Pol Valeri

od **Still_dreaming** Uto Jan 31, 2012 10:58 am

Pol Valeri (fr. Paul Valéry) je francuski pesnik i esejista. Rođen je u Setu u Francuskoj, 30. oktobra 1871. godine. Studirao je pravo u Monpeljeu. Godine 1892. nastanjuje se u Parizu. Na njega su uticali Edgar Alan Po i Stefan Malarme, ali on napušta pesništvo i posvećuje se studiju matematike, arhitekture i filozofije. Od 1897. do 1900. državni je činovnik, potom sekretar direktora novinske agencije ‚‚Havas". U slobodno vreme bavi se i dalje matematikom i fizikom. Tek je 1913. godine na nagovor Andrea Žida pristao da sredi za štampu svoje mladenačke strofe. U prvi mah nameravao je da napiše još dvadesetak popratnih stihova kao svoj konačni oproštaj od poezije. Međutim, rad ga je toliko zagrejao da je umesto kratke prigodne improvizacije nastala poduža poema (514.stihova), koju je pisao više od četiri godine: ‚‚Mlada Parka'' (1917). Umesto definitivnog rastanka, to je bio definitivan povratak.

Član Francuske akademije (1925), predsednik Instituta za intelektualnu kooperaciju (1933), profesor poezije na College de France (1936-45), Valeri je između dva rata slovio za najelitnijeg predstavnika francuskog duha. U doba dadaističkih i nadrealističkih manifesta, Valeri je nasuprot tim pravcima, apologet intelekta, stroge mentalne discipline i klasične versifikacije. Previše realan, lišio je svoje stihove svake spontanosti i topline. Njegova algebarska poezija obiluje rebusima i teško se čita bez komentara - jedan takav komentar dao je Gustave Cohen za poemu ‚‚Groblje kraj mora'': ‚‚Valerijeva proza zanimljivija je (i jasnija) od njegovih stihova.''

Posebno sumnjičav prema istoriji, indiferentan prema religiji, skeptik koji pesimistički gleda ne samo na sudbinu savremene Evrope nego i na ljudsku sudbinu uopšte, polit, amater koji ne pripada nijednoj partiji i 'slobodno sumnja u sve što je sumnje dostojno', Valeri u svojim esejima raspravlja o najrazličitijim temama: o književnosti i arhitekturi, o lažima istoriografije i zločinima politike, o čeliku i elektricitetu, o ženama i parfemima. Istorija je — smatra Valeri — od svih produkata intelektualne hemije najopasnija: ona obmanjuje, uspavljuje i opija; ona dočarava lažne uspomene i zavodi narode do megalomanskog delirijuma.

Umro je u Parizu, 20. jula 1945. godine.

Dela:

Poezija:
„Album starih stihova“;
„Raznovrsnost“ (1924-44, 5 svezaka);

Proza:
„Duša i ples“;
„Analecta“;
‚‚Pogledi na savremeni svet'';

Dramska dela:
‚‚Amphion'';
‚‚Semiramis'';
‚‚Moj Faust'' (nedovršeno).

od **ms.k** Uto Jan 22, 2013 3:45 pm

.. painting .. © Madison Moore ..

Les pas

Tes pas, enfants de mon silence,
Saintement, lentement placés,
Vers le lit de ma vigilance
Procèdent muets et glacés.

Personne pure, ombre divine,
Qu'ils sont doux, tes pas retenus !
Dieux !... tous les dons que je devine
Viennent à moi sur ces pieds nus !

Si, de tes lèvres avancées,
Tu prépares pour l'apaiser,
A l'habitant de mes pensées
La nourriture d'un baiser,

Ne hâte pas cet acte tendre,
Douceur d'être et de n'être pas,
Car j'ai vécu de vous attendre,
Et mon coeur n'était que vos pas.

_________

The Steps

Your step, childhood is my loneliness,
Holy and slowly stepped on,
Towards bed of my carefulness,
Advanced mute and numb.

Pure creature, noble idea,
Your step get more gentle and tenacious!
God … all blessings fancy,
Bare feet come to me.

If, from your lips pointing at,
You prepare, as a safety,
For dweller of all my mind,
The essence of life is a kiss,

Do not hurry to act affectionately,
Passionate encounter self-determines:
Because of my life: just waiting for you.
And that is your step: this is my heart.

Pol Valeri

Pol Valeri

Pol Valeri - Les pas