Debata

Mozda bi bilo dobro rjesenje kada bi drzava organizovala neku vrstu seksualnog obrazovanja za svakoga ko rodi troje djece, gdje bi tim parovima predocili najbolje nacine zastite od nezeljene trudnoce. Drzava bi mogla da finansira besplatna sredstva kontracepcije za one koji to ne mogu sebi priustiti.

Potpuno se slažem sa poetovim postom. Ne bih imao šta puno da dodam. Lično smatram da treba uvesti seksualno obrazovanje u školama, a upust edukovati i odrasle (posebno u siromašnim krajevima i siromašne i neemancipovane ljude).
Mislim da ne treba ništa više reći od onoga što je već rečeno.
MOj zaključak je da je pod hitno potrebno to urediti zakonom i uvestio obavezno seksualno obrazovanje.

Mislila sam da ne pišem ništa, jer me iznervirao jedan post.No, svako od nas ima pravo na svoje mišljenje, ali ja sam protiv razmišljana da neka tamo deca će ubijati moju decu.
Poeta je bukvalmo objasnio i u svakom slovu se slažem sa Njim

No, mišljenja sam da deca ne bi trebalo da imaju sve što požele, jer tada se ne obraduju ničemu.Kao što nikako ne smeju "roditelji" da dozvole da im država brine o deci!
Da, to ja kažem o koju je bukvalano država izdržavala a ne roditelji.Al ja sam jedinica i moja situacija je specifična, kao i mnogoj deci, koja su moje ili slične "sudbine", a to je da su "greškom" rođeni i da su sami na svetu.
Takva deca, koja uspeju vrate sve to državi.
Iz svog iskustva mogu slobodno da kažem da je nekada država vodila računa o deci koja su odbačena ali i da je od te iste deca tražila uspeh, ako nema uspeha, nema mnogo toga.
Moram da priznam da je teško živeti sa "žigom" kad si predmet, a ne dete i kad imaš svoj broj uz ime.Teško je detinjstvo.Drugačije se oseća to dete u odnosu na ostalu decu, koja su željena i o kojima ne brine država.
Čak mi je teško i dok pišem ovo,iako imam dva veka.


Mene užasno nervira nemar država (danas) za decu kojoj je neophodna zdrastvena pomoć, svaki dan se srećemo sa nekim teško bolesnim detetom, čiji roditelji nemaju novac za lečenje svog deteta.

U meni se sukobljavaju ljubav ka proširenoj porodici i ljubav ka slobodi odlučivanja. Sticajem okolnosti ja sam živjela sa porodicom do 28-e godine života i od tada živim sama sa suprugom. Kao djevojčica često sam slušala pritužbe moje majke zbog života u zajednici sa svekrvom koja je voljela da se petlja u medjusobne odnose mojih roditelja. Tako sam odrasla sa ubjedjenjem da je zivot u zajednici nešto vrlo loše. Otkako ja i suprug živimo samostalno razmišljala sam o tome kako bi nekada bilo manje usamljeno življenje da je sa nama i neko od roditelja. Manje bi se brinuli o njima, a možda bi nam ponekad i priskočili u pomoć sa spremanjem ručka. S druge strane, ovako imamo zagarantovanu slobodu privatnog života koji je unekoliko jednostavniji zahvaljujući tome što nas je samo dvoje. Ja i suprug odlučujemo o svemu i niko nam se drugi ne petlja u naše odluke. Nisam sigurna kako bih reagovala na to da sam pod stalnim budnim okom jednog od roditelja, ali sam psihički spremna da priskočim u pomoć ako bilo ko od njih izrazi nemogućnost da se i dalje brine o sebi.

Inače, mislim da je značajno podržavati i pomagati jedni druge koliko je to moguće. Svi ćemo mi ostariti jednoga dana i svi se možemo naći u situaciji da nam je potrebna podrška bližnjih.

Malo znam bračnih parova koji su u "nuklearnoj porodici", čak i oni koji jesu, oni imaju obaveze prema proširenoj porodici.
Često iz ljubavi prema široj porodici pređe u neku obavezu.
Roditelji nesvesno unuštavaju život svojoj deci.Daju sebi za pravo da im se u sve mešaju, nikako da shvate da su im deca odrasla i da mogu sami da odlučuju.Čim se zasnuje porodica, čim dvoje mladih odluče da žive zajedno, trebalo bi da žive sami, a ne sa mamama i tatama.Jeste ekonomska situacija teška, u Engleskoj se dižu krediti, ovde to retko ko može i onda žive u toj proširenoj porodici.Tu dolaze strine , tetke i one se svesno mešaju.Gledaju kad je ko ustao, da l je sređena soba, kako se čuva dete (ako ga ima, ako ga nema, onda zašto ga nema, šta se čeka... tuga!)Pričaju kako je nekad bilo i tako nagoveštaju da su bolje bile kao mlade od današnjih mladih parova.Zanimljivo da tako nešto ne pričaju svojim ćerkama.Ćerkama priča se druga priča, koju ja ne znam iz iskustva, ali sam slušala neke majke koje savetuju ćerke, pa to je tuga. Uvek sam se pitala da l bi tako tako snaji pričale?
To je prmitivizam.
Svako mora da nađe sebe i svoje mesto u porodici.Ako ipak ne nađe svoje mesto i ako muškarac primeti da mu se majka ili tašta "meša" u brak, istog momenta ih treba bukvalno "postrojiti" i reći da to ne može, kako majku, tako i ženu, kao i taštu.Srtinama, tetkama, kao i svim ostalima treba isto reći i to odmah, a ne da se čeka, jer će to nekako proći.
Na osovu svog iskustva i onoga što sam nemo gledala, znam da je "nuklearna porodica" najzdravija, što ne znači da proširena porodica ne može biti zdrava. Znam i proširene porodice koje su ite kako zdrave.
Rasla sam u proširenoj porodici i tamo je svako imao svoje mesto. Bilo je nekih pokušaja, ali se odlično sećam kako su muškarci odmah reagovali i tu je bio kraj svakom nesporazumu.Danas je isto tako u toj porodici.
Mišljenja sam da sa nekom dozom distance treba negovati porodične odnose, kao i da mladi treba da budu sami.Sad da l će biti sami u kući koja pripada ženi ili muškarcu, to nije bitno, najbitnije je da se vole i da ne dozvoljavaju da im niko remeti privatnost.
Što se tiče saveta, ako nastupi neka kriza u braku, nisam za to da savetuje familija, već najpre sami trebaju da reše problem, ako ne mogu tu su stručna lica, a ne neke strine, tetke pa i majke.
Majka koja iz sveg srca želi svom detetu dobro, (a svaka želi, samo mnoge se ne snađu) nikada neće zalaziti u privatnost svoje dece.Može pomoći, ako deca traže pomoć, oko odgajanja dece i to samo da ih pričuva.
Ako dvoje mladih nemaju dece, iz ovih ili onih razloga, ili jednostavno ne žele, nema tu šta da roditelji pitaju zašto je to tako, jer deca se ne rađaju babama i dedama, već sebi

Mislim da je danas vec zastarjelo to mijesanje familije u brak. To je danas zamijenjeno mijesanjem prijatelja u vas odnos. Mijesanje familije je grozno, to svi primjecuju, svi se na to zale, ali niko ne primjecuje mijesanje tih prijatelja, koji su stvarno nekad totalno nepotrebni i velika smetnja.

No, da se vratim na temu. Brak je po meni ozbiljna stvar u koju ne bi trebalo uletati prije nego se stekne i neka materijalna osnova. Nisu mi jasni oni koji se zene i udaju poslije srednje skole, pa nemaju nikakvih sredstava i zive kod necijih roditelja i o njihovom trosku. Sta su postigli? Vjencali su se i prikacili nekom? Ma, bravo! Tu mi je onda logicno mijesanje familije. I ko im je kriv kad su tako nepromisljeno usli u sve to?
Ali svaki financijsko neovisan par sa djecom ili bez treba da se odvoji i zivi sam. Dobri roditelji ce koliko mogu pomoci i biti spremni prihvatiti ulogu babe/dede po potrebi, da ponekad pricuvaju unuka, kupe mu sta i savjet daju onda kad ih se pita. Mozda je malo okrutno, ali po meni je to tako, jer su roditelji nas pravili, ne mi njih.

Kad su moji kupili stan u kom su i sad (znaci prije neke 22 godine), mama je htjela kupiti masinu za sudje. Moja baka, njena svekrva, dakle, je zavapila da to ne treba, jer zaboga sta ce onda moja mama raditi kad joj masina bude prala sudje? Posto je imala posao i dvoje djece, pa samim tim, valjda i previse slobodnog vremena. I ostalo je tako. Sva kuhinja opremljena i rupa za masinu. Tek prosle godine, maceha je uz bratovu i moju pomoc nagovorila tatu da kupi tu masinu.
Ima tu bezbroj stvari zbog cega sam protiv zivota u vecoj porodici, posto sam ja skoro 19 godina zivjela sa bakom i dedom, a u moj i bratov odgoj uplitala su se i dedina dva brata, bakine sestre i necake.

Treba njegovati porodicne odnose i truditi se koliko je moguce, ali ne treba u tom ni pretjerivati. Hocu reci, samo zato sto sam s nekim u krvnom srodstvu ne mora mi biti blizak. Zasto bi mi bio blizak neki ujak koji je napustio svoju djecu? Samo zato sto je mamin brat?
No, moji su upravo tog misljenja i to mi smeta. Po njima se sve od porodice, od njihovog uplitanja treba tolerisati i oprastati, jer su familija.

Pravo za savjet o braku i odgoju djece ima svako kog budem pitala za isti. Ako nesto bas grijesim, onda moze i sam od sebe dati savjet, ali zato sto ja radim pogresno, ne zato sto je on tako radio. Oko novca, to i ne treba da bude niko iz familije. Naprotiv, mislim da porodice ne treba da zna koliko neko zaradjuje.
Kad sam presla na puno radno vrijeme otac me je pitao kolika mi je plata. Smatrala sam to vrlo ruznim s njegove strane (ja njega sigurno nikad nisam pitala koliko zaradjuje), ali sam mu ipak odgovorila, znajuci da ce dici nos ako bih mu odgovorila nesto tipa "dovoljno"

Svako ima svoju pricu. Ja sam, na primjer, kupila masinu za sudje samo zato sto je moja svekrva rekla da se to obavezno treba kupiti, a moram priznati da su nas i savjetovali da je to dobro ako ikada budemo prodavali stan. Kuhinju sam renovirala prije cetiri godine i od tada sam masinu ukljucila doslovno dva puta - jednom za probno pranje praznu, i jednom da isprobam kako pere. Ja sam nacisto znala da meni sa mojim navikama masina ne treba. Pitati druge za misljenje je dobro, ali najbolje je poslusati samog sebe.

Kod mene to nije bilo pitanje za misljenje, baka ga je sama dala, s obzirom da je i ona tu zivjela. Ali glavni argument je bio taj sta ce joj snaha raditi kad masina bude prala. A razlika je kad govorimo o dvoje ljudi i sudju iza njih i kad govorimo o sestoro i njihovom sudju. Tad bi i ti sigurno vise koristila masinu.

Znam cesarice, nisam navela svoj primjer jer mislim da je masina nepotrebna, nego zato sto smo i mi uradili onako kako je svekrva mislila da treba. Sasvim si u pravu da bih sigurno koristila masinu da nas je cak i cetvoro, a kamo li sestoro. Niposto ne mislim da je tvoja maceha trebala da ne kupi masinu, naprotiv. Necu ni komentarisati koliko mi je besmislen argument da nece imati sta raditi ako masina pere sudje! Dobro se tvoja maceha tu nije prilicno naljutila!

To su te sitnice, počev od mašine za suđe, do nekih krpica.
Cesarice koliko god Tebi se činilo da je to zastarelo, ja znam da nije.I upravo zbog toga sam da sa širom porodicom treba biti na distanciji, a roditeljima reći dosta je bilo više.
Moja prijateljica nema dece, Sandrina koleginica leči sterilitet, pakao preživljavaju od strina tetaka, svekrva.A iste te strine tetke babe umeju da unište život, jer zalaze u sve.
Juče sam se šokirala, žena mojih godina se samo pokupila i ostavila decu. Deca su joj mala,duša me boli, To je u mojoj zgradi, stan iznad mene. Deset godina je čekala da prođe sve to i nije prošlo, otišla je.Deci sada najviše treba i eto šta je uradila jedna dobra baka, nečija majka i dobra tetka, nečija sestra, koja je stalno bila tu.
Slažem se da se i prijatelji mešaju i vode tuđ život, a ne svoj, upravo zbog toga imam samo jednu prijateljicu u nekoliko drugarica.
Mislim da je sa prijateljima lakše, jer njih možemo "promeniti" a roditelje, familiju, ne!

Mozemo prijatelje promijeniti, ali je problem sto necemo, vec ih samo slusamo. No, kao sto rekoh to je druga tema.
Meni je zanimljivo da su te tetke i strine koje daju savjete uglavnom neke udovice, koje jedva govore sa svojom djecom ili se nikad nisu ni udavale, ni djecu imale.
U privatni zivot, oko momka meni se najvise mijesaju prijatelji. Svi imaju komentar o njemu, savjete za bolju vezu. Niko da shvati da nijedna veza nije ista i sto funkcionise u jednoj, ne mora funkcionisati i u drugoj. Pored tih prijatelja jedino se jos zna umijesati macehina tetka (dakle, meni ta zena nije nista), zena koja se nikad nije udavala, niti imala djece, ali ima uvijek savjet za muskarce i vezu. Moja maceha vise sa njom prica o mojoj vezi, nego sa mnom, a mene savjetuje kad je pitam nesto. Tata mislim da ne zna ni kako se zove moj momak, niti bilo sta drugo. Baka i deda ne znaju ni da sam u vezi, a braca izbjegavaju tu temu u sirokom krugu. Tako da sam sto se toga tice, od strane familije postedjena. Njegova familija, s druge strane, je daleko, slabo komuniciraju, tako da se ni oni ne mijesaju. No, njegovi prijatelji, kao i moji uvijek imaju neku sugestiju ili primjedbu. Pa tako iz moje prizme izgleda da je mijesanje familije zastarjelo i da je zemjenjeno mijesanjem prijatelja

Ja i moj suprug smo se poceli mnogo bolje slagati nakon sto smo se odvojili od porodica i mislim da nam je stvarno prijalo sto smo silom prilika ukinuli svaki uticaj porodice na nas odnos. Meni se bar cini da je posebno poguban bio odnos sa njegovim bratom. Ostali i nisu bili toliko bitni.

Interesantno da su svi prijatelji uvijek prihvatali nas dvoje kao par i nisu se mijesali u nas odnos.