Sa snom na javu

Jeste...Jednom sam sanjala ogromno razocarenje od osobe koja me je i na javi razocarala, kad malo razmislim taj san reflektuje sve te dogadjaje.
U jednom periodu, sve se svodilo na "vaznija mi je tvoja nesreca od moje srece" tako da sam nekim postupcima naskodila i sebi, i tek u tom momentu sam shvatila koliko krivim tu osobu (cak i danas kad je sve to proslo) za par strasno neprijatnih momenata kroz koje sam morala da prodjem, i kako nema sanse da bih to ikad priznala

Desavalo mi se nesto slicno. Sanjam tako nesto neprijatno i probudim se i onda razmisljam sta taj san moze da znaci, i brinem da nije najava neceg loseg sto ce mi se desiti, tako da mi san pokvari raspolozenje za taj dan. Desavalo mi se da se razocaram u neke ljude nakon sna koji to na neki nacin kao da najavljuje, pa sada pridajem vise paznje snovima nego sto bi to bilo pozeljno. Uglavnom se trudim da ne prenosim svoje (ne)raspolozenje na druge ljude, tako da mislim da moji snovi uticu samo na mene.

Ako je san lijep, pa se probudim radosna i ispunjena to je onda blazenstvo! Znam tako biti bezrazlozno sretna, i, naravno, u ovakvom slucaju se uvijek trudim da ako mogu i drugima uljepsam dan.

Koliko god se ja trudila da ružan san ne utiče na moje raspoložene, ne uspevam u tome.
Skoro sam sanjala svoju svadbu, zabrinula sam se posle tog sna, opustila i napisala, da bi bila ismejana.Od tada se osećam baš bzv, jer ja koliko se sećam nikada nikoga nisam ismejavala, naprotiv uvek sam se šalila samo na svoj račun.

Mislim, tačnije znam da ikome ne kvarim raspoloženje kad nešto loše sanjam, čak retko i pričam šta sanjam, a da razmišljam o snovima to da.Čak ne kažem ni onome koga sam sanjala, ako je san loš, zašto bih rekla, ne vidim ponentu toga.
Nisam opterećena snovima, ali umeju da mu poljuljaju dan i da se uvuče neki strah kod mene, jer nažalost mnogo toga su upravo snovi "predočili" ili je to moja "poremećena" psiha