1000 zašto - 1000 zato

Zato što je realnost naporna. U tolikim stvarima ne bismo mogli uživati i ne bismo umeli da im se prepustimo kad bismo ih sagledali realno. Tačno je da će te stvari jednom možda doći i ošamariti nas rukom realnosti, ali bar možemo reći da ih se nismo plašili dok su trajale.


Zašto se voda prodaje? Tj. zašto se naplaćuje nešto što je ionako dostupno svima? I još važnije, zašto je ljudi kupuju?

Zato sto je samo tako neki ljudi mogu poceti cijeniti, jer ovako misle da je izvor neiscrpan i da ce je uvijek biti...

Zasto sreca nije jednako rasporedjena ili bar po nekoj zasluzi?

Prvenstveno zbog činjenice da svako od nas drugačije shvata sreću. I zbog naše sposobnosti da sebe ubedimo da smo srećni i da sreću prepoznamo. Uvek ima i onih koji su manje srećni.


Zašto je lako ostaviti loš utisak, a teško ostaviti dobar?

Je l ovo toliko teško pitanje?

Zato sto nam je lakse uociti nesto lose na nekom drugom, nego ono dobro. Tako da se nesto sto smo napravili i zbog cega smo trebali ostaviti dobar utisak, brze i lakse brise od onog sto smo napravili zbog cega smo ostavili los utisak.

Zasto se toliko inatimo?

Zato što smatramo da ne bi trebalo popustiti osobi koja nema razumevanja za nas , a koja se isto tako inati nama. Dolazi do varnica sa obe strane, a inat (tvrdoglavost) ne dozvoljava ni jednoj strani da popusti. Na kraju, ili jedna strana popusti ili se zaboravi na sve to kroz par sati...

Zašto osećamo grižu savesti?

Zato sto umaramo sebe osjecajem krivice, a ne kapiramo da to nije neophodno, i da lako mozemo toga da se oslobodimo.

Zasto nekad ne vidimo da ce nas neki postupak da izadje na lose, iako je to od samog starta ocigledno?

Zato što je nekad tako lako lagati sebe. I lepše uopstalom. Zatvoriti oči i sanjati. Ubediti se da imamo snagu da poništimo loš osećaj.


Zašto sumnjamo u sebe?

Zato sto bojimo izazova ispred nas misleci da mu nismo dorasli,cak i ubjedimo sebe da je teze nego sto u stvari jeste.

Zasto nekad odugovlacimo nesto,i jednostavno ne stavljamo tacku na sve, a svjesni smo da je vrijeme za kraj je doslo?

Zato što je svaki kraj težak... I zato što nismo svesni da lagani kraj više boli od naglog presecanja.


Zašto smo sebi najgori neprijatelji?

Zato sto najbolje znamo svoje slabosti, sto je najveca moguca prednost nekog neprijatelja.

Zasto se uvijek neceg plasimo?

Zato što ne poznajemo dovoljno dobro sve svoje strahove da bi se suočili sa njima dovoljno pre nego što se pojave.



Zašto ljudi žele da budu kao i svi ostali?

Zato što se svi trudimo uklopiti u to neko "normalno" društvo. Mada je za mene "normalnost" biti to što jesi.

Zašto kada crtamo, sunce uvek bojimo žutom bojom?

Jer su nas tako ucili i takvim se cini u realu

Zasto smo nekad tuzni bez ikakvog vidljivog razloga?

Zato što smo dugo potiskivali tugu koja bi imala svoje razloge.


Zašto nekada ne znamo odakle početi?

Zato što nam se sve nekako čini komplikovanim.

Zašto se većina ljudi sklanja od kiše kad počne da pljušti ?

Zato sto ne zelimo da se pokvasimo i razbolimo. Po hladnom vremenu, ma kako bili obuceni, kada bi se dobro skvasili bilo bi nam zima.

Zato ljudi puse kada su svjesni negativnih posljedica pusenja?

Sve polazi od znatiželje, onda prelazi u naviku pa u zavisnost. Razlozi su različite prirode. Pušenje nije jedina stvar, a ni najgora stvar koju ljudi rade svesni negativnih posledica.

Zašto se na neka pitanja još uvek ne može dobiti odgovor?

Zivot ne bi bio interesantan kada bi mogli odgovoriti na sva pitanja.

Zasto let do Njujorka ne traje isto kao i let od Njojorka nazad (ista distanca)?

Zbog uticaja vjetrova (golfske struje)

Zasto neki ljudi moraju biti stalno u pravu?

Neki ljudi zaista mnogo znaju i cesto su u pravu. Ali, svakako ne uvijek. Ako neko insistira da je uvijek u pravu onda mislim da ta osoba ima kompleks nize vrijednosti i ne moze priznati sebi poraz, ma koliko on beznacajan bio. Neki mozda vole da dokazuju da su uvijek u pravu i zato sto vole da raspravljaju sa drugima, i da u raspravama pobjedjuju.

Zasto ljudi misle da crveni auti imaju vise nesreca nego drugi?

Zato što su sujeverni. To je, blago rečeno, jedna velika glupost. Negde sam pročitao i da je najveći broj nesreća sa crveni automobilima (ko se uopšte zaluđuje tim statistikama!?)


Zašto smo toliko sumnjičavi?

Zato sto nam se desavalo u zivotu da nam neko u lice kaze jednu stvar, a onda se uvjerimo da je suprotno tacno. Sumnjicavoscu zelimo da izbjegnemo stvaranje pogresnih zakljucaka, posto nije laskavo za nase misljenje o sebi kada otkrijemo da nismo bili u pravu u vezi sa necim ili nekim.

Zasto se sve manje zena odlucuje da radja djecu?

Zato sto je to obaveza za cijeli zivot, a ima toliko drugih, ljepsih stvari kojima bi mogle da ga posvete.

Zasto nam u odredjenim periodima sve izgleda monotono?

Zato sto se ljudi prilagodjavaju okolnostima u kojima se nalaze, pa ono sto im je do juce predstavljalo poteskocu, radost ili izazov gubi na snazi vremenom, dok ne dobiju nesto novo sto je sasvim razlicito sto im se desava i sto ce zaokupiti njihovu paznju neko vrijeme.


Zato ljudi nekada ne mogu da rijese probleme sa drugim ljudima na neki vrlo fin i miroljubiv nacin?