Ljubav (Amour)

Izuzetno tezak film, no drago mi je da sam ga pogledala. Slucajno sam prije nepunih mjesec dana (cini mi se) naletila na njega, po sadrzaju mi se ucinio zanimljiv. Drago mi je da ga je neko i ovdje preporucio i da cu moci o njemu s nekim pricati, jer ne znam ikog kome bih ga mogla preporuciti, a da film ne bi smatrao dosadnim.

Spor, to mu je glavna mana. Sve je uradjeno do zadnjeg detalja, ali ipak mislim da mu je falilo malo zivosti. Jako dobar detalj sa pticom i tome kako se prvi put s njom ponasa, a kako drugi. Opravdavam njegov cin gusenja supruge jastukom. Na taj nacin je postedio i sebe i nju, a i njihovu kcerku dalje patnje. Znam da bih na mjestu supruge i ja voljela da neko to ucini za mene

Da, izuzetno težak.
Cesarice, jeste spor, ali starost je takva, nažalost nisam ni svesna da možda i mene to čeka.
Na početko sam očekivala neku ljubavnu priču, jer naziv filma me je navodio na to, no ovo je životna priča, gde dvoje stari ne pričaju mnogo, stalno su zajedno, svuda su zajedno i gde muž do poslednjih dana poštuje želju svoje žene, da je ne vrati u bolnicu.
To što je udavio jastukom, potpuno razumem, jer ono je mučenje za oboje.
Pored svih scena, ja bih izdvojila onu scenu gde je on nju udario i tako naterao da popije malo tečnosti.Možda je bilo lakše da je imala medicisku negu i da dobija infuziju, jer ono je mučenje.No, on je obećao da je neće vratiti u bolnicu.
Mislim da je ona razumela taj udarac, a da se on istog momenta pokajao. Ubrzo posle toga je ugušio jastukom
Latice cveća kao i otvoren prozor, pa i taj golub

Film treba pogledati, jer ovako je jako teško komenarisati ovako težak kraj filma.

p.s ( Mislim da bih ja drugačije postupila, a i ja sam uvek za ustanovu.)

Sinoć sam pogledala film i još sam pod dojmom. Od Hanekea sam do sada pogledala samo jedan film - La pianiste - i bio mi je skroz čudan pa nisam znala što očekivati od ovog novog filma... Živcira me što danas manje-više svi filmovi traju 2 sata ili čak više, ali ovom filmu je baš to trebalo, da i na taj način dočara svakodnevicu starog bračnog para, njihovu muku i jednoličnost skoro svakoga dana.

Divim se Emmanuelle Rivi kako je odigrala ulogu u svojoj 86. godini, svaka joj čast! Neki dijelovi ostali su mi malo nejasni - recimo, kad je Georges na kraju napustio stan, što je bilo s njim? I nisam shvatila rezanje cvjetova pri kraju; ako to ima neko dublje značenje, meni je promaklo... Ali sve ostalo bilo mi je jako dobro. Od Anneinog pokušaja da neke stvari napravi sama, iako zna da ne može, samo da ne bude mužu na teret, preko njegove stalne brige i pažnje (koja se Anne vjerojatno činila pretjeranom), do scene gušenja. Moram priznati da nisam to očekivala, iako je početak filma sugerirao tako nešto. Baš sam trenutak prije zaustavila film da nešto obavim i kad sam se vratila, nisam se ni uspjela smjestiti, već me je šokirala ta scena! Sasvim mi je jasno zašto je tako postupio, olakšao je i njoj (koja je, ako se ne varam, u dva navrata rekla da želi umrijeti), a i sebi, jer on više nije imao svoj život, u potpunosti joj se posvetio.

enigma_ ::Na početko sam očekivala neku ljubavnu priču, jer naziv filma me je navodio na to (...)

Moram priznati da mi je baš drago što je film potpuno drugačiji od tih tipičnih ljubavnih priča čiji naslov upućuje na neku slabo ispričanu sretnu ljubavnu priču. Ovo je prava Ljubav, kad su dvoje zajedno čitav život, razumiju se pogledom, znaju sve navike i do kraja jedno drugome mogu poslužiti kao oslonac. Posebno mi se svidjelo kako Georges umiruje Anne milovanjem ruke i svojim glasom i pričama iz djetinjstva...

Slazem se s tobom. I radije cu izabrati ovakav film nego neku romanticnu komediju o dvoje mladjih ljudi koji se vecinu filma prepiru, pa se na kraju ispostavi da su ludo zaljubljeni

Ja sam to sa cvijecem razumjela na dva nacina. Jedan zbog mirisa, jer je ipak imao les u kuci, a drugi kao da je na neki nacin sahrani. Mada, vjerujem da je i meni tu nesto promaklo

Da, to sa cvijećem ima smisla što si rekla. Po tom smradu su valjda i shvatili da u stanu nešto nije u redu. To mi je baš bio čudan detalj, što ju je tako ostavio u sobi, na krevetu, lijepo obučenu. Podsjetilo me na jednu priču Williama Faulknera gdje je bilo obrnuto, žena je ubila mladića, ali godinama ga je držala u sobi i spavala pokraj njega, susjedi su se žalili na smrad, no nitko ništa nije poduzimao... Malo mi je to bolesno... i nisu mi najbolje jasni Georgesovi motivi oko toga. Možda je htio da mu takva spokojna ostane u sjećanju i da ne bude na nekom mračnom i hladnom mjestu, nego kući, u svom krevetu.

Odlično, nisam jedina kojoj nije jasno ovo

kad je Georges na kraju napustio stan, što je bilo s njim?

Ja sam čak razmišljala da l nije skočio kroz prozor, jer je prozor bio otvoren.

Ovo sa laticama cveća razumela sam kao ljubav, jer On je lepo obukao onako mrtvu i po njoj posuo latice cveća.
Bar sam tako ja to doživela, a ne kao da maskira neki neprijatni miris.


p.s. Mislim da nije dugo ležala tako mrtva, jer Njihova ćerka relativno često dolazila, iako su njih dvoje bili protiv toga.