Michael Jackson

Majkl Džozef Džekson (engl. Michael Joseph Jackson) je bio američki muzičar i jedan od komercijalno najuspešnijih i najuticajnijih zabavljača svih vremena. Njegovi doprinosi muzici, plesu i modi, zajedno sa privatnim životom praćenim jakim publicitetom, činili su ga značajnom figurom u popularnoj kulturi četiri decenije. Poznat i kao Kralj popa, solo karijeru je započeo 1971. godine nakon debija na profesionalnoj sceni 1964. kao vodeći i najmlađi član grupe ‚‚Džekson 5''.

Početkom 1980-ih Džekson je postao dominantna figura u pop muzici. Njegov šesti studijski album „Thriller“, izdat 1982. godine, najprodavaniji je album svih vremena. Četiri od ostalih njegovih izdanja, „Off the Wall“ (1979), „Bad“ (1987), „Dangerous“ (1991) i „HIStory: Past, Present and Future, Book I“ (1995), takođe spadaju među najprodavaniji muzički materijal na svetu. Nastupima i spotovima, Džekson je popularizovao nekoliko kompleksnih plesačkih tehnika kao što su robot i mesečev hod. Široko se navodi kao najzaslužniji za preobražaj muzičkih spotova iz promotivne alatke u umetničku formu sa spotovima pesama: „Beat It“, „Billie Jean“ i „Thriller“, koji su ga učinili prvim afroameričkim izvođačem sa snažnim publicitetom na Muzičkoj televiziji. Njegov jedinstven muzički zvuk, vokalni stil i koreografije su inspirisale brojne pop, rok, ritam i bluz i hip hop izvođače rušeći kulturne, rasne i generacijske barijere. Dva puta uvršten u „Rokenrol kuću slavnih“, njegova ostala dostignuća su mnogi Ginisovi rekordi, uključujući i rekord za „Najuspešnijeg zabavljača svih vremena“, 15 Gremi nagrada, 26 američkih muzičkih nagrada, 13 singlova broj jedan, i procenjena prodaja od preko 750 miliona albuma širom sveta. Bio je istaknut filantrop i humanitarac koji je zaradio i donirao milione dolara podržavši 39 akcija i osnovavši svoju fondaciju.

Džeksonov privatni život je izazivao kontroverze godinama. Promena njegove pojave se primećivala od kraja 1970-ih i početkom 1980-ih, sa promenama oblika njegovog nosa i boje njegove kože koje su rezultovale široko medijsko izveštavanje. Godine 1993, okrivljen je za seksualno zlostavljanje deteta iako nije bio optužen. Dva puta se ženio, prvo 1994, a zatim i 1996, postajući otac troje dece. Jedno dete je rodila surogat majka. Godine 2005. je zvanično optužen za maltretiranje deteta i zatim ponovo oslobođen optužbi. Dok se spremao za svoju poslednju koncertnu turneju 2009, pedesetogodišnji Džekson je preminuo usled predoziranja. Njegova komemoracija je prikazivana uživo širom sveta i posmatralo ju je oko milijardu ljudi.

Majkl Džekson je rođen u Geriju, u Indijani, 29. avgusta 1958. godine. Sin je Džozefa Voltera i Ketrin Ester. Osmo je od desetoro dece. Džozef je radio u fabrici čelika i nastupao je u ritam i bluz bendu zvanom ‚‚The Falcons'' sa svojim bratom Luterom. Majkl je odrastao pod velikim uticajem svoje majke koja je član Jehovinih svedoka.

Još od detinjstva, Džeksona je otac fizički i mentalno zlostavljao, tokom dugotrajnih uvežbavanja i proba, često je tučen i vređan. Maltretiranje u ovom dobu ostavilo je posledice na njegov život. Jednom prilikom Džozef se popeo u dečju sobu ušavši kroz prozor. Upao je dok su deca spavala sa zastrašujućom maskom na licu urlajući iz sveg glasa, jer je, kako je kasnije objašnjavao, hteo da ih nauči da ne ostavljaju prozor otvoren kada odu na spavanje. Godinama kasnije, Majkl je imao košmare u kojima je kidnapovan iz svoje sobe. Godine 2003, Džozef je priznao televiziji Bi-Bi-Si da je tukao svoju decu. Džekson je prvi put otvoreno pričao o zlostavljanju kojem ga je otac podvrgavao u intervjuu sa Oprom Vinfri 1993. godine. Rekao je da je tokom detinjstva često plakao jer se osećao usamljenim i da bi mu često pozlilo čim bi ugledao svog oca. U drugom intervjuu sa Martinom Baširom, poznatom kao „Život sa Majklom Džeksonom“ (engl. Living with Michael Jackson, snimljenom 2003) gorko je zaplakao tokom razgovora o svom detinjstvu. Izjavio je da se još uvek seća kako je Džozef sedeo u fotelji sa kaišem kojim bi tukao kad god ne bi dobro vežbali objasnivši: „Kad ne bi odradio kako treba, pocepao bi te“.

Džekson je svoj muzički talenat pokazao veoma rano, nastupajući kao petogodišnjak na božićnim koncertima. Godine 1964, zajedno sa bratom Marlonom pridružio se grupi ‚‚The Jackson Brothers'', koju su činili njihova braća Džeki, Tito i Džermejn. Na početku, svirali su kongo i tamburinu. Mladi Majkl je zatim počeo da nastupa kao prateći vokal i da pleše, a kada je napunio osam godina, on i Džermejn postali su vodeći vokali. Tada je naziv grupe promenjen u ‚‚The Jackson 5''. Bend je nastupao po srednjem Zapadu od 1966. do 1968. Često je nastupao i u klubovima za odrasle. Godine 1966. pobedili su na najznačajnijem lokalnom muzičkom takmičenju izvodivši pesmu Džejmsa Brauna „I Got You (I Feel Good)“.

Nakon učešća na pomenutom takmičenju, ‚‚The Jackson 5'' je snimio nekoliko pesama, uključujući i debitantski singl „Big Boy“ za izdavačku kuću Stiltaun 1967. Iduće godine su potpisali ugovor sa Motaun rekordsom. Magazin „Roling stoun“ je opisao mladog Majkla kao čudo sa ogromnim muzičkim darom ističući da je brzo postao frontmen i vodeći vokal u grupi: „Iako je imao dečji piskav glas, plesao je kao odrastao i pevao je sa kraljevima ritma, bluza i gospela kao što su Sem Kuk, Džejms Braun, Rej Čarls i Stivi Vonder.“ Grupa je postavila rekord kada su njena četiri singla („I Want You Back“, „ABC“, „The Love You Save“ i „I‘ll Be There“) dospela jedan za drugim na čelo liste „Bilbord hot 100“. Tokom ranih godina grupe, tim za odnose s javnošću izdavačke kuće tvrdio je da je Majkl imao devet godina, dve manje nego što je imao, da bi publici izgledao ljupkiji. Između 1972. i 1975. godine, ‚‚The Jackson 5'' je izdao ukupno četiri solo studijska albuma za Motaun, među kojima i „Got to Be There“ i „Ben“. Oni su objavljivani pod franšizom ‚‚The Jackson 5'' i sa njih su izdati uspešni singlovi poput „Got to Be There“, „Ben“ i „Rockin' Robin“. Prodaja albuma grupe je počela padati 1973. godine, a Motaun joj je striktno zabranio da snima ili objavi bilo kakav materijal. I pored toga bend je postigao nekoliko top 40 hitova, uključujući i top 5 disko singl „Dancing Machine“ i top 20 hit „I Am Love“.

‚‚The Jackson 5'' je napustio Motaun 1975. da bi zatim potpisao ugovor sa Si-Bi-Es rekordsom u junu iste godine, pridružujući se International recordsu iz Filadelfije, a zatim i Epic recordsu. Po završetku pravnog postupka, grupa je preimenovana u ‚‚The Jacksons''. Nakon promene naziva, bend je nastavio sa nastupima objavljujući još šest albuma između 1976. i 1984, u toku kojih je Majkl bio glavni tekstopisac. Napisao je hitove „Shake Your Body (Down the Ground)“, „This Place Hotel“ i „Can You Feel It“. Godine 1978. tumačio je ulogu Strašila u filmskom mjuziklu „The Wiz“. Snimanja je zakazivao Kvinsi Džons sa kojim se sprijateljio tokom produkcije filma. Tom prilikom Kvinsi je pristao da bude producent pevačevog narednog solo albuma, „Off the Wall“. Godine 1979, Džekson je polomio nos za vreme jedne kompleksne plesačke rutine. Operacija nosa koja je sledila nije bila u potpunosti uspešna. Džekson se žalio na poteškoće koje je imao tokom disanja.


Džons i Džekson su zajednički producirali album. Pored pevača, tekstopisci su bili i Rod Temperton, Stivi Vonder i Pol Makartni. Izdat 1979. godine, „Off the Wall“, bio je prvi album koji je objavio četiri američka top 10 hita od kojih su se dva našla na vrhu liste „Bilbord hot 100“, „Don't Stop 'til You Get Enough“ i „Rock With You“. Nalazio se na trećem mestu „Bilbordovih 200 najboljih albuma“. Zvanično, prodat je u sedam miliona kopija u Americi od dvadeset miliona širom sveta. Na dodeli Američkih muzičkih nagrada 1980, osvojio je tri nagrade: za najbolji soul i ritam i bluz album, najboljeg muškog soul i ritam i bluz izvođača i za najbolji ritam i bluz singl („Don't Stop 'Til You Get Enough“). Te godine, postao je vlasnik Bilbordove muzičke nagrade za najbolji album jednog crnog izvođača i Gremi nagrade za najbolje muško ritam i bluz vokalno izvođenje (za „Don't Stop 'Til You Get Enough“). Uprkos komercijalnom uspehu, Džekson je smatrao da je album trebao imati mnogo veći uticaj i bio je odlučan u tome da nadmaši svoja postignuća sledećim izdanjem. Godine 1980, Džekson je sebi obezbedio najviše priznanje u muzičkoj industriji. Zaradio je 37 procenata ukupnog profita albuma.


1982. snimio je pesmu „Someone in the Dark" koja je bila deo muzike za film „E. T.“. Ploča je osvojila Gremi za najbolji album za decu. Iste godine, izvođač je objavio svoj drugi album za Epik, „Thriller“. „Thriller“ se nalazio na „Bilbordovoj listi 200 najboljih albuma“ 80 uzastopnih nedelja od kojih je 37 bio na vrhu. Prvi je album koji je lansirao sedam top 10 singlova među kojim i „Billie Jean“ i „Beat It“. Odlikovan je duplim dijamantskim tiražom za prodaju od oko 29 miliona kopija u Sjedinjenim Američkim Državama. Trenutno je najprodavaniji album u Sjedinjenim Državama i na svetu svih vremena sa procenjenom prodajom između 47 miliona i 110 miliona kopija širom sveta, iako svojevremeno nije imao gotovo nikakvu promociju.

Džeksonov pravni zastupnik Džon Branka je isticao da je njegov klijent imao najviše priznanje u muzičkoj industriji. Blizu dva dolara mu je pripadalo za svaki prodati album. Džekson je takođe rekordno profitirao od kompakt diskova i prodaje dokumentarca „The Making of Michael Jackson‘s Thriller“ koji je producirao sa Džonom Lendisom. Dokumentarac, finansiran od strane Muzičke televizije, prodat je u preko 350 hiljada kopija za par meseci. Tadašnji period je dočekao proizvodnju lutki sa Džeksonovim likom koje su se pojavile u prodavnicama u maju 1984. u vrednosti od dvanaest dolara. Biograf Rendi Taraboreli je izjavio: „U nekom trenutku, „Thriller“ se prestaje prodavati poput magazina, igračke ili ulaznice za hit film, a onda se počinje prodavati kao kućna potrepština.“ Gil Frizen, predsednik Ej-End-Em rekordsa je rekao da „cela industrija ima interes u ovom uspehu.“ Neobično za to vreme, sa albuma je izdato sedam singlova. „Time“ magazin je objavio da je „Thriller“ pružio (muzičkom) biznisu najbolje godine još od 1978. kada je domaći godišnji dohodak u Sjedinjenim Američkim Državama bio 4,1 milijarda dolara. Magazin je nazivao Džeksona: „Kraljem ploča, radija, spotova. Čovekom koji sam spašava muzički biznis. Tekstopiscem koji stvara bitove za dekadu. Plesačem sa najelegantnijim stopalom na ulici. Pevačem koji prekida sve granice ukusa, stila i boja takođe.“

Džeksonova popularnost još više raste nakon 25. marta 1983. godine i nastupa na proslavi 25 godina postojanja Motauna poznatoj kao „Motown 25: Yesterday, Today, Forever“. Prvo je nastupio sa svojom braćom, a zatim i samostalno izvodeći pesmu „Billie Jean“. Tada je prvi put izveo svoj prepoznatljivi pokret, mesečev hod. Nastup je posmatralo oko 47 miliona televizijskih gledalaca (ovoliki broj gledalaca nije bio zabeležen od nastupa Elvisa Preslija i Bitlsa u emisiji Eda Salivena). „Njujork tajms“ je objavio: „Mesečev hod koji je uradio je poznata metafora njegovog plesačkog stila. Kako to radi? Kao tehničar, sjajan je iluzionista i jedinstven mimičar. Njegova veština da drži jednu nogu pravu dok drugom klizi, iziskuje savršen tajming.“

Godine 1984. Džekson je snimao reklamu za Pepsi kolu koja je predstavljala simulirani koncert gde on nastupa sa svojom braćom pred par hiljada ljudi. U toku snimanja, neko ga je iz publike pogodio vatrometom u glavu. Opekotina koju je pretrpio bila je drugog stepena. Pepsi mu je osiguranje otplatio bez suđenja. Od otplaćenog novca, Džekson je 1,5 milion dolara dao jednom centru koji se bavio pomaganjem ljudima sa opekotinama. Docnije je imao svoju treću operaciju nosa. Iste godine 14. maja, pozvan je da dođe u Belu Kuću da primi nagradu koju će mu uručiti američki predsednik Ronald Regan. Nagrada mu je data zbog podrške humanitarne akcije za odvikavanje vozača od alkohola i droga. Te 1984. osvojio je i rekordnih osam Gremi nagrada. Za razliku od ostalih albuma, „Thriller“ nije imao zvaničnu turneju kojom bi se promovisao. Ipak, Džekson se pridružio svojoj braći na turneji albuma „Victory“ na kojoj je prikazao dosta svog novog solo materijala. Turneju je ukupno posmatralo više od dva miliona Amerikanaca. Pevač je donirao svojih pet miliona dolara zarađenih na turneji u humanitarne svrhe. Džekson akcije nastavlja pesmom „We Are the World“ koju je napisao sa Lajonelom Ričijem. Kao singl, pesma je objavljena 1985. godine širom sveta. Osnovni cilj je bio da se pomogne siromašnim u Africi i Sjedinjenim Američkim Državama. Njih dvojica su bili jedni od 39 slavnih ličnosti čiji su vokali bili na ploči. Singl je postao jedan od najprodavanijih svih vremena sa oko 20 miliona prodatih kopija.


Dok su Džekson i Pol Makartni radili na dva hit singla, „The Girl Is Mine“ i „Say Say Say“, sprijateljili su se. Često su se posećivali, a u jednom od razgovora Makartni je pomenuo Džeksonu milione dolara koje zarađuje od vlasništva nad autorskim pravima za muzička dela. Zarađivao je blizu četrdeset miliona dolara godišnje od prava nad pesmama drugih izvođača. Sam Džekson je zatim započeo svoju biznis karijeru, prodajući i kupujući prava distribucije muzike od mnogih izvođača. Malo kasnije, „Northern Song“, muzički katalog koji sadrži hiljade pesama među kojim i pesme Bitlsa, bio je na prodaji. Džekson je odmah pokazao interesovanje za katalog. Izjavio je: „Ne zanima me. Hoću te pesme. Donesi mi te pesme Branka (njegov pravni zastupnik).“ Branka je zatim kontaktirao Makartnijevog zastupnika koji je odgovorio da njegovog klijenta licitacija ne zanima. Nakon što je Džekson započeo pregovore, Makartni je promenio mišljenje i pokušao je da ubedi Joko Ono da mu se pridruži na licitaciji što je ona odbila tako da je i on sam odustao. Džekson je pobedio ostatak konkurencije u pregovorima koji su trajali deset meseci. Kupio je katalog za 47,5 miliona dolara. Povodom toga, Makartni je izjavio: „Mislim da je lukavo uraditi tako nešto.“ Reagujući na izjavu, biograf Rendi Taraboreli je kazao: „Makartni je zarađivao milione dolara od muzike drugih ljudi. Imao je više novca od Džeksona u tom trenutku tako da je mogao licitirati i otkloniti brigu hoće li njegov prijatelj kupiti.“

Džeksonova koža je bila tamnosmeđe boje tokom njegove mladosti ali je postajala tokom osamdesetih godina prošlog veka sve svetlija. Ova promena je dobila rasprostranjeno medijsko izveštavanje i glasine da Džekson izbeljuje svoju kožu. Sredinom osamdesetih mu je dijagnoziran vitiligo i lupus. Obe bolesti su ga činile osetljivim na Sunčevu svetlost. Ovu dijagnozu potvrdio je Arnold Klajn, Džeksonov dugogodišnji dermatolog. Tretmani koje je koristio zajedno sa šminkom stvorili su njegovu pojavu drugačijom. Struktura njegovog lica se isto tako promenila. Nekoliko hirurga je nagađalo da je imao više operacija i to: nosa, čela, usana i jagodica.

Promene na njegovom licu bile su delom uslovljene gubitkom težine. Džekson je gubio težinu početkom osamdesetih zbog promena dijeta i želje za „telom plesača“. Pojedini svedoci koji su ga viđali, tvrdili su da je imao česte vrtoglavice i anoreksiju nervoze. Neki lekari su izjavili da veruju da pevač ima dismorfofobiju, odnosno da je preokupiran strahom da je njegova pojava ružna ili defektna. Džekson je tvrdio da mu je dva puta nos operisan i da nije imao kakvih drugih operacija iako je jednom izjavio da mu je napravljen mali rascep kod podbratka.

Tabloidi su 1986. tvrdili da Džekson spava u hiperbaričnoj komori da bi usporio proces starenja. Objavljena je fotografija gde on leži u velikom staklenom sanduku. Iako je tvrdnja bila netačna, pevač je nije demantovao. Džekson je zatim kupio šimpanzu imena Babls sa kojim je počeo da se druži što je još više izrazilo njegovu ekscentričnu pojavu. Godine 2003. je izjavio da je Babls koristio njegov toalet i da mu je sređivao sobu. Kasnije je bilo objavljeno da je Džekson kupio kosti Džozefa Merika (poznatog svoje zbog neskladne građe). Tu glasinu je tek 1993. demantovao u intervjuu sa Oprom Vinfri. Sve ove priče i mnoge druge su mu nadenule nadimak Ćaknuti Džeko (engl. Wacko Jacko) za koji je rekao da ga prezire. Shvatajući svoju grešku, prestao je da se bavi pričama koje se vrte u medijima. Kako god, na kraju su sami mediji počeli da objavljuju svoje priče.


Džekson je zatim promovisao svoj sledeći film „Captain EO“. Film je režirao Fransis Ford Kopola. Bio je najskuplji producirani film po minutu i prikazivan je u Diznijevim parkovima. Sa prvim albumom u pet godina, industrija je iščekivala još jedan veliki hit. Džeksonov sedmi studijski album, „Bad“, imao je slabije prodajne karakteristike u odnosu na „Thriller“ ali je zabeležio solidan komercijalan uspeh. U Sjedinjenim Državama je lansirao sedam hit singlova od kojih su pet („I Just Can‘t Stop Loving You“, „Bad“, „The Way You Make Me Feel“, „Man in the Mirror“ i „Dirty Diana“) dosegli prvo mesto na „Bilbordu hot 100“, što ga čini albumom sa najviše broj 1 singlova ikada. Prvi je album ikada koji je dospeo na prvo mesto top-listi u dvadeset i pet zemalja i bio je najprodavaniji album u svetu 1987. i 1988. godine. Do 2008. je prodat u osam miliona kopija u Sjedinjenim Državama i u 30 miliona širom sveta.

Godine 1987. Džekson je odlučio da ne bude više član Jehovinih svedoka zbog njihovog negodovanja spota pesme „Thriller“. Svetska turneja albuma je trajala od 12. septembra 1987. do 14. januara 1989. Samo u Japanu bilo je održano 14 rasprodatih koncerata na kojim je prisustvovalo oko 570 000 gledalaca. Džekson je postavio Ginisov rekord kada ga je posmatralo više od 504 000 ljudi na sedam koncerata na Vembli stadionu. Nastupio je na 123 koncerta sa ukupnom posetom od 4,4 miliona ljudi. Još jedan Ginisov rekord je postavio zaradom 125 miliona dolara na turneji. Tokom putovanja je davao donacije bolnicama i sirotištima.

Džekson je 1988. godine izdao svoju prvu autobiografiju, „Moon Walk“ (srp. „Mesečev hod“), koju je pisao četiri godine. U njoj govori o svom detinjstvu, iskustvima sa ‚‚The Jackson 5'' i zlostavljanju kada je bio dečak. Isto tako je pričao o svojim plastičnim operacijama, opisao je promenu strukture lica u pubertetu, gubitak težine, striktnu vegeterijansku dijetu, promene frizura i nastupe. Knjiga je dosegla prvo mesto na listi bestselera magazina „Njujork tajms“. Kasnije, Džekson je izdao film „Moonwalker“ koji u uvodu sažeto hronološki prikazuje događaje iz njegove karijere da bi zatim izdao i film u kojem su on i Džon Peski glavne uloge. „Moonwalker“ se odmah po svom izdanju našao na vrhu „Bilbordove“ liste najboljih spotova na kaseti gde je ostao 22 nedelje. Ironično, film je smenio sa tog mesta spot „Michael Jackson: The Legend Continues“.

U martu 1988, Džekson je kupio zemljište blizu Santa Injeza, Kalifornija gde je sagradio ranč nazvavši ga Neverlendom (srp. Nedođija). Imanje površine 11 kvadratnih kilometara i vrednosti 17 miliona dolara obezbeđivalo je 40 čuvara. Na njemu se nalazi zabavište, bioskop i menažerija. Vrednost Neverlenda je 2003. godine procenjena na skoro 100 miliona dolara. Godine 1989, Džeksonova zarada od prodaja albuma, koncerata i drugog, bila je oko 125 miliona dolara. Kasnije, pevač je postao prvi zapadnjak koji se pojavio na televizijskoj reklami u Sovjetskom Savezu.

Uspesi tokom osamdesetih su mu dodelili titulu „kralja popa“. Tako ga je predstavila glumica i njegova prijateljica Elizabet Tejlor kada mu je uručivala nagradu za izvođača decenije 1989. i pri tom ga nazvala „pravim kraljem popa, roka i soula“. Predsednik Džordž H. V. Buš uručio je pevaču u Beloj kući nagradu za izvođača decenije zbog njegovih dostignuća tokom osamdesetih. Od 1985. do 1990, Džekson je poklonio 500 hiljada dolara jednoj dobrotvornoj organizaciji koja pomaže crncima, a svu zaradu od svog singla „Man in the Mirror“ dao je u humanitarne svrhe. Njegovo izvođenje pesme „You Were There“ 1990. godine na proslavi 60. rođendana Semija Dejvisa Džuniora bilo je nominovano Emi nagradom.


U martu 1991, Džekson je obnovio ugovor sa Sonijem za rekordnih 100 miliona dolara. Svoj osmi album, „Dangerous“, izdao je iste godine. Do 2008, „Dangerous“ je prodat u oko sedam miliona primeraka u Sjedinjenim Državama i u 32 miliona kopija širom sveta. Najuspešniji je nju džek sving album svih vremena. U Sjedinjenim Državama, albumov prvi singl „Black or White“ bio je njegov najveći hit, dostigavši prvo mesto na „Bilbordu hot 100“ listi i bivajući na toj poziciji sedam nedelja. Drugi singl, „Remember the Time“, bio je osam nedelja među pet najboljih singlova iste liste (odnosno na trećem mestu). Tu pesmu je 1993. Džekson izvodio na dodeli Soul trejn nagrada sedeći u invalidskim kolicima. Povodom toga je izjavio da je povredio nogu na probi. U Ujedinjenom Kraljevstvu i u ostalim delovima Evrope, „Heal the World“ je bio najveći hit sa albuma, prodat u 450 hiljada kopija u Britaniji gde je bio pet nedelja na drugoj poziciji.

Džekson je 1992. godine osnovao Heal the World fondaciju. Humanitarna organizacija je dovodila neprivilegovanu decu na pevačevo imanje da vide i iskuse sve ono što do tada nisu mogla. Fondacija je slala milione dolara širom sveta za pomoć ugroženoj deci. Svetska turneja albuma „Dangerous“ je počela 27. juna 1992. i završila se 11. novembra 1993. Džekson je održao 67 koncerata na kojim ga je posmatralo ukupno 3,5 miliona ljudi. Svi profiti od koncerata su otišli ka pomenutoj fondaciji. Prava prikazivanja turneje su prodata HBO televiziji za rekordnih 20 miliona dolara. Nakon bolesti i smrti Rajana Vajta, pevačevog prijatelja, Džekson je doprineo tome da javnost nešto više sazna o sidi koja joj tada nije bila u potpunosti poznata. Na jednoj svečanosti koju je priredio tadašnji američki predsednik Bil Klinton, javno je sve zamolio da doniraju novac organizacijama koje se bave preventivom i lečenjem ove zaraze.

Kasnije je posetio nekoliko afričkih zemalja, među kojima i Gabon i Egipat. Po dolasku u Gabon, dočekalo ga je oko 100 hiljada ljudi. Neki od njih su nosili natpise „Dobro došao kući, Majkl“. Prilikom boravka u Obali Slonovače, Džeksona je kao kralja Sanija krunisao jedan plemenski starešina. Džekson se zahvalio velikodostojnicima na francuskom i engleskom da bi zatim potpisao zvanična dokumenta formalizujući svoje veličanstvo. Na kraju je seo na zlatni presto i odgledao ceremonijalne plesove. Jedan od najpriznatijih njegovih nastupa bio je tokom poluvremena 27. Superbola. Tom prilikom je izveo nekoliko svojih pesama uz pratnju vatrometa i mnogih specijalnih efekata. Nastup je posmatralo oko 135 miliona Amerikanaca. Inače to je prvi Superbol gde je publika u toku poluvremena bila jedan od izvođača. Na 35. dodeli Gremi nagrada u Los Anđelesu, Džeksonu je dodeljena nagrada „Živa legenda“ (engl. Living Legend Award). „Black or White“ je bio nominovan za najbolje vokalno izvođenje. „Jam“ je bio nominovan u dvema kategorijama: za najbolje ritam i bluz vokalno izvođenje i za najbolju ritam i bluz pesmu.

Džekson je 1992. godine dao intervju Opri Vinfri koji je trajao 90 minuta. To je bio njegov prvi televizijski intervju od 1979. godine. Pričao je o svom detinjstvu i o maltretiranjima koje je morao da trpi od svog oca. Verovao je da je izgubio mnogo toga kao dete i dodao je kako često plače zbog toga. Demantovao je tvrdnje tabloida da je kupio kosti Čoveka slona ili da je spavao u hiperbaričnoj komori. Izvođač je prvi put pričao o promeni boje svoje kože govoreći da ima zarazu zvanu vitiligo. Intervju je gledalo oko 90 miliona Amerikanaca čime je zauzeo četvrto mesto na listi najgledanijih neprofitnih programa u istoriji američkih televizija. Tada je takođe započeta i javna debata na temu vitiliga, zaraze koja do tada je bila malo poznata. Album „Dangerous“ je ponovo izdat i ponovo se probio među deset najboljih na listama širom sveta.

Džekson je 1993. godine optužen za seksualno maltretiranje trinaestogodišnjeg Džordana Čendlera i to neposredno od samog deteta i njegovog oca Ivana Čendlera. Tada se, logično, prijateljstvo između Džeksona i Čendlera završilo. Vremenom kasnije Ivan je u snimanim razgovorima izjavljivao da ako prođe kroz ovo, „osvojiće velike pare“, i da nema šansi da će izgubiti. Dodao je i da će proći kroz sve da bi Džeksonova karijera bila gotova. Godinu kasnije su se sreli. Džordan je rekao svom ocu da je Džekson dodirivao njegov penis. Ivan Čendler i Džekson su posredstvom svojih pravnih timova započeli neuspešne pregovore oko finansijskog dogovora; inicirao ih je Ivan a izvođač je dao nekoliko ponuda. Džordan Džendler je rekao psihijatru i kasnije policiji da ga je Džekson prinuđivao na ljubljenje, masturbaciju i oralni seks. Navodno je dao detaljan opis pomenutog.

Zvanična istraga je počela. Neverlend je istražen, deca koja su bila tamo i članovi porodice su snažno demantovali priče da je Džekson pedofil. Njegova slika u javnosti je pogotovo okaljana kada ga je sestra Latoja optužila da je pedofil da bi taj stav kasnije opovrgla. Džekson je pristao na svlačenje dogovoreno na imanju. Istraga je vođena radi poređenja tela sa opisom koju je dečak dao. Doktori su izjavili da postoje velike sličnosti između opisanog i viđenog, ali da to ne može biti definitivno, jer je bilo pitanje da li je ono što je dečak opisao i video ili je dobio informacije od nekog drugog.

Džekson je počeo uzimati lekove za smirenje, valijum, ksanaks i ativan da bi prebrodio stres u toku istrage. U toku jeseni 1993. godine, postao je zavisan na droge. Njegovo zdravstveno stanje je bilo toliko narušeno da je odložio svetsku turneju i imao je višemesečno odvikavanje od droga. Zbog stresa, prestao je da se hrani i time je izgubio veliki deo težine.

Reakcije medija su stavile Džeksona u nezavidnu poziciju. Navođeno je da novcem „krije“ svoja dela dajući velike svote. Prvog januara 1994. godine, Džeksonovi zastupnici su se sastali sa porodicom Čendler i njihovim timom van suda i isplatili 22 miliona dolara. Nakon toga, Džordan Čendler je odbijao da nastavi krivični postupak. Džekson više nije bio optužen, dokaza nije bilo dovoljno i država je zatvorila slučaj. U jednom intervjuu koji je dao sa svojom budućom ženom Lisom Meri Presli, izjavio je da nije nikada povredio dete kao i da je platio zato što je slučaj mogao da traje i do sedam godina i da je tako učinio uslugu ocu deteta koje je navodno zlostavljao. Nakon Džeksonove smrti 2009. godine, Džordan je priznao da je pod pritiskom optužio pevača kao i da nije bio zlostavljan.

Kasnije, iste godine, Džekson je oženio Lisu Meri Presli, jedinu ćerku Elvisa Preslija. Prvi put su se sreli 1975. godine za vreme posete Džeksonove porodice u Em-Dži-Em grand hotelu da bi se ponovo sreli 1993. godine pomoću zajedničkog prijatelja. Bili su u kontaktu svakog dana preko telefona. Kada su optužbe za uznemiravanje deteta postale javne, Džekson se vezao za Presli zbog podrške koju mu je pružala. Ona je govorila da ne veruje da je bilo šta loše uradio i da se zaljubljuje u njega. Dodala je da ga želi spasiti i da misli da može to uraditi. Kada je Džekson razgovarao sa njom telefonom jeseni 1993. godine, zaprosio ju je pitanjem: „Ako bih te pitao da se udaš za mene, da li bi pristala?“ Venčali su se u Dominikanskoj Republici u tajnosti. Nakon manje od dve godine, razveli su se ostavši prijatelji.


Džekson je 1995. godine ujedinio svoj katalog „Northern Songs“ sa jednim Sonijevim izdavačkim odeljenjem stvorivši „Sony/ATV Music Publishing“. Tako je postao vlasnik pola kompanije zarađujući 95 miliona dolara i dobijajući prava na još više pesama. Nakon toga, objavio je album na dva diska „HIStory: Past, Present and Future, Book I“. Prvi disk, „HIStory Begins“, kompilacija je petnaest najvećih pesama; 2001, taj disk je ponovo izdat, pod imenom „Greatest Hits- HIStory Vol. I“. Drugi disk, „HIStory Continues“, sadrži petnaest novih pesama. Album je debitovao na prvom mestu u Sjedinjenim Državama gde je prodat u 7 miliona kopija. „HIStory“ je najprodavaniji album svih vremena na svetu u kategoriji albuma koji se sastoje od dva ili više diskova i to u 20 miliona kopija (odnosno 40 miliona diskova). Bio je nominovan za Gremi nagradu za najbolji album. Prvi izdati singl sa albuma je bio „Scream/Childhood“. „Scream“ je duet Džeksona i njegove najmlađe sestre Dženet. Singl je prvi u istoriji liste „Bilbord hot 100“ koji je debitovao na petom mestu i bio je nominovan Gremijem za najbolju pop vokalnu saradnju. „You Are Not Alone“ je bio drugi singl. Drži Ginisov rekord kao prva pesma ikada koja je debitovala na prvom mestu pomenute liste. Pesma je nominovana Gremijem za najbolje pop vokalno izvođenje.[96] Krajem 1995. godine, Džekson je prebačen u bolnicu nakon gubitka svesti tokom probe za jedan televizijski nastup; razlog tome je bio napad panike. „Earth Song“ je bio treći singl sa albuma i našao se na vrhu u Ujedinjenom Kraljevstvu gde je prodat u oko milion kopija što ga čini pevačevim komercijalno najuspešnijim u toj zemlji.

Svetska turneja albuma „HIStory“ je počela 7. septembra 1996. i završila se 15. oktobra 1997. godine. Džekson je održao 82 koncerta na 5 kontinenata, u 35 zemalja tj. u 58 gradova pred ukupno više od 4,5 miliona ljudi što tu turneju čini njegovom najposećenijom. Tokom turneje u Australiji, pevač se oženio dermatološkom sestrom Debrom Džin Rouv sa kojom je dobio sina, Majkla Džozefa Džeksona Džuniora (poznat kao Prince) i ćerku, Paris Majkl Ketrin Džekson. Par se prvi put sreo sredinom osamdesetih kada je pevaču dijagnoziran vitiligo. Debra mu je pomagala godinama pri lečenju bolesti i pružala mu emocionalnu podršku. Stvorili su jako prijateljstvo da bi se onda zaljubili jedno u drugo. Prvobitno nisu planirali da se venčaju ali nakon saznanja Debrine trudnoće, Džeksonova majka je zahtevala venčanje. Par se razveo 1999. godine, a Debra je prepustila Džeksonu puno starateljstvo nad decom i ostala je sa njim prijatelj.


Godine 1997. izdat je album „Blood on the Dance Floor: HIStory in the Mix“. Sadrži remikse hit singlova sa albuma „HIStory“ i pet novih pesama. Do 2007. godine, album je prodat širom sveta u 6 miliona kopija čime je i najprodavaniji remiks albuma svih vremena. Bio je na prvom mestu u Ujedinjenom Kraljevstvu kao i njegov naslovni singl. U Sjedinjenim Državama, bio je platinastog tiraža, iako se našao tek na 24. mestu po prodaji.

Tokom juna 1999, Džekson je bio uključen u niz humanitarnih akcija. Zajedno sa Lučanom Pavarotijem je prisustvovao na dobrotvornom koncertu u Modeni u Italiji. Koncert je podržala neprofitna organizacija Vorčajld sa ciljem da pomogne izbeglicama sa Kosova kao i nezbrinutoj deci iz Gvatemale. Kasnije istog meseca, Džekson je organizovao dva koncerta pod nazivom Michael Jackson & Friends, od kojih se po jedan održao u Nemačkoj i Koreji. Drugi izvođači koji su nastupali, bili su: Sleš, Scorpions, Luter Vandros, A. R. Rahman, Prabu Deva Sundaram, Šobana Ćandrakumar, Andrea Bočeli i Pavaroti. Sav zarađen novac je prosleđen Crvenom krstu, Deci Nelsona Mendele i Unesku.


Šest godina nakon svog poslednjeg studijskog albuma i nakon provođenja dosta vremena krajem devedesetih i početkom novog milenijuma u javnosti, Džekson je izdao svoj deseti studijski album, „Invincible“. Da bi ga promovisao što bolje, organizovao je dva specijalna koncerta u Medison skver gardenu povodom trideset godina svoje solo karijere. Koncerti su održani u septembru 2001. godine, a Džekson se pojavio na bini zajedno sa braćom prvi put od 1984. Osim njih, nastupili su: Ašer, Mija, Vitni Hjuston, En Sink, Sleš i mnogi drugi. Ubrzo posle napada 11. septembra 2001. godine, Džekson je pomogao organizaciji humanitarnog koncerta „Ujedinjeni stojimo: Šta još mogu dati“ (engl. United We Stand: What More Can I Give) koji se održao u Vašingtonu 21. oktobra iste godine. Kraj koncerta su obeležili mnogi izvođači predvođeni njim i pesmom koju je napisao, „What More Can I Give“. „Invincible“ je bio komercijalni uspeh debitujući na prvom mestu u 13 zemalja. Prodat je u 13 miliona kopija širom sveta. U Americi je izdat u duplom platinastom tiražu. Kako god, prodaje albuma su bile izrazito niže u odnosu na prodaje pevačevih prethodnih izdanja kako zbog oslabljenje muzičke pop industrije i oskudne promocije, tako zbog spora sa Sonijem i turneje koja nije održana. Sa albuma su izdata tri singla: „You Rock My World“, „Cry“ i „Butterflies“.

Džeksonovo treće dete, Princ Majkl Džekson II (poznat kao Blenket), rođeno je 2002. godine. Džekson nije otkrio identitet detetove majke ali je rekao da je ono rođeno putem vantelesne oplodnje. Iste godine u novembru, pokazao je fanovima Princa držeći ga na balkonu jedne hotelske sobe u Berlinu. Sa obzirom da ga je držao jako nesigurno i to na četvrtom spratu, mediji širom sveta su ga negativno kritikovali. Kasnije, Džekson se izvinio za incident nazivajući ga užasnom greškom. Soni je 2003. godine izdao kompilaciju Džeksonovih hitova na kompakt disku i u DVD formatu. U Sjedinjenim Državama, album je zauzimao 13. poziciju gde je odlikovan platinastim tiražom. U Ujedinjenom Kraljevstvu je odlikovan za prodaju od najmanje 1.2 miliona kopija.

Godine 2003, televizija Granada je snimila dokumentarac pod imenom „Život sa Majklom Džeksonom“. U njemu, pevač je snimljen dok se drži za ruke i priča o deljenju kreveta sa mladim Gavinom Arvizom koji ga je kasnije tužio za seksualno maltretiranje. U istom dokumentarnom filmu, prilikom snimanja je trošio velike svote novca tako da bi nekad samo u jednoj ekskluzivnoj robnoj kući potrošio više miliona američkih dolara. Kratko nakon što se film počeo prikazivati, Džeksona je optužio pomenuti dečak za pedofiliju i davanje alkohola. U to vreme dečak je imao 14 godina.

Džekson je demantovao sve optužbe govoreći da ta spavanja nisu bila seksualne prirode. Njegova prijateljica Elizabet Tejlor ga je branila govoreći da je bila tu kada su njih dvojica: „... bili u krevetu i gledali televiziju. Tu nije bilo ništa nenormalno. Nije bilo dodira. Smejali smo se kao deca i gledali smo dosta toga od Volta Diznija.“ Za vreme istrage, Džeksonov profil je istraživao doktor Sten Kec. Bilo mu je potrebno nekoliko sati da to obavi i sa tužiocem. Njegov zaključak je bio da je Džekson postao regresivni desetogodišnjak i da se ipak ne podudara sa karakteristikama pedofila.

Pre suđenja, Džekson je postao zavisan od morfina i demerola, ponovo posle skoro jedne decenije. Suđenje je započeto dve godine nakon podnesenih tužbi. Trajalo je pet meseci, do kraja maja 2005. godine. Za vreme suđenja, pevač je bio pod jakim stresom i izgubio je mnogo na težini što je dodatno uticalo na njegovu pojavu. U junu je oslobođen svih optužbi. Nakon suđenja, Džekson se preselio na jedno ostrvo u Bahreinu gde ga je pozvao šeik Abdulah. Medijski cirkus je pratio događaje.

Sony je 2006. izdao kompilaciju video singlova „Visionary: The Video Singles“ na evropskom tržištu. U Sjedinjenim Državama taj set je izdat 14. novembra 2006. Tokom te godine Džekson je često imao finansijskih problema, pogotovo nakon gubitka vlasništva nad Neverlendom. Da bi ih se rešio, polovinu svog dela kataloga je prodao Soniju. Nakon tog poslovnog poduhvata, njemu je ostalo 25% kataloga, a Soniju 75%. Jedan od prvih snimljenih njegovih javnih pojavljivanja od suđenja je bio iste godine u novembru kada je posetio London da bi se sastao sa predstavnicima Ginisovih rekorda. Oni su mu uručili priznanja za osam rekorda među kojima za prvog zabavljača koji je zaradio više od 100 miliona dolara za godinu dana i za najuspešnijeg zabavljača svih vremena. Džekson je nagrađen Dijamantskom nagradom 15. novembra 2006. za prodaju više od 100 miliona albuma na dodeli Svetskih muzičkih nagrada. Odmah nakon smrti Džejmsa Brauna, vratio se u Sjedinjene Države. On i 8000 hiljada drugih poštovalaca odali su mu poslednju počast na sahrani 30. decembra. Krajem 2006. godine, Džekson se složio da podeli starateljstvo nad svojih prvo dvoje dece sa bivšom ženom Debrom Rouv. Sa Sonijem je 2007. godine kupio katalog „Famous Music LLC“. Ovo poslovanje mu je donelo prava nad pesmama Eminema, Šakire, Beka i drugih.

Da bi proslavio dvadeset i pet godina od izdavanja albuma „Thriller“, Džekson je objavio „Thriller 25“, specijalnu ediciju najprodavanijeg albuma svih vremena koja se sastoji od svih pesama sa prvobitnog albuma, remiksa, nove pesme „For All Time“ i spotova. Sa reizdanja su izdata dva singla kako bi se modernizovao uspeh: „The Girl Is Mine 2008“ i „Wanna Be Startin‘ Somethin‘ 2008“. „Thriller 25“ je bio komercijalno uspešan nalazeći se pri tom na prvom mestu u osam evropskih zemalja. Dosegao je broj dva u Sjedinjenim Državama, broj tri u Ujedinjenom Kraljevstvu i top 10 u više od 30 nacionalnih lista. Za 12 nedelja, „Thriller 25“ je prodat u više od tri miliona kopija. Povodom 50. Džeksonovog rođendana, Sony je objavio kompilacioni album, „King of Pop“. Izdat je u određenim zemljama gde su fanovi sami glasajući odlučivali koje će se pesme naći na njihovoj nacionalnoj verziji. Iako nije izdat u Severnoj Americi, „King of Pop“ se našao među 10 najboljih u većini zemalja gde je izdat.]

U martu 2009, Džekson je najavio u londonskoj O2 areni da će tu svoj povratak označiti nizom koncerata pod nazivom „This Is It“. Turneja bi bila prva Džeksonova još od 1997. i nazivana je jednim od najznačajnijih muzičkih događaja godine koji je trebalo da posmatra više od milion ljudi ukupno. Džekson je pomenuo moguće penzionisanje nazvavši koncerte poslednjim spuštanjem zavese. Prvobitno zakazani broj od deset koncerata je povećan na pedeset nakon rekordno brzo prodatih karata. Džekson se pripremao za nastupe u Los Anđelesu uz asistenciju koreografa i reditelja Kenija Ortege. Turneja bi počela 13. jula 2009. i završila bi se 6. marta 2010. godine. Manje od tri nedelje pre prvog zakazanog šoua u Londonu i svih rasprodatih koncerata Džekson je preminuo usled srčanog zastoja.

Ej-I-Dži lajv, promoter koncerata, izdao je promotivni spot koji je posmatrao rekordan broj gledalaca britanske mreže Aj-Ti-Vi. Prema rečima Džeksonovog vebsajta, prodaja karata je srušila nekoliko rekorda. Rendi Filips, predsednik i izvršni direktor promotera, izjavio je da bi pevač za prvih deset koncerata zaradio oko £50 miliona. Sonijeva filmska kompanija Columbia Pictures je napravila dokumentarni koncert-film od snimaka sa proba. Ugovor za film donosi predstavnicima Džeksonove zaostavštine 90 procenata od zarade. Premijera je održana 28. oktobra 2009. U Beogradu je bila dan kasnije. Nova pesma nazvana „This Is It“ izdata je 12. oktobra 2009. sa istoimenim albumom koji je objavljen širom sveta 26. oktobra 2009. i u Severnoj Americi 27. oktobra iste godine, dan pre nego što je počelo bioskopsko prikazivanje „Michael Jackson's This Is It“. Na njemu se nalaze pesme poređane kao i u filmu, neizdate verzije nekih od Džeksonovih hitova kao i javnosti ranije nepoznata pevačeva poema „Planet Earth“.

Obožavaoci su odali počast Džeksonu na njegovoj zvezdi na Šetalištu slavnih, ubrzo nakon saznanja o njegovoj smrti. 25. juna 2009. godine, Džekson je umro u svojoj iznajmljenoj kući u Los Anđelesu. Pokušaji njegovog ličnog lekara da ga oživi bili su neuspešni. Hitna pomoć je primila poziv u 12:22 po lokalnom vremenu da bi se tri minuta kasnije našla na datoj lokaciji. Džekson još uvek nije disao i odmah mu je izvršena reanimacija. Borba za život se nastavila na putu ka klinici Ronald Regan gde je prebačen sat kasnije u 13:13. Preminuo je u 14:26.

Komemoracija je održana 7. jula 2009, u Stejpls centru, Los Anđeles pre privatne ceremonije na groblju Forest Loun. Džeksonov sanduk je prikazan za vreme komemoracije, ali informacija da li je telo bilo u njemu nije objavljena. Dok nezvanični izveštaji tvrde da je ceremoniju posmatralo oko milijardu gledalaca, prema Nilsenu, u Sjedinjenim Američkim Državama broj gledalaca je bio 31.1 milion, brojka bliska onoj kada su gledaoci posmatrali 2004. sahranu predsednika Ronalda Regana i 33.1 milion Amerikanaca koji su gledali 1997. sahranu Princeze Dajane. Stivi Vonder, Lajonel Riči, Maraja Keri, Džon Majer, Dženifer Hadson, Ašer, Džermejn Džekson i Džahin Džafargoli su nastupili na događaju. Beri Gordi i Smouki Robinson su održali elegije dok je Kvin Latifa pročitala „We had him“, poemu posebno za tu priliku napisanu od strane Maje Endželou.

Avgusta 24, mnogi mediji su citirali anonimne izvore da istražni sudija u Los Anđelesu tretira Džeksonovu smrt kao ubistvo što je i sam sudija kasnije, 28. avgusta, potvrdio. Utvrđeno je da su u vreme smrti Džeksonu prepisivani lekovi propofol, lorazepam i midazolam. Džekson je sahranjen 3. septembra 2009. u memorijalnom parku Forest Loun u Glendejlu u Kaliforniji.