Debata
+3
Still_dreaming
ces@ric@
ThePoet
7 posters
Zid :: Društvo :: Svakodnevni razgovori
Strana 1 od 2
Strana 1 od 2 • 1, 2
Debata
Debata u svom izvornom značenju jeste raspravljanje, prepirka. Ipak, značenje ove reči danas je prošireno, te je danas razumemo kao razmenu mišljenja o određenom pitanju.
Upravo tome je i namenjena ova tema. Svake nedelje članovi foruma razmenjivaće mišljenja o određenoj temi.
Pravila debate:
1. Svaki član može poslati predloge za temu debate. Predlozi se šalju meni na pp, nakon čega idu u razmatranje i, posle nekog vremena odobravaju se ili ne, s obzirom na to da li ispunjavaju uslove debate. Kada dođe red na određenu temu, član koji ju je poslao biće obavešten da treba da sastavi formulaciju teme. Član koji poslao predlog otvara novu debatu u toj temi. Ukoliko ima problem s formulacijom teme, može se obratiti za pomoć bilo kom moderatoru ili samom administratoru.
2. Teme koje biste zadali ne mogu biti političkog tipa, niti usko vezane za politiku. U slučaju škakljivih (tabu) tema odlučivaće se da li će biti odobrene. Dozvoljeni opseg tema može se ticati svakodnevnih pojava u društvu, kulture i svega vezanog za nju, umetnosti (književnosti, muzike, filma, vizuelne umetnosti itd.), istorije, nauke i nekih sličnih oblasti. Tema mora biti koncipirana tako da se od nje može napraviti diskusija.
3. Debata počinje subotom u ponoć, kada će se objavljivati nova tema, i traje nedelju dana. Ukoliko tema zaživi, debata će se produžiti na još nedelju dana. Ukoliko je tema izuzetno inspirativna, biće otvorena kao zasebna tema, a u tom slučaju, pisaće da je član koji je formulisao temu u okviru debate autor i zasebne teme. Međutim, ukoliko član poveri formulaciju i zadavanje svog predloga nekom od moderatora ili administratoru, pisaće da je autor zasebne teme osoba koja ju je formulisala i u okviru debate. Moderatori i administrator, takođe, zadržavaju pravo da malo dorade i uobliče temu.
4. Članovi svoje predloge mogu slati bilo kada u toku nedelje. Potrebno je da se pošalje ime teme, kao i o glavne tačke o kojima bi se raspravljalo, tj. kratak opis teme i objašnjenje smera u kojem će se razgovor kretati.
Pravila ponašanja:
1. Svako vređanje je izričito zabranjeno i biće sankcionisano. Svako ima pravo na svoje mišljenje. Ne moraju se svi uvek slagati s tim i mogu dati svoj odgovor, ali bez ikakvih direktnih napada, vređenja, omalovažavanja i slično.
2. Ukoliko neki član skrene s teme, te počne da komentariše naširoko, biće dobronamerno opomenut i zamoljen da se vrati na temu debate. Ukoliko grešku ponovi tri puta, biće mu zabranjeno da dalje komentariše. Ukoliko se ogluši o zabranu, biće opomenut od strane administratora i to će se smatrati prvim od tri dozvoljena prekršaja pred banovanje.
3. Član ne sme ostaviti više od jednog posta pre nego što neko drugi odgovori. Dakle, kada član da svoje mišljenje na određenu temu, mora sačekati da bar neko odgovori na njegov post, da bi ponovo postovao.
Ovonedeljna debata biće otvorena u ponoć u okviru novog posta.
Upravo tome je i namenjena ova tema. Svake nedelje članovi foruma razmenjivaće mišljenja o određenoj temi.
Pravila debate:
1. Svaki član može poslati predloge za temu debate. Predlozi se šalju meni na pp, nakon čega idu u razmatranje i, posle nekog vremena odobravaju se ili ne, s obzirom na to da li ispunjavaju uslove debate. Kada dođe red na određenu temu, član koji ju je poslao biće obavešten da treba da sastavi formulaciju teme. Član koji poslao predlog otvara novu debatu u toj temi. Ukoliko ima problem s formulacijom teme, može se obratiti za pomoć bilo kom moderatoru ili samom administratoru.
2. Teme koje biste zadali ne mogu biti političkog tipa, niti usko vezane za politiku. U slučaju škakljivih (tabu) tema odlučivaće se da li će biti odobrene. Dozvoljeni opseg tema može se ticati svakodnevnih pojava u društvu, kulture i svega vezanog za nju, umetnosti (književnosti, muzike, filma, vizuelne umetnosti itd.), istorije, nauke i nekih sličnih oblasti. Tema mora biti koncipirana tako da se od nje može napraviti diskusija.
3. Debata počinje subotom u ponoć, kada će se objavljivati nova tema, i traje nedelju dana. Ukoliko tema zaživi, debata će se produžiti na još nedelju dana. Ukoliko je tema izuzetno inspirativna, biće otvorena kao zasebna tema, a u tom slučaju, pisaće da je član koji je formulisao temu u okviru debate autor i zasebne teme. Međutim, ukoliko član poveri formulaciju i zadavanje svog predloga nekom od moderatora ili administratoru, pisaće da je autor zasebne teme osoba koja ju je formulisala i u okviru debate. Moderatori i administrator, takođe, zadržavaju pravo da malo dorade i uobliče temu.
4. Članovi svoje predloge mogu slati bilo kada u toku nedelje. Potrebno je da se pošalje ime teme, kao i o glavne tačke o kojima bi se raspravljalo, tj. kratak opis teme i objašnjenje smera u kojem će se razgovor kretati.
Pravila ponašanja:
1. Svako vređanje je izričito zabranjeno i biće sankcionisano. Svako ima pravo na svoje mišljenje. Ne moraju se svi uvek slagati s tim i mogu dati svoj odgovor, ali bez ikakvih direktnih napada, vređenja, omalovažavanja i slično.
2. Ukoliko neki član skrene s teme, te počne da komentariše naširoko, biće dobronamerno opomenut i zamoljen da se vrati na temu debate. Ukoliko grešku ponovi tri puta, biće mu zabranjeno da dalje komentariše. Ukoliko se ogluši o zabranu, biće opomenut od strane administratora i to će se smatrati prvim od tri dozvoljena prekršaja pred banovanje.
3. Član ne sme ostaviti više od jednog posta pre nego što neko drugi odgovori. Dakle, kada član da svoje mišljenje na određenu temu, mora sačekati da bar neko odgovori na njegov post, da bi ponovo postovao.
Ovonedeljna debata biće otvorena u ponoć u okviru novog posta.
najukusnija je sirova misao
ThePoet- Moderator
- Broj poruka : 6720
Godina : 33
Datum upisa : 23.04.2012
Debata: Mogu li deca spasiti brak?
Debata traje do subote, 24. novembra.
Tema debate je:
Mogu li deca spasiti brak?
Tema debate je:
Mogu li deca spasiti brak?
Nije redak slučaj da roditelji odluče da se rastanu, a onda ipak ulože dodatni napor kako bi prebrodili krizu i ostali zajedno da deca ne bi patila. Ili, požele da se rastanu, pa dobiju dete i odluče da žive zajedno i dalje.
Koliko je to dobro? Kakav efekat to može da proizvede?
Da li roditelji zaista mogu zbog dece da prebrode krizu? Ili, možda, ostanu zajedno da deca ne bi patila, a onda oni pate ostatak života?
Kakvo je vaše mišljenje? Kakva su vaša iskustva i iskustva ljudi oko vas?
Treba li odrasli da žrtvuju svoju sreću zarad sreće svoje dece?
Da li deca zaista mogu da spasu brak ili je sve to privremeno odlaganje problema?
Nekada par želi da dobije potomstvo nadajući se da će deca osvežiti njihov brak i zbližiti ih. Mislite li da je to moguće i mislite li da je to dobar razlog za dobijanje deteta?
Ako su problemi zaista ozbiljni, deca u takvim uslovima života, gde se roditelji ne vole, mogu možda i više patiti nego da su se roditelji rastali. Slažete li se?
Koliko je to dobro? Kakav efekat to može da proizvede?
Da li roditelji zaista mogu zbog dece da prebrode krizu? Ili, možda, ostanu zajedno da deca ne bi patila, a onda oni pate ostatak života?
Kakvo je vaše mišljenje? Kakva su vaša iskustva i iskustva ljudi oko vas?
Treba li odrasli da žrtvuju svoju sreću zarad sreće svoje dece?
Da li deca zaista mogu da spasu brak ili je sve to privremeno odlaganje problema?
Nekada par želi da dobije potomstvo nadajući se da će deca osvežiti njihov brak i zbližiti ih. Mislite li da je to moguće i mislite li da je to dobar razlog za dobijanje deteta?
Ako su problemi zaista ozbiljni, deca u takvim uslovima života, gde se roditelji ne vole, mogu možda i više patiti nego da su se roditelji rastali. Slažete li se?
najukusnija je sirova misao
ThePoet- Moderator
- Broj poruka : 6720
Godina : 33
Datum upisa : 23.04.2012
Re: Debata
Mislim da sve zavisi od slucaja i razloga zasto su se ti parovi prije djeteta htjeli rastajati. Licno, mislim da to nije dobar ili bar dovoljan razlog, sto opet ne znaci da sutra ne bih isto napravila.
Istina je da kad dobijes dijete upoznajes i jednu drugu stranu sebe. Prvi put trebas brinuti o nekom drugom, ko zavisi u potpunosti od tebe. Prvi put ti nisi centar svemira.
Po nekim primjerima iz svoje okoline znam da je prilicno tesko sam odgajati dijete. Pa zato ne mogu uvijek reci da su se roditelji zrtvovoali, ostali skupa zbog djeteta, da njemu bude bolje. Valjda da i njima bude lakse ako malo podijele posao?
Ako se veza/brak raspada jer je postala rutina, onda dijete moze spasiti istu. Ali ako su neki drugi razlozi, tesko... Osim toga, jako puno zena kad postanu majke zaboravljaju biti zene. A ako zaborave biti zene, fokusirane samo na to dijete, nisu spasile brak, samo su zadrzale svoj bracni status za javnost. Rodila si dijete, sad ti je to sva zanimacija, zaboravljas biti zena, on okolo svrlja... ne to nije spasen brak, vec unisten...
Istina je da kad dobijes dijete upoznajes i jednu drugu stranu sebe. Prvi put trebas brinuti o nekom drugom, ko zavisi u potpunosti od tebe. Prvi put ti nisi centar svemira.
Po nekim primjerima iz svoje okoline znam da je prilicno tesko sam odgajati dijete. Pa zato ne mogu uvijek reci da su se roditelji zrtvovoali, ostali skupa zbog djeteta, da njemu bude bolje. Valjda da i njima bude lakse ako malo podijele posao?
Ako se veza/brak raspada jer je postala rutina, onda dijete moze spasiti istu. Ali ako su neki drugi razlozi, tesko... Osim toga, jako puno zena kad postanu majke zaboravljaju biti zene. A ako zaborave biti zene, fokusirane samo na to dijete, nisu spasile brak, samo su zadrzale svoj bracni status za javnost. Rodila si dijete, sad ti je to sva zanimacija, zaboravljas biti zena, on okolo svrlja... ne to nije spasen brak, vec unisten...
"Don't tell me what they said about me. Tell me why they were so comfortable to say it around you."
ces@ric@- Legendarni član
- Broj poruka : 11888
Datum upisa : 03.04.2010
Re: Debata
Mislim da mogu spasiti brak. Deca mogu preko ljubavi koja je usmerena ka njima da probude ponovo ljubav roditelja jednog prema drugom, kad vide šta je ono što je proizašlo iz te ljubavi, gledajući decu koja ih čine srećnima.
Ali, s druge strane, ako se roditelji više ne vole i ako je obaveza prema deci jedino što ih još uvek drži zajedno, onda ne bi trebalo da ostanu zajedno. Svako ima jedan jedini svoj život i ne treba da ga baca u vetar i bude nesrećan pored osobe koju više ne voli. Deci se ljubav uvek može pokazati, ljudi koji se rastanu mogu ostati u prijateljskim odnosima. Čini mi se kao bolje rešenje da oba roditelja nađu svoju sreću i na tom planu i samim tim će biti bolji i za decu, jer će biti zadovoljni sobom prvenstveno i deca neće trpeti nagomilane frustracije zbog nezadovoljstva u braku. Jedino što bi bilo dobro je da se sačeka da deca odrastu dovoljno da mogu to da shvate i da ne krive posle sebe, ali ako se sa detetom sedne lepo i sve mu se objasni, možda ni to nije potrebno. Dakle, odrasli ne treba da žrtvuju svoju sreću zbog dece, jer u slučaju da se više ne vole, to svakako neće biti srećna porodica, niti će atmosfera u kući biti dobra za dete i onda je svakako bolje rešenje razvod.
Čini mi se da je najgore rešenje za pokušaj održanja veze / braka odluka da se rodi dete. U tom slučaju, sve nade su položene u to još nerođeno biće, a ne mora da znači da će brak njegovim rođenjem biti spasen. Ovakav pokušaj bi u većini slučaja, po mom mišljenju bio dupli promašaj. Ako je sveži bračni par već posle kratkog vremena braka u situaciji u kojoj razmišlja o razlazu, onda je bar lakše učiniti taj korak dok dete nije tu i lakše je naći svoju sreću sa nekim drugim. A rađanje deteta prvenstveno sa ciljem da se održi brak, samo je dublje upetljavanje i nije rešenje.
Ali, s druge strane, ako se roditelji više ne vole i ako je obaveza prema deci jedino što ih još uvek drži zajedno, onda ne bi trebalo da ostanu zajedno. Svako ima jedan jedini svoj život i ne treba da ga baca u vetar i bude nesrećan pored osobe koju više ne voli. Deci se ljubav uvek može pokazati, ljudi koji se rastanu mogu ostati u prijateljskim odnosima. Čini mi se kao bolje rešenje da oba roditelja nađu svoju sreću i na tom planu i samim tim će biti bolji i za decu, jer će biti zadovoljni sobom prvenstveno i deca neće trpeti nagomilane frustracije zbog nezadovoljstva u braku. Jedino što bi bilo dobro je da se sačeka da deca odrastu dovoljno da mogu to da shvate i da ne krive posle sebe, ali ako se sa detetom sedne lepo i sve mu se objasni, možda ni to nije potrebno. Dakle, odrasli ne treba da žrtvuju svoju sreću zbog dece, jer u slučaju da se više ne vole, to svakako neće biti srećna porodica, niti će atmosfera u kući biti dobra za dete i onda je svakako bolje rešenje razvod.
Nekada par želi da dobije potomstvo nadajući se da će deca osvežiti njihov brak i zbližiti ih. Mislite li da je to moguće i mislite li da je to dobar razlog za dobijanje deteta?
Čini mi se da je najgore rešenje za pokušaj održanja veze / braka odluka da se rodi dete. U tom slučaju, sve nade su položene u to još nerođeno biće, a ne mora da znači da će brak njegovim rođenjem biti spasen. Ovakav pokušaj bi u većini slučaja, po mom mišljenju bio dupli promašaj. Ako je sveži bračni par već posle kratkog vremena braka u situaciji u kojoj razmišlja o razlazu, onda je bar lakše učiniti taj korak dok dete nije tu i lakše je naći svoju sreću sa nekim drugim. A rađanje deteta prvenstveno sa ciljem da se održi brak, samo je dublje upetljavanje i nije rešenje.
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: Debata
Mogu li deca spasiti brak?
Odlična tema
No, ako deca spasavaju brak, onda to nije brak.Već život dvoje ljudi zbog dece koja ne smeju da ispaštaju zbog njihovih nesuglasica.
Brak je pun iskušenja, mnogi ne uspeju da odole na ta iskušenja i na tren zaborave decu. Onda nastupa kriza u braku.
Nikako decu ne treba mešati u tu krizu, pametni ljudi rešavaju svoje bračne probleme u restoranu, a ne pred decom.
Naravno ne pišem napamet
Vremenom sve to nekako izbledi, bračni par ne priča o tome, kako u kući, tako ni pred kim, jer misle da su oboje krivi i da kriza mora da prođe, a proćiće tako što će samo njih dvoje se dogovoriti šta i kako dalje.
U početku se strogo poštuje dogovor, odgovornost maksimalna i deca nemaju pojma.Mislim da nešto osećaju, ali ne pokazuju.
Kako vreme prolazi, bračni par često priča o jakoj ljubavi, koja je bila na početku braka, priseća se svega i odlaze na mesta koja ih podsećaju na prelepe dane i ljubav koja je na momenat zanmela, progovara.
Za mene je to sreća, gde je porodica opstala i gde ima ljubavi i pored neke tamo krize, koja je i te kako poljulja brak.
Najbitnija je ljubav i tolerancija, razumevanje čak i za ono što neki ne mogu da razumeju, kao i praštanje čak i onoga što mnogi ne mogu da oproste.
Ne mislim da rađanjem deteta se učvršćuje brak -veza, naprotiv, to mi je bzv, jer mislim da tada bračni par bukvalno rađa dete zbog braka, a ne zbog želje za detetom.
Neko je rekao, bolje dobar razvod, nego loš brak, gde svi pate.
Odlična tema
No, ako deca spasavaju brak, onda to nije brak.Već život dvoje ljudi zbog dece koja ne smeju da ispaštaju zbog njihovih nesuglasica.
Brak je pun iskušenja, mnogi ne uspeju da odole na ta iskušenja i na tren zaborave decu. Onda nastupa kriza u braku.
Nikako decu ne treba mešati u tu krizu, pametni ljudi rešavaju svoje bračne probleme u restoranu, a ne pred decom.
Naravno ne pišem napamet
Vremenom sve to nekako izbledi, bračni par ne priča o tome, kako u kući, tako ni pred kim, jer misle da su oboje krivi i da kriza mora da prođe, a proćiće tako što će samo njih dvoje se dogovoriti šta i kako dalje.
U početku se strogo poštuje dogovor, odgovornost maksimalna i deca nemaju pojma.Mislim da nešto osećaju, ali ne pokazuju.
Kako vreme prolazi, bračni par često priča o jakoj ljubavi, koja je bila na početku braka, priseća se svega i odlaze na mesta koja ih podsećaju na prelepe dane i ljubav koja je na momenat zanmela, progovara.
Za mene je to sreća, gde je porodica opstala i gde ima ljubavi i pored neke tamo krize, koja je i te kako poljulja brak.
Najbitnija je ljubav i tolerancija, razumevanje čak i za ono što neki ne mogu da razumeju, kao i praštanje čak i onoga što mnogi ne mogu da oproste.
Ne mislim da rađanjem deteta se učvršćuje brak -veza, naprotiv, to mi je bzv, jer mislim da tada bračni par bukvalno rađa dete zbog braka, a ne zbog želje za detetom.
Ako su problemi zaista ozbiljni, deca u takvim uslovima života, gde se roditelji ne vole, mogu možda i više patiti nego da su se roditelji rastali. Slažete li se?
Neko je rekao, bolje dobar razvod, nego loš brak, gde svi pate.
enigma_- Veteran
- Broj poruka : 4779
Godina : 56
Datum upisa : 13.02.2010
Re: Debata
Deca učvršćuju dobar brak, ali ne mogu učiniti ništa ako se brak raspada, mogu samo da pate.
Međutim, nekada roditelji imaju veći prag tolerancije zbog dece, pa su spremni da pređu preko nekih stvari preko kojih inače ne bi nikada prešli. U tom smislu deca mogu da pomognu da se reše neki ozbiljni problemi.
Takođe, ideja da roditelji ostanu u braku zbog dece mi je apsurdna. Deca će tada živeti u iluziji da sve funkcioniše savršeno, a kad-tad iluzija mora da se rasprši. A kada se sve konačno raspadne to samo može biti veći šok za decu.
Moja majka je jednom rekla da je prešla preko nekih stvari zbog mene i sestre. Ali, sada kad se osvrne nije joj žao, zato što trenutno stvari u njihovom braku funkcionišu odlično. Svako od nas ima turbulentne faze u životu koje treba izdržati.
Kada par uz pomoć dece želi da reši probleme, to nikada ne može izaći na dobro. Time se stvarno rešavanje problema samo odlaže, a oni će sigurno ponovo izaći na površinu nakon nekog vremena. Treba rešiti sam uzrok problema, a ne ‚‚gurnuti ga pod tepih" i praviti dete. Dete treba da se rodi iz ljubavi, a ne da bi sprečilo dalje širenje mržnje.
Dakle, u načelu smatram da deca ne mogu spasiti brak, ali mogu uticati da roditelji ipak ulože više napora u rešavanje problema. Međutim, ako je problem toliko veliki da ne postoji mogućnost da se preko njega pređe, onda tu braku treba da bude kraj. Deca će biti mnogo srećnija s rastavljenim roditeljima, nego s roditeljima u braku koji se stalno svađaju.
Međutim, nekada roditelji imaju veći prag tolerancije zbog dece, pa su spremni da pređu preko nekih stvari preko kojih inače ne bi nikada prešli. U tom smislu deca mogu da pomognu da se reše neki ozbiljni problemi.
Takođe, ideja da roditelji ostanu u braku zbog dece mi je apsurdna. Deca će tada živeti u iluziji da sve funkcioniše savršeno, a kad-tad iluzija mora da se rasprši. A kada se sve konačno raspadne to samo može biti veći šok za decu.
Moja majka je jednom rekla da je prešla preko nekih stvari zbog mene i sestre. Ali, sada kad se osvrne nije joj žao, zato što trenutno stvari u njihovom braku funkcionišu odlično. Svako od nas ima turbulentne faze u životu koje treba izdržati.
Kada par uz pomoć dece želi da reši probleme, to nikada ne može izaći na dobro. Time se stvarno rešavanje problema samo odlaže, a oni će sigurno ponovo izaći na površinu nakon nekog vremena. Treba rešiti sam uzrok problema, a ne ‚‚gurnuti ga pod tepih" i praviti dete. Dete treba da se rodi iz ljubavi, a ne da bi sprečilo dalje širenje mržnje.
Dakle, u načelu smatram da deca ne mogu spasiti brak, ali mogu uticati da roditelji ipak ulože više napora u rešavanje problema. Međutim, ako je problem toliko veliki da ne postoji mogućnost da se preko njega pređe, onda tu braku treba da bude kraj. Deca će biti mnogo srećnija s rastavljenim roditeljima, nego s roditeljima u braku koji se stalno svađaju.
najukusnija je sirova misao
ThePoet- Moderator
- Broj poruka : 6720
Godina : 33
Datum upisa : 23.04.2012
Re: Debata
Sigurna sam da mnogi ljudi ostaju zajedno u braku zato sto je lakse podizati djecu u dvoje, nego sam. Lakse je finansijski, a lakse je i utoliko sto ako oni dijele obaveze ipak ima manje posla oko te djece. Ako se roditelji bar pretvaraju da se slazu pred tom djecom, to moze da bude efektno i za dobrobit djece. Ali ako oni ostanu zajedno, a stalno se gloze, to moze da skodi psihi djece vise od razvoda. Vrlo mi je ruzno kada neko pred djecom kaze da je u braku ostao/la samo zbog njih, jer se onda djeci namece osjecaj krivice za nesto sto zaista nije njihova greska.
Znam par koji je bio zajedno, pa su poceli razmisljati da se razidju. Onda je supruga odlucila da zeli djecu, i vjestacki zatrudnila da bi ga dobila. Oni su se ipak i nakon toga razisli, dakle ako je njen cilj bio da njega zadrzi u braku djetetom to nije upalilo. Generalno mislim da bi djecu trebali radjati ljudi koji se vole i koji zele djecu radi njih samih, a ne zato da bi ta djeca bila cement za njihov poljuljani brak.
Ako neko razmislja da ostane u braku sa partnerom sa kojim se zaista ne slaze, neka dobro razmisli. Jer ako su u pitanju kljucna neslaganja naravi i navika, ono sto vas nervira danas nervirace vas jos vise za pet ili deset godina. U takvom slucaju treba bar pokusati ici na neko savjetovanje, pokusati izmijeniti ono sto partnera nervira, i pokusati uciniti sve u svojoj moci da taj brak zaista pocne bolje da funkcionise. Ako za to nema nade, bolje se razici.
Znam par koji je bio zajedno, pa su poceli razmisljati da se razidju. Onda je supruga odlucila da zeli djecu, i vjestacki zatrudnila da bi ga dobila. Oni su se ipak i nakon toga razisli, dakle ako je njen cilj bio da njega zadrzi u braku djetetom to nije upalilo. Generalno mislim da bi djecu trebali radjati ljudi koji se vole i koji zele djecu radi njih samih, a ne zato da bi ta djeca bila cement za njihov poljuljani brak.
Ako neko razmislja da ostane u braku sa partnerom sa kojim se zaista ne slaze, neka dobro razmisli. Jer ako su u pitanju kljucna neslaganja naravi i navika, ono sto vas nervira danas nervirace vas jos vise za pet ili deset godina. U takvom slucaju treba bar pokusati ici na neko savjetovanje, pokusati izmijeniti ono sto partnera nervira, i pokusati uciniti sve u svojoj moci da taj brak zaista pocne bolje da funkcionise. Ako za to nema nade, bolje se razici.
Troja- Legendarni član
- Broj poruka : 17011
Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010
Debata: Zašto ljudi koji imaju šta da kažu ćute?
Debata traje do subote, 1. decembra.
Tema debate je:
Zašto ljudi koji imaju šta da kažu ćute?
Tema debate je:
Zašto ljudi koji imaju šta da kažu ćute?
Sigurno je da svi primećujemo da je banalnost i trivijalnost ono što danas na mnogim poljima preovlađuje. Razlog tome je što su nekako oni koji nemaju mnogo toga da kažu uspeli da se nametnu na uštrb onih koji imaju mnogo toga da kažu. Došli smo do paradoksa u kome ljudi koji su umno sposobni da dovedu do napretka ne dolaze do izražaja, dok oni manje sposobni uspevaju da se istaknu. U mnogo slučajeva tako ispada kao da intelektualci potišteno i uvređeno ćute zbog gomile gluposti kojom su okruženi, ili ko zna zašto i ko zna zbog čega.
Zašto intelektualci ćute?
Zašto je inteligencija bačena u senku?
Kako ljudima koji su mnogo manje sposobni uspeva da se njihov glas više čuje?
Zašto intelektualci ćute?
Zašto je inteligencija bačena u senku?
Kako ljudima koji su mnogo manje sposobni uspeva da se njihov glas više čuje?
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: Debata
Prvo bih citirao Ivu Andrića:Still_dreaming ::Zašto intelektualci ćute?
Zašto je inteligencija bačena u senku?
Kako ljudima koji su mnogo manje sposobni uspeva da se njihov glas više čuje?
"Dođe vreme kada pametni zaćute, glupi progovore, a fukara se obogati."
Mislim da je to vreme odavno došlo kod nas i nikako da prođe.
Bez želje da mešam politiku u ovu debatu koja upravo ima veze sa politikom, podsetiću vas da je pre neki dan Siniša Kovačević rekao istinu o RTS u skupštini: "Pored toga što je Javni servis loše vođen i nemaju nikakav program, osim onih nekoliko "plavuša" koje se smenjuju vodeći ga, menadžementu te kuće niko nije rekao da su se u Srbiji dogodile određene promene". I šta se desilo posle toga? Mediokriteti koji imaju u svom posedu mikrofon, kamere i odašiljače RTS-a su izmazale čoveka kakom mešajući mu i porodicu u to i kritikujući njegov profesionalni rad iako je njihova sposobnost za to na nivou kišne gliste. A to su te kokoške rekle u udarnom terminu jer im se može. RTS je njihov. I to ne u direktnom suočenju da čovek može da im odgovori nego u dnevniku! I kako da se intelektualac bori protiv narastajuće gluposti? A bio je u pravu. Oni nas za'ebavaju kada nam prikažu po 117-e put "Bolji život", "Srećne ljude" ili ne-daj-Bože "Otpisane" pre čega napišu kako nam sa ponosom prikazuju seriju rekordne gledanosti! I još te zakonski obavezuju da za to plaćaš!
Intelektualci ćute jer budale imaju reč. Može im se jer u njih mikrofon. A tu su gde su jer ih postavio tata, stranka ili švaler.
male- Legendarni član
- Broj poruka : 6176
Lokacija : Kragujevac
Datum upisa : 15.01.2011
Re: Debata
Still_dreaming ::
Zašto intelektualci ćute?
Zašto je inteligencija bačena u senku?
Kako ljudima koji su mnogo manje sposobni uspeva da se njihov glas više čuje? [/justify][/color]
Ovo me podsjetilo na moju firmu kada je počela kriza prije četiri godine. Politika firme je bila da smanji troškove, pa su otpustili dva člana osoblja i smanjili broj radnih dana članovima računovodstva ne vodeći pri tom uopšte računa o tome ko obavlja koliko posla. Idealno za firmu bi bilo da su dužnosti otpuštenih podijeljene postojećim članovima osoblja. Umjesto toga direktori su vrlo brzo zaposlili svoju djecu na njihovo mjesto, dali im još veće plate nego njihovim prethodnicima i tako bezrazložno povećali troškove firme usred najveće krize. Meni je sve to bilo očigledno, ali naravno ne možeš se zamjerati direktorima jer su i oni sigurno znali da je sa poslovne tačke gledišta to što su uradili bilo vrlo glupo.
Ja se stvarno čudim da nismo bankrotirali kad pomislim koliko je gluposti napravljeno. Ako je slična situacija i u drugim firmama nije čudo što je engleska privreda na koljenima!
Troja- Legendarni član
- Broj poruka : 17011
Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010
Re: Debata
Nije to baš ono na šta sam mislio, al ajde.
Čini mi se da intelektualci ćute jer su uvređeni nezasluženim uspehom ljudi koji su manje sposobni od njih i zato što ne žele da se izjednače sa onima koji im nisu dorasli. Možda čak i zbog toga što ne žele da se izjašnjavaju o stvarima koje su njima kristalno jasne ljudima koji ih neće razumeti. A veliki deo ćuti i zbog toga što nije svestan svojih sposobnosti. Inteligentne osobe su često neshvaćene u društvu (jer su u manjini), često i odbacivane, pa samim tim se osećaju neprilagođeno i nedostojnim da o bilo čemu govore. Nažalost, čest je slučaj da su inteligentni ljudi nesigurni u sebe, ko zna zbog čega, može biti i zbog toga što su jedino oni svesni koliko toga ne znaju, pa ih to sputava čak i u iznošenju onoga što znaju.
Usta su im zapušena većinom. Čak i kad inteligentne osobe žele da dođu do izražaja, ta većina ih guši svojim plutanjem po površini, dok bi one želele da zagrebu samo dno, suštinu problema i često osećaju da nemaju adekvatne sagovornike, a smatraju besmislenim pričanje u prazno.
Bez obzira na to, često sam besan što se inteligencija ne čuje od buke banalnosti! Besan sam što osobe sa izuzetnim sposobnostima ostaju u senci, a mogu sve, samo da hoće! Besan sam što su inteligentne osobe toliko glupe (da - glupe!) da sumnjaju u sebe! I besan sam što je dovoljno da samo na tom jednom planu često ne uspeju da se izgrade, što im često samo ta jedna bitna crta fali!
Čini mi se da intelektualci ćute jer su uvređeni nezasluženim uspehom ljudi koji su manje sposobni od njih i zato što ne žele da se izjednače sa onima koji im nisu dorasli. Možda čak i zbog toga što ne žele da se izjašnjavaju o stvarima koje su njima kristalno jasne ljudima koji ih neće razumeti. A veliki deo ćuti i zbog toga što nije svestan svojih sposobnosti. Inteligentne osobe su često neshvaćene u društvu (jer su u manjini), često i odbacivane, pa samim tim se osećaju neprilagođeno i nedostojnim da o bilo čemu govore. Nažalost, čest je slučaj da su inteligentni ljudi nesigurni u sebe, ko zna zbog čega, može biti i zbog toga što su jedino oni svesni koliko toga ne znaju, pa ih to sputava čak i u iznošenju onoga što znaju.
Usta su im zapušena većinom. Čak i kad inteligentne osobe žele da dođu do izražaja, ta većina ih guši svojim plutanjem po površini, dok bi one želele da zagrebu samo dno, suštinu problema i često osećaju da nemaju adekvatne sagovornike, a smatraju besmislenim pričanje u prazno.
Bez obzira na to, često sam besan što se inteligencija ne čuje od buke banalnosti! Besan sam što osobe sa izuzetnim sposobnostima ostaju u senci, a mogu sve, samo da hoće! Besan sam što su inteligentne osobe toliko glupe (da - glupe!) da sumnjaju u sebe! I besan sam što je dovoljno da samo na tom jednom planu često ne uspeju da se izgrade, što im često samo ta jedna bitna crta fali!
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: Debata
Ja bih najprije htjela pitati sta se to danas smatra pod inteligencijom? Raspravljanje o politici, ekonomskoj situaciji? Posto sam okruzena ljudima koji mi prosipaju takvu inteligenciju, ali ih ne smatram inteligentnima i definitivno ne znaju da cute.
Neki smatraju inteligentnima one koji slusaju neku drugu vrstu muzike, a redovno pljuju po turbo-folku i vecini domaceg. meni je to cisto furanje...
No, i ja sam bijesna sto inteligentni sute i trpe. Bar ono sto ja smatram inteligencijom. Moram se osvrnuti na Izbore, mada ne bih pretjerano ulazila u politiku. Vecina fakultetski obrazovanog svijeta ne izlazi na te izbore. Tuze se da nemaju za koga. Istina, i ja biram manje zlo, nemam favorite. I onda ko glasa? Nepismene babe kojima je neka stranka dala kilo kafe, a koja ih pljacka 20 godina.
Drugo sto me nervira i izbija iz cipela je televizijski program namijenjen debilima. I primitivcima. Nema vise voditelja sa dobrom dikcijom, pristojno obucenih. Ne, sad neka Lana vodi vremensku prognozu u kojoj najvljuje "puuuuunoooo kise, kise, kise..." Posto ocigledno ne bi shvatili kad bi nam jednostavno rekla da ce sutra biti kise.
Inteligentni ljudi rade, uce i onda kad dodje njihovo vrijeme, neko ih ismijava, da zive u pogresnom vremenu, a pozicije koje bi za takve bile savrsene dobijaju babini sinovi sa u 3 mjeseca zavrsenim trogodisnjim fakultetom, oni koji misle da kad uspes vodu u jedno uho, izacice na drugo ili oni koji nisu u stanju naci Veliku Britaniju na karti Evrope. I sto je najgore, neko upravo takve smatra inteligentnima.
Neki smatraju inteligentnima one koji slusaju neku drugu vrstu muzike, a redovno pljuju po turbo-folku i vecini domaceg. meni je to cisto furanje...
No, i ja sam bijesna sto inteligentni sute i trpe. Bar ono sto ja smatram inteligencijom. Moram se osvrnuti na Izbore, mada ne bih pretjerano ulazila u politiku. Vecina fakultetski obrazovanog svijeta ne izlazi na te izbore. Tuze se da nemaju za koga. Istina, i ja biram manje zlo, nemam favorite. I onda ko glasa? Nepismene babe kojima je neka stranka dala kilo kafe, a koja ih pljacka 20 godina.
Drugo sto me nervira i izbija iz cipela je televizijski program namijenjen debilima. I primitivcima. Nema vise voditelja sa dobrom dikcijom, pristojno obucenih. Ne, sad neka Lana vodi vremensku prognozu u kojoj najvljuje "puuuuunoooo kise, kise, kise..." Posto ocigledno ne bi shvatili kad bi nam jednostavno rekla da ce sutra biti kise.
Inteligentni ljudi rade, uce i onda kad dodje njihovo vrijeme, neko ih ismijava, da zive u pogresnom vremenu, a pozicije koje bi za takve bile savrsene dobijaju babini sinovi sa u 3 mjeseca zavrsenim trogodisnjim fakultetom, oni koji misle da kad uspes vodu u jedno uho, izacice na drugo ili oni koji nisu u stanju naci Veliku Britaniju na karti Evrope. I sto je najgore, neko upravo takve smatra inteligentnima.
"Don't tell me what they said about me. Tell me why they were so comfortable to say it around you."
ces@ric@- Legendarni član
- Broj poruka : 11888
Datum upisa : 03.04.2010
Re: Debata
Mediji su krivi za sve.
Nikada nisu bili slobodni, uvek su bili u službi nekih "tajkuna" iza kojih stoje takozvani političari.
Na ovom forumu, ima nas iz bivše YU i svi pričamo jednim jezikom, pazimo jedne na druge,dok toga nema u medijima.
Oduvek su manipulisali ljudima, a naša inteligencija nije mogla da dođe do vrha već se osipala po svetu.Ono što je ostalo, ne može da se izbori sa sistemskom korupcijom. koja je i u svim bivšim republikama zastupljena.
Ono malo što izađe i pobuni se, ne objavljuju to mediji, Recimo skoro je bio neki skup o GMO, nisam čula da je neko to spomenuo u medijima.
Ti isti mediji su i napravili sve ono što nam se dešavalo, iza njih su stajali političari.
I tada ništa nije mogla inteligencija, jer sila zakon menja
Danas predpostavljeni u firmama (bar većina) je sa srednjim obrazovanjem.Eventualno ima neku višu, pa kasnije kao završi neki faks (čitaj kupi diplomu) i taj ispod sebe ima inžinjere, profesore, dokore koji ćute da bi sačuvali posao.
Ogorčena sam. Rodila sam dvoje dece, nadala se da će živeti bolje nego ja, da neće biti onolike nepravde i da će živeti u pravno uređenoj zemlji.A oni se bore da sačuvaju svoj posao, ćute i rade od jutra do mraka.
Sad da l su oni inteligencija, za mene jesu i ne samo oni već svi koji su se borili za sebe i kad su stigli do željenog cilja ispred njih se našao neko ko im kaže ne može dalje.
I opet se vraćam na medije, jer oni sve plasiraju u javnost, a bacaju senke na našu inteligenciju, ne spominju ih, ne iznose njihova mišljenja ili je to šturo.
Mislim kad bi imali jedan slobodan kanal na TV gde može inteligencija da nam se obrati i pozove narod najpre na bokot svega od tajkuna, pa na neki mirni skup, bilo bi nam lakše.
A ne ovako.
Nikada nisu bili slobodni, uvek su bili u službi nekih "tajkuna" iza kojih stoje takozvani političari.
Na ovom forumu, ima nas iz bivše YU i svi pričamo jednim jezikom, pazimo jedne na druge,dok toga nema u medijima.
Oduvek su manipulisali ljudima, a naša inteligencija nije mogla da dođe do vrha već se osipala po svetu.Ono što je ostalo, ne može da se izbori sa sistemskom korupcijom. koja je i u svim bivšim republikama zastupljena.
Ono malo što izađe i pobuni se, ne objavljuju to mediji, Recimo skoro je bio neki skup o GMO, nisam čula da je neko to spomenuo u medijima.
Ti isti mediji su i napravili sve ono što nam se dešavalo, iza njih su stajali političari.
I tada ništa nije mogla inteligencija, jer sila zakon menja
Danas predpostavljeni u firmama (bar većina) je sa srednjim obrazovanjem.Eventualno ima neku višu, pa kasnije kao završi neki faks (čitaj kupi diplomu) i taj ispod sebe ima inžinjere, profesore, dokore koji ćute da bi sačuvali posao.
Ogorčena sam. Rodila sam dvoje dece, nadala se da će živeti bolje nego ja, da neće biti onolike nepravde i da će živeti u pravno uređenoj zemlji.A oni se bore da sačuvaju svoj posao, ćute i rade od jutra do mraka.
Sad da l su oni inteligencija, za mene jesu i ne samo oni već svi koji su se borili za sebe i kad su stigli do željenog cilja ispred njih se našao neko ko im kaže ne može dalje.
I opet se vraćam na medije, jer oni sve plasiraju u javnost, a bacaju senke na našu inteligenciju, ne spominju ih, ne iznose njihova mišljenja ili je to šturo.
Mislim kad bi imali jedan slobodan kanal na TV gde može inteligencija da nam se obrati i pozove narod najpre na bokot svega od tajkuna, pa na neki mirni skup, bilo bi nam lakše.
A ne ovako.
enigma_- Veteran
- Broj poruka : 4779
Godina : 56
Datum upisa : 13.02.2010
Re: Debata
Bertrand Rasel, engleski filozof, matematičar, istoričar i društveni kritičar, rekao je: ‚‚Čitav problem sa svetom je u tome što su budale i fanatici uvek sigurni u sebe, dok su mudri ljudi uvek puni sumnje."
To je suština. Budale i fanatici ne razmišljaju, oni delaju kao horda, bez ikakvog višeg cilja, već po nekakvom instinktu. Budala i kad uradi nešto, te ispadne glupa, njoj to ne predstavlja problem, zato što svi već znaju da je budala. Inteligentnom čoveku, pak, predstavlja veliko ograničenje to što previše razmišlja, a malo dela. Inteligencija ne želi da je neko smatra budalom, pa se onda povlači i ćuti, beži i posmatra izdaleka.
Mislim da se to dešava danas. Nažalost, mislim da danas svetom vlada mediokritet. Vladavina rulje nikada ne donosi ništa drugo osim haosa. A mi prećutno prihvatamo taj haos, zato što nam se čini da je lakše ostati izvan sveg tog bunila, nego se uhvatiti u koštac s bujicom prituposti, prigluposti, zatrovanih umova i trulih ideja.
Danas inteligencija ne želi da prosvećuje kao nekada. Danas inteligencija ćuti, zato što je zatrpana gomilom đubreta iz koga ne može da pronađe izlaz.
Pošto mediokritet vlada, a on ne voli da mu se neko meša u poslove, onda inteligenciji nema mesta u medijima, nema joj mesta u novinama, u reklamama. Umesto toga, mediokritet mediokritetu služi iskrivljenu sliku sveta, maže mu oči, razara umove.
‚‚Dođu tako vremena kad pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati!", reče Ivo Andrić i upravo u takvim vremenima živimo.
Inteligencija je rasejana i ne sarađuje. Svako čuva za sebe ono što zna i ume i ne udružuje se ni sa kim. To je problem inteligencije. Kada bi se udružila, mogla bi sve da promeni. Ipak, i ona je prinuđena da se meša s mediokritetom, te valjda od njega nešto i pokupi.
Ipak, ja sam optimista. Nadam se da je ovo samo trenutno zatišje. Nadam se da će uskoro doći vreme kada će se ljudi s ono nešto malo mozga udružiti i promeniti ovo jadno, bedno, žalosno stanje u kojem se nalazi svet u kome živimo.
To je suština. Budale i fanatici ne razmišljaju, oni delaju kao horda, bez ikakvog višeg cilja, već po nekakvom instinktu. Budala i kad uradi nešto, te ispadne glupa, njoj to ne predstavlja problem, zato što svi već znaju da je budala. Inteligentnom čoveku, pak, predstavlja veliko ograničenje to što previše razmišlja, a malo dela. Inteligencija ne želi da je neko smatra budalom, pa se onda povlači i ćuti, beži i posmatra izdaleka.
Mislim da se to dešava danas. Nažalost, mislim da danas svetom vlada mediokritet. Vladavina rulje nikada ne donosi ništa drugo osim haosa. A mi prećutno prihvatamo taj haos, zato što nam se čini da je lakše ostati izvan sveg tog bunila, nego se uhvatiti u koštac s bujicom prituposti, prigluposti, zatrovanih umova i trulih ideja.
Danas inteligencija ne želi da prosvećuje kao nekada. Danas inteligencija ćuti, zato što je zatrpana gomilom đubreta iz koga ne može da pronađe izlaz.
Pošto mediokritet vlada, a on ne voli da mu se neko meša u poslove, onda inteligenciji nema mesta u medijima, nema joj mesta u novinama, u reklamama. Umesto toga, mediokritet mediokritetu služi iskrivljenu sliku sveta, maže mu oči, razara umove.
‚‚Dođu tako vremena kad pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati!", reče Ivo Andrić i upravo u takvim vremenima živimo.
Inteligencija je rasejana i ne sarađuje. Svako čuva za sebe ono što zna i ume i ne udružuje se ni sa kim. To je problem inteligencije. Kada bi se udružila, mogla bi sve da promeni. Ipak, i ona je prinuđena da se meša s mediokritetom, te valjda od njega nešto i pokupi.
Ipak, ja sam optimista. Nadam se da je ovo samo trenutno zatišje. Nadam se da će uskoro doći vreme kada će se ljudi s ono nešto malo mozga udružiti i promeniti ovo jadno, bedno, žalosno stanje u kojem se nalazi svet u kome živimo.
najukusnija je sirova misao
ThePoet- Moderator
- Broj poruka : 6720
Godina : 33
Datum upisa : 23.04.2012
Debata: Može li moderna književnost da se takmiči s klasičnom?
Debata traje do subote, 8. decembra.
Tema debate je:
Može li moderna književnost da se takmiči s klasičnom?
Tema debate je:
Može li moderna književnost da se takmiči s klasičnom?
Klasična književnost je bogata imenima poznatih pisaca koji su napisali proslavljena i voljena dela. Klasična književnost je nešto što svi smatramo kvalitetnim, sa čime upoređujemo dela koja se danas objavljuju.
S druge strane imamo modernu književnost koja samo naizgled ne može ni da se uporedi s klasičnom. Međutim, da li je zaista tako? I moderna književnost ima da ponudi mnoga kvalitetna dela, mnoge kvalitetne pisce. Često se žalimo kako su takvi pisci u manjini. Ali, zar nisu i klasična dela bila izuzeci u svojim epohama? U razdoblju od sto godina dođe tek desetak pisaca koji se kvalitetom ističu.
Da li mislite da je moderna književnost isključivo šund i da nije vredna veće pažnje?
Da li su klasična dela zaista toliko bolja da im moderni pisci nisu dorasli?
Treba li uopšte čitati novu književnost, nove romane; treba li posvećivati pažnju novim imenima koja se pojave?
I šta je uopšte to što smatramo kvalitetnim kada je u pitanju književnost? Koje standarde treba da ispoštuje jedno književno delo da bi bilo smatrano kvalitetnim?
S druge strane imamo modernu književnost koja samo naizgled ne može ni da se uporedi s klasičnom. Međutim, da li je zaista tako? I moderna književnost ima da ponudi mnoga kvalitetna dela, mnoge kvalitetne pisce. Često se žalimo kako su takvi pisci u manjini. Ali, zar nisu i klasična dela bila izuzeci u svojim epohama? U razdoblju od sto godina dođe tek desetak pisaca koji se kvalitetom ističu.
Da li mislite da je moderna književnost isključivo šund i da nije vredna veće pažnje?
Da li su klasična dela zaista toliko bolja da im moderni pisci nisu dorasli?
Treba li uopšte čitati novu književnost, nove romane; treba li posvećivati pažnju novim imenima koja se pojave?
I šta je uopšte to što smatramo kvalitetnim kada je u pitanju književnost? Koje standarde treba da ispoštuje jedno književno delo da bi bilo smatrano kvalitetnim?
najukusnija je sirova misao
ThePoet- Moderator
- Broj poruka : 6720
Godina : 33
Datum upisa : 23.04.2012
Re: Debata
Ne mislim da je sve sund, samo je cinjenica da je danas svako pisac i da u moru gluposti treba prepoznati one prave. Svima treba dati sansu, pa onda kritikovati. No, mislim da je ipak suprotno, da se danas sansa ne pruza klasicnoj knjizevnosti, svi samo citaju tu modernu jer je laksa i cita se brzo. Zato sam protiv da se moderna knjizevnost uvodi u obaveznu lektiru. Ko danas cita, cita uglavnom nesto lagano i to ce procitati svejedno.
Prosipanje nekih poruka, sa jednim likom u cijeloj knjizi, bez opisa bilo cega, samo neka filozofija zivota... za mene ne predstavlja neki kvalitet. Jedan Coelho (od kog sam procitala skoro sve) za mene ipak nije neki kvalitet, bar ne neko ko se moze porediti sa Dostojevskim, Selimovicem, Tolstojem, Andricem, Hemigvejem... Sve sto on kaze, vec mi je poznato, ne tjera me na neko dalje razmisljanje, jer je vec rekao svaki zakljucak, svaku misao. Volim ga, jer na neki nacin skuplja moje misli, pronalazim se i opusti me. No, kvalitetni pisci iscrpe svoj lik do kraja u smislu da ga mozes zamisliti u nekoj svojoj svakodnevnici i znati kako bi on reagovao u takvoj situaciji. Isto tako, natjeraju me da mislim o stvarima o kojima ranije nisam razmisljala. Mozda grijesim, ali zbog ovog ipak prednost dajem klasicima...
Prosipanje nekih poruka, sa jednim likom u cijeloj knjizi, bez opisa bilo cega, samo neka filozofija zivota... za mene ne predstavlja neki kvalitet. Jedan Coelho (od kog sam procitala skoro sve) za mene ipak nije neki kvalitet, bar ne neko ko se moze porediti sa Dostojevskim, Selimovicem, Tolstojem, Andricem, Hemigvejem... Sve sto on kaze, vec mi je poznato, ne tjera me na neko dalje razmisljanje, jer je vec rekao svaki zakljucak, svaku misao. Volim ga, jer na neki nacin skuplja moje misli, pronalazim se i opusti me. No, kvalitetni pisci iscrpe svoj lik do kraja u smislu da ga mozes zamisliti u nekoj svojoj svakodnevnici i znati kako bi on reagovao u takvoj situaciji. Isto tako, natjeraju me da mislim o stvarima o kojima ranije nisam razmisljala. Mozda grijesim, ali zbog ovog ipak prednost dajem klasicima...
"Don't tell me what they said about me. Tell me why they were so comfortable to say it around you."
ces@ric@- Legendarni član
- Broj poruka : 11888
Datum upisa : 03.04.2010
Re: Debata
I ja vise volim klasike, ali ipak smatram da ima i mnogo pisaca savremenog doba koji su pisali knjige vrijedne citanja i proucavanja. Mnogo su mi se dopale neke knjige Williama Styrona, Bernarda Malamuda i jos nekih savremenih pisaca. Neke apsolutno ne podnosim bez obzira na njihovu popularnost, kao sto je Tolkien. Za mene to nije prava knjizevnost.
Da bi mi se neko djelo dopalo potrebno je da ima dobru pricu i analize likova. Jako mi se dopadaju i neke metaforicne price, price sa porukom koje nas podsticu na razmisljanje.
Da bi mi se neko djelo dopalo potrebno je da ima dobru pricu i analize likova. Jako mi se dopadaju i neke metaforicne price, price sa porukom koje nas podsticu na razmisljanje.
Troja- Legendarni član
- Broj poruka : 17011
Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010
Re: Debata
Ne treba da se takmiči, ali može da se poredi. Naziv moderna književnost me podseća na novinarke pisice (što bi rekao Aleksandar Jerkov), ali ovde se misli na savremenu književnost. Savremena književnost treba da donese nešto novo, ne treba da ima za cilj da se takmiči sa klasičnom, nego jednostavno da iznese, kritikuje i preko pojedninosti u celosti predstavi duh epohe. Da bude unikatna koliko god je to moguće. Savremeni pisac treba da piše o onome što će zanimati buduće generacije intelektualaca da bi jednom došao u rang sa klasičnim piscima. Treba da piše o uticaju privremenih stvari i savremenih promena na ono svevremeno.
Malo savremenih pisaca sam čitao (savremenima smatram žive pisce i skoro umrle). Samo Ćosića, Pamuka i Koelja za sada. Dok je Koeljo tra-la-la, da ti pričam priču, ova dvojica već se mogu svrstati u buduće klasike (Ćosić to već jeste). Pamukovo ‚‚Zovem se Crveno'' ima sjaj novog i miris starog pomešanog u jednu savršeno skladnu celinu.
Treba čitati nova književna dela, treba dati šansu. Meni je, npr., dovoljno da pročitam nekoliko odlomaka da bih video želim li da pročitam išta od određenog pisca. Tu mogu da vidim njegov stil i na osnovu toga odredim vredi li da mu se posveti pažnja.
Najbitnije je samo da je delo jedna koherentna celina koja u sebi nosi nešto, a ne samo šuplje reči, kao u većini današnjih dela. Ali valjda je takvih dela bilo u svim epohama, samo se znalo kako se takva dela vrednuju i gde im je mesto. Za njih i ne znamo, jer im vek nije dug. Danas su tra-la-la dela najtraženija, ali i to je valjda slika epohe koja nema jasno određene vrednosti ni dovoljno svesti da uhvati konce bezvrednim naklapanjima.
Malo savremenih pisaca sam čitao (savremenima smatram žive pisce i skoro umrle). Samo Ćosića, Pamuka i Koelja za sada. Dok je Koeljo tra-la-la, da ti pričam priču, ova dvojica već se mogu svrstati u buduće klasike (Ćosić to već jeste). Pamukovo ‚‚Zovem se Crveno'' ima sjaj novog i miris starog pomešanog u jednu savršeno skladnu celinu.
Treba čitati nova književna dela, treba dati šansu. Meni je, npr., dovoljno da pročitam nekoliko odlomaka da bih video želim li da pročitam išta od određenog pisca. Tu mogu da vidim njegov stil i na osnovu toga odredim vredi li da mu se posveti pažnja.
Koje standarde treba da ispoštuje jedno književno delo da bi bilo smatrano kvalitetnim?
Najbitnije je samo da je delo jedna koherentna celina koja u sebi nosi nešto, a ne samo šuplje reči, kao u većini današnjih dela. Ali valjda je takvih dela bilo u svim epohama, samo se znalo kako se takva dela vrednuju i gde im je mesto. Za njih i ne znamo, jer im vek nije dug. Danas su tra-la-la dela najtraženija, ali i to je valjda slika epohe koja nema jasno određene vrednosti ni dovoljno svesti da uhvati konce bezvrednim naklapanjima.
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Debata: Da li su porodice sa mnogo dece briga društva?
Debata traje do subote, 15. decembra.
Tema debate je:
Da li su porodice sa mnogo dece briga društva?
Tema debate je:
Da li su porodice sa mnogo dece briga društva?
Često smo svedoci raznih tužnih priča u medijima o jako siromašnim porodicama koje žive na ivici egzistencije, a pritom imaju desetoro dece - pa se traži humanitarna pomoć za njih.
Šta mislite o tome? Da li je dobro za društvo i državu što imaju toliko potomstvo ili ih osuđujete zbog toga što ne sagledavaju realno stvari i prave toliko dece, a nemaju sredstava ni za izdržavanje jednog deteta kako treba?
Gde je, zapravo, granica između kvaliteta života i kvantiteta dece? Da li su oni sami ,,krivi" za to što imaju toliko dece i da li bi trebalo sami da brinu o tome ili treba da im pomažu društvo i država?
Uostalom, šta mislite koji je optimalan broj dece u današnjim uslovima života?
Da li bi država trebalo na neki način da reguliše broj dece u jednoj porodici kao što se to radi u Kini (gde je zbog velikog prirodnog priraštaja broj dece ograničen na jedno, a ljudi koji imaju više od jednog deteta plaćaju određene kazne)?
Šta mislite o tome? Da li je dobro za društvo i državu što imaju toliko potomstvo ili ih osuđujete zbog toga što ne sagledavaju realno stvari i prave toliko dece, a nemaju sredstava ni za izdržavanje jednog deteta kako treba?
Gde je, zapravo, granica između kvaliteta života i kvantiteta dece? Da li su oni sami ,,krivi" za to što imaju toliko dece i da li bi trebalo sami da brinu o tome ili treba da im pomažu društvo i država?
Uostalom, šta mislite koji je optimalan broj dece u današnjim uslovima života?
Da li bi država trebalo na neki način da reguliše broj dece u jednoj porodici kao što se to radi u Kini (gde je zbog velikog prirodnog priraštaja broj dece ograničen na jedno, a ljudi koji imaju više od jednog deteta plaćaju određene kazne)?
Miloš_88- Ugledni forumaš
- Broj poruka : 3461
Godina : 36
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 22.03.2011
Re: Debata
Ljudi nemaju TV kod kuće, pa uveče idu rano na spavanje. I eto problema. Moje je predlog da im se kupi TV.
Mnoge stvari su kod nas loše regulisane ili neregulisane. Čak i oko dece.
Malo da skrenem sa teme, mada je blisko: zašto se alimentacija plaća procentualno od plate oca? Sva deca imaju iste potrebe. U Austriji i Nemačkoj (a verovatno i u ostatku EU) je to regulisano na sledeći način. Izdržavanje deteta od strane roditelja koji ne živi sa njim košta 350e, bez obzira kolika mi je plata. Taj novac dete (roditelj koji živi sa detetom) dobija strogo onog dana kako je propisano i to dobija od države. Država taj novac naplaćuje od drugog roditelja. Ako ne platiš, imaš problem sa državom, a to ni malo nije dobro. Šta to znači? Time su osujećene spermolovke koje nišane potencijalne očeve sa visokim prihodima. Time su izjednačena SVA deca. I time RAZVEDENA majka nije SAMOHRANA majka jer reč "alimentacija" potiče od latinske "elimente/elimento" što znači "hrana/ishrana". Evo i zašto sam to ispričao: kod nas mnogi se razvode i prijave prebivališta na različitim adresama a žive zajedno pa "samohrana majka" dobija sve pogodnosti a obdanište je košta 2.000 mesečno umesto 10.000 dinara. U slučaju nekog otpuštanja, "samohrana majka" je zaštićena kao beli medved.
U obdaništima za decu plaćate od 2.500 do 12.500 dinara, a deca imaju isti tretman. Normalno je da očekuješ da će za 5x više para tvoje dete da gledaju bar duplo bolje! Njihov odgovor na to je da je puna cena 12.500 a ostalo su cene sa popustima! Koja, bre puna cena, saberite malo troškove! Puna ekonomska cena ne bi smela da bude veća od 7.000. Znači da ti, u stvari, plaćaš deo cene za još nečije dete! J-beš ti te priče o solidarnosti ako solidarnost košta toliko!
Dečiji dodatak treba regulisati tako da sva deca (bez obzira na primanja roditelja) dobijaju usti iznos, i to neki iznos ako je prvo dete, nešto više ako je drugo dete, mnogo više ako je treće dete, za četvrto dete isti iznos kao za prvo a za peto i ostalu decu NIŠTA. Pa neka kupe kondome sledeći put!
Mnoge stvari su kod nas loše regulisane ili neregulisane. Čak i oko dece.
Malo da skrenem sa teme, mada je blisko: zašto se alimentacija plaća procentualno od plate oca? Sva deca imaju iste potrebe. U Austriji i Nemačkoj (a verovatno i u ostatku EU) je to regulisano na sledeći način. Izdržavanje deteta od strane roditelja koji ne živi sa njim košta 350e, bez obzira kolika mi je plata. Taj novac dete (roditelj koji živi sa detetom) dobija strogo onog dana kako je propisano i to dobija od države. Država taj novac naplaćuje od drugog roditelja. Ako ne platiš, imaš problem sa državom, a to ni malo nije dobro. Šta to znači? Time su osujećene spermolovke koje nišane potencijalne očeve sa visokim prihodima. Time su izjednačena SVA deca. I time RAZVEDENA majka nije SAMOHRANA majka jer reč "alimentacija" potiče od latinske "elimente/elimento" što znači "hrana/ishrana". Evo i zašto sam to ispričao: kod nas mnogi se razvode i prijave prebivališta na različitim adresama a žive zajedno pa "samohrana majka" dobija sve pogodnosti a obdanište je košta 2.000 mesečno umesto 10.000 dinara. U slučaju nekog otpuštanja, "samohrana majka" je zaštićena kao beli medved.
U obdaništima za decu plaćate od 2.500 do 12.500 dinara, a deca imaju isti tretman. Normalno je da očekuješ da će za 5x više para tvoje dete da gledaju bar duplo bolje! Njihov odgovor na to je da je puna cena 12.500 a ostalo su cene sa popustima! Koja, bre puna cena, saberite malo troškove! Puna ekonomska cena ne bi smela da bude veća od 7.000. Znači da ti, u stvari, plaćaš deo cene za još nečije dete! J-beš ti te priče o solidarnosti ako solidarnost košta toliko!
Dečiji dodatak treba regulisati tako da sva deca (bez obzira na primanja roditelja) dobijaju usti iznos, i to neki iznos ako je prvo dete, nešto više ako je drugo dete, mnogo više ako je treće dete, za četvrto dete isti iznos kao za prvo a za peto i ostalu decu NIŠTA. Pa neka kupe kondome sledeći put!
male- Legendarni član
- Broj poruka : 6176
Lokacija : Kragujevac
Datum upisa : 15.01.2011
Re: Debata
Mada mnoge države propagiraju kako im je poželjan natalitet, mislim da nikome ne ide u prilog da roditelji imaju desetoro djece. Po meni je dvoje, eventualno troje, sasvim dovoljno. To sto je za ekonomiju zemlje dobro da je povecan natalitet je jedna stvar. A sta je sa izvjestajima o zagadjenju koje je izmaklo svakoj kontroli i koje je naravno utoliko vise sto je veca populacija? Ima da se svi pogusimo k'o pacovi na brodu koji tone! Nije fer da neko radja djecu i ocekuje da ce djeca prezivljavati od socijalne pomoci. Mislim da roditelji ne mogu da pruze adekvatnu paznju velikom broju djece istovremeno, sto je dodatni problem. U Engleskoj je socijalna pomoc za roditelje sa djecom bila veoma velika (primaju je i zaposleni), pa se desavalo da nezaposleni roditelj nekoliko djece zivi mnogo bolje od zaposlenog para sa manjim platama. Sada se vrsi reforma zakona kojoj je cilj da se maksimium socijalne pomoci za ovakve slucajeve izjednaci sa manjim platama. Time ce se mozda iskorijeniti praksa nizih slojeva da pravo iz skole rode kao samohrane majke, da bi od drzave dobile stan i hranu, kao i djeciji dodatak.
I da, mislim da je dobro sto je Kina kontrolisala svoj prirast stanovnistva. Bilo bi dobro kada bi i drugi uveli slicne mjere, sa granicom postavljenom na mozda dvoje djece.
I da, mislim da je dobro sto je Kina kontrolisala svoj prirast stanovnistva. Bilo bi dobro kada bi i drugi uveli slicne mjere, sa granicom postavljenom na mozda dvoje djece.
Troja- Legendarni član
- Broj poruka : 17011
Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010
Re: Debata
Ma ima drugi problem koji niko ne pominje: na TV su prikazali par srpskih porodica sa 10-oro dece i sada priča oko toga kako pomoći svima koji imaju buljuk dece. Većina sa mnogo dece su šiptari, muslimani i cigani. NEĆU da izdržavam decu koja će sutra pucati na moju.
male- Legendarni član
- Broj poruka : 6176
Lokacija : Kragujevac
Datum upisa : 15.01.2011
Re: Debata
Ne podrzavam imati toliko djece. Blagoslov zivota i slicne gluposti bi ipak trebale dolaziti u nekim granicama. Nije mi jasno sta se postize sa tolikim brojem djece. Najprije i vi, koji ih toliko volite, ne mozete izdrzavati toliko djece. Sto financijski, a sto jer im se svima ne mozete jednako posvetiti, pa na kraju radjate lopove, ubice, narkomane, kriminalce (cast izuzecima). Treba imati nekih granica, pogotovo u danasnje vrijeme kad ima toliko nacina zastite.
Ne bih bas ogranicavala kao u Kini, ali recimo sve iznad troje djece (to mi je nekako maksimalan broj) drzava ne finansira.
Sjecam se neke emisije u Hrvatskoj, pomoci majci sa osmoro djece. Sirotica, nema ih cime uzdrzavati, pa djeca prestala ici u skolu. Pa joj se stan poklanja, finasiraju je na sve strane, a ona? Nosi deveto dijete! Pa dajte je finansirajte nekakvom zastitom! Mislim da je to krajnje bezobrazno sa njene strane. Jadnica ne moze da radi jer ima toliko djece, pa joj svi okolo pomazu, a ona se... well, doslovno j... (da ne lajem previse). Ja sam za da se pomogne, pogotovo da drzava pomaze, ali hocu da vidim i sa strane onog kome se pomaze trud, a ne on ce po starom, a ostali nek se brinu o njemu, u suprotnom su zli i pokvareni malodusnici.
Ne bih bas ogranicavala kao u Kini, ali recimo sve iznad troje djece (to mi je nekako maksimalan broj) drzava ne finansira.
Sjecam se neke emisije u Hrvatskoj, pomoci majci sa osmoro djece. Sirotica, nema ih cime uzdrzavati, pa djeca prestala ici u skolu. Pa joj se stan poklanja, finasiraju je na sve strane, a ona? Nosi deveto dijete! Pa dajte je finansirajte nekakvom zastitom! Mislim da je to krajnje bezobrazno sa njene strane. Jadnica ne moze da radi jer ima toliko djece, pa joj svi okolo pomazu, a ona se... well, doslovno j... (da ne lajem previse). Ja sam za da se pomogne, pogotovo da drzava pomaze, ali hocu da vidim i sa strane onog kome se pomaze trud, a ne on ce po starom, a ostali nek se brinu o njemu, u suprotnom su zli i pokvareni malodusnici.
"Don't tell me what they said about me. Tell me why they were so comfortable to say it around you."
ces@ric@- Legendarni član
- Broj poruka : 11888
Datum upisa : 03.04.2010
Re: Debata
U potpunosti se slazem sa vama oboma. Svjesna sam da kod vas najvise mnogoclanih porodica dolazi bas iz onih sredina koje vam zadaju najvece politicke glavobolje i koji sa jedne strane traze pomoc, a sa druge politicku nezavisnost. Ni ja na vasem mjestu ne bih zeljela da izdvajam novac za takve.
Cesarice, i ja znam za jedan sulud slucaj u Americi. Zena (nekog iranskog porijekla ili takvo nesto) je odlucila da kao samohrana majka radja djecu. Mislim da je imala cetvoro kada je zatrudnila sestorke. Svi su je savjetovali da ne radja, ali je ona istjerala svoje i rodila. Nedavno procitah u novinama da je prebacena u bolnicu zbog iscrpljenosti, a njena djeca su ostala sama da se brinu o sebi. Uzas! Mislim da bi bas najlakse bilo kontrolisati takve sulude slucajeve ukidanjem finansijske pomoci, pa nek onda radjaju ako su bas toliko ludi .
Cesarice, i ja znam za jedan sulud slucaj u Americi. Zena (nekog iranskog porijekla ili takvo nesto) je odlucila da kao samohrana majka radja djecu. Mislim da je imala cetvoro kada je zatrudnila sestorke. Svi su je savjetovali da ne radja, ali je ona istjerala svoje i rodila. Nedavno procitah u novinama da je prebacena u bolnicu zbog iscrpljenosti, a njena djeca su ostala sama da se brinu o sebi. Uzas! Mislim da bi bas najlakse bilo kontrolisati takve sulude slucajeve ukidanjem finansijske pomoci, pa nek onda radjaju ako su bas toliko ludi .
Troja- Legendarni član
- Broj poruka : 17011
Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010
Re: Debata
Prosečna porodica danas vrlo pažljivo bira broj dece koju će imati u skladu sa svojim mogućnostima. I smatram to pametnim. Bolje je imati jedno dete koje će dobiti sve što mu je potrebno, nego petoro kojima će stalno nešto faliti.
Da bi se održao prirodan priraštaj, potrebno je roditi tačno 2,1 dete. Međutim, pošto nije baš moguće roditi dva deteta i jednu ruku, onda je, naravno, potrebno da svaka porodica ima troje dece kako bi prirodni priraštaj bio pozitivan. To je za moj pojam i maksimalan broj. Naravno, ako neko može da izdražava i više njih, onda zašto da ne? Međutim, preživljavati s desetoro dece nikako neće rešiti problem bele kuge. To samo natovari nove probleme koje neko drugi mora da rešava.
Nekada je bilo normalno da porodice imaju veliki broj dece, jer nije bilo zaštite, pa kad se desi - desilo se. Dete mora da se rodi (mada se i tada vršio neki oblik primitivnog abortusa). Bar po onome što sam ja video, u tim porodicama gde roditelji jedva preživljavaju s gomilom dece, otac i majka su obično neuki. Njima je zaštita strana, oni verovatno ‚‚krive" sudbinu što im je poslala toliko dece koje ne mogu da izdržavaju. Prinuđeni su da traže pomoć, jer sami ne mogu da se snađu. Međutim, isto tako oni ne treba da budu teret bilo kome drugom. Niko od nas nije kriv što ta i ta porodica negde tamo broji desetak članova. Opet, nisu ni oni krivi. Prosto nisu znali. Iako Sokrat kaže da je gore zlo počinjeno bez znanja da se čini, jer će se činiti iznova i iznova, u ovom slučaju ljude ne možemo kriviti i ne možemo ih žigosati samo zato što su neuki.
Ipak, država može mnogo toga da učini povodom rasta nataliteta, seksualne edukacije; može informisati ljude o trudnoći, kako sprečiti neželjenu trudnoću, kome se obratiti za bilo kakav savet. A to se, svakako, ne čini, niti bilo koga to zanima. Tako je kako je i baš nas briga.
U Kini je to lepo regulisano i svi građani su upoznati s tim. Država treba da učini nešto povodom problema s prirodnim priraštajem, a ne samo da jadikuje nad trenutnim stanjem.
Mislim da tim ljudima treba pomoći, ali da to najvećim delom treba da učini država. A ljudi danas prosto moraju da planiraju decu, jer je takvo vreme da nema mesta za spontanost što se toga tiče.
Da bi se održao prirodan priraštaj, potrebno je roditi tačno 2,1 dete. Međutim, pošto nije baš moguće roditi dva deteta i jednu ruku, onda je, naravno, potrebno da svaka porodica ima troje dece kako bi prirodni priraštaj bio pozitivan. To je za moj pojam i maksimalan broj. Naravno, ako neko može da izdražava i više njih, onda zašto da ne? Međutim, preživljavati s desetoro dece nikako neće rešiti problem bele kuge. To samo natovari nove probleme koje neko drugi mora da rešava.
Nekada je bilo normalno da porodice imaju veliki broj dece, jer nije bilo zaštite, pa kad se desi - desilo se. Dete mora da se rodi (mada se i tada vršio neki oblik primitivnog abortusa). Bar po onome što sam ja video, u tim porodicama gde roditelji jedva preživljavaju s gomilom dece, otac i majka su obično neuki. Njima je zaštita strana, oni verovatno ‚‚krive" sudbinu što im je poslala toliko dece koje ne mogu da izdržavaju. Prinuđeni su da traže pomoć, jer sami ne mogu da se snađu. Međutim, isto tako oni ne treba da budu teret bilo kome drugom. Niko od nas nije kriv što ta i ta porodica negde tamo broji desetak članova. Opet, nisu ni oni krivi. Prosto nisu znali. Iako Sokrat kaže da je gore zlo počinjeno bez znanja da se čini, jer će se činiti iznova i iznova, u ovom slučaju ljude ne možemo kriviti i ne možemo ih žigosati samo zato što su neuki.
Ipak, država može mnogo toga da učini povodom rasta nataliteta, seksualne edukacije; može informisati ljude o trudnoći, kako sprečiti neželjenu trudnoću, kome se obratiti za bilo kakav savet. A to se, svakako, ne čini, niti bilo koga to zanima. Tako je kako je i baš nas briga.
U Kini je to lepo regulisano i svi građani su upoznati s tim. Država treba da učini nešto povodom problema s prirodnim priraštajem, a ne samo da jadikuje nad trenutnim stanjem.
Mislim da tim ljudima treba pomoći, ali da to najvećim delom treba da učini država. A ljudi danas prosto moraju da planiraju decu, jer je takvo vreme da nema mesta za spontanost što se toga tiče.
najukusnija je sirova misao
ThePoet- Moderator
- Broj poruka : 6720
Godina : 33
Datum upisa : 23.04.2012
Strana 1 od 2 • 1, 2
Zid :: Društvo :: Svakodnevni razgovori
Strana 1 od 2
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu