Čitanje poezije

od **Still_dreaming** Sub Mar 24, 2012 12:34 am

Ovo je tema namenjena čitanju poezije. U nju ćete postavljati audio zapise recitovanja / čitanja poezije. Možete postavljati ono što ste vi čitali / recitovali, ali i ono što je neki stručniji recitator izneo na svoj način. ‚‚Stručno'' ili ‚‚nestručno'', svi mi čitamo sebi i onako kako smo mi razumeli pesmu. Ako pesmu smatramo energičnom i prepunom emocija, brže ćemo je čitati, a ako je deskriptivna, polako ćemo se kretati preko opisa, uživljavajući se u svaku pesničku sliku ponaosob. Mada, neće svako ni postupati baš tako. Hiljadu ljudi, hiljadu ćudi. Jedini uslovi koji su obavezni su razgovetnost i naša saživljenost sa pesmom - moramo je osetiti i preneti to osećanje.

Video koji postavite možete komentarisati i reći da li vam odgovara brzina, način interpretacije pesme ili ne. Takođe možete komentarisati i postove drugih u tom pravcu.

od **Still_dreaming** Sub Mar 24, 2012 10:56 am

Jedna od meni najdražih pesma. Malo sam zbrzao, uvek zbrzam kad čitam poeziju, ali ova pesma i treba da bude dinamičnija, jer je kao govor upućen nekome, mada ne ovoliko brza kao što sam je pročitao. Čitao sam dve verzije, tj. dva prevoda. Meni lično se više dopada druga.

Poeziju retko kad čitam naglas, da se čujem, pa je ovo neuvežbano. Uvek je čitam u sebi.

od **pahuljica** Sre Mar 28, 2012 9:57 pm

Nadam se da će vam se svideti. Bila sam poprilično umorna. Sledeći put će biti bolje. givenheart

od **Still_dreaming** Ned Apr 15, 2012 2:22 pm

Insiprisala me pesma. Ovo je malo bolje.

Pijanstvo

Ne marim da pijem, al' sam pijan često.
U graji, bez druga, sam, kraj pune čaše.
Zaboravim zemlju, zaboravim mesto
Na kome se jadi i poroci zbraše.

Ne marim da pijem. Al' kad priđe tako
Svet mojih radosti, umoren, i moli
Za mir, za spasenje, za smrt ili pak'o,
Ja se svemu smejem pa me sve i boli.

I pritisne očaj, sam, bez moje volje,
Ceo jedan život, i njime se kreće;
Uzvik ga prolama: ‚‚Neće biti bolje,
Nikad, nikad bolje, nikad biti neće."

I ja žalim sebe. Meni nije dano
Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,
Oči plave, tople kao leto rano,
Život u svetlosti bez mraka i studi.

I želeci da se zaklonim od srama,
Pijem, i zaželim da sam pijan dovek;
Tad ne vidim porok, društvo gde je čama,
Tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek.

Vladislav Petković Dis