Testiranje proizvoda i eksperimentisanje na životinjama
2 posters
Zid :: Društvo :: Svakodnevni razgovori
Strana 1 od 1
Testiranje proizvoda i eksperimentisanje na životinjama
Može se reći da je ozbiljnija disekcija i vivisekcija životinja u Evropi počela još u 12. veku. Mada su prva eksperimentisanja na životinjama zabeležena i mnogo ranije, u 3. i 2. veku p.n.e. u Antičkoj Grčkoj, Galen (Γαληνός) vrši ispitivanja na svinjama i kozama sa ciljem praćenja efekata presecanja raznih nerava. Ekspanzija istraživanja na životinjama zapravo počinje u 16. veku kada su stvoreni određeni preduslovi čemu su posebno doprineli stav zvanične crkve koja se protivila disekciji ljudskih leševa, kao i rastuća potreba za saznanjima iz fiziologije i anatomije. Takođe opravdanost upotrebe životinja u cilju sticanja naučnih znanja ubrzo dobija potporu u kartezijanskoj racionalističkoj filozofiji koja na životinje gleda kao na automate, mašine čiji organizam funkcioniše po principu mehanizma bilo koje nežive stvari.
Kako su naučnici poput Andreasa Vazeliusa (Andreas Vesalius), Frensisa Bekona (Francis Bacon), Renea Dekarta (René Descartes), Entona van Levenhuka (Anton van Leeuwnhoek), na životinjama isprobavali svoje hipoteze, javlja se i kritika opravdanosti upotrebe životinja u tadašnjoj istraživačkoj praksi. Ne zaboravimo da su pioniri eksperimentisanja na životinjama ističući fiziološku i anatomsku sličnost ljudi i životinja, smatrali da životinje ne samo što nemaju dušu i razum nego i nisu sposobne za bol i patnju kao čovek, te njihovi krici nisu ništa manje različiti od zvuka koje proizvode različite mehaničke naprave. Vođeni ovakvim stavom oni su izvodili veoma bolne i okrutne eksperimente.
Engleski filozof iz 18. veka Džeremi Bentam (Jeremy Bentham), začetnik utilitarizma je doveo u pitanje navedeno dominantno mišljenje i ozbiljnim stavovima stavio do znanja nužnost pronalaženja kompromisa između benefita koje dobija čovek i cene koju plaćaju životinje. Utilitaristički pristup se i danas koristi kao osnovni princip u radu i odlučivanju etičkih komisija za zaštitu oglednih životinja. Ovaj pristup je takođe i osnova kreiranja tzv. „3R pravila“.
Nadalje u 19. veku stvara se već jasna polarizacija kada su u pitanju stavovi prema korišćenju životinja u nauci.
Sa jedne strane su Fransoa Mažendi (François Magendie) i Klod Bernar (Claude Bernard) koji se smatraju začetnicima moderne eksperimentalne fiziologije.
Sa druge strane antivivisekcionisti, posebno u Engleskoj, su bili veoma aktivni. Tako je organizovan protest 1874. godine kada je predsednik Kraljevskog koledža za hirurge simbolično oslobodio jednog psa korišćenog u ogledima. Svi ovi napori ozvaničeni su donošenjem prvog britanskog zakona o zaštiti životinja 1876. godine. Takođe, Britanska asocijacija za unapređenje nauke je par godina pre toga, 1871., izdala „Akt o pravilima izvođenja fizioloških ogleda na životinjama“. Sve to ukazuje na rastuću svest o potrebama životinja koje su slične potrebama ljudi, a odnose se pre svega na sposobnost životinja da dožive bol, patnju, strah i stres.
Kako su naučnici poput Andreasa Vazeliusa (Andreas Vesalius), Frensisa Bekona (Francis Bacon), Renea Dekarta (René Descartes), Entona van Levenhuka (Anton van Leeuwnhoek), na životinjama isprobavali svoje hipoteze, javlja se i kritika opravdanosti upotrebe životinja u tadašnjoj istraživačkoj praksi. Ne zaboravimo da su pioniri eksperimentisanja na životinjama ističući fiziološku i anatomsku sličnost ljudi i životinja, smatrali da životinje ne samo što nemaju dušu i razum nego i nisu sposobne za bol i patnju kao čovek, te njihovi krici nisu ništa manje različiti od zvuka koje proizvode različite mehaničke naprave. Vođeni ovakvim stavom oni su izvodili veoma bolne i okrutne eksperimente.
Engleski filozof iz 18. veka Džeremi Bentam (Jeremy Bentham), začetnik utilitarizma je doveo u pitanje navedeno dominantno mišljenje i ozbiljnim stavovima stavio do znanja nužnost pronalaženja kompromisa između benefita koje dobija čovek i cene koju plaćaju životinje. Utilitaristički pristup se i danas koristi kao osnovni princip u radu i odlučivanju etičkih komisija za zaštitu oglednih životinja. Ovaj pristup je takođe i osnova kreiranja tzv. „3R pravila“.
Nadalje u 19. veku stvara se već jasna polarizacija kada su u pitanju stavovi prema korišćenju životinja u nauci.
Sa jedne strane su Fransoa Mažendi (François Magendie) i Klod Bernar (Claude Bernard) koji se smatraju začetnicima moderne eksperimentalne fiziologije.
Sa druge strane antivivisekcionisti, posebno u Engleskoj, su bili veoma aktivni. Tako je organizovan protest 1874. godine kada je predsednik Kraljevskog koledža za hirurge simbolično oslobodio jednog psa korišćenog u ogledima. Svi ovi napori ozvaničeni su donošenjem prvog britanskog zakona o zaštiti životinja 1876. godine. Takođe, Britanska asocijacija za unapređenje nauke je par godina pre toga, 1871., izdala „Akt o pravilima izvođenja fizioloških ogleda na životinjama“. Sve to ukazuje na rastuću svest o potrebama životinja koje su slične potrebama ljudi, a odnose se pre svega na sposobnost životinja da dožive bol, patnju, strah i stres.
Izvor: Feniks.org.rs
Na teritoriji Evropske unije, od 11. jula, na snazi je uredba koja zabranjuje testiranje kozmetickih proizvoda na životinjama. Takođe, ova odredba zabranjuje i reklamiranje ovakvih proizvoda, i na taj način sprečava proizvođače iz Evropske unije, da svoje proizvode testiraju na životinjama izvan njenih granica.
Međutim, protivnici testiranja proizvoda na životinjama i dalje nisu postigli apsolutno sve što su želeli! Iz organizacije „Lekari protiv eksperimenata nad životinjama“ požalili su se da i ova odluka im brojne nedostatke.
Jedna od njenih „rupa“ je to što se zabrana primenjuje samo na kozmetičke proizvode. Ukoliko se neki sastojak koristi za proizvodnju deterdženta, on se sme testirati na životinjama, jer to spada u testiranje hemikalija. Međutim, ta ista hemikalija se dalje koristi u kozmetičke svrhe. Dakle, prethodno je testirana na životinjama.
Takođe, ukoliko neki proizvođač želi da svoje proizvode proda u Kini, on ih prvobitno mora testirati na životinjama, jer tamošnji zakon to zahteva.
Ovaj vid provere ispravnosti proizvoda besmislen je i zato što se još uvek sa sigurnošcu ne može tvrditi da je proizvod testiran na životinjama potpuno bezbedan za čoveka.
Inače, izgradnja objekta u kome se vrše testiranja nad životinjama, sa punom opremom, košta 80.000 evra, dok je sprovođenje metoda bez testiranja nad životinjama znatno jeftinije.
Poslednjih godina postoji mogućnost da se iz ćelija odraslog čoveka generišu matične ćelije, iz kojih se kasnije mogu stvoriti različiti tipovi ćelija, pa tako i ćelija kože.
Inače, samo unutar granica Evropske unije godišnje se testiranje izvrši na 12.000.000 životinja. Samo 0,02% ili 2.000 životinja koristilo se u kozmetičkoj industriji, a ostatak na testiranje lekova, hemikalija itd.Izvor: Životinje.rs
Kakav je vaš stav?
Da li bi neki proizvodi ipak trebalo da se testiraju na životinjama umesto na čoveku?
Ili bi trebalo da se pronađe neki drugi način?
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: Testiranje proizvoda i eksperimentisanje na životinjama
Žao mi je životinja i ne bih bila za to da se okrutniji eksperimenti vrše nad njima, ali smatram da je ipak dobro što se neki testovi za proizvodnju lijekova mogu vršiti prvo na njima. Mislim da je testiranje na životinjama jedini pouzdan način da se procjene dobrobiti i loše posljedice korišćenja odredjenih supstanci. Čak ni to ne garantuje uvijek bezbjednost proizvoda, na žalost, ali bar malo smanjuje opasnost od loših posljedica.
Inače, u potpunosti osudjujem akcije grupa za zaštitu životinja koji se za svoje ciljeve bore terorističkim metodima.
Inače, u potpunosti osudjujem akcije grupa za zaštitu životinja koji se za svoje ciljeve bore terorističkim metodima.
Troja- Legendarni član
- Broj poruka : 17011
Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010
Zid :: Društvo :: Svakodnevni razgovori
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu