Edgar Dega

Edgar Dega (fr. Hilaire-Germain-Edgar De Gas) je bio francuski slikar, grafičar i vajar. Smatra se jednim od istaknutih predstavnika francuskog impresionizma, iako sam sebe nikada nije uvrštavao u impresionistički pokret. Zaokupljen urbanim prizorima, balerinama, prizorima sa trka konja, Dega ne raskida nikada u potpunosti sa majstorima realizma, kao što su Engr i Delakroa, stvara većinu svojih dela u ateljeu, ali i pored toga većina istoričara umetnosti se slaže da je njegovo mesto u okviru impresionizma.

Rođen je 19. jula 1834. godine u Parizu. Dega je bio sin bankara italijanskog porekla i Kreolke iz Nju Orleansa, koja je umrla kada je Edgar imao 13 godina. 1853. godine počeo je studije prava, ali se 1855. godine prijavio na Akademiju lepih umetnosti. Zatim Dega putuje u Rim. 1866. godine se vraća iz Rima u Pariz obogaćen iskustvima koje je sakupio. U početku je slikao istorijske teme i portrete po ugledu na Engrea, ali za razliku od Engra - samo portrete svojih prijatelja, i samo u ulju, a 70-tih godina je zavoleo i počeo da slika u pastelu i temperi. Pod uticajem italijanskog slikarstva, zabavljen uglavnom koloritom i koloritnom stranom pojave, slikao je pored portreta i aktova pojave iz svakodnevnog života i uglavnom scene iz pozorišta - balerine i konjičke trke. Zahvatao je u svojim slikama sa izraženom skraćenicom i lepršavim pokretom trenutna raspoloženja, a njegovo duboko osećanje karaktera ljudi daje težinu čak i naizgled slučajnim prizorima. I kada je prišao impresionizmu on nije napustio svoju sklonost ka crtanju i crtežu i njegova najlepša dela su nastala u tehnici pastela.


Godine 1865. izlaže u Salonu (službena izložba na Akademiji lepih umetnosti u Parizu) i njegovi su radovi bili oberučke prihvaćeni u svetu konvencionalne umetnosti. Poznat je po slikama balerina iz pozorišnoga života i konja iz konjskih trka i pre se zanimao za motive iz života negoli za mitološke teme. 1870. izbio je Francusko-pruski rat u kome je učestvovao. 1873. posećuje severnu Ameriku. 1886. godine učestvuje poslednji put na izložbi sa impresionistima. Od 1886. nalazi nove motive i aktivno slika. Dega je kroz rat otkrio svoje probleme sa vidom i očima što ga je jako zabrinjavalo i kako se nikada nije ženio poslednje godine je proveo skoro slep lutajući ulicama Pariza dok nije tu i umro 27. septembra 1917. godine.


Pred kraj života počeo je da izrađuje male figure svojih omiljenih motiva - balerina i konja - u vosku i glini. Jedna od njih, ‚‚Balerina" nalazi su u Metropoliten muzeju u Njujorku.

*****

Od slika i skica zasnovanih na klasičnoj antici i delima velikih majstora, preko prve istorijske kompozicije („Mladi Spartanci vežbaju“), do poslednjeg pokušaja akademskog stila („Ratne scene u srednjem veku“), uočljivo je kako se Dega postepeno oslobađao stega tradicije i kretao ka realizmu.

Konačni raskid sa idealizacijom ljudske figure vidljiv je na serijalu monotipija iz bordela koje, zbog svoje eksplicitnosti, dugo nisu smele da budu izlagane u javnosti (što umetniku nikada i nije bila namera).

Degaove radnice su jedre i neuredne, s crnim maljama između butina (ni Mane se čak nije usuđivao da ode tako daleko). One uživaju u seksu među sobom ili same sa sobom, a kada zajedno spopadnu stidljivu mušteriju, kao u „Ozbiljnom klijentu“, nagoveštavaju dolazak Pikasovih predatorskih „Gospođica iz Avinjona“.

Za raziku od prijatelja Eduara Manea, koji je obožavao žene (i one njega), Degaov odnos sa suprotnim polom je teško okarakterisati. Privatno se družio s feministkinjama i podržavao je koleginice (naročito Meri Kasat), ali uprkos tome, mnogi se i dalje pitaju da li je voleo žene.

Iako aktovi odišu erotikom, Dega nije pornograf uprkos njegovoj upornoj nezainteresovanosti za ženska lica i prikazivanju aktova mahom s leđa. Uvek je gasio vatrene nalete intimnosti koje su njegove slike provocirale - tako što bi vas uvukao unutra, a onda vas držao na sigurnoj udaljenosti.

U poznim godinama umetnikov vid je drastično oslabio. Dodir mu je postao važniji, što se vidi u češćem pribegavanju skultpuri i pastelima koji su zbog mekoće prikazivanja bili naročito pogodni za predstavljanje svetle puti.

Izvor: blic.rs


Postoji nekoliko naziva slike, ali je najuobičajeniji ‚‚Apsint'' ili ‚‚Čaša apsinta''. Na slici su prikazane dve figure, muškarac i žena za stolom u pariskom kafeu ‚‚Nova Atina'' dok se ispred žene nalazi puna čaša apsinta. Za žensku figuru na slici umetniku je pozirala glumica Elen Andre koja je bila model i mnogim drugim impresionističkim slikarima kao što su Renoar i Mane, ali sama nije cenila impresionističku umetnost. Muška figura predstavlja Marselena Debutena, slikara i gravera, koji je takođe bio poznat u pariskom boemskom društvu.

Iako se bavila aktuelnom društvenom tematikom, slika je naišla na vrlo nepovoljne kritike nakon svog prvog izlaganja. Kritičari su je 1876. opisali kao ružnu, pa čak i kao odvratnu. Sama tema opisivana je kao šokantna. Slika je drugi put izložena 1892. godine, a danas se nalazi u Muzeju Orsej u Parizu i deo je njegove stalne postavke.