Radjard Kipling

od **Still_dreaming** Sre Feb 01, 2012 7:52 am

Radjard Kipling (Joseph Rudyard Kipling) je engleski romanopisac, pripovedač i pesnik. Rođen je 30. decembra 1865. u Bombaju, gde je njegov otac predavao na umetničkoj školi. Njegova majka je bliska rođaka slikara Edvarda Berna Džonsa. Studirao je u Britaniji, a vratio se u Indiju 1882. godine, gde se zaposlio kao novinar u Lahoreu. Prvu zbirku priča objavio je 1888. godine. Oženio se Karolinom Star Balester 1892. godine. Mladi par se preselio u Sjedinjene Američke Države, u Vermont, ali se odselio odatle posle smrti kćeri, u engleski gradić Burvaš, pokrajina Saseks. U to vreme on je već poznat pisac. Štampa knjigu za knjigom, između ostalih i „Knjigu o džungli“ koja mu donosi veliku slavu. Prateći Burski rat, 1899, sedam meseci provodi u Južnoj Africi. Godine 1901. objavljuje svoj, po mnogim mišljenjima najbolji roman, „Kim“, a 1907. postaje prvi britanski pisac nobelovac.

Ne osporavajući vrednost Kiplingovog dela, neki istraživači po njegov uspeh smatraju bitnom i činjenicu da je bio istaknuti mason. U Prvom svetskom ratu gine njegov sin; godine 1923. Kipling objavljuje istoriju sinovljeve ratne regimente. Umro je 18. januara 1936. godine u Londonu i sahranjen u Vestminsterskoj Opatiji, u „pesničkom kvartu“. Posthumno je, 1937. godine, izašla njegova autobiografija.

Majstor kratke priče, Kipling je, kao pesnik, proslavljao imperijalnu politiku Velike Britanije. Iako je najviše dao kao pisac za decu i plodni fantasta, ima istaknuto mesto i kao pesnik vojničkog života i nestandardnih životnih pouka. Njegova pesma „Ako“ smatra se jednom od najpoznatijih ostvarenja na svetu i stoji kao brevijar u mnogim zaglavljima časopisa, knjiga, pa i u kućama „običnih“ ljudi angloameričkog govornog područja.

Ostala dela: „Balade iz kasarne“, „Priproste priče s planine“, „Sablasna rikša i druge priče“ itd.

od **Still_dreaming** Sre Feb 01, 2012 8:02 am

Ako

Ako možeš da sačuvaš razum, kada ga oko tebe
Gube i osuđuju te,
Ako možeš da sačuvaš veru u sebe, kad sumnjaju u tebe,
Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju.
Ako možeš da čekaš, a da se ne zamaraš čekajući,
Ili da budeš žrtva laži, a da sam ne upadneš u laž.
Ili da te mrze, a da sam ne daš maha mržnji
I da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar,
Ni tvoje reči suviše mudre.

Ako možeš da sanjaš, a da tvoji snovi ne vladaju tobom,
Ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu (same sebi) cilj.
Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi i Porazu
I da nepokolebljiv uteraš i jedno i drugo u laž.
Ako možeš da podneseš da čuješ, istinu koju si izrekao
Izopačenu od podlaca u zamku za budale.
Ako možeš da gledaš svoje životno delo srušeno u prah
I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom.

Ako možeš da sabereš sve što imaš
I jednim zamahom sve staviš na kocku.
Izgubiš i ponovo počneš da stičeš
I nikad, ni jednom reči ne pomeneš svoj gubitak.
Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile,
Da te služe još dugo, iako su te već davno izdali
I da istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više,
Do volje koja im govori: ‚‚Istraj!’’

Ako možeš da se pomešaš sa gomilom, a da sačuvaš svoju čast
Ili da opštiš sa kraljevima i ostaneš skroman.
Ako te najzad niko, ni prijatelj, ni neprijatelj, ne može uvrediti.
Ako svi ljudi računaju na tebe, ali ne preterano.
Ako možeš da ispuniš minut koji ne prašta
Sa šezdeset skupocenih sekunda.
Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu.
I što je više, tada ćeš biti čovek, sine moj.

Preveo Ivo Andrić

Ali se meni više dopada ovaj prevod:

Ako

Ako uspraviš glavu sred sveopšteg bezumlja,
ne izgubiš u druge, niti u sebe, nadu,
ako veruješ sebi, kad svak u tebe sumnja,
a da ne tražiš za to priznanje ni naknadu,
ako možeš da čekaš, a da se ne umoriš,
i kad začuješ laž, da i sam laž ne zboriš,
možeš li, kad te mrze, ne spasti na to i ti,
možeš li dobro i mudro uvek ne govoriti,

umeš li sanjati, a da te ne uzme san za roba,
možeš li misliti, a cilj da nisu misli sviju,
možeš li da pozdraviš Propast kao i Trijumf,
i da posmatraš mirno kako se ruše oba,
podneseš li istinu koju drugima prene
kako je izvrću hulje sa zamkom za budale,
ili da gledaš stvari suštinske uništene,
i ponovo ih gradiš uz sprave izanđale,

ako možeš na hrpu da staviš pobeda lovor,
i na kocku sve ono što uspeo si da stvoriš,
da sve izgubiš i da započneš sve ponovo,
a o izgubljenome ni reč da ne progovoriš,
ako prisiliš srce, nerve, moć što se svrši
da ti služe i pošto stignu do pepelišta,
i očuvaš ih tad kad u tebi nema ništa
izuzev volje koja naređuje: izdrži,

možeš li s ruljom skupa čuvati vrline bivše,
šetati s Kraljevima, a korak svoj da slediš,
ako ni drug, ni tuđin, ne može da te povredi,
ako ti svak znači mnogo, ali niko previše,
umeš li da učiniš večitim svaki minut,
i uvek da ideš pravo, putem svoje visine,
tvoja je Zemlja i sve što na njoj biva i minu,
i štaviše, od tebe biće čovek, moj sine.

Radjard Kipling

Radjard Kipling

Radjard Kipling - Ako