Deset razloga zbog kojih žene ne žele decu

Naravno da je moguce, i uvek nadju izgovor neki, jel su samozive!

A, ima jos jedan razlog..., ja cula od 'prijateljice' jedne...

11. Dete kosta mnogooooooooooo, i ne treba mi, imam para, ali hocu ja da uzivam

:evil:

vranac ::Naravno da je moguce, i uvek nadju izgovor neki, jel su samozive!

A, ima jos jedan razlog..., ja cula od 'prijateljice' jedne...

11. Dete kosta mnogooooooooooo, i ne treba mi, imam para, ali hocu ja da uzivam

:evil:

Boze, da li je moguce da je jedna "zena" to rekla... to su definitivno osobe koje misle samo na sebe i na svoje uzivanje, da je njima lepo... Neke osobe bi umrle da dobiju dete, toliko se muce i sa oplodnjom i svim i svacim, a neke koje imaju tu mogucnost i uslove ne zele. Pitacu ih kada ostare, kada ostanu same, bez ikoga sta ce tad d arade. Kajace se i pitati zasto su bile tako samozive.
Na kraju, kome dajemo ovaj zivot-svojoj deci. Zivimo za njih, radujemo se... stvarno ne razumem... :100.gif1:

Da, nazalost, znam tu... ima oko 3. banke, i kad sam je pitala sta ceka, zasto ne rodi sebi dete.

Ona je izracunala, i rekla neku cifru, ja sam zanemela.

Od tada...je ne poznajem!

DA nazalost mnogo je takvih,eto moj skolski isto tako kaze,da mu se trenutnoi ne isplsti da pravi decu jer deca puno kostaju.Takodje znam za jedan par,koji je isao na lecenje steriliteta i sada kada su dobili poziv da spreme rezultate da odu na vestacku oplodnju ona je rekla:Pa sta ako nemamo decu ima moja sestra pa cemo da uzmemo da cuvamo i kraj...
I ne mogu shvatiti takve zene...jos kada vidim da pojedini gay parovi podnose zahteve za usvajanje dece jer ne zele da se odreknu roditeljstva.Teka tada mi nije jasno.

meni nikada nije bilo jasno to plasim se porodjaja... da logicno da osecate strah, jer vas svi maze i paze i nije isto kao pre 200godina, ali razmislite koliko se zena porodilo i kako i koliko postoji covek. ja sam daleko od stvaranja ikakve zajednice, a tek od razmisljanja o deci, al' i pored toga smatram da je strah ovog tipa glup i da bi ga se svaka zena trebalo osloboditi, narocito ona koja zeli da ima dete. pa razmislite samo - nije li lepse i lakse, ako vec imate mogucnosti, uraditi to na prirodan nacin, nego se brinuti hoce li vam ili nece ostati oziljak. ne vredjam nikoga, naprotiv, samo mi nikada nije bilo jasno..

Zasto za sve mora da postoji razlog? Ako neko nece dete - njegova stvar (racunajuci i razloge protiv, ako ih ima).

Ja podrzavam tezu da je necija odluka zeli li ih ili ne. Ali podrzavam i da osoba koja zeli dete ne mora biti u braku. XD

f-lady ::Ja podrzavam tezu da je necija odluka zeli li ih ili ne. Ali podrzavam i da osoba koja zeli dete ne mora biti u braku. XD

Totalan potpis na ovo.

Ovo su mi sve glupi razlozi i svi se mogu svesti na jedan: Samoziva sam i okrenuta iskljucivo sebi, u mom srcu nema mjesta za jos nekog.
Nema mi nista gore nego vidjeti kad neka zdrava zena, koja ima sve nece djecu iz ovako glupih razloga, a neka druga bi sve dala, ali ne moze

Nedavno sam sa prijateljicom pricala na ovu temu i ona je bas govorila kako ne koristi nikakvu zastitu kad smo prolazile pored pelena i pogledale cijene. uzas koliko to kosta. Zato sam joj (vise u sali) rekla da razmisli jos jednom o zastiti. Sad da mi se desi, napravilo bi mi citavu pometnju u zivotu (posao+faks+dijete ), ali ga zbog tog ne bih manje voljela ili ga odbacivala.

Catwoman ::

Da li je moguće da smo mi žene postale tako bezobzirne?
Je l se mi to stvarno bojimo ili volimo da uživamo u lagodnom zivotu?
Da li su ovo samo izgovori iza kojih se krije nešto više???

E, pa, ako je to bezobzirnost, onda ja nisam bezobzirna nego stv ne znam kako to da nazovem.Ne zelim ih, ni sad ni ikad.Necu da imam obavezu, odgovornost, djecu ionako ne podnosim bas najbolje...Ja se ne bojim, samo ih NE ZELIM.Zbog svoje slobode.

@Nimphadora, to sada kazes zato sto si mlada. Ne kazem da ce ti se misljenje promeniti, ali videces kako ces razmisljati. Onda svrati ovde i napisi nesto...
Ako se sve u zivotu organizuje, nadje se vremena i za decu. Sloboda je uvek sa nama, samo zavisi sta pod time podrazumevamo.
Ne zelim da ti namecem neko moje misljenje, daleko od toga. Ali, vremenom se sve menja...

Mozda...Ali ja se iskreno nadam da se nece promijeniti

ces@ric@ ::

f-lady ::Ja podrzavam tezu da je necija odluka zeli li ih ili ne. Ali podrzavam i da osoba koja zeli dete ne mora biti u braku. XD

Totalan potpis na ovo.

Ovo su mi sve glupi razlozi i svi se mogu svesti na jedan: Samoziva sam i okrenuta iskljucivo sebi, u mom srcu nema mjesta za jos nekog.
Nema mi nista gore nego vidjeti kad neka zdrava zena, koja ima sve nece djecu iz ovako glupih razloga, a neka druga bi sve dala, ali ne moze

Baš onako kako bih i ja napisala.

Nymphadora ::

Catwoman ::

Da li je moguće da smo mi žene postale tako bezobzirne?
Je l se mi to stvarno bojimo ili volimo da uživamo u lagodnom zivotu?
Da li su ovo samo izgovori iza kojih se krije nešto više???

E, pa, ako je to bezobzirnost, onda ja nisam bezobzirna nego stv ne znam kako to da nazovem.Ne zelim ih, ni sad ni ikad.Necu da imam obavezu, odgovornost, djecu ionako ne podnosim bas najbolje...Ja se ne bojim, samo ih NE ZELIM.Zbog svoje slobode.

Ma poptuno te razumem @Nymphadora .
Znaci moje razmisljanje tada u tim tvojim godinama je poptuno isto.Jeste i zbog slobode svoje za koju sam se plasila da cu je tako izgubiti, ali i zbog odgovornosti koju nisam zelela jer sam smatrala , mada i dan danas to mislim, da nisam sposobna za tako nesto.Brinula sam o svom licnom zivotu i samo nisam zelela jos jednu brigu vise jer ovako mi je bilo bas , pa lepo.
I tako ja uzivala fino do 25 godine i nijednog trena se nisam opsterecivala time dok nisam ostala trudna i na svoje licno odusevljenje sam se odusevila tom vescu.

I tako sada imam troje ...i uzivam u njihovim carima

Nymphadora, slozicu se sa vecinom ovdje i reci da mislim da je stvar tvojih godina i toga sto vjerovatno nisi bila ludo zaljubljena. Moja rodica je isto tvrdila, dok nije nasla momka u kog se zaljuuuubila. Pa je prve godine veze bilo, pa moglo bi jednom jedno dijete, pa zatim moze i dvoje, pa onda ako joj se sad desi da ce roditi (ona koja je tvrdila sigurno da ce u tom slucaju abortirati)...
Mada, ja sam i tvojih godina, i ranije, prije bilo kakvog zaljubljivanja zeljela djecu. Mozda to ima veze s tim sto sam u skolu posla sa godinu i po mladjim bratom, koji je bio premal da pamti raspored casova, zadacu, da ustaje na vrijeme, razmislja kad treba krenuti u skolu... i to nas je pratilo kroz skoro cijelo skolovanje, tako da mozda nikad nisam ni iskusila tu potpunu slobodu, bez ikakve odgovornosti, bez brige za nekog... Maceha mi zato stalno naglasava da ne radjam prije 30-te, da uzivam u slobodi i zivotu, no cini se da ja to ne znam...

Na drugu stranu, izgleda da odajem skroz suprotan stav, pa sam svojevremeno najboljeg prijatelja uspjela ubijediti (bez pretjeranog ubjedjivanja) da nikad ne zelim imati djecu i da mi je zivot dragocjen da ga na to trosim. Vise vremena sam provela ubjedjivajuci ga da sam se salila

To sto je neko zdrav,obezbedjen,ima dobrog muza ne znaci da treba da ima decu.Ja postujem ljude koji su svesni toga da ne mogu biti roditelji iz neke psihicke nespremnosti.Pa i to sto nazivate samozivoscu i sebicnoscu jeste stvar zrelosti osobe i kakav bi roditelj onda ona bila?Iskreno,mene je jedino strah od svega ovoga dal cu roditi zdravo dete.Nije da imam razloga da se plasim,ali jednostavno to je deo danasnje stvarnosti,ali naravno da me to nece spreciti da ih imam jednog dana,cak stavise,volela bih to.Moj strah ne podrazumeva samo to sto bi semoj zivot promenio ukoliko bih imala dete sa bilo kakvim zdravstvenim komlikacijama,nego kakav bi ono imalo zivot i koliko je humano za njega da zivi u ovoj danasnjici u kojoj nema oprostaja za bilo sta sto odskace od normalnog,prosecnog.

Da, ali kad bi svi razmislajli o tome, ko bi uopste radjao decu? Niko ne zeli da svoje dete gleda kako se pati, kako je bolesno. To nikada... Svi razmisljaju o onoj pozitivnoj strani. Ni jedna osoba dok ne dobije dete ne zna da li je spremna za takav zadatak. Ali, statistika je dokazala da se vise dece radjalo pre 50 godina nego danas, iako je zivotni standard daleko bolji.

Citam ovu temu i mnoge odgovore i ne mogu vjerovati svojim ocima. "Da li je moguce da smo mi zene postale tako bezobzirne" jer ne zelimo imati djecu koja bi mogla biti bolesna, zivjela kao sirotinja, kojima ne bismo mogli posvecivati dovoljno vremena zbog posla? I tako je neopravdano bojati se porodjaja, za koji svi kazu da je najveci bol koji jedna zena moze dozivjeti u zivotu?!

I ja sam odrasla u ubjedjenju da cu imati dvoje djece, djecaka i djevojcicu - bas kao i moji roditelji. Bila sam sigurna da cu se udati za direktora kao sto je moj tata i imati relativno miran i spokojan zivot. A onda se dogodio zivot. Dogodio se rat u Bosni u kome sam ostala bez icega, dogodio se kratak boravak u Srbiji kada je rodbina pomagala da prezivimo nekoliko mjeseci, a onda su svi zeljeli samo da nestanemo, jer su (opravdano!) oni imali svoju djecu i unuke kojima su zeljeli i morali da pomazu i mi smo bili samo nezeljeni teret. Dogodio se odlazak u inostranstvo u kome nije bilo rodbine i prijatelja da pomognu, u kome moje obrazovanje nije puno znacilo.

Ja sam uvijek voljela djecu, ali sam uvijek i smatrala da samo najljepsi, najpametniji i imucni ljudi trebaju imati djecu, jer toj djeci treba pokusati pruziti sto vise ako ih na ovaj surovi svijet donosite zbog njih samih, a ne zato da bi vama neko mogao priteci u pomoc kada ostarite (razlog broj jedan onoh koji imaju djecu - uzgred budi receno - tek to je pravi primjer ekstremne sebicnosti. Ja bih ga prevela kao "radjam dijete da bih imala besplatnog slugu kada ostarim").

Ja nisam nikada svjesno pokusala da zatrudnim, mada moram priznati da sam jednom mislila da se to ipak desilo i tada sam bila odlucila da ne abortiram ako budem trudna bez obzira na sve poteskoce. Ispostavilo se da je bila lazna uzbuna, a posto nikada nisam napravila svjesni napor da zatrudnim nisam ni imala dijete. Ja ne mislim da je to bilo sebicno sa moje strane. U ovdasnjim novinama nerijetko procitam price o zenama koje su ubile svoju djecu koja su rodjena nenormalna, zenama koje su zlostavljale ili ubile svoju djecu u trenutku depresije i beznadja, zenama koje su se razisle sa ocevima djece i nasle nove partnere koji su onda zlostavljali djecu. Ili djeci iz siromasnih porodica koja su se pretvorila u huligane, pridruzili se lokalnim bandama i ubijaju starce na ulici. Zar sam ja trebala da dovedem na ovaj svijet dijete koje bi moralo da odrasta u takvom okruzenju? Ja sam za svoje dijete zeljela mnogo vise od toga, i mislim da je bilo mnogo pametnije i iskrenije nemati ga, nego roditi dijete, pa se onda zaliti sto mu ne mogu pruziti to sto zelim.

Moj bliski rodjak koji toliko voli djecu da je imao troje u nekoliko je navrata trazio pozamasnu finansijsku pomoc, jer on i njegova porodica nisu mogli da prezive. Druga osoba je trazila pomoc u kupovini veceg stana - a sigurna sam da ta osoba takodje vjerovatno smatra kako je sebicno i nemoralno nemati djecu. Da nije imao dvoje djece ne bi mu ni trebao veci stan.

Svako mora birati sta je ispod njegovog dostojanstva u zivotu. Neki smatraju da je to nemati djecu, a ja sam mislila da je to ici kroz zivot sa ispruzenom sakom ispred sebe i traziti pomoc od drugih. Nisam nikome na teretu, pa ne vidim ama bas nikako sta to daje moralno pravo drugim ljudima da prosudjuju moju odluku o nemanju djece i krive me zbog toga.

Troja, nadam se da ovo neces shvatiti kao neki napad. Ovo je samo odgovor, odnosno moje misljenje na ovu temu.
Ne smatram nemoralnim tvoju odluku, naprotiv, postujem je i smatram da i za takvu odluku treba imati hrabrosti. Ja oduvijek govorim da ima ljudi koji nisu za djecu i da to treba postovati, jer svako za sebe najbolje zna.

Isto tako, mislim da nema pravog vremena za djecu. Moji roditelji su odlucili da imaju djecu kad su mislili da je pravo vrijeme. Oboje su jako dobro zaradjivali, zivjeli su u jednoj finoj drzavi i zaista su mislili da je pravo vrijeme da stvore porodicu. Tako su i ucinili. No, odjednom, u neka doba sve se okrenulo. Izbio je rat. Od osoba koje su svojoj djeci mogle priustiti skoro sve, doveli su se do osoba koje posudjuju hljeb od komsija.
Puno toga je proslo, o cemu ne zelim ni pricati dok nismo ponovo stali na noge.

Ponekad sam znala reci za mog oca da on nikad nije trebao ni imati djecu, no sto sam vise razmisljala, vise sam uvidjala da nisam upravu. Nevjerovatno je koliko on samo energije trosi na mene i moju bracu, koliko se zalaze za nas, koliko brine. Ja sam naviknuta da moj pad nije samo moj pad, vec i njegov. I cesto me boli sto sam nekom svojom gluposti povrijedila i njega.

I zapitam se, da su znali sta ce se desiti, sta ce sve njihova djeca vidjeti i proci, da im nece moci priustiti ni pola od onog sto su mislili da mogu, bi li se opet odlucili za nas. I odgovor je da bi. Mozda ce zvucati narcisoidno, ali ja znam da sam ja njihov zivot.

I ako se mene pita, ja sam im vrlo zahvalna sto su me zeljeli, rodili i odgojili. Zahvalna sam im na zivotu.

Ovaj put sam gledala sa aspekta djeteta, koje je rodjeno vjerovatno u pogresno vrijeme, ali je sretno sto je zivo i sto postoji... I nadam se da ce takvog stava jednom biti i moje dijete.

Sa aspekta djeteta, djeca su uvijek pozeljna.

Treba gledati i sa aspekta roditelja.

Zivotne sudbine su svima drugacije, pa tako ljudi drugcije i postupaju.

Draga moja ces@ric, lasno je rijet', no nije lasno cinjet'.

U pravu si, svako ima pravo na svoje misljenje i svoje odluke. Razlika izmedju nas je sto sam ja te odluke vec morala donijeti, a ti se tek nasla na putu ka njima. I ta sto ja znam kakvu je odluku donijela citava moja generacija, a ne samo ja, a ti toga jos nisi svjesna. Kada smo dovedeni u tesku finansijsku situaciju zbog rata, mnogo mojih skolskih drugova i drugarica je odlucilo da uopste nemaju djece. Vecina onih koji su dobili dijete prije rata su odlucili da i ostanu na samo jednom djetetu. Samo je veoma mali broj odlucio da ima dvoje djece. A doslovno poznajem samo jednu osobu iz moje generacije koja je imala troje djece. I ta osoba samo potvrdjuje moju teoriju da je blagostanje potreban preduvjet, jer i on i zena rade u kompanijama koje preradjuju naftu i imaju cak i za uslove zapada izvrsne plate (oko 100,000 eura godisnje bruto svako ponaosob).

Zao mi je sto ti rusim iluzije, ali snovi su jedno, a stvarnost nesto sasvim drugo.

Znam da ima i zena koje radjaju djecu iz drugih razloga - da vezu za sebe nekoga ko bas nije previse zeljan da sa njima savije gnijezdo i slicno. Ja bih svakoga ko o tome razmislja savjetovala da dobro razmisli o tome. Znam zenu koja je izrazito lijepa, pametna i obrazovana. Rodila je dijete mozda se i nadajuci da ce je otac bebe ozeniti. To se nikada nije desilo. Ona je sada ostala bez posla, djecak je sa ocem i ona juri sama okolo pokusavajuci da nadje posao. Nema ni porodicu, ni prijatelje i veoma joj je tesko. Mada je dijete zadovoljstvo, isto tako je i velika obaveza i udvoje ju je lakse podnijeti.

Ja nisam rekla da treba radjati fudbalsku ekipu ili radjati da bi vezale nekog za sebe, ali tacno znas kad mozes omoguciti jos jedan zivot. I ako to zelis, to ces i ostvariti.

Dopala mi se recenica iz domaceg filma "Mali svet" kad nerodjeni sin kaze svom ocu "Tuzno je, tata, kako si mislio da si svetu potreban ti, ali ne i ja".

I molim da me se preskoci sa tim "stvarnost je jedno, snovi su drugo". To sto sam mozda mladja od tebe, ne znaci da nisam okusila mozda i vise od tebe tu surovost realnosti, pa se opet ne odricem tako lako tih nekih snova.

ces@ric@ ::Ja nisam rekla da treba radjati fudbalsku ekipu ili radjati da bi vezale nekog za sebe

Ne znam zasto uopste mislis da sam o tebi pricala kada sam o govorila o ovim stvarima. A, cek'...

ces@ric@ ::Mozda ce zvucati narcisoidno, ali ja znam da sam ja njihov zivot.

...Sada mi je jasno.

Uzgred budi receno, imati troje djece i jedanaestoro je VEOMA razlicito - ja UOPSTE ne smatram da taj moj drug ima fudbalsku ekipu zato sto ima troje djece. Ima para, moze sebi to priustiti, pa ako njegova zena nema nista protiv da ih radja neka ima koliko god hoce djece sto se mene tice.

ces@ric@ :: To sto sam mozda mladja od tebe, ne znaci da nisam okusila mozda i vise od tebe tu surovost realnosti.

Malo si me nasmijala. A sad ozbiljno.

Ne znaci, ali vjeruj mi da nisi. Ali nikad ne znas sta te u zivotu ceka.

Nisam na to mislila kad sam rekla za "fudbalsku ekipu". Slazem se da je veoma velika razlika izmedju jedanaestero djece i troje, nisam to ni uporedjivala.

Ne razumijem zasto mislis da si prosla vise od mene i zasto te moj stav toliko nasmijao. Meni uopce nije smijesno.

Istina, ne znam sta me ceka, ali necu dozvoliti strahu da me savlada. Rizikovacu

Jaoooo, kakva rasprava
Pa, ja mislim da kog god zeli djecu, neka ih ima, i "fudbalsku ekipu" kako kazete, i meni je to sasvim ok, sve dok ja ne moram da ih cuvam.
Ali ja ih ne zelim, pa neka se i to postuje Mozda promijenim misljenje, ko zna, al vise bih voljela da se to ipak ne desi