Idealno uređenje sveta

Kakvo bi po vašem mišljenju bilo idealno uređenje sveta? Svet bez ratova, nasilja, žrtava, politike, svadja, loših ljudi.
Šta biste promenili, a šta ostavili isto? Sve bih ja to gore navedeno promenio i izmenio. Mislim da bi više toga ostalo isto nego onoga što bih menjao.
Koji su glavni uslovi koji treba da se ispune da bi se realizovalo utopističko idealno? Da nas nema. Odnosi se na ljudsku rasu.
Da li se do idealnog uopšte može doći? Naravno da ne. Čovek ni idealnim ne bi bio zadovoljan. Čujete komentare, nije idealno, nije dobro... ili suviše je idealno pa ne valja - uvek nešto fali. Idealno ili savršeno su slični pojmovi.

Ika ::
Koji su glavni uslovi koji treba da se ispune da bi se realizovalo utopističko idealno? Da nas nema. Odnosi se na ljudsku rasu.

Da, to bi bio najlakši način. Ali ako nas nema, onda nema ko da uvidi to idealno. Radi se o uređenju sveta, a da bi svet bio uređen, potrebno je postojanje bića koje ga može urediti, tj. čoveka. Dakle, ne traži se rešenje koje isključuje ljude, nego koje je najpovoljnije za ljude.

Da, to bi bio najlakši način. Ali ako nas nema, onda nema ko da uvidi to idealno.

Kako nema? Životinje će osetiti drastičnu promenu, priroda će biti oslobođena od otrovnih gasova fabrika, nuklearnih elektrana i slično. Priroda se sama uređuje.

Dakle, ne traži se rešenje koje isključuje ljude, nego koje je najpovoljnije za ljude.

E ako se traži rešenje najpovoljnije za ljude to je jednostavno... Da se očisti svet od svega što je loše za ljude, što znači da bi ostao veoma mali broj ljudi.

Ja ne mogu da zamislim svet drugačiji od ovog u kom živimo. Postoji taj neki balans koji nas održava i smatram da bi krajnje idealno ili krajnje loše sve to pokvarilo. Možda je svet idealan baš sada. Ovakav kakav jeste.

Da se očisti svet od svega što je loše za ljude, što znači da bi ostao veoma mali broj ljudi.

Ali onda bi to uključivalo žrtve, a u prvom postu si rekao da bi idealno bilo bez žrtava. Dakle, ni to nije rešenje.

Nije nimalo jednostavno.

Ne bih se složio da je danas svet idealan. Čak mislim da je na nekim poljima dosta nazadovao u odnosu na prošlost.

Životinje će osetiti drastičnu promenu

Osetile bi promenu, ali ne bi mogle doći do zaključka da je idealno. Za to je potrebno biće koje ima sposobnost razmišljanja.

Ali onda bi to uključivalo žrtve, a u prvom postu si rekao da bi idealno bilo bez žrtava. Dakle, ni to nije rešenje.

Pa hoćemo idealan svet... Moraš nešto da žrtvuješ. Dakle napredovanje znači žrtvovanje. Možda je to razlog nazadovanja.

Čak mislim da je na nekim poljima dosta nazadovao u odnosu na prošlost.

Veruj da mnogima to odgovara. Onima koji od toga imaju koristi. A ljudi koji nisu u političkim vodama mogu samo da se žale na stanje što opet ne menja situaciju.

Osetile bi promenu, ali ne bi mogle doći do zaključka da je idealno. Za to je potrebno biće koje ima sposobnost razmišljanja.

Pa sve životinje imaju sposobnost razmišljanja, nagone itd. E sada do zaključka... te životinje su razvile bitnu sposobnost koja se zove prilagodjavanje. Dakle da bi svet i njima bio bolji i idealniji moraju da se prilagode na postojeći.

Moraš nešto da žrtvuješ. Dakle napredovanje znači žrtvovanje.

Onda dolazimo do paradoksa da je dostizanje idealnog moguće jedino ako se koristi postupak koji se ne uklapa u pojam idealnog. Samim tim, narušava se idealno i gubi svoje značenje, pa krajnji ishod svakako ne može biti idealan.

Pogrešno sam se izrazio za sposobnost razmišljanja. Mislio sam na sposobnost logičkog zaključivanja.

Nije paradoks. Jer da bismo došli do idealnog moramo da koristimo postupke koji se možda ne uklapaju u idealno. (Na žalost je tako) Kada se do idealnog dodje onda se održava taj red. Postupci idu pre idealnog tako da se samo idealno ne narušava jer do idealnog ne može da se dođe ukoliko se ne uklone prepreke. To je bukvalno borba. Kada se postigne cilj onda se postugnut uspeh održava na toj lestvici.

Ne postoji ništa što bi moglo da se uradi po tom pitanju, a da ne naruši taj neki kodeks idealnog.

Ili mogu da kažem da idealno ne postoji jer i idealno ime svoje mane.

Jer da bismo došli do idealnog moramo da koristimo postupke koji se možda ne uklapaju u idealno.

Upravo za to sam i rekao da je paradoks.

Postupci idu pre idealnog tako da se samo idealno ne narušava jer do idealnog ne može da se dođe ukoliko se ne uklone prepreke.

Da, ali ostaju oni koji su sproveli te postupke. Samim tim, oni su mrlja u tom idealnom.

A zašto uklanjati prepreke? Zašto ne napraviti nove puteve? To je, istina, dugotrajniji proces od tog koji ti pominješ (istrebljenje (loših) ljudi), ali mislim da je dostižan. Ne potpuno idealno, ali dovoljno blisko idealnom da nikome ne pravi probleme.

Ne postoji ništa što bi moglo da se uradi po tom pitanju, a da ne naruši taj neki kodeks idealnog.

Postoji. Podizanje svesti ljudi. Bolji obrazovni sistem. Ukidanje klasnih razlika. Dostupnost svega svima, bez razlike. Motivisanje ljudi time što će imati jednaka prava kao i drugi - jednake mogućnosti za zapošljenje, za lečenje, za školovanje, za sve osnovne potrebe. Poštovanje svakog čoveka i obezbeđivanje posla svakome ko je spreman da radi. Rad bi svakako morao biti obavezan preduslov za lep život, a posao bi bio dostupan svima.

I verujem da je to moguće, samo je put do toga težak i dug.

Ne postoji ništa što bi moglo da se uradi po tom pitanju, a da ne naruši taj neki kodeks idealnog.

Postoji. Podizanje svesti ljudi. Bolji obrazovni sistem. Ukidanje klasnih razlika. Dostupnost svega svima, bez razlike. Motivisanje ljudi time što će imati jednaka prava kao i drugi - jednake mogućnosti za zapošljenje, za lečenje, za školovanje, za sve osnovne potrebe. Poštovanje svakog čoveka i obezbeđivanje posla svakome ko je spreman da radi. Rad bi svakako morao biti obavezan preduslov za lep život, a posao bi bio dostupan svima.

I verujem da je to moguće, samo je put do toga težak i dug.

Pored svega toga ostaju loši ljudi, kriminalci, ubice... Vreme je samo pokazalo da se poštovanje između ljudi sve više gubi. Posla je (kod nas) sve manje. A podizanje svesti kod čoveka je nemoguća misija. U svetu je situacija sve gora, a kome treba zahvaliti? Čoveku.
Zato sam ja izabrao najkraći put da bi se došlo do potencijalnog rešenja (kroz maštu-jer samo tako možemo imati taj idealan svet). Ne bih da budem pesimista niti da obrashrabrujem, ali moramo realno sagledavati činjenice. Taj duži put živimo, u ovom trenutku, ne izgleda mi baš sjajno.

Sve je to lepo što si ti naveo, ali budimo realni... Idealan svet je nemoguć.

Tačno, idealan svet je nemoguć.

Podizanje svesti se vrši kroz bolji obrazovni sistem, pa se time malo smanjuje i stopa kriminala, jer se uviđa njegov besmisao, pa ta generacija koja je imala dobro organizovano obrazovanje podiže svoju decu i ugrađuje im prave porodične i društvene vrednosti, više pažnje posvećuje stvaranju novog čoveka, a ako je obrazovanje i dalje dobro organizovano i primenjuje se i na tu decu, dobijamo jednu još vredniju generaciju. Sledeća generacija je još bolja, a zločin sveden na minimum. Potreba za zločinom je umanjena i time što je svakome obezbeđen posao i ima dovoljno za sebe, pa ne mora da krade, ubija i slično. Podizanje svesti se dakle odnosi i na potencijalne buduće kriminalce koji uviđaju da to nije rešenje i kojima se nudi rešenje pre nego što pomisle na zločin, dakle, dok se još izgrađuju kao ličnosti. Podizanje svesti se odnosi i na međusobno poštovanje (kojeg ti kažeš da je sve manje, pa treba naći način da ga bude više, a ne reći ‚‚ima ga sve manje i to je to'') i usko je povezano sa dobrim obrazovanjem. Ja ne kažem da možemo sve ove današnje generacije osvestiti, to jeste nemoguće, nego da možemo buduće generacije usmeriti, jer gvožđe se kuje dok je vruće. Pri tom treba obratiti pažnju na želje i sposobnosti svakog pojedinca i obezbediti mu da radi ono što voli. A to već nije nemoguće, nego su čak i oni koji bi mogli to da sprovedu ubedili sebe da je nemoguće, pa smo na mrtvoj tački.

Kraći put nije uvek lakši put i nije uvek ispravan put. U ovom slučaju bi se sve vratilo kao bumerang kad bio primenjivan kraći put.

Opet ponavljam - ja nisam rekao da je idealan svet moguć, nego da se može doći na korak do tog idealnog. A temu sam postavio da bih video da li neko misli da se i taj korak može preći i ipak doći do idealnog.

Realno ne mora uvek biti i tačno. Proglašava se ‚‚realnim'', samo zato što se niko nije usudio (ili dok se neko ne usudi) da zakorači u ‚‚nerealno'' i dokaže da je i ono moguće. Napredak podrazumeva pomeranje granica. Ono što je danas neralno, možda će već sutra biti realno, moguće i ostvarljivo ako se tome teži.

Super i sjajno. Slažem se u potpunosti. Međutim kada god se neke granice pomere nastaju i negativne posledice svega toga. Ja se slažem da je to lep način da postigne dobro, ali zašto se ne upražnjava? Ne može se svakom obrzbediti dobro obrazovanje čak iako ima potencijal jer su za to potrebne pare. Danas se sve gleda kroz novac. Ja imam takvu sliku sveta. Ne možemo mi podizanjem svesti čoveka uticati na to da hleb košta 5 dinara. Može, ali to dovodi do raspada čitavog ekonomskog sistema u celom svetu.
Sve je najuže povezano sa finansijama. Svi problemi nastaju iz tog razloga. nema posla - nema para, a kako da ima posla kada ljudi koji imaju potencijal ne mogu da napreduju jer nisu imali novac koji će im omogućiti to obrazovanje. Mogu ta deca imati i porodične i društvene vrednosti i to je lepo, ali u svetu u kom roditelji ne vode dovoljno računa o svojoj deci, misle da im čine dobro, a sa druge strane im kopaju rupe prema budućnosti.

Ja bih voleo da se zakorači u to nerealno i svojim stavovima učestvujem u tome, ali kome dokazati to? Vlastima? Politici? Ljudima koji će gledati samo da se uvale u fotelje?

Ta deca su upravo budućnost sveta. Na koga se ta deca ugledaju? Rade to sto vide na ulici, to što misle da je "kul" ne razmišljajući da je to kul možda loše.

Ne treba se rešiti samo jedan problem kako bi bilo bolje. Treba krenuti iznova,od nule, prevrnuti sve.

Sve grane koje čovek izučava moraju da se poređaju paralelno kako bi bilo reda. Treunutno, one su samo ogromno drvo koje možemo videti u svakom dvorištu.

Ljudi, budimo realni. Idelano ne postoji ni u čemmu. Od kako je sveta i veka postojale su razne devijacije u društvu, kao i negativne pojave koje su se vremenom nejale i modernizovale u neke nove negativne pojave. Kako poboljšati svet ako njime vladaju rani moćnici? Nikako.
Možemo se naravno truditi da bude bolje i drugačije, ali idelano nikad neće biti.
Ja bih citirao Zorana Đinđića koji je rekao: ‚‚‚Hajde da svako očisti svoje dvorište za početak." Dakle, ako svako radi nešto dobro u svom okruženju - to bi bilo dovoljno.
Osim toga problem su i mediji koji nažalost ne služe da bi prosvećivali narod već se zloupotrebljavaju za razne kampanje i slično.
DA ne dužim - idelano uređenje sveta ne može nikad da bude, al hajde da se na mikronivou učinimo da je sve oko nas idelano. Toliko valjda možemo jer to je ono što od nas zavisi. Ostalo ne zavisi od nas - nažalost.

Miloše, ovde se ne radi o tome da li postoji ili ne, već o načinima kako bi se taj svet uredio da bi bio bolji. Pričali smo o povezanosti različitih stvari koje mogu da utiču na stvaranje tog nekog boljeg sveta (da ne koristim termin idealan).

Ukratko, Stll i ja smo pričali o načinima. Ja sam kroz šalu rekao da bih izbacio ljude sa lica Zemlje kako bi se stvorio taj "idealan" svet, a posto su ljudi u opticaju proširila se diskusija.

Ika ::
Ne treba se rešiti samo jedan problem kako bi bilo bolje. Treba krenuti iznova,od nule, prevrnuti sve.

Ja i jesam pominjao više oblasti - zapošljenje i obrazovanje, a sasvim si u pravu kad kažeš da ih ima više, samo ih se još uvek nisam dotakao. Ako bi imali svi zapošljenje, svima bi bilo dostupno i obrazovanje, to je sasvim realno. Pod obrazovanjem sam sve vreme podrazumevao i vaspitanje, u kojem naravno učestvuju i roditelji i škola.

Miloš_88 ::
Ja bih citirao Zorana Đinđića koji je rekao: ‚‚Hajde da svako očisti svoje dvorište za početak."

Evo, baš to, to bi prvo trebalo uraditi i i to spada pod podizanje svesti. Ako hoćemo bolje, dajmo prvi primer. Smatram da jedan čovek (čak i ‚‚mali čovek'') može mnogo promeniti. Ako učini dobro dvojici, a oni slede njegov primer i učine dobro po dvojici, pa tih četvorica nastave dalje da šire dobro, može se mnogo uraditi. Ne mislim, pri tom, na ne znam kakvo dobro - dovoljan je jedan mali čin dobrote.

Malo sam umoran sad, ali ako se diskusija nastavi, imaću još da kažem, a možda sutra jednostavno editujem ovaj svoj post i ako ne bude odgovora.

Ika ::Ja sam kroz šalu rekao da bih izbacio ljude sa lica Zemlje kako bi se stvorio taj "idealan" svet

I Hitler je imao neke slicne ideje, samo je bio malo selektivniji . Salu na stranu, neke ljude bi zaista trebalo izbaciti iz svijeta. Na primjer, sve koji su pocinili vrlo teske zlocine, a narocito one koji su to ucinili vise puta. Ja ne vjerujem u to da se oni mogu sustinski promijeniti, vec samo predstavljaju teret i opasnost za ljudsku zajednicu.

Inace, ovo sto ste rekli sa cinjenjem malih dobrih djela je divna zamisao, no nisam bas sigurna da je dovoljno da se stvori idealan svijet. Ja vjerujem da i u ovom nasem svijetu mnogi ljudi cine neka sitna dobra djela. Na zalost, mnoga od njih ostaju neprimijecena i necijenjena. Inace, ne znam zasto zamisljate da je svijet idealan ako svi ljudi imaju posao. Ovdje na zapadu neki ne rade jer su dovoljno bogati da ne moraju, a drugi zato sto primaju socijalnu pomoc od koje mogu da zive nista losije nego da rade. Nisam sigurna da li bi se oni mijenjali sa onima koji rade, jer za posao treba imati snage, strpljenja, dosljednosti, upornosti, vrednoce. Pa onda, sta sa umjetnicima koji cesto tavore i zive dosta lose i ciji se "posao" veoma razlikuje od onoga sto obicno podrazumijevamo pod radom? Za idealno drustvo bilo bi potrebno da su sve zemlje na svijetu dosta bogate, da su razlike medju stanovnistvom relativno male, da vlada mir i niko nikoga na napada. Bilo bi potrebno izbrisati bolesno ambiciozne ljude i smanjiti rivalitet, dok istovremeno bi ljudi trebali da budu dobro motivisani da su i dalje kreativni i produktivni, a to bi bilo malo tesko ostvariti. Trebalo bi uvesti jednu religiju, ili da su svi ateisti, pa da nema sukoba i razlika ni na tom planu. Trebalo bi pronaci rjesenje za sve probleme covjecanstva, od bolesti do starosti. Idealno drustvo je utopija, ali se slazem da bi se mogli pokusati naciniti neki mali koraci u tom pravcu, mada je to mozda idealizam sa moje strane, jer dok god nas u zivotu rukovode profit i ekonomija tesko je napraviti neke velike pomake u tom pogledu.

Mala dobra dela sama po sebi nisu dovoljna, nisam to ni rekao. Ona su samo temelj koji stvara pozitivnost i želju da se svako malo potrudi, koliko može. Ako postoji volja i taj krug se širi, već je dosta učinjeno.

Rekoh da bi svačiji rad bio cenjen, pa samim tih i umetnika. Bogataši bi bili ignorisani od većine i ne bi imali čime da održavaju bogatstvo, jer bi bili bojkotovani od strane obrazovanog stanovništva koje bi poštovalo prave vrednosti, a ne materijalne stvari koje bogataši nude. Uz stalno radno mesto, koje ljudima omogućava da imaju uvek samo malo više nego što im treba, manje njih bi težilo da ima više od toga, a i ne bi videli neku sreću u tome. Veliko bogatstvo nije preduslov za idealno društvo. Imati malo više od dovoljnog i sve to svojim radom, to je preduslov.

Ipak, postoji jedan veliki problem - ljudi su skloni tome da sebe veličaju i da smatraju da zaslužuju više, čak i ako realno ne zaslužuju. A kako ubediti nekoga da vredi isto kao i svako drugi i da ne treba da se izdvaja?

Samim tim iskrsava kao problem sam čovek - ne Ikin loš čovek, nego čovek sa svojom sasvim ljudskom potrebom da bude drugačiji i da mu se posveti više pažnje. A opet, ako ne bi bilo te potrebe, ne bi bilo ni napretka, jer se čovek ne bi trudio da nečim izvanrednim dođe u centar pažnje.

Dakle, neophodno je da se neko izdvoji da bi se napredovalo, ali treba da postoje kriterijumi na osnovu kojih neko ima pravo da se izdvoji, ali da mu se ne dopusti da ode previše daleko od ostalih.

E, moj Still, ja bih rekla da ti pricas o socijalizmu (mada mozda nisi toga svjestan). Tako je bilo za vrijeme Tita. Sto ti kazes, ljudi i sami imaju potrebu da se izdvoje od gomile i budu bolji na neki nacin, a u pravu si i sto kazes da to vodi napretku. Ona gomila koja dobija slicno bez pretjeranog ulaganja truda u takvim uslovima se pocinje jos manje truditi, pa se tako razvija armija lenjivaca koji ocekuju sve za nista ili vrlo malo sto pruzaju zauzvrat. Tesko je doskociti svim nedostacima ljudskim, ma kako se covjek trudio.

Kakvo bi po vašem mišljenju bilo idealno uređenje sveta? Utopija.
Šta biste promenili, a šta ostavili isto? Sve bih promenio, ništa ostavio.
Koji su glavni uslovi koji treba da se ispune da bi se realizovalo utopističko idealno? PROMENA ljudi. Tako prosto. (haha)
Da li se do idealnog uopšte može doći? Uz trud, rad, volju i želju sve je moguće. Ovde pre svega mislim na mnogo viši, globalni nivo.