Lepota u svakodnevnom

Volim promjene i izbjegavam svakodnevnicu, volim da nesto mijenjam svaki dan. Ne pada mi trenutno napamet nijedna svakodnevnica za kojom bih zazalila. Vjerovatno bih to primijetila tek kad bih to izgubila. Tipicno...

No eto, recimo nedostajalo bi mi vjerovatno da mi cimerka svako jutro pozeli ugodan dan. To je fraza koju jedna drugoj kazemo kad izlazimo iz kuce ujutro, ne razmisljamo o tome, ali opet je lijepo cuti.
Lijepo je i nedostaje mi cim brat otputuje to da kad dodjemo tek na posao, on napravi kafu, ja caj, pa on kaze "hajmo na cigar". Ja u biti drzim samo svoju solju, jer je caj jos vreo za piti, ali se tim drzanjem grijem, dok brat ispusi cigaretu. Ispricamo se u tih par minuta dok jos drugi nisu stigli na posao... sitnica koja moze da popravi dan ili da bar oznaci fin pocetak dana

U poslednje vreme sam nezadovoljna svim i svačim, nerviraju me ljudi, posao, a samu sebe izluđujem najviše.
Paradoksalno, kad god postanem tako zla i nepodnošljiva samoj sebi, počinjem da mislim upravo o takvim, naizgled beznačajnim stvarima, i zahvaljujem se Bogu što ustajem na obe svoje noge, što perem svoje zube, što imam svoj krevet, što znam ko su mi roditelji i porodica, što umem da čitam i pišem... Malo li je tih nebitnih stvari...?

Mnogo je stvari koje covjek uzima zdravo za gotovo zbog kojih osjecam zahvalnost sudbini sto ih imam. Od toga da mi je majka jos ziva, do toga da sam sa bratom u stalnom kontaktu, imam posao, lijepo se slazem sa suprugom, on mi pomaze odlascima u kupovinu, imamo isti ukus za filmove, serije i muziju, pa ne moramo da se natezemo cije cemo da gledamo i slusamo.

Pred kraj prosle godine imala sam nekoliko pregleda grudi, gdje su doktori neocekivano bili nezadovoljni rezultatima pregleda, pa sam sad nevjerovatno zahvalna sto je to na kraju dobro ispalo i samo se molim bogu da se tako i nastavi. U sustini sam sretna i svaka sitnica koja tome doprinosi, ukljucujuci i lijepe kontakte sa ljudima preko foruma, mi je veoma vazna, ma koliko se cinila naoko beznacajna.

Često ne volim obične dane, koji se nižu preslikani i stvaraju omotač zasićenja koje me guši... Međutim, imam svoje rituale koji me čine nekako drugačijom, makar nasmejanijom ako ništa drugo. Na primer: jutarnja kafa na prozoru ili terasi, ili u bašti, sa malo mleka i šećera; dugo jutro u pidžami, meškoljenje po krevetu; jutarnje umivanje hladnom, ledenom vodom koje jako volim jer me u trnu probudi Slaganje knjiga na polici, jednom dnevno moram da izvučem neku knjigu, prolistam je i vratim... I tako, neke običnosti koje tkaju dan.
Uveče ne mogu zaspati pre nego operem lice i zube...ponekad od toga napravim šou i tako... Ipak sam zahvalna što imam ruke, noge, oči, usne, guzu Msm ono - što sam fizički zdrava, i to je valjda najbitnije. Sve ostalo se da urediti.