Prava osoba

Ja verujem u ljubav, isto tako verujem da postoji osoba koja je stvorena upravo za nas...
Medjutim, ne znaci da je i jedina. Kada se desi tako nesto, imate utisak kao da ste nasli drugu polovinu srca i da ste je spojili sa svojom... Tada pocinjete da disete punim plucima. To vam je kao da udisete vazduh po prvi put (kao po rodjenju)... Za mene je to prava i jedina osoba...

verovatno postoji, u danasnje vreme malo moguce, ali ipak moguce. te sam srece da sam upoznao takvu osobu i da sam i srecan i ponosan na to. i sto obozavam da cuvam tu osobu i da pazim. da bi se videlo da li je neka osoba prava ili ne, treba vreme to da pokaze.

Možda postoji, ali to zavisi od nas samih. Treba čovek upoznati sebe, shvatiti koje vrline nudi i koje mane zataškava, pa u skladu sa tim pronaći svoju idealnu polovinu.
Ono što me danas impresionira, možda će me sutra nervirati ili ostaviti ravnodušnom. Zato verujem da osnovna osobina koju pratner (oba, zapravo) moraju posedovati jeste tolerancija (ako se to može tretirati kao osobina), sposobnost introspekcije i želja za prilagođavanjem.
Svi se mi menjamo, u malom, ali se menjamo. Otuda i želja za drugim partnerima, promenama. Možda, kada bismo uspeli da se otrgnemo od šablona i navika, možda bismo se osećali kao savršen partner nekome ko je nama savršen partner.

Nedavno sam citala u novinama clanak o ljudima koji su imali dosta partnera, a onda na kraju ipak odlucili da se sa nekim "skrase". Autor clanka je tvrdio da je jedan od najvaznijih faktora koji ce odluciti da li ce veza uspjeti ne sa kim si (mada i to ima dosta uticaja), nego u kom trenutku svog zivota ces zapoceti vezu sa nekom osobom. Slozila bih se da je to jedan od vaznih faktora. Na primjer, mnogi ljudi odluce da zele da budu sa nekim ko ce im iskazivati puno ljubavi nakon duge i isrpljujuce veze sa nekim ko je imao problema da im kaze "volim te".

Prava osoba je vjerovatno osoba koja nam odgovara po svojim osobinama, ali i koju smo sreli u trenutku kada smo osjecali da bi bilo dobro da pronadjemo stvarnog i stalnog partnera. Naravno, pored ova dva uslova potrebno je i da ta osoba zeli nas za partnera.

Postoji li ''prava osoba''? Nadam se da postoji.
Ili je možda u određenom trenutku neka osoba prava, a neka ne, pa kad se pogodi mesto i vreme zaključujemo da je i osoba ona ''prava''? Ne znam šta se pod ovim misli. Smatram da je jedna prava osoba, ona koja ostaje, a ne ona koja dođe i prođe. Dok ne dođe prava sve ostale su samo potencijalne prave.
Ili nas tamo negde možda čeka neko ko je ''stvoren baš za nas''? Nadam se da čeka...ili je uvek bila tu negde samo neotkrivena...

Pa, bas kao i srodna dusa, verujem da postoji.
Prava za svoje vreme. Prava za druzenje, za zabavu, a kasnije za brak i porodicu...
Verujem da me ceka, bas kao i ja njega...

Da, naravno da postoji prava ali ne za mene.... Ja sam izgubljena dusa, osudjena da luta, brine o drugima, upozorava na njihove greske i da na kraju likuje i kaze: "I told You so!"

Postoji prava osoba za svakoga, samo je teško pronaći je. Mnogi se u ovim lavirintima kojima tumaramo nikada ne pronađu pa su skloni da poveruju da ljubav nije za njih.
Dešava se i da pronađemo pa izgubimo. Verujem da je tako teže nego nikada i ne pronaći taj drugi deo sebe. Jer kad jednom imaš celog sebe pa izgubiš deo nikada više nisi ni sličan onome što si nekada bio. Spoznaš kako je celina divna i ne možeš da se smiriš bez tog osećaja.

Nekako mi ova teza ide uz mene. "Ili nas tamo negde možda čeka neko ko je ''stvoren baš za nas''?"
Možda razmišljam tako na osnovu iskustva svog.Jer recimo Vilotić je rođen 400 od Bg-a, došao u Bg i čim smo dvesta godina u braku, verovatno je to prava osoba za mene..ili ja ne znam šta je "prava osoba"  
Sad bez zezanja da l ja znam šta je to prava osoba?!
Jer to čovek koji nema ni jednu manu ili čovek čije mane prihvatam, vremenom saživim se sa njima, pa kasnije ih i ne primećujem?!
Volela bih da čujem od Vas definiciju prave osobe

Ja mislim da to nije samo osoba sa kojom provedes dugo vremena, tvoj stalni partner. Prava osoba bi morala pored toga da nas taj duzi period uvijek cini srecnim, da nas nasmijava i razumije. U suprotnom, to sto smo stalno s nekim (po meni) ne znaci da je to prava osoba za nas, vec da smo usli u neku naviku, plasimo se ostati sami ili sta vec, a cesto vidjam takve. Dugo u vezi, nesretni, jer nisu sa tom pravom osobom nego su sa navikom.

Ne znam se lijepo izraziti, ali valjda ste razumjeli sta hocu reci  

Prava osoba za mene je ona osoba uz koju se osjecam lijepo, srecno, koja je tu kad mi treba i uz koju bez bojazni mogu biti potpuno svoja

Lepo rečeno Ces  
 


Definitivno sam ja Vilotiću prava osoba:D Dok je on meni pomalo i navika bez koje ne mogu.

Pre neki dan, pitana sam kako čovek može da zna da je osoba prava za zajednički život.
I ako imam dva veka, nisam znala da odgovorim.
Pričala sam ja mnogo toga i na kraju rekla da čovek ne zna da l je to baš prava osoba dok ne počnu da žive zajedno.
Znači nisam ništa rekla

Lepa tema za mlade koji su u nedoumici dal je prava osoba sa kojom su u vezi.Posto imam vec poduzi bracni staz mogu i ja po nesto dodati o ovoj temi. Sve zavisi od razmisljanja i shvatanja sta je brak i prava osoba.Imam jednu kratku pricu kad smo se suprug i ja vencali .Jedno vece izasli smo u centar da prosetamo i sreli njegovog kolegu koji je bio sredovecan covek. Pruzio nam ruku cestitao i dotakli se teme o braku.Jednom momentu rekao je (citiram ).Deco moja dok ste mladi volite se ,kako vreme prolazi sve vise brak prelazi u naviku.Tad sam se naljutila maltene na njega sta on zna o ljubavi ali je bio u pravu ima tu i istine , i nema nista lose u tome sto se covek navikne na partnera. Ostaje i dalje postovanje paznja ali nema vise onog osecanja leptirica u stomaku kad se vidite posle par dana ili kad ste odvojeni na duze vreme.Srecni jeste sto ste zajedno ali i to je ljubav ,voleti bez osecaja da vas partner gusi svojim prohtevima ili preteranom brigom koja na kraju prelazi u dosadu ili osecaj da niste slobodni da razmisljate ili pozelite nesto da uradite sami.
ps:Izvinjavam se na greskama u pisanju.