Ružno je...

...sto nemam vise posla...
...sto opet ponavljam iste greske...
...sto nikako ne mogu da nadjem ravnotezu i budem onakva kakva sam bila kada sam bila bas zadovoljna sobom...
...sto cu te mozda opet razocarati na isti nacin...

... sto koriste djecu u politicke svrhe (onaj kretenski video "Mi smo Bosnjaci")
... sto je neko uopce napravio takvu glupost
... sto je biti Bosanc i Hercegovac skoro pa nemoguce

...što je dobro raspoloženje (koje se večeras ničim izazvano javilo posle mnogo vremena) ugušeno u meni.

Ružno je što me mnogo mnogo mnogo boli glava. Čekam kad će tableta da počne da deluje.  

...što u ovoj Srbiji svi pošteni ljudi koje znam ne žive, nego preživljavaju.

... kad si dugo prijatelj sa nekim, a onda shvatiš u jednom trenutku da te ta osoba samo površinski poznaje, da ti ne veruje ako iskreno kažeš nešto jer se to što kažeš ne uklapa u koncept o tebi.

...kad ispricas nepoznatom covjeku kako te je napao pas na ulici bez ikakve provokacije, a on povjeruje psu, a ne tebi, i insistira da ipak mora biti da si nesvjesno nesto uradio sto je razbjesnilo psa (iako si prolazio na 10 metara udaljenosti od psa i nisi ga ni primijetio dok nije dotrcao do tebe i poceo da laje kao bijesan)...

...što mora da ode daleko.  

...što nisam bio u prilici da naučim latinski. Osećam se sakato zbog toga.

... što imam jako malo vremena za ono što se meni radi.
... što je previše hladno.
... što, čak i ako najviše vremena posvećujem obavezama, opet ne postižem sve onako kako bih hteo.
... što sam vratio Henrija IV u biblioteku pre nego što sam prepisao neke odlomke ovde (sreća pa imam ogromnu knjigu sabranih dela, samo će mi oduzeti mnogo vremena dok pronađem sve što sam hteo).

...kada ti naidje dan kao meni danasnji kada ti svi idu uz dlaku i sve ide naopako...
...sto nema pravde na ovom svijetu...
...kada ljudi imaju dvostruke arsine...
...kada su ljudi preosjetljivi kada su oni u pitanju, a potpuno bezosjecajni kada je u pitanju neko drugi...

... sto me jako boli glava
... sto nikako ne uspjevam da prije devet budem kuci

...što ni ove novogodišnje noći neće biti snega.

...što imam sve manje i manje vremena. Ili što loše upravljam njime.

...sto mi se citav dan motaju cigarete po glavi. Cetvrti je dan otkako sam zapalila zadnju cigaretu, i ne mogu naci mira. Nedelju i ponedeljak sam nekako dobro podnijela, a danas kao da me je neko ukleo. Ako se ovo ovako nastavi ne mogu garantovati da necu pokleknuti...

...što je neko koristio riječ "puzle" umjesto "slagalica" u tekstu koji sam danas pročitala. Ako ne znate prevod pogledajte rječnik...

... što kod mene na spratu žive budući popovi koji upravo pevaju neke popovske pesme. Ne znam, meni je jezivo da slušam van crkve i groblja crkveno pojanje.

...što mi ne radi e-mail, pa ne mogu da primam i šaljem poruke jutros...
...što pada kiša i što će padati čitav dan...

... to sto je moja cimerka u fazi kad ne moze reci ni o kom nesto pozitivno, sto samo izvlaci negativno iz svih i iz svega
... sto se tuzila mom bratu (ocekivala je da ce je podrzati, or what?) na mene, tj. trenutno jedinu stvar kod mene koja joj moze ici na zivce
... sto ne znam kako da joj pomognem i da je izvucem iz ove faze

... što mi već dva dana internet svaki čas zakucava i što uopšte ne mogu da slušam muziku na YouTube-u.   

...što je već skoro 11 sati, a ja nisam ništa uradila, osim što sam čitala novine...
...što nemam više vremena za čitanje (a da ipak imam posao i lijepo zaradjujem)...
...sve ono što se dešava u Sarajevu ovih dana.  Neki dan je eksplodirala neka bomba na Skenderiji.  Jutros ne mogu dobiti mamu ni na skajp, ni na telefon.  Strah me da joj se šta ne desi ako je izašla iz kuće.     Uvijek sam ja govorila da tamo nikada sreće više neće biti i da tu ne treba živjeti.

...sto me bezobrazno ponasanje toliko iznervira da poslije ne mogu da spavam i budem bas uznemirena. Kad cu vec jednom odrasti i shvatiti da na ovoj planeti ima gadova kojima ne treba dozvoliti da nam se uvuku pod kozu i da ih treba samo ignorisati?

... sto sam pocela piti antibiotike
... sto me boli uho
... sto uz sve ovo imam brdo posla

... sto je kolega sa faksa "plakao" svom ocu, koji je onda tuzio fakultet i do juce najboljeg prijatelja svog sina, jer ovaj nije dobio posao
... sto se ta osoba moze bilo gdje zaposliti, ali je zapela za poziciju asistenta na fakultetu i nije mogla da podnese da je komisija izabrala njegovog prijatelja, a ne njega
... sama cinjenica kako se radi o jednom uzasnom stvorenju   
... sto ga jedan od mojih najboljih prijatelja podrzava, pa se sad pitam hoce li i taj moj prijatelj jednom meni tako isto nesto napraviti

...što te neki ljudi naviknu na svoje prisustvo pa se bez reči povuku, odu. Pogotovu kada nema nikakvog razloga za odlazak.