštava se smrt.

U ‚‚Bdenjima'', preokupacija dekorom i sentimentom iz prethodnih ciklusa ustupa mesto velikim pesnikovim temama. Njegova mašta i izraz sazreli su da definišu ideje i osnove odnosa postojanja. Izraz postaje gušći, reči je manje, pesme postaju apstraktnije ali i neposrednije. Njegova metafizička iskustva dobijaju jasne formulacije i izražavaju patnju zbog surovosti neposredne egzistencije.

‚‚Gluhote'' su ciklus od deset pesama u kojima redukcija ukrasnih i eksplikativnih elemenata dovodi do semantičke napregnutosti, do pesme koja pokazuje shematsku ogoljenost zamisli.

‚‚Reči u kamenu'' su ciklus sačinjen od četrnaest pesama i one predstavljaju viziju koja ujedinjuje selo i grad; apokaliptične drhtaje; sagledavanje nesavladivih ličnih razdiranja; i pokazivanje onih delova sudbine u kojima je čovek zavisan od čoveka.

‚‚Magnovenja'' su zbir pojedinačnih pesama složenije strukture, koje su iznutra podeljene na odeljke, tako da svaka pesma podseća u malom na strukturu ‚‚Reči u kamenu''.

‚‚Odjeci'', poslednji ciklus, pun je reminiscencija. Ponovo se oseća čar opipljivih stvari, atmosfera pejzaža i naziranja starinskih enterijera.

Nastasijević je osim pesama pisao i drame. Njegov dramski rad obuhvata dve knjige: ‚‚Drame'' i ‚‚Muzičke drame''. ‚‚Muzičke drame'' su drame u stihovima, koncizne, predviđene za kasnije komponovanje, ali suviše okrenute pesničkim vrednostima da bi bila operska libreta. Od svih ovih dela, na pozornici su bile prikazivane drame „Nedozvani“, „Gospodar Mladenova kći“ i opera „Đurađ Branković“, sa muzikom Nastasijevićevog brata Svetomira. Ne može se reći da Nastasijevićeve drame otkrivaju stvarni smisao za scenu, iako u njima ima i zapleta i dijaloga koji bi na sceni bili efektni. Po rečima kritičara, Momčilo Nastasijević se nije pokazao kao stvarni pozorišni talenat, ali nije svoje drame pisao ni isključivo kao pesnik. On je hteo jedan novi medijum, hteo je na scenu, kao pesnik ili ne. Teško se probijao do priznanja, još teže je dolazio do opštenja sa publikom i čini se da je pokušavao da, preko pozornice, uspostavi kontakt sa ljudima za čiji jezik i na čijem je jeziku pisao.

Prozna dela Momčila Nastasijevića, „Iz tamnog vilajeta“ i „Hronika moje varoši“, oslanjaju se na narodne pripovetke i, znatno manje, na pripovetke Borisava Stankovića. Nastasijevićev prozni izraz, odnosno jezik, gust je, idiomatičan, jarko obojen, pun inverzija, ritmičan, ali ipak ima kadencu proze i razlikuje se od jezika njegovih pesama.

od **ms.k** Pet Apr 26, 2013 3:07 pm

Mirovanje drveća

Sve boli. Mili druzi,
rad mene mirujte.
Trepetom ne ozledi me ni list.

Tiho i tiše,
umin iz rana
ovaploti me u reč.

Celivam stabla,
braću moju redom,
milujem ožiljke nežno.

Mili druzi,
bolil li kad vam
sekira zaseče telo?

I umine li,
kad za vas neme,
ja mukotrpan kriknem?

Ako je skrnvljenje,
prostite, srce mi je dano.

Rad mene mirujte:
tiho i tiše,
umin iz rana.

To mukotrpan,
druzi, za vas neme,

šapatom visinama
kazujem blagu reč.

.. fotografija .. © Angela Menendez ..

od **Still_dreaming** Čet Okt 17, 2013 1:29 pm

Reči iz osame

1

Ambise prekoračim,
stukne na ravnom tlu noga,

Dnevi svoje zamračim
blesne videlo Boga.

2

U tišinu se oblačim,
tajnom progovara tvar.

Pepeo vetri me veju,
ostane žar.

3

Bezdoman,
topli nudim kut.

Besputan,
daljinama povedem na put.

4

I sudnje me,
i mrem,
a život otvara tek dveri.

Reč svoju nem
kamenu zaveštavam,
i zveri.

5

Bezdetan,
na istinu grem.

Sinovi prate me
i kćeri.

od **Still_dreaming** Sub Okt 26, 2013 2:22 pm

Nagrada

1

Peče ta rana.
Njome, i samo njome, sve dublje živ.

O, šta je ujed,
otrov tvoj, zmijo, šta,
samome sebi kad izlučim se u sičan.

2

Pazite, čudno sam vičan:
jed, pelen li mi od vas, ili mana;
mrtav od vaše ruke, ili živ, -

ne zaceli se,
ne ozledi ova rana.

3

Zagorča vaš med,
čemer zasladi;
patvora pravo u moje srce
tim dublje nagradi; -

udrite,
nisam kriv.

Kod Momčila me fascinira to što nakon što pročitam nekoliko njegovih pesama u glavi počnu da mi se motaju nepovezani slogovi (ne kažem da su kod njega slogovi nepovezani) u njegovom ritmu. Osećam se zaraženo, prostruji mnome ona maternja melodija koju je pominjao.

od **Still_dreaming** Čet Okt 31, 2013 2:04 pm

Misao

1

Tišinom čudno sve mi zasvetli, -
krilata pohodi me ona.

Nerođenih zora zapoju mi petli,
sa dna iskon-mora
potonula, čujem, bruje zvona.

2

Raduj se, svemu si spona,
pokoji u tebi svi žive.

I duša tuzi što sklona;
i prazninom što dani zasive, -
u pohode to sprema ti se ona.

3

I čudom,
u neprohod me spletu,
putanje isprave se krive;
i radosnica suza
orosi kam.

4

I kroz golet me, u mahu,
dah zastruji aprila.

U samoći to
ne ostadoh sam:
tajno je kroz potaje moje, znam,
noga njena bila.

5

I nespokoji
u pokoj svi ožive.

Sa bezdan sa izvora
poteku vode svete.

Blage od srca srcu
vesti polete.

6

Mreži to, i pauku,
zlosluto što je plete,
prisniva se svila.

Duši to, svetli za let,
tajno izrastaju krila.

7

Tišinom čudno sve mi zasvetli, -
krilata pohodi me ona.

Nerođenih zora zapoju mi petli;
sa dna iskon - mora
potonula, čujem, bruje zvona.

od **Still_dreaming** Sub Nov 02, 2013 2:51 pm

Maternjom melodijom nazivam onu zvučnu liniju koja, dolazeći iz nadubljih slojeva duha, vezuje pojmove u tajanstvenu celinu živog izraza. Afektivne je prirode (i matematička apstrakcija izražena, pa sadrži svoj stepen raspevanosti). Korenita je i kolektivna, i dan-danji u razgranatosti jezika u narečja, i sve do pojedinačnog izraza, deluje spajajući. I čim iz veće dubine prodre glas, tim mu je širi obim odjeka. Pa još se nije čula melodija koja bi poticala iz same srži duha, koja bi, time što je individualno najdublja, imala svoj adekvatni odjek kroz sve narode i rase. Još muzika nije sveopšti jezik osećanja. I koja je proglašena sveopštom, ipak je, kao strani jezik, traba unekoliko učiti slušanjem.

Za maternju melodiju

od **Still_dreaming** Ned Nov 24, 2013 6:11 am

Osama na trgu

To kuda neprohod im,
čudno mi se otvori put.

To kuda stupaj ih laki,
stuknem, brale.

Plač i smeh vrve u vrevi,
bukću kao smola,
bledi pronose tugu.

I ja bih u vrevi da vrvim,
osama na trgu me snađe,
tišina njinom huku:

kud oni šestarim,
sa rujnih lica štijem lobanje kob.

Prostreli, o prostreli me raba.
Prominu njinom
sablasno ovo ostajanje.

Prostreli, o, prostreli.
Kamen da sam na veki.

Po mojoj senci da mere
smiraje i svitanja
na trgu.

od **Still_dreaming** Čet Feb 09, 2017 11:53 am

Večernja

Klone u dan
gorama u ruj.
Samotna uzdrhta breza
i tvoje telo.
Prikloni glavu ramenu mom,
gorama u ruj.

Strah, osama me,
uza me ti.
Zaspala travka,
sen iz neznani,
samotnu me o čuj.

Klone o klone,
sve samlja ona
domaku okeana
pesma ova lagana.

Bona, kad klone dan,
prikloni glavu ramenu mom,
gorama u ruj.

od Sponsored content

Momčilo Nastasijević

Momčilo Nastasijević

Momčilo Nastasijević - Mirovanje drveća

Momčilo Nastasijević - Reči iz osame

Momčilo Nastasijević - Nagrada

Momčilo Nastasijević - Misao

Re: Momčilo Nastasijević

Momčilo Nastasijević - Osama na trgu

Momčilo Nastasijević - Večernja

Re: Momčilo Nastasijević