Debata

Deca učvršćuju dobar brak, ali ne mogu učiniti ništa ako se brak raspada, mogu samo da pate.
Međutim, nekada roditelji imaju veći prag tolerancije zbog dece, pa su spremni da pređu preko nekih stvari preko kojih inače ne bi nikada prešli. U tom smislu deca mogu da pomognu da se reše neki ozbiljni problemi.
Takođe, ideja da roditelji ostanu u braku zbog dece mi je apsurdna. Deca će tada živeti u iluziji da sve funkcioniše savršeno, a kad-tad iluzija mora da se rasprši. A kada se sve konačno raspadne to samo može biti veći šok za decu.
Moja majka je jednom rekla da je prešla preko nekih stvari zbog mene i sestre. Ali, sada kad se osvrne nije joj žao, zato što trenutno stvari u njihovom braku funkcionišu odlično. Svako od nas ima turbulentne faze u životu koje treba izdržati.

Kada par uz pomoć dece želi da reši probleme, to nikada ne može izaći na dobro. Time se stvarno rešavanje problema samo odlaže, a oni će sigurno ponovo izaći na površinu nakon nekog vremena. Treba rešiti sam uzrok problema, a ne ‚‚gurnuti ga pod tepih" i praviti dete. Dete treba da se rodi iz ljubavi, a ne da bi sprečilo dalje širenje mržnje.

Dakle, u načelu smatram da deca ne mogu spasiti brak, ali mogu uticati da roditelji ipak ulože više napora u rešavanje problema. Međutim, ako je problem toliko veliki da ne postoji mogućnost da se preko njega pređe, onda tu braku treba da bude kraj. Deca će biti mnogo srećnija s rastavljenim roditeljima, nego s roditeljima u braku koji se stalno svađaju.

Bertrand Rasel, engleski filozof, matematičar, istoričar i društveni kritičar, rekao je: ‚‚Čitav problem sa svetom je u tome što su budale i fanatici uvek sigurni u sebe, dok su mudri ljudi uvek puni sumnje."

To je suština. Budale i fanatici ne razmišljaju, oni delaju kao horda, bez ikakvog višeg cilja, već po nekakvom instinktu. Budala i kad uradi nešto, te ispadne glupa, njoj to ne predstavlja problem, zato što svi već znaju da je budala. Inteligentnom čoveku, pak, predstavlja veliko ograničenje to što previše razmišlja, a malo dela. Inteligencija ne želi da je neko smatra budalom, pa se onda povlači i ćuti, beži i posmatra izdaleka.

Mislim da se to dešava danas. Nažalost, mislim da danas svetom vlada mediokritet. Vladavina rulje nikada ne donosi ništa drugo osim haosa. A mi prećutno prihvatamo taj haos, zato što nam se čini da je lakše ostati izvan sveg tog bunila, nego se uhvatiti u koštac s bujicom prituposti, prigluposti, zatrovanih umova i trulih ideja.

Danas inteligencija ne želi da prosvećuje kao nekada. Danas inteligencija ćuti, zato što je zatrpana gomilom đubreta iz koga ne može da pronađe izlaz.

Pošto mediokritet vlada, a on ne voli da mu se neko meša u poslove, onda inteligenciji nema mesta u medijima, nema joj mesta u novinama, u reklamama. Umesto toga, mediokritet mediokritetu služi iskrivljenu sliku sveta, maže mu oči, razara umove.

‚‚Dođu tako vremena kad pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati!", reče Ivo Andrić i upravo u takvim vremenima živimo.
Inteligencija je rasejana i ne sarađuje. Svako čuva za sebe ono što zna i ume i ne udružuje se ni sa kim. To je problem inteligencije. Kada bi se udružila, mogla bi sve da promeni. Ipak, i ona je prinuđena da se meša s mediokritetom, te valjda od njega nešto i pokupi.

Ipak, ja sam optimista. Nadam se da je ovo samo trenutno zatišje. Nadam se da će uskoro doći vreme kada će se ljudi s ono nešto malo mozga udružiti i promeniti ovo jadno, bedno, žalosno stanje u kojem se nalazi svet u kome živimo.

Prosečna porodica danas vrlo pažljivo bira broj dece koju će imati u skladu sa svojim mogućnostima. I smatram to pametnim. Bolje je imati jedno dete koje će dobiti sve što mu je potrebno, nego petoro kojima će stalno nešto faliti.

Da bi se održao prirodan priraštaj, potrebno je roditi tačno 2,1 dete. Međutim, pošto nije baš moguće roditi dva deteta i jednu ruku, onda je, naravno, potrebno da svaka porodica ima troje dece kako bi prirodni priraštaj bio pozitivan. To je za moj pojam i maksimalan broj. Naravno, ako neko može da izdražava i više njih, onda zašto da ne? Međutim, preživljavati s desetoro dece nikako neće rešiti problem bele kuge. To samo natovari nove probleme koje neko drugi mora da rešava.

Nekada je bilo normalno da porodice imaju veliki broj dece, jer nije bilo zaštite, pa kad se desi - desilo se. Dete mora da se rodi (mada se i tada vršio neki oblik primitivnog abortusa). Bar po onome što sam ja video, u tim porodicama gde roditelji jedva preživljavaju s gomilom dece, otac i majka su obično neuki. Njima je zaštita strana, oni verovatno ‚‚krive" sudbinu što im je poslala toliko dece koje ne mogu da izdržavaju. Prinuđeni su da traže pomoć, jer sami ne mogu da se snađu. Međutim, isto tako oni ne treba da budu teret bilo kome drugom. Niko od nas nije kriv što ta i ta porodica negde tamo broji desetak članova. Opet, nisu ni oni krivi. Prosto nisu znali. Iako Sokrat kaže da je gore zlo počinjeno bez znanja da se čini, jer će se činiti iznova i iznova, u ovom slučaju ljude ne možemo kriviti i ne možemo ih žigosati samo zato što su neuki.

Ipak, država može mnogo toga da učini povodom rasta nataliteta, seksualne edukacije; može informisati ljude o trudnoći, kako sprečiti neželjenu trudnoću, kome se obratiti za bilo kakav savet. A to se, svakako, ne čini, niti bilo koga to zanima. Tako je kako je i baš nas briga.

U Kini je to lepo regulisano i svi građani su upoznati s tim. Država treba da učini nešto povodom problema s prirodnim priraštajem, a ne samo da jadikuje nad trenutnim stanjem.

Mislim da tim ljudima treba pomoći, ali da to najvećim delom treba da učini država. A ljudi danas prosto moraju da planiraju decu, jer je takvo vreme da nema mesta za spontanost što se toga tiče.