Onore de Balzak

od **Still_dreaming** Pet Feb 03, 2012 10:13 am

Onore de Balzak (fr. Honoré de Balzac) je francuski romanopisac koji se smatra ključnim autorom realizma. Rođen je u Turu, 20. maja 1799. godine, a u pariz je prešao da živi 1814. Njegovo pohađanje Pravnog fakulteta u Parizu se poklopilo sa početkom francuske restauracije. Počeo je da piše u dvanaestoj godini, pokušavajući u Parizu da napravi brzu karijeru. Balzak mimo volje svojih roditelja, koji su želeli da bude beležnik, piše romane pod tuđim imenima, osećajući i sam da su bez vrednosti. Otac i majka protivili su se književničkom zanatu, smatrajući da se neće moći materijalno osigurati. Prvim svojim radovima Balzak ne samo da nije postao slavan, već nije bio ni zapažen. Razočaran prvim neuspesima i u želji da što pre stekne popularnost i društveni ugled, ulazi u neuspele investicije, te se opterećuje dugovima za ceo život. Propao je u poslu sa slovolivnicom i štamparijom.

Svom prezimenu je dodao plemićko de 1830. godine. Od tada se potpisivao kao Onore de Balzak. Poljska plemkinja, Evelina Hanska, sa svog imanja u Verhovnji, u Ukrajini je započela prepisku sa Balzakom 1832. godine. Iz prepiske sa zagonetnom strankinjom koja se divi Balzakovim delima razvila se obostrana ljubav. Sa gospođom Hanskom se sastao najpre u Švajcarskoj, zatim u Beču i Petrogradu. Nakon što je postala udovica 1842. godine, gospođa Hanska je odbila ruku Balzaka. Sa njom je zatim putovao po Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji i Belgiji. Venčali su se 1850. godine u Berdičevu, u Ukrajini.

Bio je predsednik Društva književnika. Dva puta se kandidovao za Francusku akademiju. Prvi put (1839) je povukao kandidaturu u korist Viktora Igoa, a drugom prilikom (1849) je dobio samo dva glasa.

Pre njegovog pisanja, svakidašnji život običnog čoveka smatran je nedostojnim književne obrade. A Balzak je uradio upravo to. Opisao je sve klase: plemstvo koje nezadrživo propada, buržoaziju koja se uzdiže u težnji za sticanjem novca i položaja, sitnu buržoaziju, lihvare i zelenaše, seljake koji su uklješteni između veleposednika i seoskog kapitala. Balzak je stvarao u vreme prelaza sa romantizma na realizam - s jedne strane, u njegovim delima se pojavljuju melodramatične fabule, retorika, romantične strasti, divlji individualizam, dok s druge strane unosi brižljivo dokumentirane, detaljne studije društvenog života, s tačnim i autentičnim podacima.

‚‚Ljudska komedija'' (La Comédie humaine) zajednički je naziv za njegove romane, međusobno povezane, u kojima je nastojao da pruži sliku o svom vremenu, društvenim i istorijskim, filozofskim kretanjima, da prikaže život svih društvenih klasa i slojeva, da osvetli tajne čovekove psihe. Balzak je prvi upotrebio mehanizam vraćanja istih likova kroz svoje knjige kako bi izrazio jedinstvo društva koje slika. U predgovoru ‚‚Ljudskoj komediji'' (objavljenom 1842. godine) naglasio je da će to biti istorija koju su zaboravili toliki istoričari, istorija naravi. Predvideo je da ‚‚Ljudska komedija'' sadrži 137 dela, ali je stigao da napiše 91 delo. Tom broju se mogu dodati još tri romana koje nije predvideo prvobitnim planom. U broj od 94 dela ne ulaze ‚‚Golicave priče'' ni Balzakovi mladalački romani napisani pre 1829. godine.

U svom Katalogu dela koja će sadržati ‚‚Ljudska komedija'', Balzak je predvideo sledeću podelu:
Prvi deo: Studije naravi, razvrstane po temama u šest grupa:
Prizori iz privatnog života (‚‚Čiča Gorio'');
Prizori iz provincijskog života (‚‚Evgenija Grande'', ‚‚Izgubljene iluzije'');
Prizori iz pariskog života (‚‚Sjaj i beda kurtizana'', ‚‚Rođaka Beta'', ‚‚Rođak Pons'');
Prizori iz političkog života (‚‚Poslanik iz Arsija'');
Prizori iz vojničkog života (‚‚Šuani'');
Prizori iz seoskog života (‚‚Ljiljan u dolu'').
Drugi deo: Filozofske studije – ‚‚Šagrinska koža'', ‚‚Traganje za apsolutnim''.
Treći deo: Analitičke studije, koje sadrže samo jedno delo koje nije roman već ogled ‚‚Fiziologija braka''

Iz želje za novcem i slavom, pisao je ono šta je smatrao popularnim, i čime bi mogao da privuče širi krug čitalaca. Često je pisao i po 16 sati dnevno uz pomoć sveće i kafe, ne bi li što pre objavio svoje delo. Ovakvo pisanje rezultiralo je time da većina njegovih dela daje utisak nedovršenosti i neurednosti, ima greške u tekstu, a pojedini delovi su površni ili nedovršeni. Iako je odrastao daleko od Pariza, Balzak je bio dosta vezan za ovaj grad. Svoja najbolja dela je napisao u Parizu ili o Parizu, a Parizu je i umro, 17. avgusta 1850. godine.

Onore de Balzak i Gistav Flober imali su veliki uticaj na kasnije realističare i naturaliste: Gi de Mopasan, Žorž-Šarl Ismans, i u Engleskoj Džordž Eliot.

od **polly88** Sre Jun 19, 2013 8:21 am

"Ali ako gajite kakav duboki osjećaj, skrijte ga kao blago, ne dajte da ga itko nasluti, jer ste inače propali. Više ne biste bili krvnik, postali biste žrtva. Ako ikad budete voljeli, dobro čuvajte svoju tajnu! Nikad je ne odajte nikome prije nego dobro proučite pred kime ćete otvoriti srce."

Honore de Balzac - Otac Goriot

Onore de Balzak

Onore de Balzak

Re: Onore de Balzak