Slaži me

Uopste se ne brinem ni zbog zdravlja ni zbog bilo cega drugog ovih dana. Divota!

Uopšte nisam umorna. Ne. Niti me boli glava. I sad ću baš u krevet, da pustim seriju i da uživam.
Oči mi se uopšte ne sklapaju, ali pošto baš nemam obaveza to nije problem.
I predosjećam da ću i sjutra biti ovako odmorna, smirena i da ću odmarati cijeli dan.
Super.

Bas super sto smo odlucili da danas ne izlazimo preko dana. Ovo sunce bi mi i onako smetalo. Svekru doduse smeta sto smo ostali kuci. On se uvijek raduje kada mi izadjemo, narocito navece i stalno nas ohrabruje da ostanemo sto duze u gradu. Uopste se ne osjecam kao da mi je opet 15 godina.

Unapred se radujem današnjem danu! Fenomenalno!

Presretna sam što me danas ama baš ništa nije boljelo, što nisam morala dan provesti u krevetu pa sam mogla prošetati i uživati u snijegu. Da je bar tako svaki dan!

Bas je divna komunikacija na ovom forumu. Ljudi se utrkuju ko ce koma prije da odgovori. Pravo je zadovoljstvo pisati. Izgaram od nestrpljenja da ponovo udjem i vidim sta se desava jer zasigurno znam kad sledeci put dodjem da ce me docekati mnostvo novih poruka ljudi koji izgaraju od zelje da ucine da se osjecam okruzena prijateljima.

Osećam se divno, sav treperim od neke radosti, jedva čekam sutra da ustanem jer imam mnogo divnih stvari koje treba da uradim.

Boze sto sam odusevljena politickim zbivanjima u Britaniji! Tako pametne poteze prave i drzavnici i narod da je pravo uzivanje vidjeti sta se desava.

Odusevljana sam ovim nepotrebnim sastancima, uopce mi ne oduzimaju vremena i naprosto obozavam kad neko objasnjava filozofski umjesto da konkretno kaze sta ima

Alaj volim ovo nebo prepuno oblaka. 50, ma 100 nijansi sive - prekrasno! Odmah mi srce zakuca brze I adrenalin proradi kada pogledam kroz prozor. Samo neka je sto vise ovakvih dana!

Unapred sam oduševljen što sutra idem u poštu, u banku, u opštinu, u bolnicu da zakažem tašti neke preglede, kod viklera da vidim šta mi je popravio od 12 alata koje sam mu ostavio u ponedeljak, do "opančara" da ga pitam kako da oporavim kožni predmet star 100 godina, do puškara da uzmem pušku (pa ne mogu karanfile kod njega da tražim! )... A kada stignem kući, sređivanje i čišćenje pušnice od prošle ture jer treba da opet podložim u subotu...
Ne mogu da iščekam...

Nikako ne strepim da li ću izgubiti posao. Mislim, ovo će brzo proći i sve će se srediti.

...nikako ne strpim od toga da necu vise samu sebe moci prepoznati u ogledalu.  Ili da se to isto desi mom suprugu.
...toliko sam puna zara za zivotom i zelje da sto duze zivim.